Tag:

potrošnja

Stanovnici južne Norveške ‘plaćeni’ su za korištenje električne energije

by bifadmin 6. новембар 2020.

Cene električne energije u delovima Norveške po drugi put u istoriji u ponedjeljak su pale ispod nule, a stanovnici južne Norveške ‘plaćeni’ su za korištenje električne energije jer proizvođači električne energije moraju platiti za prodaju električne energije kada su cene negativne.

Prema norveškom mediju E24, cene električne energije u i oko Osla i Kristiansanda bile su negativne četiri sata u ranim satima ponedjeljka.

Ovo je drugi put u istoriji da su cene električne energije u Norveškoj pale ispod nule. Početkom jula cene električne energije u Norveškoj postale su negativne na jedan sat. Tada su neki od razloga za prvi slučaj negativne cene električne energije ikada bili puno snega u planinama, ograničen izvoz električne energije i početak letnih odmora tokom kojih je norveška potrošnja energije niža od uobičajene, prenosi Biznis Info.

Nova negativna cena električne energije do koje je došlo u ponedjeljak rezultat je obilnih kiša i vetra posljednjih sedmica, kao i većeg uvoza nuklearne energije iz Švedske, rekli su analitičari za E24. Više od normalnih sezonskih temperatura takođe su doprinele niskoj potražnji za električnom energijom na jugu Norveške.

S dolaskom zime u ovu nordijsku zemlju očekuje se i rast cena električne energije, rekli su stručnjaci.

Norveška, najveći zapadnoevropski proizvođač nafte i plina, većinu električne energije generira iz hidroelektrana. Prema norveškoj kompaniji Statkraft, hidroenergija čini 99 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Norveškoj. Globalno, hidroenergija predstavlja otprilike jednu šestinu ukupne generirane distribucije električnom energijom, kaže Statkraft.

Prema državnim statističkim podacima, hidroelektrane su u septembru 2020. godine činile 91,2 odsto proizvodnje električne energije u zemlji, zatim vetroelektrane s udelom od 7,1 odsto i termoelektrane s 1,6 odsto. Poslednja godišnja procena statističke organizacije Norveške pokazuje da su hidroelektrane činile 95,0 odsto proizvodnje električne energije u zemlji u 2018. godini.

Izvor: Bizinfo

6. новембар 2020. 0 komentar

U Srbiji pala potražnja za mesom

by bifadmin 29. август 2020.

Sve dok na tržištu ima žive stoke a meso se slabije kupuje, potrošači ne treba da strepe da će ga plaćati skuplje. Klaničari i prerađivači slažu se u tome da u uslovima dobre ponude i slabije potražnje nema izgleda da meso poskupi, već da jedino izvoz svinjetine i junetine može pogurati cene mesa naviše. Međutim, od tog izvoza, kažu, bar za sada nema ništa.

Potražnja za svežim mesom je od početka epidemije kovida-19 opala od deset do 15 odsto i u tom pogledu na tržištu se od marta do sada nije ništa promenilo pa potrošači mogu biti spokojni jer, dokle god se meso slabije prodaje, neće ga kupovati po višim cenama.
To je kazao je za „Dnevnik” potpredsednik Privredne komore Srbije Zoran Matijević, navodeći da meso može poskupeti jedino ako svinjsko meso budemo prodavali u Kinu i bude nastavljen izvoz junetine u Tursku, ali za to još uvek, ističe, nema izgleda.

Svinjetina se manje kupuje

Cena žive vage svinja sada je od 130 do 140 dinara kod poljoprivrednika koji tove po nekoliko komada, a cena obrađenog mesa niža je 20 odsto, naveo je Matijević.
Pošto se svinjetina, dodao je, manje kupuje, kilogram buta sada košta oko 440 dinara, a dok nas nije zahvatila epidemija kupci su plaćali iznad 500 dinara za kilogram čistog mesa.

Prilike na tržištu junetine ne odgovaraju tovljačima

Po rečima potpredsednika Privredne komore Srbije, ništa se bolje ne prodaje ni junetina jer kilogram žive vage junadi košta 180 dinara, što je, naglašava, veoma loša cena za tovljače. Prošle godine, kada je išao izvoz junetine za Tursku, kilogram žive mere je koštao 2,1 evra, podsetio je Matijević.
Kako je dodao, prilike na tržištu junećeg mesa nikako ne odgovaraju tovljačima jer tov rade bez zarade, ali, na sreću, nisu na gubicima već na pozitivnoj nuli zbog državnih subvencija koje dobijaju.

