sporazum

Naime, i sam naziv dokumenta „Ekonomska normalizacija“, kao i izjave američkih zvaničnika, predsednika Donalda Trampa i diplomate Ričarda Grenela, ukazuju da je osnovno značenje sporazuma popravljanje ekonomskih odnosa Srbije i Kosova.

Takođe i prvih deset tačaka odnose se na lakši protok robe i ljudi, investicije u infrastrukturu kako saobraćajnu, tako i energetsku i telekomunikacionu.

Kao prvo, strane se, teško je reći obavezuju, s obzirom da na potpisanim odvojenim dokumentima stoji potpis samo predsednika Srbije odnosno premijera Kosova, da primene sporazum o autoputu potpisan još u februaru 2014. godine.

I druga tačka se odnosi na saobraćaj i primenu već postojećeg sporazuma o izgradnji pruge Beograd-Priština zaključenog takođe pre skoro sedam godina.

Uz ovo obe strane se obavezuju da će uraditi zajedničku studiju izvodljivosti povezivanja pruge Beograd-Priština sa lukom na Jadranu, što se prema mišljenju javnosti odnosi na albansku luku Drač.

U trećem članu uvode se američke Međunarodna razvojna finansijska korporacija (IDFC) i EXIM (institucija za finansiranje uvoza i izvoza) s kojima bi Srbija i Priština trebalo da naprave memorandume o razumevanju u vezi realizacije nekoliko velikih infrastrukturnih projekata.

Mini Šengen

Amerikanci bi, verovatno, trebalo da kreditiraju izgradnju Autoputa mira, pruge između Prištine i Merdara, pruge između Niša i Prištine, a tu su „ugurani“ i krediti za mala i srednja preduzeća. Uz to IFDC će otvoriti stalnu kancelariju u Beogradu.

Naredna stavka odnosi se na pojednostavljenje i ubrzavanje prometa preko administrativnog prelaza Merdare. Navodi se da će obe strane otvoriti zajednički prelaz koji bi trebalo značajno da ubrza prelaz kamiona.

Ista je svrha i tačke o mini Šengenu. Ovu ideju je prošle godine lansirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa idejom stvaranja zajedničkog tržišta na ovom prostoru u jeku trgovinske krize usled uvođenja 100-odstotnih taksi Kosova na robu iz Srbije i BiH.

U mini Šengen su ušli Albanija i S. Makedonija, ali su se političari sa KiM žestoko opirali ovoj ideji uz komentar da ih to podseća na novu Jugoslaviju.

Po sporazumu će se obe potpisnice uključiti u mini Šengen, ali to u praksi znači da će se KiM priključiti pošto je Srbija već deo toga.

Prema rečima predsednika Srbije to znači da ćemo „imati jedinstveno tržište, nema više iznenađenja sa taksama. Time obezbeđujemo slobodniji protok ljudi, roba, kapitala i usluga“. Lakši protok ljudi, odnosno zapošljavanje bi trebalo da obezbedi i međusobno priznavanje diploma i sertifikata.

I onda dolazimo do zanimljivog dela. Prema sporazumu obe strane će raditi sa američkim Ministarstvom energetike i drugim institucijama na izradi studije izvodljivosti kako bi se delila struja koja se proizvodi na veštačkom jezeru Gazivode.

Vučić je istakao da su „oni bili snažno protiv toga, a mi za, jer mi nemamo ni kilovat struje sa Gazivoda u ovom trenutku“.

Obe strane diversifikovati snabdevanje energijom

Gazivode osim što proizvode oko trećine struje za potrebe KiM takođe su važne i za snabdevanje pitkom vodom i navodnjavanje Kosova.

Oko trećine jezera napravljenog pregrađivanjem Ibra nalazi se na teritoriji Tutina, a dve trećine na teritoriji srpskih opština na severu KiM.

Iako održavanje brane i jezera obavlja javno preduzeće Ibar iz Zubinog potoka, naplatu struje i vode obavlja prištinsko javno preduzeće zbog čega se svojevremeno predsednik opštine Zubin potok žalio da se gubi prihoda oko 10 miliona evra godišnje.

Zanimljiva je i stavka prema kojoj će obe strane diversifikovati snabdevanje energijom. SAD već godinama nastoje da evropske zemlje smanje zavisnost od ruskog gasa i u okviru toga su pokušavali da spreče i izgradnju Severnog toka.

