Home Tags Posts tagged with "poljoprivreda"
Tag:

poljoprivreda

B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMOVesti

Inovativna poljoprivreda: Deca savetuju roditelje

by bifadmin

Novi koncepti obrade zemljišta, uzgajanja biljaka i životinja za mlade poljoprivrednike u Srbiji nisu tabu. Naprotiv, „pametno“ navodnjavanje, korišćenje organskih preparata za poljoprivredu, tehnološki napredna mehanizacija, pa čak i ideje poput specijalnog „hotela“ za kokoške – najveće pobornike imaju upravo među mladim vlasnicima seoskih imanja. Problem je u tome što je mladih još uvek suviše malo za „podmlađivanje“ cele industrije.

Prosečna starost, obrazovanje i aktivnosti vlasnika poljoprivrednih gazdinstava ne doprinose održivom razvoju ovog sektora u Srbiji. A mala poljoprivredna gazdinstva kojima upravljaju žene su u još gorem položaju, one su mahom starije od muškaraca, manje obrazovane, ali i manje zainteresovane da pohađaju obuke i kurseve, i uopšte uvode bilo kakve inovacije u poljoprivrednu proizvodnju.

Ovo su ocene u studiji o malim i porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji, koje je nedavno objavila organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Neke od preporuka iz ove studije jesu da se pomogne proces izlaska starijih poljoprivrednika iz poljoprivredne proizvodnje, da se ubrza dolazak mlađih, kao i da im se poveća dostupnost i kapacitet za inovacije. U teoriji sve možda i zvuči kao razuman pristup poslu, ali u praksi je za sada teško izvodljivo.

Prema poslednjim podacima Privredne komore Srbije, prosečna starost nosioca gazdinstva je 61 godina, dok je 2012. bila 59 godina. Tek svaki 14. nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina. Takođe, da bi poljoprivredna gazdinstva doprinosila održivom razvoju ovog sektora u Srbiji potrebne su inovacije u samom procesu proizvodnje.

„Pametno“ navodnjavanje

Firme koje proizvode različite inovativne proizvode za poljoprivrednu proizvodnju kažu da njihovo iskustvo pokazuje da mladi poljoprivrednici poljoprivredu posmatraju pre svega kao biznis, kao i da su spremni da probaju sve kako bi imali bolji rod, veće prinose, kvalitetniji proizvod i samim tim veću zaradu.

„Moj dosadašnji posao sa mlađim poljoprivrednicima je pokazao da su oni posebno zainteresovani za nove tehnologije i načine proizvodnje, jer su odrastali uz tehnologiju i primena savremenih tehnoloških rešenja im nije tabu. Zajedničko im je da posmatraju poljoprivredu kao biznis, a biznis da bi funkcionisao mora da bude efikasan“, kaže Lazar Jovanović, generalni direktor kompanije „Smart Watering“.

Prema njegovim rečima, u svakom poslu, pa i u poljoprivredi, ključ napretka su inovacije, jer smanjuju troškove, povećavaju efikasnost rada, štede vreme i povećavaju prihod. „Nekada se navodnjavalo iskustveno i po proceni“, podseća Jovanović, „a danas to više nije dovoljno, svaki resurs je dragocen jer biljka da bi dala svoj maksimum ne sme biti ni prevlažena ni zasušena“.

Stručnjaci u ovoj kompaniji rade na ideji o „pametnom navodnjavanju“ od 2015. godine i cilj im je da svako može da navodnjava pametno i precizno, kako bi mogao da se iskoristi pun potencijal svakog voćnjaka.

„Većina klijenata su nam oni koji tek podižu zasade, to su uglavnom ljudi starosti do 55 godina ili mlađi. Naravno, ima i onih koji se generacijama bave poljoprivredom i koji su shvatili da više nije dovoljno oslanjati se samo na iskustvo, već da sve moramo meriti i donositi odluke na osnovu raznih alata“, kaže Jovanović. Dodaje da su u kompaniji jednako zainteresovani za saradnju i sa malim poljoprivrednicima kao i sa velikim firmama, koje pod zasadima imaju stotine hektara.

Mladi prodaju, mladi kupuju

Iskustva kompanije „Algotehnology“ su slična – poljoprivrednici, a posebno oni mlađi, poslednjih godina se sve više okreću inovacijama, ali i organskoj proizvodnji. Ova kompanija osnovana je pre četiri godine, usmerena je na razvoj, istraživanje, proizvodnju i prodaju organskih proizvoda namenjenih poljoprivredi i revitalizaciji ekoloških problema.

Najpoznatiji proizvodi su im na bazi braon morske alge, i kako kažu svi su prirodni biostimulatori koji aktiviraju enzimske procese u biljci, poboljšavaju procese sinteze i omogućavaju biljkama da lakše prebrode razne stresove. Osim toga, proizvode i preparate, kao ekološka rešenja za poboljšanje kvaliteta vodotokova, sanaciju otpadnih voda i deponija, kao i za potrebe gašenja požara.

„Stariji poljoprivrednici su navikli na svoj ustaljeni rad i malo teže prihvataju inovacije, dok mladi ipak više pridaju pažnju novitetima. Mada, primetno je da su stariji počeli da slušaju mlađe i da i sami primenjuju razne novine. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da, naročito mlađim poljoprivrednicima, cena nekog proizvoda često nije presudna. Najviše ih interesuje efekat samog preparata, i da li će dobiti što kvalitetniji proizvod uz poboljšan prinos. Cena nekada igra ulogu, ali ako je poljoprivrednik zadovoljan i dobije šta je očekivao, ona i nije tako bitna“, priča Dragan Minić, menadžer prodaje u kompaniji „Algotehnology“, inače i sam mladi poljoprivrednik, odgajivač dunja.

Prema njegovom iskustvu, najveći broj mladih poljoprivrednika se bavi ovim poslom nastavljajući porodičnu tradiciju, dok svega oko 30 procenata počinje od početka, kupujući imanja. I svi oni koriste državne subvencije, kao i novac koji mogu da dobiju iz raznih fondova.

„U poslu srećem i mlađe poljoprivrednike koji su novac zaradili radeći na prekookeanskim brodovima. I onda su sve to uložili i podigli svoje zasade, pa se sada stvarno trude da imaju što kvalitetniji proizvod. Oni su uvek spremni da probaju sve novitete koji se pojave na tržištu, ili da poboljšaju rod ili da olakšaju posao“, kaže Minić.

Mašine u proseku stare 30 godina

U Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tvrde da su mladi poljoprivredni proizvođači prepoznati kao grupacija kojoj je neophodna dodatna podrška, kako bi zasnovali i održali svoje gazdinstvo. U većini programa za podsticaje investicijama mladi imaju prednost prilikom bodovanja i rangiranja, a u IPARD programu i za pet procenata viši iznos podsticaja u odnosu na ostale aplikante.

Mladi do 40 godina, pored žena i gazdinstava u planinskom području, imaju i najpovolјnije uslove za ostvarivanje kreditne podrške, jer je za njih fiksna kamatna stopa sa tri procenta spuštena na jedan.

Za vrhunske rezultate u poljoprivredi potrebna je i vrhunska mehanizacija. Podaci o poljoprivrednim domaćinstvima u našoj zemlji pokazuju da smo još daleko od toga. Traktori u Srbiji, ali i druge poljoprivredne mašine, u proseku su stari više od 30 godina. A, zbog starosti mehanizacije, država je prošle godine menjala i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, čime je omogućeno da stare tablice i dalje važe, uz potvrdu o tehničkom pregledu. Stručnjaci su tada tvrdili da oko 60 odsto traktora ne bi prošlo tehnički pregled, koji je bio obavezan, ali nije postojala kazna za one koji ga nemaju. Mehanizacija je najstarija u centralnoj Srbiji.

„Multipraktik“ mašine

Oni koji se bave distribucijom poljoprivredne mehanizacije, ipak, tvrde da je interesovanje poljoprivrednika za inovativnim mašinama u poljoprivredi sve veće. Tako, na primer, novosadska firma „Agrostandard“ u ponudi ima rotacioni plug koji može u jednom prohodu posle žetve da pripremi zemljište za setvu. Ovaj plug, za razliku od klasičnog koji zemlju okreće, meša zemljište, čime se postiže bolja struktura i viša temepratura zemljišta. Takođe, uštede u gorivu su i do 40 procenata u odnosu na konvencionalan način obrade zemljišta.

Jedna od mašina koja donosi potpuno novi način uzgoja je i kombajn za pasulj. On kupi pokošeni i osušeni pasulj, zatim ubacuje u bubanj koji razdvaja zrno od mahune i stabla pasulja. Posle toga, zrno pada na perforirani deo gde duva ventilator velike snage, koji dodatno uklanja nečistoće. Na kraju, zrno pasulja dolazi do vibracionog sita, zatim bunkera, i prazni se u prikolicu. Sve to donosi značajnu uštedu u vremenu i olakšava posao.

Kako bi kokoške bile zadovoljne i samim tim nosile više jaja, njihovo smeštanje u namenski „hotel“ se pokazalo kao bitan faktor u celom tom procesu. Naime, evropska praksa je držanje i gajenje živine u čistim i sređenim uslovima, a u Srbiju je tu ideju preselio povratnik iz Švajcarske, koji je za svoje kokoške napravio „hotele“. Kućice-hoteli su napravljeni od brodskog poda, sa fiokama koje omogućavaju lako čišćenje i boksovima za gnezda.

Aleksandra Galić

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Pixbay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IZDVAJAMOVestiZabava

Oživela poljoprivreda u mrtvim antičkim hramovima

by bifadmin

Na antičkom nalazištu „Dolina hramova“ na Siciliji u zamahu je nova – „arheološka“ poljoprivreda. Na obodu hramova proizvode se bademi, pomorandže, vino, maslinovo ulje… Poljoprivrednici gaje retke pčele i koze, pripremaju njoke ali i kreme… Uprava nalazišta i lokalna vlast su zaslužni što su antički hramovi oživeli kroz pokretanje poljoprivredne proizvodnje čija tradicija seže sve do drevne Grčke.

U oblasti Agriđento na Siciliji, poznatoj kao „Dolina hramova” nalazi se ogromno arheološko nalazište staro više od 2.500 godina. Okruženo je stablima masline i badema, pod čijom senkom počivaju antički grčki hramovi, uključujuči i „Konkordijin hram“, jedan od samo dva grčka hrama na Siciliji koja su ostala bar donekle cela.

I pored toga, posetioci koji obilaze ovaj hram teško mogu da zamisle kako je izgledao život starosedelaca pre više od dva ipo milenijuma. Te predstave se uglavnom svode na objašnjenja turističkih vodiča i računarske aplikacije koje prikazuju kako su nekada izgledale ove građevine.

Park u kome se proizvode njoke

Potraga za više života vodi u obližnji, vrlo neobičan muzej, koji je istovremeno park i poljoprivredno imanje. U „Živom muzeju stabala badema“ glavni „eksponati“ su živi ljudi, proizvođači badema ali i drugog voća, vina, maslonovog ulja… Oni gaje i koze, retke pčele, proizvode mleko, sir i med, pripremaju njoke, kreme i druge kozmetičke proizvode.

