Koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt u muzičkoj industriji, ali zato svaka veća kriza, poput sadašnje u Ukrajini, najviše utiče upravo na ovaj deo prihoda. Da bi se živelo od autorskih prava potrebno je da neko radi i za sebe, ali i za druge, kao i čitav dijapazon žanrova koje će emitovati različiti mediji.
Tuča između repera Stefana Đurića Raste i vlasnika agencije „Maskom“ Slobodana Nešovića završila se kontuzijom jetre, odlaskom u Urgentni centar i danima nakon toga naslovnim stranama velikog broja medija. Epilog fizičkog obračuna između pevača Vlade Georgijeva i muzičkog menadžera Saše Dragića je bio šesnaest kopči za Georgieva i pritvor od 48 sati za Dragića. Između toga bilo je i svađe u lobi baru jednog hotela, ali i udaranja pištoljem po glavi. U julu prošle godine počela je i pravna bitka između tri bivša člana legendarnog pank sastava Seks pistols. Gitarista Stiv Džons i bubnjar Pol Kuk tuže pevača Džona Lajdona.
Možda, na prvi pogled, ova tri potpuno zasebna događaja nemaju baš nikakve sličnosti, ali to uopšte nije tačno. Sva tri događaja vezuju dve stvari – autorska prava i novac. Poslednjih godina ovo su postale velike teme sporenja u muzičkoj industriji, i u nekim drugima naravno, ali u muzičkoj industriji, čini se, najviše se o tome priča, tuži sudovima pa čak i rešava batinama.
Nikola Jovanović ima više od 15 godina iskustva u muzičkoj industriji i trenutno je na poziciji šefa odeljenja u „Universal Music Groupi“ i ujedno je potpredsednik „Virgin Music Label & Artist Services, Zapadni Balkan“. Prema njegovim rečima, postoje autori i muzičari koji pristojno žive od autorskih prava, ali se niko nije obogatio od jednog hita, za razliku od inostranstva gde ima takvih primera.
„Ipak je potreban ozbiljniji katalog pesama, koje radite za sebe i druge, potreban je i dijapazon žanrova koje će emitovati najrazličitiji mediji. Ovde još uvek vlada pogrešna pretpostavka da je dovoljan jedan hit ili da ste se jednom pojavili na televiziji i sad ste bogati. To je mit. Kao i kod servisa, isto je sa autorskim i srodnim pravima. Da biste dobili dosta novca morate da imate puno emitovanja u medijima, da ste prisutni i aktivni“, stav je Jovanovića.
Korišćenje muzike mora da se plati
Društvo za zaštitu autorskih prava SOKOJ postoji u Srbiji 70 godina. Od tada do danas promene u njihovom poslovanju, ali i sam uticaj su se naravno nekoliko puta menjali. Ipak, ljudi u muzičkoj industriji se slažu da je danas situacija zaista bolja nego pre dvadesetak godina.
„Svakako da kod nas stanje sa organizacijama za kolektivno ostvarivanje prava nije savršeno i puno je prostora za napredak. Mi smo još uvek tržište u razvoju. Uostalom, napredak u toj oblasti je i naša obaveza prema EU – transparentnost rada organizacija, njihovo trošenja novca, isplata autorima i nosiocima prava… Organizacije kao što je SOKOJ postoje svuda u svetu i tu ništa nije sporno. Princip raspodele prihoda od upotrebe muzike i postavka odnosa između kreatora i korisnika muzike je višedecenijska, globalna tekovina koja i kod nas funkcioniše, no moramo biti bolji i uspešniji u tome. Svako korišćenje muzike mora da se plati i ja tu u potpunosti podržavam rad organizacija. Muzika i autorski rad, kao i sve drugo imaju svoju vrednost i vreme je da ljudi još posvećenije počnu da cene rad muzičara i ljudi iz kreativne industrije. Mi svakako moramo da težimo boljoj naplati, ravnopravnijim i transparentnijim modelima“, ističe Jovanović.
U Srbiji nema zbirnih podataka o tome koliko se novca „vrti“ u muzičkoj industriji. Ali ljudi koji na bilo koji način „žive i rade od muzike i sa muzikom“ procenjuju da je ova industrija finansijski unosna i vrednost se procenjuje u milijardama dolara kada se obuhvati kompletna muzička industrija, izdavaštvo, koncerti… Sve je više autora, izdanja, festivala i sve to mora da prati industrija i profesionalci koji su u timovima svih tih uspešnih izvođača, izdanja ili događaja. Takođe, ako se pogleda IFPI-ev globalni muzički izveštaj iz 2021. (IFPI Global Music Report 2021), samo prihodi od snimljene muzike porasli su za 7,4 odsto, sa trendom rasta šestu godinu zaredom, što i kroz činjenice potvrđuje da se industrija širi i ekonomski napreduje, uprkos otežavajućim okolnostima.
„Ako pričamo o životu od muzike i sviranja, naravno da zavisite od popularnosti. Imate kafanske ili bendove za svadbe koji zarađuju više od nekog alternativnog benda. Imate autore i izvođače u regionu koji su jako poznati i uspešni i koji, naravno, žive od svog rada. Što vam je veća slušanost na servisima više i zarađujete, što ste popularniji više će vas medija emitovati i više će vas ljudi čuti, a sa više emitovanja ostvarujete i veću zaradu od autorskih i srodnih prava. Što imate veću popularnost prodaćete više ulaznica. Što više ulaznica prodajete dobićete više sponzorstava… Sve je to u ovom poslu jako bitno i međusobno povezano. Opet, mislim da svi mi u industriji moramo da budemo spremni da učimo i da po potrebi radimo i druge poslove kada nam karijera možda krene u drugom pravcu. Imate primere muzičara koji su postali jako uspešni producenti, ili bivši interpretatori koji sada pišu jako uspešno pesme za druge“, kaže Jovanović.
Nedostižni honorari stranih zvezda
„Long Play“ je jedna od najvećih promoterskih i koncertnih agencija u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije. Zastupaju nekoliko vrhunskih muzičara regiona i organizuje gostovanja brojnih svetskih bendova najrazličitijih žanrova. Zoran Vulović Vule, iz ove agencije, koji između ostalog zastupa i Momčila Bajagića Bajagu, tvrdi da je danas zapravo pravo pitanje da li muzička industrija uopšte postoji u našoj zemlji. Ipak, i on smatra da se situacija u oblasti autorskih prava znatno popravila u poslednjih nekoliko godina, ali da je daleko od idealne. Samo od autorskih prava, u Srbiji je vrlo teško živeti.
„Iako je muzički posao vrlo fleksibilan, trebaće najmanje godinu do dve dana da se vrati u stanje pre pandemije. Pitanje je kako će trenutna situacija u Ukrajini uticati na velike svetske turneje, koliko će biti otkazivanja, što će se sve sigurno posredno odraziti i na celokupni, pre svega koncertni posao u svetu ali i u Srbiji. Sve velike svetske krize automatski se odražavaju na dešavanja u svetskoj muzičkoj industriji“, naglašava Vulović.
Prema njegovom iskustvu, koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt. Međutim, razlika u organizaciji koncerta neke inostrane i neke muzičke zvezde iz Srbije je vrlo velika.
„Kada dogovorite honorar i potpišete ugovor sa stranom agencijom, a to je najmanje šest meseci do godinu dana ranije, potrebno je da pre najave koncerta platite avans od 50 procenata. To je odgovor na česta pitanja zašto u Srbiji nemamo koncerte velikih svetskih zvezda. Nije baš jednostavno investirati veliki iznos šest meseci do godinu dana pre održavanja koncerta. Inače honorari muzičkih izvođača, ni stranih ali ni domaćih nisu se smanjili u vreme i posle pandemije. Tako da imamo dosta nelogičnosti, većina izvođača ne opravdava visinu svojih honorara“, objašnjava Vulović. Napominje da je dodatni problem kod angažovanja inostranih muzičkih zvezda i to što su njihovi honorari pravljeni na osnovu cene ulaznica u tim zemljama, ali i broja ljudi koje mogu da privuku.
„Koncert ’Placeba’ koji će ove godine svirati na ’Arsenal festu’ uspeli smo da dobijemo tako što su imali dogovoren nastup na velikom festivalu u Grčkoj za honorar koji je za nas nedostižan i mi smo uspeli da dogovorimo dan posle koncert u Kragujevcu. Druga mogućnost su dobri kontakti sa nekim agentima koji se grade godinama i koji vas se sete kada treba da popune neki datum“, objašnjava Vulović.
Cene ulaznica, za izvođače srednje kategorije su u proseku 100 evra. Takođe, inostrane zvezde vrlo retko u Srbiji nastupaju vikendom, jer su ti dani rezervisani za zemlje gde se može uzeti veći novac.
Aleksandra Galić
Biznis i finansije, broj 196, april 2022.
Foto: Pixabay
