Rusija

Analitičari predviđaju da će 2021. godinu obeležiti „gasni rat“ najvećih proizvođača za evropsko tržište. Ishod bitke, koja se prvenstveno vodi između Rusije i SAD, umnogome zavisi od odnosa zvaničnog Berlina i nove američke administracije oko dalje izgradnje Severnog toka 2. Među balkanskim zemljama jedino će Srbija udvostručiti ruski uvoz, koji je odobren po znatno povoljnijim cenama. Činjenica da će Srbija nabavljati ruski gas po ceni od 155 dolara umesto 240 dolara za hiljadu kubika, za neke analitičare pokreće pitanje koja je cena takvog ustupka?

Već na samom početku 2021. godine uzburkalo se gasovodno tržište Evrope i najavljuje se teška borba između najvećih proizvođača, odnosno izvoznika za raspodelu njihovih „dobara“ evropskim kupcima. Trka je počela.

U samo nekoliko prvih dana 2021. godine preklopili su se interesi nekoliko glavnih dobavljača i konkurenata u poslu sa gasovodima – u prvom redu Rusa, Amerikanaca i Azerbejdžanaca, pa analitičari već računaju ko bi tu mogao ostati kratkih rukava.

Balkanski tok i američki tanker u istom danu

Naime, u Srbiji je otvoren gasovod Balkanski tok, koji se proteže od bugarske do mađarske granice, kao deo rusko-turskog gasovoda Turski tok kojim će ruski Gazprom snabdevati Balkan i Srednju Evropu svojim gasom. Ali isti dan je u LNG terminal na ostrvu Krku stigao američki tanker s ukapljenim gasom, piše hrvatski Jutarnji list.

Pristigli američki gas nije samo za hrvatske potrebe, već je u planu da ga koriste i Mađarska i Ukrajina, a uskoro i neke druge zemlje u okruženju. Mađarska kupuje 11,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje, ali bi „priključenjem“ na terminal na Krku, smanjila tu zavisnost od Gazproma.

Istovremeno, bugarski premijer Bojko Borisov je najavio početak „diversifikacije gasnog tržišta“, i to na otvaranju Trans Adriatic gasovoda (TAP) kao dela Trans-anadolskog gasovoda (TANAP).

Ovim gasovodom će u Evropu stizati azerbajdžanski gas kroz Gruziju, Tursku, Bugarsku, Grčku, Albaniju i potom po dnu mora u Italiju koja je, nakon Nemačke, drugi najveći kupac ruskog gasa u Evropi. Italija kupuje 22,1 milijardu kubnih metara, ali će sada smanjiti tu zavisnost za oko trećinu nabavkom oko osam milijardi kubnih metara gasa iz Azerbajdžana.

Pobuna Danaca i Nemaca protiv američkih sankcija

Kada su pojedini analitičari već najavljivali probleme za Gazprom i udarac ruskom poslu sa gasom u Evropi, objavljeno je da će 15. januara Danska početi s radovima u svojim vodama na „spornom“ rusko-nemačkom gasovodu Severni tok 2. Danska je obustavila ove radove krajem prošle godine, zbog američkih sankcija uvedenih kompanijama koje rade na tom projektu.

U isto vreme je vlada nemačke pokrajine Meklenburg – Zapadno Pomorje osnovala fond za dovršenje Severnog toka 2, ako se američke sankcije nastave. Cilj je da se „spasi“ 11 milijardi dolara koje su Nemačka i neke kompanije iz EU uložile u dosadašnju gradnju.

Naime, upravo u toj pokrajini gasovod izlazi iz mora na kopno pa su loklalne valčsti vrlo zainteresovane da ovaj projekat uspe. Oko 100 evropskih firmi iz 12 zemalja, od kojih je pola nemačkih, radi na gasovodu, a neke, poput Uniper-a i Wintershall-a, mogle bi pojedinačno da izgube i više od uloženih milijardu dolara u taj unosni posao.

Kako će teći pregovori Berlin-Vašington?

Nemačka prvi put kupuje više od 50 odsto gasa. Taj udeo je do 2016. godine bio nešto iznad 40 posto, i to uglavnom zbog ranije povezanosti bivše istočne Nemačke na sovjetske gasovode. Namčka kupuje i veće količine nafte i uglja iz Rusije, što je bio razlog da smanji svoju proizvodnju uglja.