Sve što se tu gaji, gajilo se i u vreme kada je „Dolina hramova“ vrvela od života, ali i posle antičkog perioda, u vreme mavarske kulture na Siciliji, tvrdi Roberto Skjarata, direktor ovog „arheološkog imanja“. Lakalna vlast je zaslužna što je na ovom nalazištu, koje je pod zaštitom Uneska, počeo da se udahnjuje život kamenju kroz jedinstven projekat revitalizacije s ciljem da se vrate kulture koje su tu uzgajane u antičkoj i srednjovekovnoj prošlosti.

Tradicija nestaje sa nestankom ljudi

Skjarata objašnjava da se zaštita kulturne baštine uglavnom svodi na materijalne ostatke nekadašnjih civilizacija, ali da je kultura daleko širi pojam od kamenja i posuda koje su iskopali arheolozi. Ona, između ostalog, podrazumeva i poljoprivredne kulture od kojih su mnoge nestale jer je nestalo i ljudi koji su ih uzgajali.

Zato je uprava ovog arheološkog nalazišta donela odluku da lokalnu zajednicu poveže sa likalitetom kroz oživaljavanje pojoprivrednih tradicija koje sežu sve do drevne Grčke i da na drugačiji način upravlja „Dolinom hramova“.

Poljoprivredna „evolucija“ od početka

Ideja da se oživi okolina antičkih hramova po ugledu na nakadašnji izgled potekla je od stručnjaka na Univerzitetu u Firenci. Ostaci nekadašnjih seoskih kuća i imanja na obodima hramova su vekovima uništavani, jer za razliku od samih hramova, nisu bili zaštićeni kao kulturna baština. Pored toga, loklano stanovništvo se masovno iseljavalo u potrazi za boljim životom u gradovima, pa su opsuteli hramovi dodatno ostali i bez života u moderno doba.

Zato ideja da se krene sa poljoprivrednom „evolucijom“ od početka, prema mišljenju stručnjaka može da bude višestruko korisna. Arheološka nalazišta bi dobila veću vrednost, koja bi se odrazila i kroz povećane prihode od turizma. U isto vreme, to može biti šansa da se zadrži, a možda donekle i vrati lokalno stanovništvo, koje bi dobilo više prilika za pokretanje porodičnih poslova.

Jedinstvena divlja pomorandža

Iako zvuči logično, „Dolina hramova“ na Siciliji je za sada redak primer da se takva ideja ostvarila i u praksi. Lokalna vlast je donela odluku da se sa revitalizacijom započne 2.000 godine, što je pratio i odgovarajući regionalni zakon. Prvi korak je bila revitalizacija postojećih i sadnja novih stabala badema i maslina, a potom i limunovog drveta koje su Arapi doneli na Siciliju kada su počeli da je osvajaju u osmom veku.

Mnoge od agrotehničkih mera koje su primenjivali Arapi u dobroj meri su oživljene i u savremenim uslovima, uključujući i sisteme navodnjavanja, kao i biljne sorte. Zahvaljujući tome, one sazrevaju tokom cele godine, u različitim periodima. Pomorandže i limun počinju da sazrevaju već u martu, a upravnik ovog neobičnog arheološkog parka ističe posebnu vrstu divlje narandže koja raste samo ovde i koju seljaci zovu „narandžasta pomorandža“.

Džem koji miriše na prošlost

Poljoprivrednici zaposleni na ovom imanju pakuju deo plodova u sanduke koji se isporučuju za oko 200 domaćinstava širom Italije, a ostatak koriste za pravljenje džema. Skjarata priznaje da na početku projekta nije bila planirana i komercijalna prodaja za šire tržište, ali je imanje postalo toliko produktivno da su u lokalnoj zajednici promenili odluku.

Lokalna vlast je, zato, uložila dodatna sredstva, uključujući i podsticaje za angažovanje dodatnih sezonskih radnika. Kada su pljoprivrednici na imanju prvi put počeli da prave džem, proizveli su 1.500 tegli. Ove godine proizvodnja je dostigla 42.000 tegli, uprkos tome što je angažovanje sezonaca bilo veoma otežano usled državnih mera za suzbijanje pandemije.

Stari maslinjaci i novi vinogradi

Skjarata je bio i na čelu tima koji je 2005. godine pokrenuo projekat za brendiranje najkvalitetnijih proizvoda sa arheološkog imanja. Za sada, brend „Diodoros“ se odobrava za dve vrste proizvoda: masline i vino.

Kompanija „Val Paradiso“, obližnji proizvođač organskog maslinovog ulja, izabrana je za sertifikovanog proizvođača. Oni beru masline sa stabala starih oko 700 godina. Masline se gnječe i presuju odmah posle berbe, kako bi se proizvelo devičansko ulje veoma visokog kvaliteta.

Drevni Grci su, pored kulta masline, sa sobom doneli na Siciliju i kult vina. Ova tradicija je obnovljena u vinogradima kojima upravlja lokalna zadruga „Canicatti“, sa oko 300 uzgajivača grožđa. Trenutno proizvode 4.000 boca, ali park i zadruga su proširili zasade grožđa, što će im omogućiti da proizvedu 13.000 boca u roku od tri godine.

Povratak crne pčele iz izbeglištva

Još jedan poduhvat u održivoj poljoprivrednoj proizvodnji na arheološkom imanju je i ponovno uzgajanje veoma retke „sicilijanske crne pčele“, koja je bila pred izumiranjem. Istraživači su 2012. godine pronašli košnicu na Eolskim ostrvima severno od Sicilije, gde su se ove pčele iselile da bi izbegle ukrštanje sa drugim vrstama. Uprava parka je, potom, uspela da okupi tim pčelara koji su ponovo počeli da uzgajaju ovu retku vrstu, što zahteva veliko umeće jer ona traži specifične uslove.

Vlada je takođe obezbedila sredstva da se oformi socijalna zadruga pčelara, u kojoj bi se pretežno zaposlile osobe sa invaliditetom i najsiromašniji stanovnici ovog kraja. Njihov prvi pčelar „pripravnik“ sada ubira med dva puta godišnje. U početku nije bilo lako pronaći tržište za ovaj med, ali on se sve bolje prodaje od kako su mnogobrojni turisti počeli da ga reklamiraju, kaže predsednik zadruge pčelara Karmelo Rokaro.

Retka koza, azijskog porekla

Uprava parka podstiče poljoprivrednike da i sami predlože biljne kulture ili sorte životinja koje su se tradicionalno gajile na ovom području, a zatim zajedno sa stručnjacima procenjuju da li one mogu uspešno da se gaje na raspoloživom zemljištu.

Trenutno je u planu povratak na „velika vrata“ retke autohtone vrste koze „Girgentana“ radi proizvodnje mleka. Ona se pominje u sačuvanim arapskim dokumentima, a reč je o retkoj vrsti koze azijskog porekla, sa izrazito velikim rogovima, koju su Arapi uvezli na Siciliju još u osmom veku.

Globalna organizacija „Slow food“, koja je pokrenuta upravo u Italiji, pokušava da u saradnji sa proizvođačima sira uvede ponovno uzgajanje ove vrste. Njene prednosti su što daje velike količine mleka koje je veoma podobno za probavu, a ukus sira je manje jak u odnosu na ostale kozje sireve.

I drevni poljoprivrednici bi imali šta da nauče

Upravnik ovog poljoprivrednog parka Roberto Skjarata se nada da će njihov primer ohrabriti stručnjake i lokalne vlasti i na drugim mestima u Italiji da arheološka nalazišta ožive na ovakav način.

Skjarata dodaje i da su ovakva imanja svojevrsna „laboratorija uživo“, jer pružaju mogućnost da se uporede tradicionalne i nove poljoprivredne tehnike. One donekle moraju i da se kombinuju, jer se zbog kimatskih promena menjaju i prirodni uslovi i pojavljuju nove bolesti i štetočine koje antički Grci i srednjovekovni Arapi nisu poznavali.

Foto: Comanche0, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato po nižim cenama od realnih

by bifadmin

Privatizacija u poljoprivredi bila je haotična, stihijska i doprinela je da se za budzašto rasprodaju nacionalni resursi, tvrde stručnjaci. Pri tom, u prvom naletu prodali su se najznačajniji kompleksi firmi i zemljišta, značajni kombinati i prerađivački centri, čak znatno pre nego što je državi palo na pamet da sačini strategiju razvoja agrara, piše Danas.

Omogućeno je maloj grupi ljudi da dođe do velikog kapitala

U toj euforiji omogućeno je maloj grupi ljudi da dođe do velikog kapitala, koji se meri hiljadama hektara, u nekim slučajevima to su sada velike firme, ali je iza takvog juriša ostalo previše devastiranih firmi, zemljišta i ljudi bez posla.

„Ako bi se merilo brojevima, kvalitet zemljišta koji zavisi od stočarstva gde je nusproizvod stajsko đubrivo, kao i od kvalitetnih mineralnih prehranjivača opao je što se vidi po količini najplodnijeg dela obradive površine, humusa“, kaže u razgovoru za Danas agroekonomski analitičar Milan Prostran i dodaje da je pre dve decenije procenat na obrađivanim njivama iznosio oko pet odsto, a da je sada oko dva procenta.

Takođe, do 2000. godine, učešće poljoprivrede u BDP’u iznosilo je oko 19 odsto, prehrambene industrije oko osam procenata, ukupno 27, što se shvatilo kao dokaz nerazvijenosti. U poslednjih deset godina ukupan udeo poljoprivrede i prerade je oko 9,5 odsto i jedino će specifičnost ove godine da taj procenat dovede do oko 15 odsto, procenjuje Prostran.

„Haotična prodaja poljoprivrednih firmi i kombinata povukla je za sobom i raspad prerađivačke industrije, jer je i njihova prodaja išla uglavnom paralelno sa prodajom kombinata na koje su se naslanjali. Tako je otuđen veliki deo najboljih poljoprivrednih preduzeća i kombinata u prvoj tranši, onih koji su imali najkvalitetnuju zemlju i potencijale prerade, posebno u Vojvodini gde se odvijala glavna bitka za resurse, ali su bili zahvaćeni i Mačva i Podunavlje“, kaže Prostran za Danas.

Kupcima niko nije postavio uslove u daljem korišćenju

On ocenjuje da je poljoprivredno zemljište prodato po nižim cenama od realnih i to baš u trenutku kada je u Evropi i zemljama u okruženu počeo rast vrednosti agrarnih površina.

„Ali ono što je bilo katastrofalno je da kupcima niko nije postavio uslove u daljem korišćenju, pa se tako dešava da su Arapi uz PKB dobili i zemljište po ceni od 4.700 evra za hektar, a nedavno su parcelu ka Surčinu prodali za milion evra po hektaru“, navodi Prostran.

Prostran zaključuje da je privatizacija u srpskoj poljoprivredi proizvela deset do 15 „latifundista“ koji poseduju hiljade jeftino stečenih hektara, imaju pravo prvenstva kod zakupa državne zemlje, a kako kaže, pravo je pitanje koliko oni tim stečenim dobrima doprinose.

Izvor: Danas

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMOVesti

Rast prosečne temperature košta domaću poljoprivredu milijarde dolara

by bifadmin

Šteta od 20 milona evra godišnje u proizvodnji voća zbog grada. Gubitak od dva miliona evra godišnje u proizvodnji kajsija zbog kasnog mraza. Bačenih 30 miliona evra godišnje u proizvodnji jabuka zbog previsokih temperatura koje uništavaju kvalitet ploda. Direktni gubici od 2,2 milijarde dolara tokom poslednje dve decenije zbog smanjenog prinosa kukuruza. Ovo su samo neke od procena koliko domaću poljoprivredu košta rast prosečne temperature izazvan klimatskim promenama.

