Bankrot Norvegian Cristals-a loša je vest za oporavak lanca snabdevanja solarne industrije u Evropi, gde raste pretnja od daljih najava bankrota, ocenjuje SolarPower Europe, koja apeluje na evropske institucije da hitno spasu strateške lance snabdevanja Evropske tehnologije od daljih stečajnih problema.
Aktuelni događaji u evropskoj solarnoj industriji dolaze kao potvrda procena ranjivosti proizvođača koje je u prošlogodišnjem izveštaju iznela Međunarodna agencija za energiju (IEA). Dakle, ističući važnost održavanja geografske raznolikosti u globalnom lancu snabdevanja fotonaponskim sistemima, a sve kako bi se sprečila njegova slabost zbog bankrota i nedovoljnih investicija, IEA je navela da će svet do 2025. godine skoro u potpunosti zavisiti od Kine za proizvodnju solarnih panela.
Na osnovu proizvodnih kapaciteta u izgradnji, udeo Kine u svetskoj proizvodnji polisilicijuma, odlivaka i pločica će, kažu, brzo dostići skoro 95%. Kineski Sinđijang je i dalje čini 40% svetske proizvodnje polisilicijuma sredinom prošle godine. U solarnim fotonaponskim globalnim lancima snabdevanja, ovaj nivo koncentracije sadrži, prema izveštaju IEA, značajnu ranjivost, a solarna fotonaponska industrija nije izuzetak, oko 30 odsto globalnih kompanija koje se bave proizvodnjom solarnih modula već su bile izložene umeren ili visokim rizikom od bankrota prošle godine.
Teška prodaja
Ovo već počinje da se reflektuje u trenutnim dešavanjima: cene modula su pale na rekordno nisku vrednost od manje od 0,15 EUR/W za jeftine proizvode, sada čak i ispod nivoa pre pojave Covid-a, što otežava prodaju evropskim proizvodnim kompanijama njihove proizvode. Zato je vest iz avgusta da je Norvegian Cristals, jedan od dugogodišnjih proizvođača odlivaka na kontinentu, podneo zahtev za bankrot, predstavljala veliki udarac snabdevanju fotonaponskih uređaja u EU.
– Nažalost, značaj proizvodnje monokristalnih silicijumskih odlivaka i Glomfjorda kao proizvodne lokacije za norvešku industriju i evropske ambicije za obnovljivu energiju prepoznat je prekasno – navodi se u saopštenju odbora Norvegian Cristals-a.
Norveški stečajni sistem nema za cilj restrukturiranje nesolventne kompanije ili grupe, ali rejting naglašava mogućnost da se ona uzdigne iz pepela kao feniks (kompanija je tražila dugoročni kapital za finansiranje planiranog proširenja za godišnji proizvodni kapacitet od 500 MW do 4 GW na duže vreme), ili će NorSun, norveška kompanija za solarnu energiju koja proizvodi i prodaje monokristalne silicijumske odlivke i pločice visokih performansi za globalnu solarnu energiju, moći da preuzme opremu, kao i zaposlene.
Bankrot proizvođača Norvegian Cristals je loša vest za obnovu lanca snabdevanja solarne industrije u Evropi. Evropske kompanije koje se bave proizvodnjom solarnih modula takođe će se suočiti sa daljim porukama o stečaju bez hitne akcije, procenjuje SolarPower Europe, evropska krovna organizacija koja okuplja kompanije iz celog lanca snabdevanja solarnom energijom.
Apel evropskim liderima
Zbog toga su ovih dana uputili apel evropskim institucijama, želeći da ukažu na problem u solarnom sektoru koji je nastao poslednjih meseci zbog naglog smanjenja cena solarnih modula u Evropi. Od početka godine cene fotonaponskih modula pale su za više od 25% na manje od 0,15 EUR/W i sada su čak niže od cena u periodu pre pandemije, što znatno otežava evropske proizvodne kompanije da prodaju svoje proizvode.
To ih dovodi u opasnost od bankrota jer će morati da devalviraju značajne akcije, saopštio je SolarPower Europe, a u upozorenju Evropskoj komisiji navode da će, ukoliko ne bude hitne reakcije, evropske kompanije za proizvodnju solarne energije biti suočene sa daljim najavama stečaja.
Prema rečima Valburge Hemetsberger, generalnog direktora SolarPower Europe, iako su pad cena obično dobrodošla vest, ako se ne kontroliše, ima ozbiljne posledice i kratkoročno gledano, to već predstavlja prave izazove za domaću konkurentnost i ponovno rađanje solarne proizvodnje u EU.
– Hitno pozivamo lidere EU da spasu evropske strateške lance nabavke tehnologije – kaže Hemetsberger.
Hrvatske kompanije potvrđuju da je nemoguće konkurisati rekordno niskim cenama, a iz Solvisa, na primer, ističu da se nadaju brzoj reakciji Evropske komisije u cilju zaštite evropskih proizvođača.
Nedavni pad cena solarnih PV modula može se objasniti „savršenom olujom“ u globalnom solarnom PV sektoru. Kombinacija jakih signala globalne potražnje tokom pandemije (efekat biča vođenog potražnjom) dovela je do novih, velikih investicija u solarne lance snabdevanja, uz žestoku konkurenciju kineskih dobavljača. Ovo je rezultiralo velikim prekomernim kapacitetom u celom lancu, što je dovelo do brzog pada cene silicijuma za module, a to je pogoršano blagim, privremenim usporavanjem na evropskom solarnom tržištu, na kojem veletrgovci i programeri naručuju velike količine fotonaponske opreme.
Traže se brza rešenja
Evropska solarna industrija takođe upozorava na bankrote zbog kineskog uvoza i predlaže brza rešenja za izazove, uključujući banku EU Solar Manufacturing Bank, „aukcije otpornosti“ prema Zakonu o neto nultoj industriji i ubrzanje tržišnog prihvatanja solarne PV nezavisne šeme osiguranja održivosti kao, Inicijativa za solarno upravljanje.
Osnivanje banke za proizvodnju solarne energije na nivou EU je slično banci vodonika u okviru Fonda za modernizaciju. Putem dvostranog konkurentnog sistema aukcije, Banka će prikupiti najjeftinije, a može se instalirati za nekoliko nedelja i na taj način obezbediti preko potreban kratkoročni finansijski stimulans u obnovi solarnih lanaca snabdevanja u Evropi. Predlažu i hitnu nabavku zaliha modula evropskih proizvođača, inače mera koju smatraju neophodnom u bliskoj budućnosti kao jedini efikasan način da se reši problem ugrožene depresijacije zaliha i obezbedi opstanak mnogih evropskih proizvodnih kompanija u ovom sektoru.
Na kraju niza navedenih predloga, industrija se zalaže za povećanje potražnje za solarnom Evropom, što se u kratkom roku može implementirati na regulatornom frontu kroz ubrzanje obnovljivih izvora energije, pri čemu su lideri EU, kako se navodi u pismu, takođe treba da se „pozabave inflatornim efektima koji trenutno odlažu solarne projekte“. Primer za to je saradnja sa Evropskom centralnom bankom (ECB).
Na kraju krajeva, jedini strukturalni način za rešavanje viška kapaciteta u snabdevanju je stimulisanje potražnje, pa kažu da je to „pobeda za sve igrače u solarnoj industriji, kao i za evropske ekonomske, bezbednosne i klimatske ciljeve“.
Izvor: Poslovni dnevnik
Foto: Pixabay