Što je najvažnije, Nemačka bi obustavom projekta Serni tok 2 ekonomski izgubila jer ne bi bila, kako je predviđeno, glavno čvorište ruskog plina za Zapadnu i Srednju Evropu, čime bi zapravo kontrolisala distribuciju ruskog gasa u Evropi.

Teško je, stoga, verovati da će Nemačka samo tako odustati od tog i za nju važnog projekta, pa se s nestrpljenjem očekuje kako će se Berlin dogovoriti oko toga s novom američkom administracijom Džoa Bajdena, koja, čini se, takođe na Severni tok 2, gleda podjednako negativno kao i odlazeća administracija Donalda Trampa.

Poslednja šansa za Rusiju da se ukotvi u Evropi?

Doduše, EU danas koristi oko 40 odsto ruskog plina, a još pre 15-ak godina udeo je bio veći od 60 odsto, zbog istočnoevropskih zemlja, koje su još do nedavno bile u gotovo potpunoj zavisnosti od ruskog gasa. Poljska bi, prema nekim predviđanjima, već do 2025. godine mogla da bude potpuno nezavisna od ruskih energenata, a to su sebi zacrtale i tri baltičke države. Upravo su Poljska, Estonija, Litvanija i Letonija najžešći protivnici Severnog toka 2, koji ih potpuno zaobilazi, mada im je bilo ponuđeno da učestvuju u projektu.

Severni i Turski tok, dva ruska strateška političko-ekonomska projekta, prema nekim mišljenjima predstavljaju poslednju šansu da se Rusi ukotve u Evropi kao glavni dobavljač gasa. Time bi Rusija. Koja je zbog pandemije u recesiji, pored svog ekonomskog prosperiteta, uspela da ojača i političku poziciju na području koje joj se već godinama sužava zbog proširenja NATO-a i EU.

Novi igrači na već osvojenom tržištu

Jedan od razloga ruskih projekata je zaobilaženje Ukrajine kroz koju i danas prolazi najviše ruskog gasa na putu za EU. Rusija želi to da izbegne kako bi marginalizovala Kijev i učinila ga dodatno neatraktivnim za zapadne interese.

Sada Rusima „dišu za vrat“ Sjedinjene Američke Države, ali Katar, Alžir i Azerbajdžan takođe ulaze na već „osvojena“ tržišta. Prema podacima koje iznose nemački mediji, terminal Krk mogao bi u potpunosti pokriti hrvatski uvoz ruskog gasa – godišnja moć LNG-a Krk je 2,6 milijardi kubnih metara, a Hrvatska uvozi iz Rusije 2,82 milijarde kubnih metara. Slično je i s drugim balkanskim državama, jer će i Grčka i Bugarska smanjiti Gazpromovu ponudu za otprilike 40 odsto.

Koja je krajnja cena za Srbiju?

Grčka sada uvozi 2,41 milijardu, a Bugarska 2,39 milijardi kubnih metara. Jedino će Srbija udvostručiti ruski uvoz. Ali Srbiji Moskva daje povoljnije uslove – umesto 240 dolara za hiljadu kubika, Beograd mora da izdvoji 155 dolara, pa se neki analitičari pitaju koja je politička cena ovakvih ustupaka za Srbiju?

U svakom slučaju, 2021. godina biće obeležena „gasnim ratom“ najvećih proizvođača za evropsko tržište. Pojedini analitičari predviđaju da bi Gazprom mogao dodatno sniziti cene, kako bi podstakao Evropljane da odustanu od američkog, ionako skupljeg gasa. Ali onda se postavlja pitanje da li Rusija može izdržati tempo snižavanja cena u ovakvoj ekonomskoj situaciji?

Ruski portal Gazeta.ru svojevremeno je objavio da je Rusija 2020. izvezla više gasa, uz manje prihode, nego 2019. godine, uglavnom zbog pandemije, ali se nada novom porastu kada se situacija s koronom smiri.

Izvor: jutarnji.hr

Foto: Robzor, Pixabay