Koliko košta domaće poljoprivrednike kada klimatolozi upozoravaju da su prosečne godišnje temperature u celoj Srbiji porasle od 1998. do 2017. godine za 0.5 do 1.5 stepeni, te da su od 2008. do 2017. rasle u proseku za više od 1.5, a u pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje i za 2 stepena Celzijusa?

Kada se naizgled tako mali porasti temeprature preračunaju u štete po poljoprivredu, taj bilans izgleda ovako. U periodu od 1994. do 2014. godine, direktne štete zbog smanjenih prinosa u ratarskim kulturama i to samo zbog učestalih suša iznosile su 4,6 miljardi dolara.

Najviše strada kukuruz

Ratarske kulture su najznačajnije za procenu negativnih uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, a pomenuta računica pokazuje da je u posmatranom periodu najviše stradao kukuruz, sa procenjenim direktnim gubicima od 2,2 milijarde dolara.

Štete su, međutim, znatno veće, budući da su ovakve procene iznete na osnovu analiza za samo 43% od ukupnog broja poljoprivrednih domaćinstava u Srbiji, navodi se u prošlogodišnjoj studiji „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP).

Najmanje gube plastenici

Štete u ratarstvu i povrtarstvu na otvorenom polju se kreću od umerenih do značajnih, jer su veoma promenljive od godine do godine. Ali ono što je, na žalost konstanta, jeste činjenica da se gotovo celokupna ratarska i deo povrtarske proizvodnje, poput uzgajanja pasulja, grašaka, krompira, crnog i belog luka, obavlja u uslovima bez namenski uspostavljenog sistema navodnjavanja.

Kao relativno umerene procenjuju se štete u vinogradrastvu, koje se kreću od 10% do 30% od uobičajene dobiti, dok su one najmanje u plasteničkoj proizvodnji, sa prosečnim gubitkom od oko 10% od uobičajene dobiti.

Cena kasnog mraza

Za razliku od pomenutih kultura, negativne posledice klimatskih promena je teže proceniti u voćarstvu. No i sa dostupnim podacima, računica je i te kako zabrinjavajuća, jer su ekstremno visoke temperature i suša najveće posledice klimatskih promena, a za domaće voćarstvo je karakteristično da se najčešće obavlja bez planskog sistema navodnjavanja. Pored toga, na kvalitet ploda i njegovu cenu utiče i pojava grada, kao i pojava kasnih prolećnih mrazeva.

Uzmimo za primer kajsije. Ako se u u Srbiji godišnje proizvede oko 23.000 tona kajsija, uz proseču cenu od 0,3 evra, dolazi se do vrednosti ukupne proizvodnje od oko sedam miliona evra. Uočeno je da se izostanak roda kod kajsije usled dejstva kasnog prolećnog mraza dešava svake treće godine, a u nekim rejonima i češće. Iz toga proizilazi da samo kod kajsije, problem kasnog prolećnog mraza godišnje nanosi štetu od preko dva miliona evra.

Zbog sve toplijih zima, kretanje vegetacije i kod drugog voća počinje sve ranije, pa će se dešavati sve veće štete od poznih prolećnih mrazeva i kada je reč o ekonomski značajnijem voću, kao što su šljiva, breskva, kruška i jabuka. U studiji se navodi da proizvodnja voća u Srbiji čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje, te da vrednost izvezenog voća zadnjih godina iznosi oko 500 miliona dolara.

Pojava grada uništi 20 miliona evra

Od ukupnih šteta prouzrokovanih vremenskim nepogodama, petina nastaje usled dejstva grada. Iz toga proizilazi da samo šteta od grada u proizvodnji voća može da umanji prinos i da smanji kvalitet ploda za oko 5 %. Na godišnjem nivou to iznosi u proseku oko 20 miliona evra.

Štete od povećanja letnjih temperatura koje izazivaju prestanak rasta i stvaranje ožegotina na plodovima, pojedinih godina iznose i preko 30%, a odnose se na smanjenje kvaliteta. Samo kod jabuke, čija je vrednost proizvodnje oko 100 miliona evra, štete uzrokovane visokim letnjim temperaturama, mogu iznositi i 30 miliona evra, navodi se u studiji.

U stočarstvu je, pak, najteže utvrditi kolike štete mogu nastati usled klimatskih promena, sem ukoliko one nisu fatalne po životinje. Naime, ustanovljeno je da toplotni talas sa ekstremno visokim temperaturama leti može stvoriti uslove koje, na primer, živina ne može da izdrži i da to uzrokuje pomor životinja. Takvih primera je bilo u Srbiji. Najčešće su štete indirektne, i mogu se ogledati u mlečnosti krava, ili slaboj tovnosti životinja, slaboj ishrani i slično.

Gubitak genetičkih resursa

Ipak, najveći gubitnik klimatskih promena je održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje. Mnoge autohtone sorte biljaka, kao što su futoški kupus ili somborska paprika postaju ugrožene vrste.

Isto se dešava sa autohtonim rasama životinja, poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, i zato ne mogu da istrpe sve značajnije promene klime. Pretnja od njihovog nestanka praktično znači da Srbija gubi svoje prirodne genetičke resurse.

Najveće klimatske pretnje po domaću poljoprivredu

Stoga su stručnjaci, na osnovu naučnih projekcija o budućim promenama klime u Srbiji, sačinili listu najvećih rizika po domaću poljoprivredu, kao i posledica po biljnu proizvodnju. Rezulati ankete koja je sprovedena za potrebe UNDP studije među više od 140 poljoprivrednika širom Srbije iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, pokazali su da poljoprivrednici prepoznaju iste opasnosti od klimatskih promena koje su utvrdili i naučnici.

Najveći rizici od daljih kilmatskih promena prete nam od suša, visokih temperatura i pojave olujnih vetrova i grada. Sva tri problema označena su kao veoma značajna, a njihovo rešavanje, odnosno pokretanje mera prilagođavanja, kao urgentno. Najozbiljnija posledica sa kojom će se poljoprivrednici suočiti je smanjenje prinosa, zbog ekstremnih vremenskih uslova koji će uticati i na smanjivanje obradivih površina, kao i na lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, poljoprivrednicima prete i nove biljne bolesti, štetočine i korovi pristigli sa drugih kontinenata. To potvrđuje i podatak da je samo tokom poslednje decenije registrovano deset novih biljnih vaši.

Leta će trajati skoro pola godine

Ako Srbija ne uspe da zaustavi brzo povećavanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, klimatolozi predviđaju da će do kraja ovog veka srednja godišnja temperatura porasti za 4.3 stepena Celzijusa u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.

To u prevodu znači da će u pojedinim delovima Srbije, naročito na jugoistoku zemlje, padavina biti znatno manje nego danas, a leta će trajati dva meseca duže nego sada. Klimatolozi procenjuju da ćemo imati više od sedam toplotnih talasa godišnje i prosečno od 20 do 30 vrelih dana više nego danas. Zato će se vegetacioni period produžiti za skoro dva meseca, a ekstremne suše javljaće se na svakih osam do deset godina.

Zorica Žarković

Foto: ulleo, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Poljoprivrednik može da se bavi i preradom i da stvori proizvod veće vrednosti

by bifadmin

Veliki proizvođači imaju i veću šansu da budu uspešni, ali nekada je bolje umeti, nego imati, pa biti mali ne znači automatski biti i bespomoćan, ističe Mladen Minić predsednik Udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“. Da poljoprivreda ne bi postala privilegija velikih firmi, poželjno je da se mali proizvođači specijalizuju za određenu poljopriverdnu delatnost i da se udruže sa drugima. U Srbiji je trenutno specijalizovano oko 60 odsto poljopriverdnih proizvođača, a Minić preporučuje bavljenje stočarstvom i uzgoj voća sa našeg podneblja.

Predsednik Udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“ (MPS) Mladen Minić bavi se ovčarstvom i proizvodnjom kupine. U razgovoru za „Biznis i Finansije“ kaže da od uzgoja životinja ima sasvim pristojnu zaradu, dok je kupinu isplativo održavati i brati samo svake pete godine. Dodaje da njegovo i iskustvo drugih poljoprivrednika pokazuje da je šansa da se postigne uspeh veća kada se proizvođač usredsredi samo na jednu ili dve oblasti u poljoprivredi.

Za ovčarstvo nije potreban veliki početni kapital

Minić je na svom imanju u Sekuriču kod Rekovca, pre šest godina adaptirao objekat za uzgajanje stoke i nabavio prvih dvadeset ovaca. Stado je postajalo sve veće, trenutno ima 125 plotkinja i ta brojka stalno raste. Prema njegovim rečima, za ovčarstvo nije potreban veliki početni kapital. Izgradnja i rekonstrukcija objekta za smeštaj životinja koštala je oko 20.000 evra. Prve ženke virtenberg rase nabavio je od lokalnih meštana po veoma povoljnoj ceni, kasnije je za svaku izdvojeno po 200 evra, a novi mladunci dobijeni su ukrštanjem sa ovnovima iste rase.

„Proizvodnja ne sme da bude manja od 60 grla i za nabavku tolikog stada i ishranu u zimskom periodu kada nema paše izdvojeno je više od 15.000 evra. Dosta novca potrebno je i za nabavku i pripremu hrane za ovce, amortizaciju farme, troškove osiguranja. U zavisnosti od uzrasta životinja, sistema odgajanja i opremljenosti farme za ishranu stočari nekad za stado od 60 ovaca izdvoje 5.000, a nekad i do 15.000 evra. Novac izdvojen za objekte i kupovinu stada vratio sam posle četiri godine, a mladim poljoprivrednicima trenutno pomažem u izradi biznis plana, kako bi početna ulaganja bila još brže vraćena. Na godišnju zaradu u ovčarstvu utiče niz faktora, veće stado donosi i veći novac, a osim rada i posvećenosti potrebni su stručnost, raspoloživa sredstva i mehanizacija“, objašnjava Minić.

Prednosti i rizici specijalizacije

On je bez velikog početnog kapitala pre četiri godine postao i kupinar. Ustupljeno zemljište od 25 ari proširio je na 75, ali deli iskustvo drugih poljoprivrednika da je tu zarada dobra u proseku svake pete godine. Podizanje zasada kupine, priprema zemlje, nabavka sadnice, stubovi, ograde i sistem za navodnjavanje koštaju ukupno oko 5.000 evra. Budući da kupinari nemaju sigurnu zaradu, upitna je isplativost ulaganja u skupe mašine, koje pri tom nisu ni dovoljno efikasne, pa je za branje voća najvažnije obezbediti radnike.

Tokom sezone, za dnevnice berača i hranu potrebno je izdvojiti između 2.500 i 3.000 evra, a za godišnje održavanje koje podrazumeva đubrenje, zimsko oranje, freziranje, rezidbu, navodnjavanje i amortizaciju treba još 4.000 evra. Prosečan rod kupina iznosi 10 tona po hektaru i da bi rad u kupinjaku bio isplativ, otkupna cena ne bi trebalo da bude manja od 90 dinara po kilogramu. Cena voća varira iz godine u godinu, zarada je dobra u proseku svake pete godine, a u međuvremenu kupinari vode tešku borbu za opstanak.