Potražnja prosečna ili ispod proseka

Ni u industriji mesa „Kamendin” u Sirigu, nedaleko od Novog Sada, ne misle da bi svinjsko i juneće meso moglo poskupeti u narednom periodu jer na tržištu žive stoke ima i svinja i junadi.
Komercijalni direktor „Kamendina” Predrag Božin naglašava da ne vidi razlog za poskupljenje te dve vrste mesa jer je potražnja za mesom u maloprodaji prosečna i ispod proseka, dok u veleprodaji živa stoka slabo nalazi kupce.

Živinari u minusu

„Videćemo kakvu računicu ćemo imati kada othranimo novi turnus jer su mešaone hrane počele da hranu obračunavaju drugačije. Sve donedavno dobijali smo za kilogram piletine 2,8 kilograma hrane, ali su sada promenili matematiku i traže da kilogram hrane vredi kilogram mesa, kaže poljoprivrednik iz Česterega u opštini Žitište Dragan Ješić.
Kilogram žive vage piletine, navodi, sada je 92 dinara, a trebalo bi da košta 105 da bi svi u lancu proizvodnje imali zaradu. Kilogram gril-piletine košta u marketima 179 dinara, ali se na akcijama može naći i za 169.
Ješić kaže da male farme s 5.000 do 6.000 pilića u turnusu neće uspeti da se održe još dugo ukoliko prilike na tržištu ostanu kao do sada jer od marta zbog epidemije cena žive mere pilića opada.

Slobodna prodaja u problemu

Oni koji imaju imanja i svoje mesare, robu plasiraju tamo, dok su poljoprivrednici koji tove životinje za slobodnu prodaju u problemu jer zbog toga što ne rade hoteli i nema velikih okupljanja, meso nemaju kome da prodaju, objašnjava Božin.
On kaže da je kilogram žive mere svinja sa imanja trenutno od 145 do 150 dinara, a od individualnih proizvođača, koji tove po nekoliko komada svinja, ispod 140 dinara, što su minimalne cene od kojih nema zarade.
Ni poljorivrednici koji gaje piliće nisu u ništa boljoj situaciji jer je i njih, kao i tovljčače krupne stoke, zadesila ista nevolja. Othranjene piliće sa imanja klančari odbijaju da kupuju jer se piletina slabije kupuje pa tovljači prave gubitke hraneći piliće kod kojih je završen ciklus tova.

Izvor: Dnevnik.rs

29. август 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U drugom naletu epidemije kupuje se samo neophodno

by bifadmin 29. јул 2020.

Zvanični podaci o prometu robe tokom juna i jula još nisu objavljeni, ali u velikim trgovinskim lancima kažu da potrošači kupuju samo neophodno. Uprkos drugom talasu epidemije nema gomilanja zaliha, a maske su i dalje najtraženija roba.

Za razliku od prvog talasa epidemije kovida-19 kada su potrošači hrlili u velike markete i kupovali na veliko prehrambene proizvode, posebno ulje, brašno, kvasac, šećer… u drugom naletu epidemije njihove navike su se promenile.

Nigde nije bilo gužve, izostala je i kupovine zaliha prehrambenih proizvoda, a nisu zabeležene ni nestašice, kojih je bilo tokom prvog talasa epidemije, kada su se mogli videti prazni rafovi predviđeni za osnovne namirnice.

Povećana potrošnja samo sezonskih proizvoda

Prema rečima predsednika Društva trgovaca Novog Sada Mlađana Šumića, sada potrošači kupuju samo ono što im je potrebno i ne pazare namirnice u količinama koje znače punjenje zamzivača i ostava.

Iako mnogi zaposleni već nekoliko meseci rade od kuće, kako je dodao, nije registrovana promena u kupovini kafe, sokova, čajeva i slatkiša –uobičajenih osveženja na radnim mestima u kancelarijama.

„Primećena je veća kupovina vode i sladoleda, ali je to razumljivo za ovo doba godine, jer se leti ta dva proizvoda uvek prodaju više nego u ostalim delovima godine“, rekao je Šumić.