Alternativa ruskom gasu bi trebalo prema izjavama američkih zvaničnika, pa i samog Trampa, da bude američki tečni naftni gas koji bi se dopremao tankerima preko Atlantika.

Za Srbiju je ovo jako osetljivo pitanje s obzirom na srpsko-ruski naftno-gasni sporazum prema kom je NIS prodat Gaspromu u zamenu za izgradnju prvo Južnog toka, od kog nije bilo ništa, da bi se prošle godine započela izgradnja Turskog toka koji bi trebalo da doprema ruski gas u Srbiju.

Amerikanci želeli da se više prebacimo na tečni prirodni gas koji dolazi iz SAD

Vučić je izjavio nakon potpisivanja da su uspeli da iz sporazuma bude izbačena odredba „da se obavezujemo od koga ćemo i šta da kupujemo, na to nismo pristali. Tu imamo jednu uopštenu normu koja nam ne predstavlja nikakav problem“.

Premijerka Ana Brnabić istakla je da su „Amerikanci želeli da se više prebacimo na tečni prirodni gas koji dolazi iz SAD.

Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da ne možemo da se prebacimo na skuplji gas i građane izloži tom trošku.

U sporazumu nije ništa jasno definisano, otvaramo vrata za još više stratešku saradnju sa SAD, a ne kompromituje našu saradnju ni sa Kinom ni sa Ruskom Federacijom… Sporazum otvara jedna vrata, ali ne zatvara sva druga“, prenela je Beta njenu izjavu.

Na kraju tu je i stavka prema kojoj će obe strane zabraniti upotrebu opreme za 5G mrežu od strane „dobavljača koji nisu pouzdani“.

U sporazumu se ne navodi koji su to dobavljači niti šta ih čini nepouzdanim, ali bi moglo da predstavlja ozbiljan problem u odnosima Srbije i Kine s obzirom da su SAD proterale kineski Huavej, a upravo ova kompanija ima dosta projekata u Srbiji, a pre svega o snabdevanju opremom Telekoma Srbija.

Problem nikad nije bila zakonska regulativa već visok stepen korupcije

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da je svako olakšavanje protoka robe, ljudi i kapitala dobrodošlo, ali postavlja se osnovno pitanje da li će se sprovoditi.

„Priča o zajedničkom tržištu je dobra, ali mi to već imamo i zove se CEFTA. Zašto se nije radilo na tome da CEFTA funkcioniše. Da li će SAD da budu garant ili arbitar ako neka strana sutra uvede carine, teško je reći. Šta će biti ako se promeni administracija u Vašingtonu? Zašto je Vašington bolji garant nego EU, jer mi jako malo i uvozimo i izvozimo u SAD da bi nas mogli kazniti nekim carinama. Region je pun graničnih prelaza, kamioni satima stoje na njima i signal da će to biti olakšano je dobar. Ali problem nikad nije bila zakonska regulativa već visok stepen korupcije“, ocenjuje Radosavljević dodajući da mnogo stvari ukazuje da do sada samo Srbija i Makedonija imaju integrisani granični prelaz u regionu.

5G  je tu iz političkih razloga

Radosavljević smatra i da su stavke vezane za infrastrukturu pozitivne, ali potencijalno problematične.

„Ne znamo ko će da ih finansira, ni po kojoj ceni, niti ko će te kredite vraćati. Da li će možda biti neka koncesija. Naše iskustvo sa bilateralnim kreditima je loše jer je uvek bilo preskupo. S druge strane put Niš-Tirana otvara novo tržište za našu robu, a s druge strane otvara i novo turističko tržište i to otvara perspektive za region“, napominje on.

Što se tiče 5G mreže Radosavljević ocenjuje da je u redu da ne kupujemo od nepouzdanih proizvođača, ali ko su oni?

„Da li ovo znači da izlazimo iz saradnje sa Huavejem i koliko milijardi će to da nas košta? Ako izlazimo da li će onaj ko ih je uveo snositi posledice? Kakve veze ima Telekom sa Kosovom? Očigledno je da ovo ima veze sa interesima SAD“, napominje on.

Prema njegovim rečima, ekonomski elementi sporazuma nisu besmisleni osim stavke o 5G koja je tu iz političkih razloga i da se investitorima šalje poruka da se region smiruje i sarađuje.

„Ali ako se za šest meseci ništa ne uradi da ove ideje zažive ta poruka će nestati“, ocenjuje naš sagovornik.

Izvor: Danas