Predsednik Udruženja MPS zadovoljan je što se mladi poljoprivrednici sve više opredljuju samo za jednu oblast, jer posao je tako lakši, postiže se veći obim u proizvodnji a troškovi su manji, tržišno je više orjentisan i isplativiji. S druge strane, to može biti i veliki rizik ako se pri odabiru delatnosti ne raspolaže pravim informacijama sa tržišta, pa je u tom pogledu veoma važna pomoć stručnjaka, koji početnika u određenoj proizvodnji može da uputi i kako da se poveže sa drugim proizvođačima u istoj oblasti.

U proizvodnji hrane za dobru zaradu primarni su kvalitet i reklama

„Specijalizacija proizvodnje je neophodna, jer se uloženi novac u posao brže vrati, a poljoprivrednik može da se bavi i preradom i da stvori proizvod veće vrednosti. U proizvodnji hrane za dobru zaradu primarni su kvalitet i reklama, a nedostatak specijalizovane proizvodnje je što je kupcima cena proizvoda primarna i rizik u poslovanju je veći. Nauprot tome, kada proizvodite u više poljoprivrednih delatnosti kapital može da se preliva, ali u tome uvek postoje i skriveni troškovi. Trenutno je samo 60 odsto usko specijalizovanih proizvođača, jer ljudi uglavnom misle da je takav posao nesiguran ili ne znaju šta im se najviše isplati da rade, a ima i primera da su poljopriverdnici doživeli neuspeh jer su pogrešno odabrali oblast specijalizacije, bez provere stuacije na tržištu“, opisuje Minić situaciju u reorganizaciji poljopriverdne proizvodnje.

Poljoprivreda je naša prošlost, ali i budućnost

On svima preporučuje stočarstvo i uzgoj voća sa našeg podneblja, jer se nedovoljno upotreblava stajnjak, a previše korsite azotna đubriva što je ugrozilo zemljište. Preradom proizvoda dobijenih od životinje omogućava se veća zarada, a prednost je i što naša zemlja ima velike površine pod pašnjacima koje, međutim, treba iskoristiti na pravi način. Minić smatra da bi bilo dobro da država zaštiti nekoliko voćnih vrsta i proglasi ih proizvodima od nacionalnog značaja. Srbija je oduvek bila poznata po šljivama, a isplative su i jabuke, kruške i jagode, jer ih je lakše prodati ili preraditi u sok, džem, kompot ili rakiju. Zbog dobre otkupne cene i brze zarade, mnogi imaju zasade oraha, lešnika, borovnice i aronije, ali niko ne može da bude siguran koliko je to dugoročno.

Veliki proizvođači imaju i veću šansu da budu uspešni, a u sitauciji kada cene poljoprivrednih proizvoda stalno padaju i procene ukazuju da će tako biti i ubuduće, uvećava se i rizik da već postojeći jaz između malih poljoprivrednih gazdinstava i velikih proizvođača postane još veći. Ali nekada je bolje umeti, nego imati, pa biti mali ne znači automatski biti i bespomoćan, ističe Minić. Kao i u svakom poslu, za uspeh je najvažnije znanje, stalno usavršavanje, biti u toku sa novostima na tržištu i poboljšavati kvalitet proizvoda. Ali da bi se pariralo velikim kompanijama, nužno je da se mali proizvođači povezuju i da kroz udruženja i zadruge zajednički nastupaju na tržištu, jer jedino tako mogu biti konkurentni.

U zadrugama, proizvođači imaju jasno definisane ciljeve

„Članovi našeg udruženja uglavnom imaju pozitivan stav prema takvim organizacijama. U zadrugama, proizvođači imaju jasno definisane ciljeve, prave se dugoročni poslovni planovi, a uneti kapital će svako moći da uveća kroz poslovanje zadruge i uz pomoć stručnjaka. Dugoročno planiranje u poljoprivredi je veoma važno. Poljoprivreda jeste naša prošlost, ali je i naša budućnost“, uveren je Minić.

Poslednjih godina se dešava da budućnost u poljoprivredi vide i oni koji su odrasli u gradu i odlučuju se da, bez obzira na stečeno obrazovanje, započnu egzistenciju na selu. I dok neki dobro prolaze ili bar mogu solidno da žive od poljoprivrede, ima i onih koji su odustali. Među njima je i jedan potomak valjevskih starosedeoca, koji je sa suprugom i troje dece živeo najpre od proizvodnje organskog povrća i žitarica, a kasnije od organske živine. Dobitnik niza priznanja i nagrada u poljoprivredi, ostvario je svoj san, ali se potom u njega i razočarao. Trenutno radi za platu u svojoj struci, poljoprivreda ga više uopšte ne zanima i ne želi ni da objašnjava zašto je odustao od posla koji je toliko voleo.

Piše: Biljana Punoš

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMOVesti

Domaća IT rešenja za poljoprivrednike: Metar moga sela, računarska mreža cela

by bifadmin

U Srbiji je sve više tehnoloških firmi u kojima stručnjaci, pretežno mladi, osmišljavaju digitalna rešenja za podršku poljoprivrednicima, a već ima i primera da se takve tehnologije razvijaju kroz saradnju nauke i domaćih IT kompanija. Njihov motiv da se okrenu modernizaciji ove tradicionalne delatnosti su očekivanja da će digitalizaciju najpre prihvatiti mladi poljoprivrednici i oni koji razmišljaju da to postanu. Bez mladih i digitalizacije, nećemo biti u stanju da proizvedemo dovoljno hrane u budućnosti, smatraju naši sagovornici.

Sa napretkom tehnologije menja se poslovanje i u najtradicionalnijim industrijama, poput poljoprivrede. Javnosti je malo poznato kakve sve inovacije, primenjive u zemljoradnji i uzgoju domaćih životinja, uopšte postoje. A njihov broj i rasprostranjenost konstantno rastu, te ih sada koriste ne samo velike kompanije iz agrobiznisa, već i „pametna“ seoska domaćinstva.

Među pomenutim inovacijama najčešće se nalaze cloud tehnologije i big data rešenja koja analiziraju brojne informacije i izveštavaju o najefikasnijim metodama poljoprivredne proizvodnje, zatim veštačka inteligencija, Internet stvari koji povezuje uređaje poput dronova, robota ili senzora koji mere vlažnost zemljišta sa pametnim telefonima, ali i onlajn platforme preko kojih se povezuju poljoprivrednici sa kupcima njihovih proizvoda.

Mada sve pobrojano, na prvi pogled, može delovati kao „top lista nadrealista“ za neku futurističku poljoprivredu, ove tehnologije se već koriste širom sveta, pa i u Srbiji. Šta više, deo tih rešenja proizvode naše firme.

Primena naučnih istraživanja

Kako oni koji sede u gradu za računarom prepoznaju potrebe poljoprivrednika i šta mogu biti najveće koristi za njega od konkretnog tehnološkog rešenja? To je, pre svega, efikasnije korišćenje reursa u proizvodnji hrane. „Upotrebom tehnologija kao što je Internet of Things dobijaju se informacije o biljkama i životinjama koje omogućavaju pravovremeno utvrđivanje njihovog stvarnog stanja“, objašnjava Dejan Dramićanin, osnivač i izvršni direktor firme „Bitgear“, koja se bavi inovacijama u oblasti elektronike.

Ova kompanija je zajedno sa Institutom „BioSens“, istraživačkom organizacijom iz oblasti poljoprivrede, industrijalizovala „BioSensov“ izum „Plant-o-Meter“ – uređaj koji omogućava procenu fiziološkog stanja biljaka dok su još u fazi rasta i sazrevanja. Uređaj uočava promene na biljkama i pre nego što one postanu vidljive ljudskom oku, odnosno analizira i procenjuje koliko su one zdrave, kakva je njihova sposobnost fotosinteze, te da li postoji potreba za đubrenjem i navodnjavanjem.

To čini emitujući svetlost koja se reflektuje od biljke i za samo nekoliko sekundi pruža preciznu procenu njenog stanja. Podaci se putem bluetooth konekcije šalju pametnom telefonu sa kojim je uređaj povezan, preko kojeg se dalje prenose u informacioni sistem zajedno sa GPS lokacijom uzorka.

„Plant-o-Meter“ je u potpunosti domaći proizvod, i hardverski i softverski. Nastao je pošto je Institut „BioSens“ rezultate svoga istraživanja primene multispektralne analize u poljoprivredi sumirao u vidu patentne prijave i prototipa. Potom je u saradnji sa kompanijom „Bitgear“ izvršena industrijalizacija prototipa. „Nadamo se da će ovo biti jedan od uspešnih slučajeva da se rezutati istraživanja domaćeg insituta, po principu transfera tehnologije i prava na korišćenje patenta, komercijalizuju u saradnji sa domaćom tehnološkom kompanijom“, ističe Dramićanin.

Privlačenje mladih kadrova u poljoprivredu

Pomenuti uređaj se trenutno testira u saradnji sa poljoprivrednim kompanijama. Kada bude „zreo“ za komercijalnu upotrebu, „Plant-o-Meter“ će biti dostupan i domaćim i inostranim poljoprivrednicima.

Dramićanin kaže da, uprkos uvreženom mišljenju da se naši zemljoradnici radije rukovode tradicionalnim znanjima svojih predaka, interesovanje za ovaj uređaj postoji i na našem tržištu. On očekuje da će predvodnici u prihvatanju ove tehnologije biti mladi poljoprivrednici, ili oni koji to tek treba da postanu.

„Naš cilj je privlačenje inovativnih i energičnih mladih ljudi da rade u agro sektoru, jer inače nećemo biti u stanju da proizvedemo dovoljno hrane u budućnosti“, ocenjuje Dramićanin i dodaje: „Sada je jedno od glavnih pitanja – da li u poljoprivredi ima budućnosti za mladog čoveka u Srbiji? Mi se nadamo da će digitalizacija ove delatnosti privući novu generaciju poljoprivrednika, i u ovaj sektor doneti promene koje su nam neophodne“.

Džepni agronom

Isti motiv, da se domaća poljoprivreda modernizuje i učini atraktivnijom za sve, pa i za mlade ljude, imaju i stručnjaci u tehnološkoj kompaniji „Fresh Agriculture Technologies“. Njihov proizvod, aplikacija „Map my apple“, namenjen je modernizaciji voćarstva. On poljoprivrednicima nudi mogućnost da preko svog pametnog telefona dobijaju dnevne preporuke za optimalno navodnjavanje, prihranu i zaštitu stabala jabuka, kao i upozorenja na kritične vremenske uslove, poput mraza ili grada. Aplikacija „sarađuje“ sa kamerama, koje mogu u ranoj fazi da prepoznaju bolesti, odnosno štetočine na stablima jabuka.

Jovana Đorđić, direktorka za marketing u ovoj kompaniji, objašnjava za B&F da su se za pravljanje ove aplikacije odlučili na osnovu podataka iz svetskih istraživanja, koje su potom upoređivali sa rezultatima domaćih voćara. Primera radi, prosečan prinos jabukara u svetu je 30 tona po hektaru, dok je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u našoj zemlji on nešto iznad 16 tona po hektaru.

