riba

Srbija godišnje uveze više od 70 odsto ribe i to u vrednosti od oko 100 miliona evra. Drastičan pad proizvodnje, koji se beleži poslednjih deset godina najbolje se oslikava u činjenici da je samo tokom 2021. u našoj zemlji proizvedeno za 30 odsto manje ribe nego u 2020. Nekada je pod ribnjacima bilo i do 15.000 hektara. Sada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoji 8.690 hektara šaranskih ribnjaka. Procenjuje se da pastrmskih ribnjaka ima na nekih 14 hektara i to u brdsko planinskim područjima centralne Srbije.

– Razvoj ribarstva krenuo je pre nekih 15 godina, a onda je pre deceniju doživeo vrhunac i krenuo da pada – kaže Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka „Kapetanski rit“. – Niko, nažalost, nije bio mnogo zainteresovan za ovaj posao. Ovde postoji veliko nerazumevanje. U Srbiji, u nadležnim institucijama, niko nije zadužen za ribarstvo. Iako je proizvodnja ribe u kontrolisanim uslovima svetska tendencija. Na to nerazumevanje države došla je i pandemija koja nas je dotukla. U Srbiji su svi ribnjaci privatizovani i više i ne znamo ko i koliko radi.

Prema rečima Anastasova, proizvodnja ribe u odnosu na pre 12 godina smanjena je za nekih 60 odsto. Naša zemlja je poznata po uzgoju šarana, amura, tolstolobika i pastrmke.

Kako nam je ispričao agroanalitičar Branislav Gulan, naša zemlja uveze pet puta više ribe nego što ulovi. Ukupna potrošnja poslednjih godina kreće se između 35 i 50 hiljada tona godišnje. Naša proizvodnja kreće se oko 12.000, a uvezemo i do 35.000 tona. Podaci PKS pokazuju da je više od polovine uvezena riba iz konzerve, onda zamrznuta, riblji fileti i na kraju sveža riba. Uvozimo sa Tajlanda, iz Hrvatske, Španije, Vijetnama, Aljaske…

– Srbija ima najmanju potrošnju ribe u Evropi, a to je pet do sedam kilograma godišnje po stanovniku – ističe Gulan. – Za veću potrošnju potrebno je urediti tržište i bolje organizovati proizvođače. Subvencije za ribarstvo su simbolične i neisplaćuju se redovno. Inače, u Vojvodini je locirano čak 98 odsto šaranskih ribnjaka.

Prema zvaničnim podacima, govori Gulan, u Srbiji postoji 149 registrovanih ribnjaka. Od toga je najviše šaranskih, čak 77, pastrmskih 68 i četiri RAS sistema, a to je gajenje kečige, čiji je izlov inače zabranjen. Zbog toga se troši kečiga proizvedena u ribnjacima. Zabrana lova kečige uvedena je 2018. godine, u trajanju od pet godina. Ukoliko ne bude rezultata, ona će se produžiti na još toliko.

Kladovski kavijar

Na zemlja bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara, kao pre nekoliko decenija. Tada je u SAD i mnoge druge zemlje Srbija izvozila dve do tri tone ovog specijaliteta. Kilogram se prodavao za 900 dolara. To je sve bilo pre gradnje hidroelektrane Đerdap. Kladovski kavijar, priča Gulan, nekada se služio i na evropskim dvorovima.

Privatizacija „EČKE“

Ribnjak „EČKA“ sada je u vlasništvu kompanije „Matijević“. Ipak, on ne radi punim kapacitetom, a kako nam je rekao sadašnji vlasnik Zoran Matijević, smanjenim kapacitetom će i dalje raditi.

– Imamo problema sa vlasništvom i pravom korišćenja nad ribnjakom, pa je svaka investicija koja bi unapredila ribnjak pod upitom – objašnjava Matijević. – Ribnjak će sigurno ostati, ali vide ćemo kako će dalje poslovati.

Izvor: Novosti

Foto: Bing