Onlajn trgovina i dalje raste

U kompaniji „Univereksport” navode da drugi talas koronavirusa potrošačima nije doneo brigu za namirnice, da se kupuje racionalno i da u prodavnicama ima svega. S druge strane, onlajn kupovina beleži visoke trendove rasta, rekli su u „Univereksportu”, mada su kupci i dalje okrenuti tradicionaloj kupovini, barem kada je reč o robi široke potrošnje

I u kompaniji „Lidl Srbija” kažu da drugi talas epidemije nije promenio navike kupaca u odnosu na period pre marta i pandemije kovid-19.

Sada potrošači kupuju samo ono šta im je potrebno i ne kupuje se, kao što je to bio slučaj za vreme prvog naleta virusa kovid-19, po nekoliko kilograma osnovnih namirnica. Doduše, u tom prvom naletu bila je na snazi vanredna situacija, a tada su se najviše kupovali brašno, ulje, trajno mleko i zamrznuto povrće, naveli su za „Dnevnik” iz kompanije „Lidl Srbija”.

Maske se najviše kupuju

Mlađan Šumić naglašava da su sada trgovine mnogo bolje snabdevene dezinfekcionim sredstvima, maskama i rukavicama za jednokratnu i višekratnu upotrebu nego u prethodnom periodu.

„U prvom talasu koronavirusa nedostajale su maske, koje sada mogu da se kupe u gotovo svakoj prodavnici“, kaže Šimić. „Maske se kupuju daleko najviše u odnosu na dezinfekciona sredstva i rukavice, a svakako svih tih artikala sada ima znatno više u ponudi nego u prvom talasu koronavirusa“.

Čeka se zvanična statistika

Još nema podataka o tome kakav je promet u maloprodaji bio u junu, kada nije bilo epidemije i vanrednog stanja, i u julu, mesecu na čijem je već početku virus počeo da se širi. Zvanična statistika kaže da su u maju, u mesecu u kojem je, u prvom delu, još bilo na snazi vanredno stanje – građani u maloprodaji kupovali 4,7 odsto više nego u maju 2019. godine.

Ministar trgovine Rasim Ljajić to je objasnio time da su potrošači putovanja, izlaske i kupovinu obuće zamenili kupovinom u velikim trgovinskim lancima. „To je i razlog što je zabeležen rast prodaje osnovnih proizvoda, ali je, istovremeno, prodaja odeće i nameštaja znatno opala“, kazao je Ljajić.

Biće zato zanimljivo videti koliko će se statistički podaci o prometu tokom juna i jula podudariti sa zapažanjima koje su izneli trgovci.

Izvor: Dnevnik.rs

29. јул 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Raste potrošnja siromašnih Amerikanaca, dok bogati nemaju gde da troše novac

by bifadmin 28. јул 2020.

U Americi se potrošnja vraća na predpandemijske nivoe, ali samo kada su u pitanju siromašni. Bogataši navodno nemaju na šta da troše.

Krajem marta i u aprilu, sa početkom širenja korona virusa, potrošnja svih Amerikanaca zajedno je pala za 25 odsto. U julu su pak počeli više da troše, ali samo oni sa nižim prihodima. Sada je, prema analizi koju je sproveo Harvardov istraživački institut Oportjuniti insajts, potrošnja dostigla nivo iz januara ove godine.

Razlog za smanjenje potrošnje je prvobitni pad ili gubitak prihoda ljudi koji rade lošije plaćene poslove. Mnogi od njih su tokom korona-krize zavisili od naknada za nezaposlenost i državnih paketa pomoći. Zato su i bili oprezni kada je trebalo “odrešiti kesu”. Sada se međutim situacija polako popravlja, a samim tim i njihova potrošnja raste.

Sledeći deo vesti mogli bismo nazvati “I bogati plaču”, jer zapravo njihova potrošnja se slabije oporavlja. Oni su na početku pandemije takođe smanjili potrošnju, a u junu i julu su nastavili u istom ritmu. Njihova potrošnja je u martu pala za 35 odsto, da bi kasnije porasla, ali je ipak i dalje ostala na 10 odsto nižem nivou nego u januaru.