Zato je „Fresh Agriculture Technologies“ napravio „Map my apple“ s ciljem da pomogne proizvođačima jabuka da povećaju svoj prinos u proseku za 50%, što bi, prema rečima sagovornice B&F-a, na svetskom tržištu omogućilo rast zarade za 10.000 dolara po hektaru.

I voćari moraju ići u korak s vremenom

„Razgovarajući sa poljoprivrednicima u Srbiji, zaključili smo da veliki broj njih uzgaja jabuke na tradicionalan način, vodeći se beleškama svojih dedova i očeva. Oni često pokazuju otpor prema novim tehnologijama jer nemaju poverenja da jedna mašina može obaviti posao umesto njih. Ali, treba imati u vidu da današnje tehnologije, poput dronova, pametnih sistema za navodnjavanje ili aplikacije ’Map my apple’, nisu osmišljene da bi zamenile čoveka, već da bi mu pomogle da posao obavlja brže, preciznije i pouzdanije. Tržišni uslovi su sve suroviji i opstaju samo oni koji idu u korak s vremenom. Mi se trudimo da pored aplikacije kao osnovnog proizvoda, jabučarima obezbedimo edukacije i uputstvo za korišćenje tehnologije koja im može značajno smanjiti broj radnih sati, planiranja i troškove“, kaže Jovana Đorđić.

Upozorenje na pojavu bolesti

Iako je početna ideja ove kompanije bila pružanje podrške domaćim voćarima, posebno onim malim koji ne mogu da plate naučne i razvojne timove, aplikacija se početkom godine našla i na turskom tržištu, a u planu je i ulazak na američko.

„Ipak, i dalje su nam primarni mali i srednji jabučari u Srbiji. Želimo da agronomsko znanje učinimo dostupnim i onima koji nisu u stanju da plate savetodavce u voćnjaku, a kojima je takođe potrebna stručna podrška. „Map my apple“ pruža pravovremeni savet za obavljanje agro mera i upozorava na vremenske prilike i rizike od pojave bolesti i štetočina. A to je, sudeći prema onome što smo čuli iz svakodnevne komunikacije sa našim voćarima, upravo najveći izazov u njihovom radu“, kaže Đorđić i dodaje da ovakav zaključak potvrđuje i činjenica da njihovu aplikaciju koriste i velike kompanije, kao što su „Delta Agrar“, „Voćni Dar“, „Agro Unija“…

Za godinu dana, koliko postoji, aplikaciju je sa Google play prodavnice ili App store-a preuzelo više od hiljadu voćara. „Map my apple“ je, prema rečima naše sagovornice, intuitivna i jednostavna za korišćenje, pa je osim mladih, prihvataju i stariji voćari.

Ipak, očekivanje da će ovakve tehnologije najpre usvojiti mladi je zasnovano na potvrđenim iskustvima. Svetski trendovi pokazuju da bi mladi, odnosno „digitalni urođenici“ koji ne mogu da zamisle život bez interneta, uskoro papire i excel tabele mogli u potpunosti zameniti naprednijim, mobilnim, tehnologijama koje su im uvek pri ruci, poput ovog „džepnog agronoma“.

Marija Dukić

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Pixbay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

EU mora da unapredi položaj sezonskih radnika iz siromašnih zemalja

by bifadmin

EU beleži deficit sezonskih radnika u poljoprivredi, posebno onih koji dolaze na privremeni rad iz siromašnih zemalja. Razlog za to nije samo pandemija, već i nehumani uslovi u kojima ovi ljudi rade. Prema jednom bivšem evropskom parlamentarcu “čak i životinje su imale bolju zaštitu od uvezenih radnika”. Zato se sada na nivou Unije radi na unapređenju njihovih radnih i životnih uslova.

Tokom pandemije korona virusa konačno su “uvezeni” radnici na evropskim poljoprivrednim plantažama postali vidljivi. Šta više, oni sada važe za “esencijalnu radnu snagu”. Međutim, šest decenija unazad, o njima se malo govorilo, a još manje pisalo.

Prema istraživanju Euronjuza, na njih ni zakonodavstvo EU nije mnogo obraćalo pažnju. Zato su oni ostajali bez zaštite kakvu bi trebalo da im pruži dobra primena zakona iz oblasti radnog prava. Prema rečima Danijela Frojnda, doskorašnjeg parlamentarca Evropskog parlementa, čak i neke životinje su bile bolje zaštićene zakonima od radnika koji iz siromašnih zemalja dolaze u EU da beru voće i povrće, i brinu o zasadima.

Migranti koji se u Uniji bave poljoprivrednim poslovima naime ne dobijaju naknadu za prekovremeni rad, nemaju dobre uslove stanovanja, a često toliko naporno rade da uništavaju sopstveno zdravlje. Oni su podložni verbalnim, fizičkim pa čak i seksualnim zloupotrebama.

Ako je nešto pozitivno učinila u Eropi, korona-kriza je bar rasvetlila njihov položaj. Sada, kada ih nema dovoljno da bi poljoprivreda normalno funkcionisala, jasno je da su oni neophodni za proizvodnju hrane u EU i da se njihovi uslovi rada moraju poboljšati.

Loši primeri

Uslovi u kojima ovi ljudi rade i žive su, blago rečeno, katastrofalni.

U Španiji migranti koji su ujedno i sezonski radnici, žive u kolibama napravljenim od starih plastenika zakrpljenih kartonom, bez struje, vode i bilo kakvih sanitarnih uslova. Često spavaju na starim dušecima na podu. Očekivano, ne dobijaju ni zaštitnu opremu kao što su maske za lice i rukavice. Žive pod konstantnim pritiskom da moraju sakupiti što više voća, jer ako ne ispune normu – bivaju kažnjeni. A kazna podrazumeva dva-tri neradna dana, odnosno gubitak prihoda, koji im je preko potreban jer ga šalju svojim porodicama.

Ni u Francuskoj situacija nije bolja. U ovoj zemlji poljoprivrednici dobijaju više podsticajnih sredstava nego bilo gde druge u EU, a opet ne obezbeđuju svi dobre radne uslove sezoncima. Na pojedinim farmama, poput Larrère, oni žive u veoma lošim uslovima. Po četrdesetoro senzonskih radnika je nagurano u jednu kuću, za koju još, od svojih malih plata, plaćaju i najam. Na sve to, nisu im obezbeđeni ni posteljina ni jastuci. Ova praksa krši francuski zakon koji se bavi zaštitom prava sezonskih radnika, međutim, čini se da malo ko mari za to.

U Nemačkoj, s druge strane, novine pišu o lošoj situaciji u klanicama u kojima rade migranti iz siromašnih evropskih zemalja. Oni nisu adekvatno zaštićeni pa je ova grana privrede poznata po velikom broju zaraženih korona virusom.

Unapređenje regulative

Upravo zbog ovih, i mnoštva sličnih negativnih primera, Evropski parlament je krajem juna usvojio rezoluciju kojom bi trebalo bolje da se regulišu položaj i zaštita sezonskih i radnika migranata. Pre pandemije, o njima se veoma malo govorilo. Sada se međutim menja regulativa ali i pojačava inspekcijski nadzor. Evropska komisija izdala je i smernice kako bi njene članice trebalo da obezbeđuju poštovanje prava na zdravstveno i socijalno osiguranje ovih radnika.

Ovaj potez je pak došao u trenutku kada se već oseća deficit radne snage u poljoprivredi.

Foto: lenanicholson, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Seoska hrana iz samoposluge: Neka ostane među nama

by bifadmin

Tradicionalna hrana nije glavna prednost seokog turizma u Srbiji, kao što se to stalno ističe. Veliki broj seoskih domaćinstava registrovanih za ovu delatnost kupuje hranu za turiste u samoposluzi ili uopšte ne nudi obroke. Iako su prihodi od hrane u proseku pet puta veći nego od smeštaja, ona se ne nudi iz straha da će troškovi proizvodnje „pojesti“ prihode.

Uprkos rastućoj popularnosti gastronimije, poplavi različitih kuvara i emisija o pripremi hrane, takozvani gastroturisti, koji putuju svetom pre svega da bi upoznali lokalnu hranu i uživali u njoj, i dalje su veoma mala ciljna grupa na turističkom tržištu. Ipak, i među preostalom većinom koja mora da jede na putu, primetno je da raste interesovanje za jednostavne i zdrave obroke koji se vezuju za tradicionalan način ishrane.

Gastronomska ponuda, rituali i običaji koji prate traradicionalno pripremanje hrane, predstavljaju sastavni deo nacionalne kulture i jednu od glavnih turističkih atrakcija. To posebno važi za sela u kojima je, pored prirode, hrana glavni turistički adut. Ali on se u Srbiji ni izdaleka ne koristi kao što se to čini na prvi pogled.

Naprotiv, veoma mali broj seoskih pansiona zaista nudi izvornu kuhinju, navodi se u studiji „Održivi turizam u funkciji lokalnog razvoja“ dr Suzane Đorđević Milošević i dr Jelene Milovanović.

Polovina imanja bez ljudi

Naime, razvoj ruralnog turizma, koji podrazumeva i kvalitetnu i raznoliku ponudu lokalne hrane, zahteva niz ekonomskih i socijalnih preduslova, kao i ljudski potencijal koje prosečno srpsko selo nema. Usled decenijskog egzodusa radne snage u gradove, na više od polovine seoskih imanja nema aktivnih poljoprivrednika, a većina vlasnika domaćinstava je starija od 60 godina. Među populacijom starijom od 15 godina, 28% ima završenu samo osnovnu školu, čak 29% je nepismeno i nema nikakvo formalno obrazovanje, a samo 4% je visokoobrazovano.

Stopa nezaposlenosti dostiže 21%, a svega 7% stanovništva se bavi preduzetništvom sa ili bez dodatne radne snage, pri čemu u privatnoj inicijativi dominira poljoprivreda, uz nešto malo trgovine i građevinskih delatnosti.

„Izuzetno nizak preduzetnički potencijal dodatno destimuliše činjenica da obrazovani ljudi teško mogu da se skrase u ruralnim sredinama koje nemaju aktivan privredni ambijent. Problem zaposlenja je pogoršan hroničnim nedostatkom kapitala za pokretanje proizvodnih programa i neophodnu modernizaciju seoske infrastrukture. Zato je, kako to potvrđuju i istraživanja na terenu, veoma mali broj pojedinaca uspeo da unovči prednosti kao što su čista životna sredina, atraktivni predeli i kulturno nasleđe, uključujući hranu“, ističe se u studiji.

Više kreveta nego gostiju

Iz tih razloga, iako solidno razvjen, naročito u nekim delovima Vojvodine, centralne i zapadne Srbije, ruralni turizam je i dalje nedovoljno prepoznat turistički proizvod. Procenjuje se da u ruralnim područjima ima oko 32.000 registrovanih i neregistrovanih kreveta, od kojih je svega 10.000 u samim selima, a broj ostvarenih noćenja učestvuje sa oko 27% u broju ukupno ostvarenih noćenja u domaćem turizmu.

Prosečna dnevna potrošnja je manja nego u drugim zemljama i iznosi 1.900 dinara po osobi, a ruralni turizam učestvuje sa oko 16% u ukupnom BDP-u sektora putovanja i turizma.

