računi

Veliki broj građana Srbije ima otvorene bankarske račune u inostranstvu. Takođe, značajan broj fizičkih lica je osnovao preduzeće u nekoj zemlji van naših granica.Biti vlasnik firme u inostranstvu nije zabranjeno. Međutim, najveći procenat vlasnika firmi nije informisan da pored prava ima i obaveze prema državnim organima.

Kada se radi o nerezidentnim računima, Zakonom o deviznom poslovanju propisana je procedura pod kojim uslovima i za koje potrebe fizičko, ali i pravno lice može da otvori nerezidentni račun u stranoj banci.

U najvećem broju zemalja banke će bez problema na zahtev fizičkog lica otvoriti račun i primiti novac. Nisu u pitanju samo „zemlje poreskog raja“, već i veliki broj zemalja u Evropi.

Ovo se ne odnosi na građane Srbije koji žive i rade u nekoj drugoj zemlji.

Građani Srbije, koji žive više od 184 dana u toku jedne kalendarske godine u Srbiji, su rezidenti Srbije. Što znači, dužni su da poštuju domaće propise. Praktično, fizičkim licima – državljanima Srbije zabranjeno je da poseduju račune, osim u specifičnim uslovima koje je propisala Narodna banka Srbije.

Dozvola za otvaranje računa u inostranstvu

Prvi korak ka legalnom otvaranju računa u inostranstvu je podnošenje zahteva Narodnoj banci Srbije za dobijanje dozvole za otvaranje računa u inostranstvu.

Fizičko lice može da dobije dozvolu za otvaranje deviznog računa u sledećim slučajevima:

– osobe koje se upućuju na rad u u inostranstvu;

– lica koja odlaze na stručno usavršavanje;
– lica koja se iseljavaju iz Republike Srbije, uz dokaz o iseljenju;

– vlasnici nepokretnosti u inostranstvu koji već imaju ugovor o prodaji nepokretnosti;

– građani Republike Srbije koji imaju radnu vizu za boravak u inostranstvu kraće od godinu dana;

– lica koja su ostvarila stranu penziju u zemljama s kojima nije zaključen međudržavni sporazum – radi uplate penzija.

Privremeni devizni račun, uz dozvolu, moguće je otvoriti:
– za prikupljanje donacija i novčanih priloga iz inostranstva

– za naplate po sudskom rešenju u inostranstvu

– za lečenje u inostranstvu.

Znači, pre otvaranja računa u inostranstvu, građani bi trebalo prvo da dobiju dozvolu od NBS. Nakon prestanka razloga zbog kojih je rezidentu omogućeno da drži devize na računu kod banke u inostranstvu građanin je dužan da u roku od 30 dana unese u Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi taj račun.

Činjenica je da se o načinu i protokolu za otvaranje računa u inostranstvu retko priča, pa nije ni čudo što građani misle da može ko hoće i gde hoće da drži svoja devizna sredstva, a pri tome živi u Srbiji.
Fizička lica vlasnici firmi u inostranstvu

Važno je informisati građane koji su vlasnici ili suosnivači preduzeća u inostranstvu, da pored prava imaju obavezu da tromesečno obaveštavanu NBS o poslovanju tog preduzeća. Izveštaj se dostavlja na Obrascu DI-2. Obrazac je isti za fizička lica koja imaju firme u inostranstvu, ali i za preduzeća koja imaju svoje ogranke, ćerke firme, poslovne jedinice.

Zašto je važno dostavljati izveštaj NBS o poslovanju firme u inostranstvu. Država na osnovu tih statističkih izveštaja planira kretanje deviznih sredstava.

Građani koji su propustili da izveste NBS o posedovanju firme u inostranstvu ukoliko to urade sami, neće biti kažnjeni. Kazna sledi ako se jednom izveštaj dostavi, pa u narednom izveštajnom periodu obveznik zaboravi da ispuni svoju obavezu, tada može da očekuje poziv od sudije. Ovo se isto odnosi i na preduzeća.

Koje benefiti građani imaju prijavljivanjem firme u inostranstvu?

Redovnim izveštavanjem o poslovanju firme u inostranstvu, građani legalizuju svoj profit – dividendu koju mogu da prime na račun u Srbiji.

Znači, kada preduzeće u inostranstvu ostvari profit, nakon plaćanja propisanog poreza zemlje u kojoj posluje, na legalan način novac može da prebaci na svoj devizni račun u Srbiji. Treba naglasiti sledeće – pre nego što novac stigne na devizni račun vlasniku firme, potrebno je obezbediti potvrdu nadležnog poreskog organa zemlje gde firma posluje, da je plaćen porez i kolika je poreska obaveza u odnosu na osnovicu. Taj dokument je neophodan da biste mogli da dokažete poreklo novca koji je oporezovan.

Ukoliko je poreska stopa ista kao u Srbiji ili veća, ne postoji obaveza dodatnog oporezivanja. U slučaju da je poreska stopa niža, kao na primer u BIH, Crnoj Gori ili Makedoniji, gde je poreska stopa na dividendu 10%, onda postoji obaveza da se doplati još 5% poreza jer je kod nas poreska stopa na dividendu 15%.

Na Malti, porez na dividendu je kao i u Srbiji. Na novac koji bi stigao u Srbiju sa potvrdom o plaćenom porezu na Malti, vlasnik tog novca nema obavezu da dodatno plaća porez.

Prema aktuelnom Zakonu prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu za oporezivanje po osnovu poreza na ukupan prihod građana.

Korisna informacija je da se obrazac DI-2 dostavlja elektronski. Ne postoji nikakva obaveza dodatnog plaćanja prilikom izveštavanja NBS o posedovanju firme u inostranstvu. Obrazac se dostavlja na adresu: devizna.statistika@nbs.rs.

Kaznene odredbe

Bez obzira što se radi o protokolarnim poslovima, za otvaranje deviznog računa ili posedovanje firme u inostranstvu osobe koje ne ispoštuju propise treba da znaju da su Zakonom utvrđene veoma visoke kazne. Informacije radi, raspon kazni kreće se od 100.000 do 2 miliona dinara.

Izvor: Blic , Piše: Dipl. ecc Biljana Trifunović, poslovni konsultant

Foto: Pixabay