Analitičari pojašnjavaju da su razlog tome drugačije potrošačke navike. Mnoga mesta na kojima bogati Amerikanci obično troše novac, poput restorana i mesta za zabavu, još nisu otvorena. Tako da oni dobrostojeći građani Amerike, hteli – ne hteli, sada mogu svoje visoke prihode da troše uglavnom na namirnice.

Izvor: Kvarc

Foto: kc0uvb, Pixabay

28. јул 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji pada potrošnja goriva

by bifadmin 27. јул 2020.

Potrošnja goriva u Srbiji je u prethodnih šest meseci pala za 10%, ali je realan pad još veći. To nije mali pad, upozorava Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. Prema sadašnjim pokazateljima, ne očekuje se veći porast tražnje ni do kraja godine. Potrošnja iz 2019. u svetu i kod nas verovatno će biti dostignuta tek za dve ili tri godine, predviđa Mićović.

Cene nafte u svetu ponovo su počele da padaju. Razlozi su veći rast zaliha u Americi, ali i to što se zbog novog povećanje broja obolelih od koronavirusa ponovo smanjuje tražnja za gorivom.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, rekao je za RTS da je u prethodnih šest meseci u

Srbiji zabeležen pad potrošnje goriva od 10%. To nije mali pad, upozorio je, „naročito kada se zna da su prva dva meseca ove godine imala neverovatan rast potrošnje goriva”.
Realan pad, kako je objasnio, još je veći, jer su u tom periodu cene goriva bile vrlo niske i svi su kupovali nešto veće količine i formirali sopstvene zalihe.

Nestabilne cene

Tomislav Mićović je ocenio da je potrošnja goriva indikator i ekonomskih aktivnosti i platežne moći građana.
Što se tiče cena u Srbiji, Mićović navodi da su one do maja padale, pre svega zbog pada cene sirove nafte, a od maja je krenuo rast cena.

„U oba slučaja, promene su posledice turbulencija na svetskom tržištu nafte, gde je cena pala 20 dolara po barelu, a onda je porasla za više od 120 procenata, na 40 dolara po barelu, pa je cena nafte stabilizovana između 40 i 44 dolara po barelu, što znači da je odnos ponude i tražnje uravnotežen”, objasnio je Mićović.

Ponovni rast potrošnje možda tek za tri godine

Upitan šta se može očekivati u narednom periodu, Mićović napominje da se stvari menjaju iz nedelje u nedelju.
„Prema sadašnjim pokazateljima, ne očekuje se neki veliki porast potražnje čak ni do kraja godine, a pitanje je šta će biti u narednoj. Ako nam je referentna 2019. godina, tu potrošnju ne očekujemo na globalnom nivou, a verovatno ni na nacionalnom pre 2022, 2023. godine”, predviđa Mićović.

27. јул 2020. 0 komentar

Analize stručnjaka B&F Plus Ekonomija IZDVAJAMO Tekstovi Vesti

Nije sve u patriotizmu, nešto je i u porezima

by bifadmin 29. јун 2020.

Srbija, kao i većina država u svetu, pokreće kampanje za kupovinu domaćih proizvoda kako bi se olakšao ekonomski oporavak od posledica pandemije. Preduslov za uspeh takvih kampanja, kao što pokazuju uspešni primeri nekih zemalja, je poreska politika koja podstiče domaću proizvodnju, ali i potrošnju domaće robe. Još važniji je lični primer onih koji rukovode državom na svim nivoima.

Prethodnih nekoliko meseci su nam vrlo slikovito pokazali šta se dešava kada svet stane. Za razliku od ranijih kriza, koje su se odražavale ili na ponudu ili na tražnju, sada smo doživeli zastoj na obe strane. Privrede kao što je naša, koje su uvozno zavisne i to ne samo od sirovina i poluproizvoda, nego i od gotovih proizvoda, izložene su većem riziku.

Srbija je osmislila plan pomoći za privredu kako bi „upumpala“ novac u potrošnju

Sa velikim učešćem stranih poslodavaca u ukupnom zapošljavanju a sa malo sopstvenih proizvoda, u situaciji kada zbog poremećaja na stranim tržištima pada tražnja za proizvodima koji se ovde delimično prave ili samo sastavljaju – raste rizik od povećanja nezaposlenosti. Velika nezaposlenost uzrokuje pad tražnje na tržištu, što onda lančano dovodi do još većih problema.

Kao i mnoge druge države, Srbija je osmislila plan pomoći za privredu kako bi „upumpala“ novac u potrošnju, pomažući poslodavcima ali i građanima. Veliko pitanje je na šta će se taj novac trošiti? Cilj je povećati tokove novca kako bi se pomoglo poslodavcima, ali i obezbedila redovna primanja zaposlenih koji će potrošnjom podstaći tražnju.
Šta možemo da uradimo kako bi se efekti ovakvih kriza ublažili i kako bismo postali manje zavisni od spoljnih faktora?

Odgovor je – da se okrenemo domaćim proizvođačima. Primetno je da takozvani „ekonomski patriotizam“, odnosno nastojanje da se pomogne domaćoj privredi kroz promovisanje lokalnih proizvoda i podsticanje stanovništva da kupuje robu i usluge domaćih firmi, nije samo naša specifičnost. To postaje preovlađujuća strategija širom sveta u pokušaju da se umanje posledice korona krize. Ipak, načini na koji države realizuju ovaj cilj su veoma različiti.

Poreski kredit kao zamah kampanjama

Privredna komora Srbije (PKS) je viša puta pokretala medijske kampanje za kupovinu domaćih proizvoda, a kako je sada rast tražnje za domaćom robom postao presudan za opstanak mnogih ovdašnjih firmi, preduzetnici su sami otpočeli novu kampanju sa istim ciljem, pod nazivom „Kupujmo iz Srbije“. Za sada je rano govoriti o uspehu kampanje, imajući u vidu da je pokrenuta sredinom maja ove godine. Kampanja je dobro medijski ispraćena, naročito na društvenim mrežama, ali da bi se postigli sveobuhvatniji efekti potrebna je dodatna podrška države, kroz zakone i direktne subvencije.

Država je, za sada, u okviru sektorske podrške preduzela konkretnije mere jedino u turističkoj industriji. Kako je ove godine značajno manja verovatnoća za putovanja na odmor u druge zemlje, očekuje se rast noćenja u domaćim turističkim objektima. Znajući da je sektor turizma jako pogođen pandemijom i da ćemo mi, kao i ostatak sveta, imati manje stranih gostiju, program podele vaučera za odmor u Srbiji je dobio na zamahu.

Dodatno je odobreno još 400.000 vaučera, pa će ove godine biti obezbeđeno 560.000 vaučera za odmor naših građana u Srbiji. Ovaj podsticaj će, svakako, uticati na oporavak turističkog sektora ali i svih pratećih delatnosti u turističkim centrima. Nažalost, efekti ove mere neće biti dugotrajni. Upravo zbog toga je potrebno razviti dugoročnu strategiju promovisanja domaće proizvodnje i domaćih kapaciteta.

Pravi zamah kampanje „Kupujmo domaće“

Akcenat razvoja domaće privrede je već duži period na malim i srednjim preduzećima, koja i sada mogu generisati tražnju za domaćim proizvodima kroz ekspanziju svog poslovanja. Odobravanje poreskih podsticaja za ulaganje u inovativne delatnosti već postoji kao zakonsko rešenje, ali udeo inovativnih kompanija nije toliko veliki da bi pokrenuo tražnju većih razmera. Upravo iz tog razloga, u mnogim zemljama postoji neka vrsta podsticaja kako bi se podstakla potrošnja domaćih proizvoda.

Pre nekoliko godina, u Srbiji je postojalo opšte pravo na poreski kredit za sva ulaganja koja pravna lica investiraju u opremu. Povoljnost za manje firme se ogledala u tome da su mogle da iskoriste i do 40% nabavne vrednosti osnovnih sredstava da umanje svoju poresku obavezu. Ovaj podsticaj je ukinut bez posebnih obrazloženja.

Da li bi, zato, pravi zamah kampanji „Kupujmo domaće“ koju sprovodi PKS dala neka vrsta poreskog kredita za sva dobra koja su proizvedena u Srbiji? Tokom trajanja vanrednog stanja zbog pandemije, uverili smo se da nam ne nedostaje preduzetničkog duha, pa smo za vrlo kratko vreme uspeli da proizvedemo i domaći respirator. Zašto se ovaj potencijal ne bi dodatno promovisao tako da kupci imaju finansijske koristi ako kupe domaći, umesto proizvoda iz uvoza?

Povećana potražnja bi omogućila domaćim proizvođačima da prošire svoje kapacitete i poboljšaju kvalitet proizvoda i tako postanu još konkurentniji u nadmetanju sa stranim kompanijama.

Jednostavna računica

Malo bolje organizovane i, naravno, bogatije zemlje, imaju ovakvu vrstu podsticaja i za ličnu potrošnju. Tako građani mogu da dobiju razne pogodnosti ukoliko se odluče za kupovinu domaćih proizvoda široke potrošnje. U nekim zemljama, pak, nastoje da preusmere potrošnju na sektore za koje smatraju da su od većeg značaja za ukupan razvoj društva, pa odobravaju umanjenje ličnih poreza za deo novca koji je potrošen na obrazovanje ili kulturne događaje.

Ovakve kampanje, naravno, nije moguće primeniti na sve vrste proizvoda. Najbolji primer za to je naše čuveno voće koje putuje na velika strana tržišta gde se prodaje po boljoj ceni, dok mi za domaće potrebe uvozimo voće slabijeg kvaliteta. Ali ako bi se umesto sirovog voća stimulisale više faze prerade – onda bi bolja zarada omogućila i veća ulaganja u dalji privredni razvoj.

Računica zemalja koje podstiču ovakvo razmišljanje je vrlo jednostavna – pored PDV-a koji će država naplatiti kod potrošnje domaćih i stranih proizvoda, roba proizvedena na njenoj teritoriji će obezbediti dugoročne prilive bar kroz još dva vida poreza, ali i kroz zapošljavanje, povećanje potrošnje i razvoj novih veština.

Srbija nije atraktivno tržište poput velikih i bogatih država

Prva briga kada je pandemija paralisala svetsku privredu je bila da će strani investitori povući uloženi kapital u matičnu zemlju. Razvojem domaće proizvodnje, naročito one čiji su vlasnici stanovnici Srbije, umajuju se mogućnosti odliva novca u inostranstvo u vanrednim situacijama kao što je ova. Koristi bi bile vidljive i u redovnim uslovima poslovanja, ako bi dividenda, umesto da se transferiše preko granice, ostala u Srbiji kod domaćih vlasnika.

Srbija nije atraktivno tržište poput velikih i bogatih država, pa se ne može očekivati od velikih stranih kompanija da se bore za otvaranje fabrika kod nas kako bi stekle status domaćeg proizvođača. S druge strane, odgovarajući uslovi bi mogli mnogo više da podstaknu domaće preduzetništvo i osnivanje sopstvenih preduzeća koja bi se vremenom razvijala.

Za ovaj vid podsticanja domaće tražnje prvi uslov su zakonska rešenja koja bi dala prednost domaćim proizvodima i domaćim pružaocima usluga. Pored regulative, još je važniji lični primer onih koji su odgovorni za donošenje i sprovođenje zakona. Zato bi, u skladu sa javnim kampanjama da se kupovinom podrži domaća privreda, državni organi na svim nivoima mogli, bar za početak, da za potrebe službenih vozila kupuju domaće, a ne uvozne automobile.

Vladimir Deljanin

junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020

29. јун 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Potrošnja prosečnog srpskog domaćinstva u 2019. godini za polovinu manja od potrošnje u EU

by bifadmin 20. јун 2020.

Ove podatke juče je objavio Evrostat, statistička agencija EU, a prema kojima je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika (po paritetu kupovne moći koja uzima u obzir razlike u cenama između država) još udaljeniji od proseka EU i bio je na svega 41 odsto.

I po jednom i po drugom pokazatelju nalazimo se pri dnu tabele evropskih zemalja, samo isped Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije.

Može se zaključiti da stanovnici EU više troše na luksuzna dobra

Individualna potrošnja je mera materijalnog bogatstva domaćinstava, navodi su saopštenju Evrostata, dok je BDP po stanovniku mera ekonomske aktivnosti. Iako daleko od proseka, pa čak i od najisromašnijih zemalja EU, ovih 49 odsto je blagi napredak u odnosu na prethodne tri godine kada smo bili na 48 odsto proseka potrošnje Evropske unije.

Od 2008. godine najbliži proseku potrošnje EU bili smo 2012. godine kada je prosečna potrošnja našeg domaćinstva iznosila tačno polovinu potrošnje EU.

I BDP po stanovniku u odnosu na evropski je prošle godine porastao i u stavri se vratio na nivo iz 2013. godine kada je iznosio isto 41 odsto proseka Evropske unije. Iako skroman, to nam je i najbolji rezultat u poslednjih 12 godina od kada se prati ova statistika.

To što nam je potrošnja na 49 odsto proseka EU ukazuje na strukturu potrošnje, ocenjuje Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Može se zaključiti da stanovnici EU više troše na luksuzna dobra, a mi više na osnovne životne potrebe kao što su hrana, piće, odeća, stanovanje. Ipak, ja mislim da je od potrošnje kao mere blagostanja bolji pokazatelj dohodak. Recimo, za razliku od EU kod nas 20 odsto radne snage radi u neformalnom sektoru. Takođe, kod nas i dalje postoji naturalna potrošnja, odnosno ljudi proizvode sami za sebe, čega takođe ima mnogo manje u EU“, napominje Žarković.

Ne radi se samo o rastu već i rapsodeli dohotka

Prošle godine Srbija je zabeležila rast BDP-a od 4,2 odsto, dok je EU rasla po stopi od 1,5 odsto. Ukoliko bi se ostvarili ambiciozni planovi da naša ekonomija i u narednim godinama brže raste o evropskog proseka, logično bi bilo pretpostaviti da bi se i razlike u standardu smanjile. Ipak, Žarković ističe da se ne radi samo o rastu već i rapsodeli dohotka.

„Ako taj rast BDP-a ide ka boljestojećem delu društva, onda to ne mora da se odrazi u istoj meri na rast standarda i potrošnje. Ako rast ide ka novim poslovima i zapošljavanju siromašnijeg dela stanovništva, onda je to bolje i za rast ukupnog standarda društva“, kaže ona dodajući da su se pojavile analize na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava prema kojima Džini koeficijent, odnosno mera nejednakosti dohotka u jednoj državi, raste, što ukazuje na rast nejednakosti.

Džini koeficijent Srbije prema tzv. SILC anketi o prihodima i potrošnji u 2018. godini iznosio je 35,6, što je među najlošijim u Evropi, odmah iza Bugarske, koja je po ovom parametru imala najveću nejednakost u raspodeli dohotka.

Najsiromašniji Bugari, najbogatiji Luksemburg

U okviru Evropske unije najniži standard u prošloj godini imala je Bugarska, koja je bila na 59 odsto proseka EU, dok je BDP po stanovniku bio na svega 53 odsto EU proseka. Hrvati su pretposlednji sa potrošnjom na 66 odsto od proseka, dok je BDP po stanovniku bio na nivou 65 odsto EU proseka. Iznad njih su redom Mađari, Litvanci i Slovaci. Na drugom kraju nalaze se zemlje sa znatno većom potrošnjom od prosečne i njih predvodi Luksemburg, čiji građani troše čak 35 odsto više od proseka, dok im je BDP po stanovniku 261 odsto veći od prosečnog BDP per kapita. Slede ga Nemačka, Austrija, Danska i Belgija.
Izvor: Danas

20. јун 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Četvrtina najbogatijih uzrokovala je polovinu pada potrošnje

by bifadmin 19. јун 2020.

Stručnjaci sa Harvarda su izračunali da je potrošnja najsiromašnije četvrtine Amerikanaca pala samo za 5% od izbijanja pandemije. Nasuprot tome, najbogatija četvrtina je potrošila 36% manje nego pre početka korona krize. To je u apsolutnim iznosima izraženim u dolarima polovina ukupne potrošnje. Razlike u prihodima su se toliko povećale da od potrošnje najbogatijih zavisi najveći deo ekonomije u SAD.

Štednja najbogatijih u društvu je uzrok ogromnog pada potrošnje u SAD nakon izbijanja pandemije Kovid-19, pokazuje najnovije istraživanje sa Harvarda. Kriza izazvana pandemijom je pokazala koliko je nejednakost u prihodima uticala i na nejednakost u potrošnji, čiji je pad najviše pogodio one najmanje plaćene u sektoru usluga.