Postoje velike sezonske varijacije i mala stopa popunjenosti kapaciteta. Prosečna stopa popunjenosti hotela u ruralnom smeštaju iznosi oko 4%, a ostalih smeštajnih kapaciteta 21%. I prema strukturi posetilaca, među kojima preovlađuju parovi, porodice sa decom, grupe prijatelja i organizovane grupe kao što su šetači, ribolovci i kamperi – uočljivo je da se veoma malo koriste mogućnosti za privlačenje turista koji u sve većem broju posećuju neke veće urbane centre u Srbiji, pre svega Beograd.

Istraživanje među domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom, pokazuje da dve trećine njih vidi u turizmu značajan potencijal za povećanje sopstvenih prihoda, ali i za razvoj lokalne zajednice. Prosečna strarost je, međutim, i u ovom segmentu privređivanja na selu veoma nepovoljna i kreće se u rasponu od 40 godina u jugoistočnom Banatu do 46 godina u jugoistočnoj Srbiji. Prosečna veličina imanja značajno varira među regionima, ali je uglavnom manja u odnosu na imanja čiji se vlasnici bave isključivo poljoprivredom.

Pšenica važnija od turista

Domaćinstva uključena u seoski turizam imaju u proseku osam kreveta, osim u regionu južnog Banata gde su kapaciteti sa 15 kreveta po domaćinstvu veći od proseka. Oko 80% domaćinstava ima kategorisane sobe, osim u južnom Banatu, gde je manje od 50% soba kategorisano.

Ponuda je uglavnom zasnovana na smeštaju i pripremi hrane. Izuzetak su južni Banat i jugoistočna Srbija, gde veliki broj domaćinstava dodatno obezbeđuje turističke vodiče, edukaciju, organizovane vinske ture i slično. Uprkos malim imanjima, polovina tih domaćinstava ostvaruje više od 50% svojih prihoda iz poljoprivrede.

Višak proizvedene hrane je dovoljan da se zadovolji nešto više od polovine potreba gostiju. Situacija se značajno razlikuje u južnom Banatu, gde seoski domaćini daleko veću pažnju pridaju proizvodnji industrijskog bilja i žitarica, a hranu za goste kao i za sebe uglavnom nabavljaju na lokalnom tržištu.

Slično je i u zapadnoj Srbiji, gde je broj soba na 1.000 osoba tri puta veći od nacionalnog proseka, ali je produktivnost u poljoprivredi daleko lošija nego u ostalim regionima. Nauprot tome, u centralnoj i jugoistočnoj Srbiji domaću hranu ističu kao ključni faktor ponude.

Prihodi od hrane pet puta veći nego od smeštaja

Bez obzira na regionalne razlike, primetno je da domaćinstva koja se bave seoskim turizmom i dalje uveliko zavise od snabdevanja hranom iz samoposluga. Deo njih čak okleva da se bave služenjem hrane, što pored teškoća da se obezbedi dovoljan obim proizvodnje, zavisi i od toga da li onaj koji pruža usluge seoskog turizma zaista živi na selu.

Naime, ove usluge često obezbeđuju vlasnici vikendica ili oni koji su nasledili kuću i imanje, ali tu ne žive stalno. Većina njih, ako uspe da aktivira „mrtvi kapital“ i usudi se da ponudi hranu, pre se opredeljuje za moderne kuhinje sa „nešto malo tradicije“, ili tradicionalnu ishranu uopšte ne nudi.

Međutim, daleko je više onih koji ni ne pokušavaju da ponude obroke, čak ni doručak. U oba slučaja, kao razloge navode kako nisu sigurni da mogu da obezbede stalnu dostavu, a još više strepe da li će moći da kontrolišu kvalitet i zdravstvenu bezbednost namirnica sa lokalnog tržišta.

„Da li je njihova odluka racionalna zavisi od mnogo činilaca“, komentarišu autorke studije. „Neki proračuni u upravljanju hotelima govore da je prihod od hrane oko pet puta veći nego od smeštaja, ali za razliku od smeštaja, ukupni prihodi od hrane nikada ne mogu da se planiraju sa sigurnošću“.

Rizik da troškovi „pojedu“ zaradu

Takođe, da bi neko mogao da ponudi autentičnu lokalnu hranu, neophodno je da bude upoznat sa sirovinama karakterističnim za pojedine regione, začinima, jelima i navikama u prehrani.

Istovremeno, mora da ih upotrebljava u skladu sa pravilima savremene gastronomije, „jer ne može se turistima ponuditi hrana koja je, na primer, namenjena za naporan rad na njivi“. Dodatno, treba imati u vidu da među turistima ima i onih čije zdravstveno stanje zahteva poseban režim ishrane, ističe se u studiji.

Zato, služenje tradicionalne hrane u ruralnom turizmu zahteva ogromno znanje i dosta veštine, pa je pored ulaganja u razvoj organizovanih distributivnih lanaca, neophodno investirati i u edukaciju seoskog stanovništva.

Formalno obrazovanje nije preduslov da se bude stručnjak za tradicionalnu kuhinju. Ali onome ko je priprema je potrebna pomoć u obličavanju ponude prema savremenim gastronomskim standardima, uključujući i bezbednost hrane, kao i u ekonomičnosti pripreme kako troškovi ne bi, na kraju, „pojeli“ celokupnu zaradu.

Izvor: Biznis i finansije, Bif.rs, piše Biljana Punoš

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 175/176: Saradnja mladih u poljoprivredi – Grad u selu, selo u gradu

by bifadmin

Mladi u selu i mladi u gradu nisu toliko udaljeni kao što se može učiniti na prvi pogled. Sve je više mladih stručnjaka koji u gradovima prave različita inovativna rešenja za modernizaciju poljoprivrede, ali i za očuvanje žive seoske baštine. Među njima ima i onih koji su i sami potekli sa sela. S druge strane, iskustvo na domaćem tržištu pokazuje da su mladi poljoprivrednici najspremniji da primene nove koncepte i tehnologije na svojim imanjima. Ali budućnost sela ne može spasiti tehnologija ako ono ubrzano stari i već sada je prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji preko 60 godina.

Periskop

6. SVEMIRSKI PROGRAMI MALIH DRŽAVA: Od šegrta do majstora
Ruanda, Bolivija, Ujedinjeni Arapski Emirati. Ove tri države, iako veoma različite u svakom pogledu, politički, ekonomski, kulturno i geografski, ipak imaju nešto zajedničko – nacionalne svemirske agencije i aktivne svemirske programe.

10. STVARANJE NAJVEĆE ZONE SLOBODNE TRGOVINE U SVETU: Odloženo zbog korone
Primena Afričkog sporazuma o slobodnoj trgovini odložena je zbog širenja korona virusa bar do početka naredne godine. Reč je objedinjavanju tržišta koje je već nazvano „najveća zona slobodne trgovine u svetu“, iako je njegova ukupna vrednost od 3.400 milijardi dolara još uvek niža od BDP-a Nemačke, a broj stanovnika od 1,2 milijarde ljudi manji nego u Kini. Dok jedni veruju da će rastući „korona“ protekcionizam ne samo u Africi već i širom sveta potkopati ovaj sporazum, drugi smatraju da će sve manja pomoć sa strane naterati afričke države da se u nevolji ujedine.

12. KOLIKO SU KOMPANIJE U ŠPANIJI I ITALIJI SPREMNE ZA PANDEMIJSKI ŠOK: Opasnost od prezaduženosti
Uprkos ogromnim paketima pomoći, nelikvidnost preduzeća u Španiji će se ove i naredne godine povećati za 22% a u Italiji za 37% u poređenju sa 2019. godinom. Već sada je izvesno da će privredni oporavak biti dug i težak i da mnoge manje firme neće preživeti posledice pandemije. Rizici od rasta nenaplativih kredita su posebno izraženi u Italiji, zbog velikog broja „zombi“ firmi, pokazuje najnovija analiza kompanije Coface.

14. KONTEJNERSKI GIGANTI: Utakmica na kopnu za prevlast na moru
Godišnje svetom plovi preko 150 miliona kontejnera, u koje je upakovano 60% vrednosti svetske trgovine. Najveći prevoznik potiče iz male Danske, dok Istočna Azija prednjači po broju najvećih svetskih luka. Sve balkanske luke u svetskom pretovaru kontejnera učestvuju sa 1%, a luka Bar čini svega 0,6% pretovara balkanskih luka.

Biznis

18. KRITIČNA SITUACIJA U DOMAĆEM TURIZMU I UGOSTITELJSTVU: Više zaposlenih nego gostiju
U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, pod uslovom da ugostiteljski objekti i turističke agencije uopšte rade. Za goste je otvoreno manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, pa i pored toga popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta. Turističke agencije su praktično besposlene, pa se deo njih odrekao državne pomoći jer ne mogu da zadrže radnike koji nemaju šta da rade. Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.

20. NIKOLA MARAVIĆ, GLOBALNI DIREKTOR MARKETINGA ZA BREND KRONENBOURG 1664 BLANC, CARLSBERG: Naša velika prednost je u organskom rastu
U Beogradu je nedavno završeno snimanje globalne marketinške kampanje za brend Kronenbourg 1664 Blanc. Ovo pivo je na svetskom tržištu udvostručavalo svoj rast u prethodnih pet godina, a kriza ga nije zaustavila, što najbolje govori o njegovom potencijalu za dalji razvoj, kaže Nikola Maravić, globalni direktor marketinga za ovaj brend u kompaniji Carlsberg.

22. STRUKTURA FINANSIRANJA DOMAĆE PRIVREDE: Dam ti robu na „dođem ti“
Iako je prethodne godine donekle poboljšana struktura finansiranja privrede, to nije znatnije umanjilo probleme sa likvidnošću. Podaci pokazuju da je zaduživanje bilo veće od rasta kapitala i da se preduzeća i dalje najviše finansiraju preko dobavljača neredovnim izmirivanjem obaveza.

24. PAD PROFITABILNOSTI PRIVREDE U SRBIJI U 2019. GODINI: Manjina koja pada, guši većinu koja raste
Najveći razlog za pad ukupne profitabilnosti domaće privrede u prethodnoj godini je pad poslovnog dobitka. Iako je poslovna profitabilnost rasla u većini posmatranih sektora, među kojima prednjači građevinarstvo kao pokretač privrednog rasta cele Srbije, manjina u kojoj je zabeležen pad bitnije utiče na ukupne poslovne rezultate.

Finansije

28. NOVA KRIZA PRODUŽILA ROKOVE NAPLATE POTRAŽIVANJA: Na pomolu „siva“ jesen
Epidemija korona virusa je produžila rokove naplate potraživanja firmi u Srbiji, a dodatni problem je što sudovi i drugi državni organi zaduženi za prinudnu naplatu ne rade punim kapacitetom. Istraživanja su pokazala da dve trećine privrednika ne uspeva da naplati svoja potraživanja, a ako kriza potraje duže nego što se očekivalo biće ih mnogo više.

30. PORAST BEZGOTOVINSKIH PLAĆANJA U SRBIJI: Kartice uzvodno, keš nizvodno
Statistika o kretanju bezgotovinskih plaćanja u Srbiji tokom prethodne četiri godine ukazuje ne samo na porast broja transakcija, već i njihove vrednosti. Trenutno na domaćem kartičarskom tržištu inostrane kartice dominiraju u međunarodnim plaćanjima preko interneta, dok je Dina u prednosti u pogledu visine naknada za trgovce.

32. OSIGURANJE OD MENADŽERSKE ODGOVORNOSTI: Kako sačuvati direktorski ugled, ali i džep
Od svih odgovornosti direktora koje su normirane domaćom regulativom, najosetljivija za utvrđivanje u sudskoj praksi je povreda dužnosti pažnje. To će biti nepoznanica i u zemljama sa najuređenijim zakonodavstvom u slučajevima dokazivanja menadžerskih propusta tokom pandemije. U Srbiji je sve veća potražnja za polisama osiguranja od menadžerske odgovornosti, ali za razliku od EU gde se limiti pokrića kreću do više desetina miliona evra, kod nas najčešće iznose oko pet miliona evra.

34. NOVI INVESTITORI: Svaka igra, svaka dobija
Pandemija virusa Covid-19 dovela je i do zamrzavanja sportskih takmičenja pa su i kladioničari ostali bez materijala. Iz dosade, stotine hiljada uglavnom mladih i besposlenih Amerikanaca zamjenu je našlo u ulaganju u nasumične dionice kompanija. Za sada prolaze bolje od profesionalnih investitora, mimo svake logike.

Temat: Saradnja mladih u poljoprivredi

39. REGIONALNE RAZLIKE U PODMLAĐIVANJU SELA U SRBIJI: Budućnost izlazi na severu, a zalazi na jugu
Ako budućnost srpskog sela ostaje na mladima, koji bi trebalo da „podmlade“ poljoprivredu ne samo po godinama, već i po svom znanju i spremnosti da prihvate nove koncepte za delotvorniju proizvodnju – onda će ta budućnost po svoj prilici biti vrlo neravnomerno raspoređena. Isto onako kako se već decenijama širi polarizacija među regionima, koju je proizvela loša razvojna politika.

42. INOVATIVNA POLJOPRIVREDA: Deca savetuju roditelje
Novi koncepti obrade zemljišta, uzgajanja biljaka i životinja za mlade poljoprivrednike u Srbiji nisu tabu. Naprotiv, „pametno“ navodnjavanje, korišćenje organskih preparata za poljoprivredu, tehnološki napredna mehanizacija, pa čak i ideje poput specijalnog „hotela“ za kokoške – najveće pobornike imaju upravo među mladim vlasnicima seoskih imanja. Problem je u tome što je mladih još uvek suviše malo za „podmlađivanje“ cele industrije.

44. DOMAĆA IT REŠENJA ZA POLJOPRIVREDNIKE: Metar moga sela, računarska mreža cela
U Srbiji je sve više tehnoloških firmi u kojima stručnjaci, pretežno mladi, osmišljavaju digitalna rešenja za podršku poljoprivrednicima, a već ima i primera da se takve tehnologije razvijaju kroz saradnju nauke i domaćih IT kompanija. Njihov motiv da se okrenu modernizaciji ove tradicionalne delatnosti su očekivanja da će digitalizaciju najpre prihvatiti mladi poljoprivrednici i oni koji razmišljaju da to postanu. Bez mladih i digitalizacije, nećemo biti u stanju da proizvedemo dovoljno hrane u budućnosti, smatraju naši sagovornici.

46. KAKO DOMAĆI POLJOPRIVREDNICI PRIMENJUJU DIGITALNA REŠENJA: Dronovi i sateliti nad selima
Savremena tehnologija najpre je bila privilegija velikih proizvođača u Srbiji. Ali preciznost tokom setve i nege garantuje uštedu i do trideset odsto, gubici su manji i zbog blagovremenog otkrivanja bolesti useva, pa se ulaganja u digitalna rešenja isplate i onima koji imaju prosečne prihode.

48. ŽIVA KULTURNA BAŠTINA: Bogatstvo za koje još nije izmišljen metar
U vreme kada nas ubeđuju da sve ima svoju vrednost na tržištu, koliko košta nematerijalna baština ne možemo izmeriti jer još nije izmišljen metar za to. Autentična živa baština nije „brend“, već važan deo našeg kolektivnog identiteta. Nove tehnologije mogu biti od velike pomoći za očuvanje tog nasleđa, ali nisu one te koje „odlučuju“ kako ćemo se prema njemu odnositi. Za početak, da li smo spremni da selu vratimo dostojanstvo koje zaslužuje.

50. SELO JE OTAC GRADA: Beograd u opancima
Mnogi delovi današnjeg Beograda su još početkom prošlog veka bili sela. Žarkovo je tada imalo zaselak Čukaricu i mnogo izvora od kojih se jedan pojavljivao „samo pred rat“. Višnjica je bila znamenito mesto, poznato i kao „Mali Carigrad“, dok su Železnik zvali i „bugarski kraj“, jer je u njemu bilo mnogo doseljenika iz krajeva istočne Srbije prema granici sa Bugarskom.

52. SELO I PRESTIŽ: A što pa da ne dođu u Vrmdžu?
Vrmdža je danas prestižno selo u koje se doseljavaju kompozitori, programeri, diplomate iz srpskih, ali i svetskih gradova, i u koje se tokom poslednje decenije slilo preko milion evra ulaganja. Sve je počelo kada je predsednik seoske mesne zajednice napisao pismo zaposlenima u britanskoj ambasadi i pozvao ih u goste. Na novinarsko pitanje kako mu je to uopšte palo na pamet, rekao je: „A što pa da ne dođu u Vrmdžu?“

Intervju

56. VLADIMIR ĐURĐEVIĆ, KLIMATOLOG, INSTITUT ZA METEOROLOGIJU FIZIČKOG FAKULTETA: Umereni optimista
„Klimatske promene nisu samo još jedan problem za rešavanje, one traže da sve druge probleme rešavamo na drugačiji način“, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević. Za sebe kaže da je umereni optimista, „jer modeli koje su uradili klimatolozi – a koji su veoma utemeljeni – pokazuju da još uvek imamo vremena da izbegnemo najgore scenarije ako sledimo preporuke iz Pariskog sporazuma. Taj put je jasno mapiran i uz dalji razvoj novih tehnologija možemo da idemo u dobrom pravcu, samo je pitanje volje da li ćemo to i uraditi“.

Skener

60. SPOROVOZNE ŽELEZNICE AMERIKE: „Sve to košta previše i traje predugo“
Odsustvo obimnog državnog ulaganja presudno je što najbogatija i tehnički najnaprednija zemlja sveta nema ni kilometar super brzih pruga, ali tome doprinose i razvijenost alternativnih načina prevoza i specifičan urbanizam.

62. TRŽIŠTE LULA PONOVO U USPONU: Porok sa stilom
Lule za pušenje duvana nisu, kako se na prvi pogled čini, postale tek relikt prošlosti, jer se i dalje proizvode u više od 70 zemalja sveta, među kojima je i Srbija. Mada nije poznato koliko se novca „vrti“ u ovom poslu, imajući u vidu da se masovno proizvode jeftine lule suveniri, ali i ručno rađeni unikati čija cena dostiže više desetina hiljada dolara, jasno je da nije reč o malim ciframa. Budući da sve više provejava uverenje da je „zdravije“ pušiti duvan iz lule nego cigarete, očekuje se da će i po tom osnovu lule vratiti deo nekadašnje popularnosti.

64. STARE POSLOVNE IDEJE U NOVOM ODELU: Hrana iz prikolice koja glumi kuhinju
U Sjedinjenim Američkim Državama raste broj kompanija koje ne proizvode hranu ali je dostavljaju, kao i onih koje pripremaju obroke ali u objektima koji ne ispunjavaju propisane zahteve da bi se mogli nazvati restoranima. Kompanija „Reef Technology“, na primer, instalira montažne objekte na prazna parkirališta, pretvarajući ih u sedište brojnih virtuelnih kuhinja. Zvuči komplikovano? Sačekajte tek da pročitate ko sve i na koji način učestvuje u ovakvim poslovnim poduhvatima.

Nove tehnologije

66. TRI REVOLUCIONARNE TEHNOLOGIJE ZA SMANJENJE UGLJEN-DIOKSIDA: Miriše na čistije
Posle prve faze dekarbonizacije teških industrija koja je prvenstveno bila usmerena na energetski sektor, druga je usredsređena na grejanje i transport. Budući da je reč o najvećim industrijskim zagađivačima, ova faza energetske tranzicije je mnogo zahtevnija. Ali i rešiva, veruju stručnjaci uzdajući se u tri tehnologije za koje smatraju da će izvesti „pročišćujuću revoluciju“ već tokom ove decenije.

Nauka

68. ZAŠTO LJUDI TEŠKO MENJAJU MIŠLJENJE: Razum pod bodljikavom žicom
Ljudi su stekli preimućstvo nad ostalim živim bićima zahvaljujući sposobnosti da uspostave i održe saradnju. Ali naša najveća prednost je i naša najveća slabost. Sklonost da uvažavamo samo informacije koje su u skladu sa našim uverenjima i iluzija da znamo i razumemo mnogo više nego što zaista znamo, takođe su posledica toga što je naš razum evoluirao u zajednici sa drugim ljudima.

Koktel

70. PRAISTORIJSKI STANOVNICI SVRLJIŠKOG KRAJA: Stanari hrastovih prašuma
Arheološki lokaliteti u Svrljiškoj oblasti i dalje su malo istraženi, a dosadašnji nalazi ukazuju da su prvi ljudi na ovoj teritoriji živeli pre sto hiljada godina. Najbolje je istražena Prekonoška pećina, u kojoj su pored ostataka pećinskih lavova, hijena i drugih životinja, pronađene i ljudske alatke iz tog perioda. Ova pećina je jedinstvena po tome što su je ljudi nastanjivali i u vreme kada su u susednim područjima uveliko nicala naselja. Na pitanje zašto, još nema pouzdanog odgovora.

72. NADIMCI KAO DEO KULTURNOG IDENTITETA: Čuvaj se Stoleta Prevare
U selima u Srbiji, nadimci se obično daju još u ranom detinjstvu, ostaju za ceo život, a neretko i posle smrti onoga ko je nadimak nosio, pa se čak upisuju i na spomenike. U gradovima, nadimci traju kraće jer ih ljudi uglavnom dobijaju u grupi sa kojom su trenutno povezani i upućuju na specifičnosti urbane kulture. Na primer, Maka Petosobna ima petosoban stan, a Stole Prevara je neko kome nikako ne bi trebalo pozajmljivati novac

74. NATPROSEČNO USPEŠNI – ODNOS TALENTA I RADA: Pravilo „deset hiljada sati“
Šta izdvaja one koji su napravili vrhunske karijere u poređenju sa drugima, takođe talentovanim i vrednim? Decenijska istraživanja su pokazala da je natprosečno uspešnima zajedničko nešto što je postalo poznato kao „pravilo deset hiljada sati“. Oni su još od najranije mladosti radili ne mnogo, već mnogo, mnogo više od drugih talentovanih vršnjaka. Ovo pravilo važi čak i za rok muziku, koja se u javnosti doživljava kao sve suprotno samodisciplini i mukotrpnom radu. Tako su „Bitlsi“, najuspešnija rok grupa svih vremena, pre nego što su se proslavili svirali više sati nego većina današnjih bendova u celoj svojoj karijeri.

Komunikacije

76. RADIO O KOJEM SE NIŠTA NE ZNA: Ko to tamo krči?
Ako ste se zasitili teorija zavere o 5G mreži i želite da probate nešto klasično ali sa stilom, poslušajte „Zujalicu“. To je radio koji već skoro pola veka emituje samo krčanje, pištanje, tu i tamo neki vrisak, brojeve, muška i ženska imena i nepovezane reči. Ne zna se ko je vlasnik ove radio stanice, odakle se ona emituje, a najmanje čemu služi i kome je namenjena. Baš zato ima na hiljade slušalaca, predvođenih radio-amaterima, koji su ubeđeni da su otkrili šta ustvari ovaj program prikriva.

Reprint

78. DŽESI OVENS – IZMEĐU NEMAČKOG NACIZMA I AMERIČKOG RASIZMA: Čoveka koji je ponizio Hitlera, ponizio je američki predsednik
Iako je Džesi Ovens ostao upamćen kao crnački atletičar koji je svojim neverovatnim sportskim podvizima na Olimpijskim igrama u Berlinu ponizio Hitlera, film „Race“ o životu čuvenog sportiste ne govori o nacističkom, već o američkom rasizmu. Ovensu su odali priznanje mnogi Nemci, a neki su čak i doprineli njegovim pobedama. Ali kada se vratio u SAD kao nacionalni heroj, tadašnji predsednik Ruzvelt mu nije poslao ni telegram, a na proslavu organizovanu u njegovu čast morao je da uđe na zadnja vrata i liftom za poslugu. Čini se da tek nakon hladnokrvnog policijskog ubistva Dordža Flojda u SAD, napokon sazreva svest da je rasizam u prvom redu problem belaca, koji su najprozvaniji da se s njim obračunaju.

Vremeplov

80. ULOGA VINA U RAZVOJU SRPSKE DRŽAVE: Ja tebi burence bermeta „uz diškreciju“, ti meni privilegije
Vinogradarstvo je u razvoju srpske države imalo i političku ulogu. Nemanjići su, u savezništvu sa sveštenstvom i monasima, koristili vino i kao „višu silu“ za uterivanje hrišćanstva među podanike odane paganstvu. Kada je pod turskom vladavinom vino krenulo zajedno sa srpskim narodom u izbeglištvo ka severu, a kasnije Banat i Srem pripojeni Habzburškoj monarhiji, karlovački mitropoliti su često uticajnim ljudima u Beču poklanjali „uz diškreciju“ burad bermeta, kako bi isposlovali privilegije za srpsko stanovništvo.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Rizici od zloupotrebe digitalne poljoprivrede

by bifadmin

U poljoprivredi se odvija trka u digitalnom naoružavanju, u kojoj će pobednik diktirati uslove i kontrolisati našu hranu, prirodu i poljoprivrednike koji nas hrane. Ukoliko Evropska komisija ne bude regulisala podatke dobijene pomoću novih tehnologija, slično zaštiti ličnih podataka, nekolicina globalnih korporacija učvrstiće svoju dominaciju u poljoprivredi i prehrani na štetu malih poljoprivrednika i svih nas, upozorava se u izveštaju međunarodne mreže ekoloških organizacija „Friends of the Earth“.

Izveštaj o digitalnoj poljoprivredi

Naša planeta se, pored zdravstvene, nalazi i u velikoj ekološkoj krizi, a poljoprivreda, koja je delimično i odgovorna za nju, mora da radi na smanjenju zagađenja. Ovako počinje izveštaj o digitalnoj poljoprivredi koji je nedavno objavio evropski ogranak međunarodne mreže ekoloških organizacija „Friends of the Earth“.
Prema prošlogodišnjem izveštaju Panela za klimatske promene, u globalnoj proizvodnji ugljen-dioksida poljoprivreda učestvuje sa 13 odsto. Njen udeo u emisiji metana je 44 odsto, a u proizvodnji azotnih oksida 82 odsto. Celokupna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda, zajedno sa preradom i distribucijom, odgovorna je za 21 do 37 odsto gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Međutim, sve što rade prirodi, ljudima se vraća kao bumerang. Posledica zagađenja jeste i lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta, čiji rezultat su gubici u poljoprivrednoj proizvodnji.

Upravo to se dešava u Evropi – zemljište je sve goreg sastava a reke su sve zagađenije. Samim tim i hrana je sve lošija i skuplja za proizvodnju. Gledano iz ekonomske perpektive, može se uočiti još jedan negativni trend: pad broja malih poljoprivrednih gazdinstava. Naime, broj gazdinstava je između 2003. i 2013. godine smanjen za četvrtinu. Od ovog broja, čak 96 odsto čine mali poljoprivrednici.
Imajući u vidu ovakve pokazatelje, Evropska komisija je najavila „Zeleni dogovor“ za Stari kontinent, koji bi trebalo da unapredi zaštitu životne sredine.

Ideja je da se utiče na smanjenje emisije štetnih gasova, između ostalog i ulaganjem u inovacije. Jedan od načina da se to postigne je modernizacija poljoprivredne proizvodnje kroz digitalnu poljoprivredu.

Trka u digitalnom naoružavanju

Termin „digitalna poljoprivreda“ koristi se za skup različitih tehnologija koje omogućavaju optimizaciju poljoprivrednih delatnosti. To su prikupljanje podataka, analitika, veštačka inteligencija, odnosno mašine koje uče, upotreba senzora, satelita i robota, korišćenje dronova, i generalno automatizacija raznih proizvodnih procesa.

Ove tehnologije često potpadaju i pod pojam „precizna poljoprivreda“. Evropski parlament pod njim podrazumeva upravljanje u poljoprivredi zasnovano na posmatranju, analitici, preciznom merenju i racionalnom trošenju resursa na osnovu dostupnih podataka.

Šta to, međutim, znači u praksi? U organizaciji „Friends of the Earth Europe“ ocenjuju da je ovo trka u digitalnom naoružavanju, u kojoj će pobednik diktirati uslove i kontrolisati našu hranu, prirodu i poljoprivrednike koji nas hrane. Oni upozoravaju da će, ukoliko Evropska komisija ne bude regulisala podatke dobijene pomoću novih tehnologija, nekolicina globalnih korporacija učvrstiti svoju dominaciju u poljoprivredno-prehrambenom lancu. Opet na štetu malih poljoprivrednika.

U teoriji, podaci koji se u digitalnoj poljoprivredi prikupljaju od poljoprivrednika trebalo bi da posluže za analizu njihovog proizvodnog procesa, s ciljem da se osmisle odgovarajući saveti za unapređenje proizvodnje. Pitanje je, međutim, kod koga će završiti svi ti podaci. A podaci su, kao što znamo, „nafta 21. veka“.

Korisničke informacije lako mogu da se unovče, ali i da se upotrebe za razne vidove manipulacije.
Da li će se to zaista desiti niko ne može da tvrdi sa sigurnošću. No, indikativan je podatak da su ključni akteri na tržištu digitalne poljoprivrede multinacionalne hemijske kompanije koje proizvode pesticide.

Sada im se pridružuju i tehnološki divovi, uključujući „Soni“, „Filips“, „Oranž“, „Uber“, „Boš“, „Simens“, „Gugl“ i „Majkrosoft“. Takav zaokret tehnoloških kompanija ne čudi s obzirom na predviđanja da će tržište digitalne poljoprivrede rasti po stopi od 12 odsto godišnje, i da bi do 2025. godine moglo da vredi 10 milijardi dolara.

„Prijateljska” razmena podataka

Možemo samo da nagađamo na koje sve načine bi mogle da se iskoriste informacije prikupljene od poljoprivrednika, ali neka iskustva iz dosadašnje prakse pokazuju da su korporacije vrlo maštovite kada je u pitanju ovaj vid „poslovanja“.

Jedan od primera za tu tvrdnju su skorašnji potezi nemačke kompanije „Bajer“, koja posluje u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Ona je 2018. kupila američku multinacionalku „Monsanto“, što joj je omogućilo da kombinuje znanja iz hemijske industrije sa proizvodnjom semena. Kada se tome doda i digitalna poljoprivreda, kojom se „Bajer“ takođe bavi, to otvara mogućnost za, blago rečeno, „usmeravanje“ klijenata ka proizvodima ove kompanije.

Prošle godine je, naime, nemački gigant sklopio partnerstvo i sa firmom „Tilabl“, koja je kroz svoje aktivnosti vezane za digitalnu poljoprivredu navodno prikupljala još više informacija nego „Bajer“. Postojale su indicije da su dve kompanije počele da razmenjuju podatke.

Međutim, poljoprivrednici su se povezali na društvenim mrežama i upoređujući svoja iskustva došli su do zaključka da se manipuliše njihovim podacima. Zahvaljujući javnoj „razmeni mišljenja“ poljoprivrednih proizvođača, „Bajer“ i „Tilabl“ su raskinuli partnerstvo.

Ali navedeni primer ukazuje na rizik da zloupotreba informacija može da postane uobičajena praksa u EU, ukoliko se ona ozbiljnije ne pozabavi regulativom u oblasti digitalne poljoprivrede, upozorava se u izveštaju „Friends od the Earth Europe“.

Ako ne piše u zakonu, smatra se dozvoljenim

Trenutno na Starom kontinentu nijedan zakon, bilo da je reč o nacionalnoj ili evropskoj regulativi, ne pominje zaštitu podataka u poljoprivredi. U organizaciji „Friends od the Earth Europe“ smatraju da Evropska unija mora da razvije veoma dobru zaštitu podataka koji bi jamčili poljoprivrednicima njihova prava, slično postojećem zakonodavstvu o zaštiti ličnih podataka.

„Tehnološki bum u poljoprivredi mogao bi da koristi održivim i malim poljoprivrednicima i da podrži širenje agroekologije. Ali to je ostvarivo samo ako su podaci i tehnologija u poljoprivredi regulisani na nivou EU i ukoliko ih kontrolišu sami poljoprivrednici, a ne multinacionalne korporacije“, ocenjuju aktivisti „Friends of the Earth Europe“.

Zbog svega navedenog mreža ekoloških organizacija zahteva od EU da preduzme nekoliko mera. Prvo, da uspostavi javnu kontrolu nad digitalnom poljoprivredom a zatim i oštrija antimonopolska pravila, koja bi obezbedila fer konkurenciju u poljoprivrednom sektoru. U tom kontekstu „Friends od the Earth” se protive i vertikalnim monopolima, odnosno praksi da se jedna kompanija istovremeno bavi celim lancem poljoprivredne proizvodnje.

Treća mera odnosi se na finansiranje istraživanja iz oblasti digitalne poljoprivrede, koje bi se obezbeđivalo iz javnih budžeta i to samo za ona istraživanja koja nisu usmerena isključivo na zaradu, već i na zašitu okoline. Još jedna od predloženih mera podrazumeva ograničavanje prava na prikupljanje informacija od poljoprivrednika, slično kao što je urađeno u slučaju GDPR-a, odnosno ličnih podataka građana EU.

Dok se ovo ne sprovede, velike kompanije će, praktično, imati pravo da pristupaju raznim podacima poljoprivrednika, ističe se u izveštaju. Takođe, verovatno će se nastaviti sa proizvodnjom poljoprivredne opreme koja zahteva aplikacije sa dozvoljenim pristupom trećoj strani. Dakle, još jednoj strani zainteresovanoj za podatke poljoprivrednika, što predstavlja dodatni rizik od mogućih zloupotreba.

Autor: Marija Dukić, Biznis i finansije

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci