Srbija je treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive, odmah iza NR Kine i Rumunije! U svetu se ova plemenita voćka gaji na oko 2,5 miliona hektara i svake godine beleži se blagi rast zasađenih površina.
Godišnje se proizvede oko 10 miliona tona šljive u svetu, od toga u Srbiji, u proseku, malo više od pola miliona tona, u bolje rodnim srednjim godinama. Bilo je nekada i godina sa većim prinosima. Ali se beleže i manji.
Tako ima i razlika u površinama pod ovom voćkom, kada je reč o onome što prikazuju domaći istraživači, ali i u evropskim analizama. Ipak, te razlike su minimalne i zanemarljive, piše Branislav Gulan za Agrosmart.
U Srbiji se šljiva ponekad gaji i na površini do 74.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 tona godišnje. Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljive, a po izvozu suve šljive peti smo u svetu, sad sa oko 5.500 tona na godišnjem nivou.
Ko najviše uvozi šljive
Šljiva se u Srbiji gaji od davnina, ali je svoj „procvat“ doživela u XIX. veku. Tada je filoksera napala vinovu lozu. Naime, do pojave ove bolesti, uzgajanje grožđa i proizvodnja vina imali su prioritet. Kako se broj zasađene vinove loze smanjivao, povećavao se broj parcela pod zasadom šljive. Procenjuje se da u Srbiji ima 42 miliona stabala šljive.
Najveći uvoznici šljive su Velika Britanija, Nemačka, SAD i Holandija, a ovo voće gaji se svuda u svetu, a najviše u Aziji (60 odsto) i Evropi (25 odsto). Sa povećanjem broja stabala šljive, povećava se i njen izvoz. U 2021. godine izvoz šljive (uglavnom sušene), iz Srbije u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku… vredeo je 15,4 miliona evra, dok je drugo sušeno voće izvezeno za 14,4 miliona evra u Evropu, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate, napominju u Privrednoj komori Srbije (PKS).
To je simboličnih tri odsto u odnosnu na ukupan izvoz voća i povrća iz Srbije, koji je vredan milijardu evra. U PKS ističu da proizvodnja i plasman sušenog voća i povrća zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog gajenja voća i prodaje svežih plodova.
Kvalitet zadovoljavajući
Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod šljiva nešto slabiji od prošlogodišnjeg, ali da je kvalitet zadovoljavajući, iako je bilo straha da će šljiva ostati manje zbog suše. Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani tokom proleća, kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali da ove godine rod bude manji. Koliki će biti nema tačnih procena, jer, je najveći deo obrala nedavna oluja.
Šljiva je u Toplici rodila nešto slabije, na teritoriji Prokuplja, prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, šljiva se nalazi na površini od preko 2.000 hektara, dok je u blačkoj opštini pod zasadom ovog voća površina od oko 5.000 hektara.
U prokupačkom kraju 70 odsto stanovništva se bavi voćarstvom, gajenjem „oblačinske“ višnje i šljive „stenlej“. Sa 2.000 hektara iz ovog kraja, godišnje se otkupi oko 2.600 vagona šljive sorte „stenlej“, dok se se rod „čačanske lepotice“, „čačanske rane“ i „čačanske rodne“ procenjuje na oko 500 vagona. U Srbiji su pored Topličkog, Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug lideri u proizvodnji šljive. Od šljive se proizvodi i najpoznatije piće u Srbiji – rakija šljivovica. Ova rakija, osim što je nadaleko čuvena, najviše se izvozi u SAD, Kanadu, Australiju i Austriju, mesta u kojima živi naša dijaspora.
U našoj zemlji proizvodnja šljiva iznosi do 700.000 tona. Najvećui deo šljia odlazi za rakiju, u više faze prerade ode samo 20 roda. U 2022. proizvedeno je oko 50 miliona litara rakije.
Prvo što je Srbija ikad izvezla u Ameriku – suve šljive
Prvi izvozni proizvod Srbije u Sjedinjene Američke Države krajem XIX veka bila je suva šljiva! Tada je u SAD izvezeno 30.000 tona suvih šljiva za 37 miliona dolara, a naš izvoz sada ne prelazi pet do šest hiljada tona.Tadašnji izvoz šljiva u SAD i oko 250.000 svinja u Austrougarsku doneo je Srbiji ukupan suficit u trgovini sa svetom.
I danas postoji spremnost Vlade Srbije i ministarstva za brigu o selu da zajedno s lokalnom samoupravom i postojećim zadrugama rade na otvaranju složene zadruge u Blacu koja će omogućiti da šljiva koja uspeva u blačkom kraju ne završi u kazanima, već da bude prerađena. Jer, šljiva predstavlja nacionalno blago Srbije! Danas šljivike Srbije karakterišu stari zasadi (sa 42 miliona stabala), bolest „šarke“ pa se zbog toga smanjuje i godišnji rod. Potrebno je obnoviti zasade novim, kvalitetnim sadnicama u budućim plantažama.
Šljiva u zadrugama
Zadruge formirane do 2017. godine mogu da računaju na iznos od najviše 15 miliona dinara podsticajnih sredstava, nove zadruge na iznos od 7,5 miliona dinara, a složene na iznos do 60 miliona dinara. U Srbiji je vraćen duh zadrugarstva. Jer, od pokretanja akcije „500 zadruga u 500 sela“ osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Po rečima presednika Zadružnog saveza Srbije Nikole Mihailovića u zemlji šljiva danas ima više od 3.000 aktivnih zemljoradničkih zadruga.
Ministarstvo za brigu o selu u akciji „500 zadruga u 500 sela“, koja je pre nekoliko godina ispunjula taj zadatak, pomoglo je rad oko 207 starih i novih zadruga sa bespovratnim novcem od 2,2 milijarde dinara. Pomoć zadrugama, značilo je i pomoć za opstanak sela. Jer, u Srbiji je u fazi nestajanja svako četvrto selo ili njih oko 1.200! Spašavanje sela i njihov opstanak i ostanak, znači i spašavanje Srbije! Sva sela se nemogu spasiti. Od tih koja nestaju treba odabrati ona koja imaju šanse da se i dalje samoodržavaju, pa, pre svega, prvo njih pomagati!
Prednost prilikom dodele sredstava imaju najnerazvijenim krajevi, ali se uvažavaju sve grane agrara – voćarstvo, ratarstvo i stočarstvo. Među zadrugama koje su dobile bespovratnu poomoć od Ministrstva za brigu o selu bila je i Zemljoradnička zadruga Blačka Blace koja je dobila iz državnog budžeta nešto više od 12 miliona dinara za izgradnju hladnjače i nabavku mehanizacije. U zadruzi Blačka Blace kažu da su zadruge jedini spas za srpsko selo. Oni očekuju da će u njihovom regionu uskoro biti 20 zadruga, dok je 30 optimalan broj zadruga da bi to mesto moglo da funkcioniše.
Izvor: Agrosmart
Foto: Pixabay