Razlike u prihodima i imovini su se toliko povećale da od potrošnje njabogatijih zavisi daleko veći deo ekonomije nego pre pola veka, pa time i egzistencija ogromnog broja radnika. Zato je ekonomski šok za radnike sa niskim nadnicama, naročito za one u delatnostima koje zahtevaju fizički kontakt izrazito veliki, ističe se u istraživanju.

Pad prihoda malih firmi i do 72%

Stručnjaci sa Harvarda su izračunali na osnovu plaćanja karticama, da je potrošnja najsiromašnije četvrtine Amerikanaca pala samo za 5% od izbijanja pandemije. Nasuprot tome, najbogatija četvrtina građana potrošila je 36% manje nego pre početka korona krize, što je u apsolutnim iznosima izraženim u dolarima polovina ukupne potrošnje.

Istraživači ističu i da su prijave za državnu pomoć za nezaposlene bile daleko brojnije u njabogatijim gradovima i regionima, odnosno tamo gde siromašniji iz uslužnog sektora najviše zavise od potrošnje bogatih. Male firme su u tim delovima SAD imale pad prihoda i do 72%, navode stručnjaci sa Harvarda.

Razlika u odnosu na ranije krize

U ranijim krizama, uslužni sektor koji po pravilu zapošljava slabije plaćene radnike bio je najžilaviji deo ekonomije. Ali u prethodnim potresima na tržištu bez posla nisu ostajale delatnosti kao što su restorani, hemijske čistionice ili frizerski saloni. Dešavalo se, šta više, da građevinski radnici pre ostanu bez posla nego konobari.

Imajući u vidu da je udeo uslužnog sektora u ekonomiji danas daleko veći nego pre pola veka, jasno je da je sada ovakva vrsta ekonomskog šoka mnogo pogubnija za celokupnu ekonomiju, a pogotovo za siromašnije, nego što bi to bilo da se ovakva pandemija desila pre 50 godina, zaključuje se u istraživanju.

Foto: stevepb, Pixabay

19. јун 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Potrošnja opasnih hemikalija povećana za 37,3%

by bifadmin 11. јун 2020.

Ukupna potrošnja opasnih hemikalija u 2019. godini iznosi 1.030.000 tona, što je za 37,3% više u odnosu na 2018. godinu. Posmatrano prema klasi toksičnosti, najveće učešće u ukupnoj potrošnji zabeleženo je u klasi veoma toksičnih hemikalija, 63,2%, zatim sledi klasa toksičnih, 29,1%, štetnih, 5,7% kancerogenih, mutagenih i toksičnih po reprodukciju 1,7% i hronično toksičnih, 0,3%.

Potrošnja opasnih hemikalija u sektoru prerađivačke industrije u 2019. godini je 1.004.000 tona, od kojih je, prema oblastima delatnosti, najveće učešće u oblasti proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda – 92,4%.

Posmatrano po klasama toksičnosti, u ovom sektoru zabeležena je najveća potrošnja u klasi veoma toksičnih 64%, toksičnih hemikalija, 28,3% i štetnih hemikalija 5,6%, preneo je Republički zavod za statistiku.

Izvor: Ekapija

11. јун 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

„Što je dosta, dosta je“: Nuklearno nauružanje predvodi Amerika

by bifadmin 14. мај 2020.

Zemlje koje poseduju nuklearno naoružanje potrošile su na njega rekordnu sumu u 2019, prema izveštaju Međunarodne Kampanje za zabranu atomskog oružja (ICAN).

Izveštaj pod nazivom „Što je dosta, dosta je“ pokazuje da su SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija, Pakistan, Indija, Izrael i Severna Koreja potrošili 73 milijarde dolara na nuklearno oružje, što je povećanje od 7,1 milijardu dolara u odnosu na 2018. godinu.

Amerika predvodi listu s utrošenih 35,4 milijarde dolara, a sledi je Kina sa 10,4 milijarde.

Komentarišući izveštaj u svetlu tekuće borbe sa pandemijom koronavirusa izvršna direktorka ICAN-a Beatris Fin kazala je:

„Apsurdno je de se svakog minuta troši 138.700 dolara na oružje koje može izazvati ljudsku katastrofu umesto da te zemlje troše toliko na zaštitu zdravlja svojih građana. One zanemaruju svoju dužnost da zaštite građane“.

Izvor:B92

14. мај 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci