Home Tags Posts tagged with "struja"
Tag:

struja

EkonomijaVesti

Norveška plaća svojim građanima struju

by bifadmin

Norveška vlada želi građanima da olakša teret sve većih računa za struju.

Domaćinstva će dobiti vladinu pomoć za izrazito velike račune i to tako što će im platiti polovinu od onoga što prelazi graničnu cenu od 7,8 centi po kilovatu.

Mera stupa na snagu u decembru 2021. i trajaće do marta.
„Vanredna situacija zahteva vanredne mere“, rekao je premijer Jonas Gar Stere na konferenciji za novinare u subotu u Oslu, prenosi Jutarnji list.

Prema vladi, za pomoć građanima izdvojiće se 560 miliona dolara.

Norveška je, inače, među najbogatijim državama sveta kada se gleda BDP po glavi stanovnika (per capita) i on za svakog Norvežana iznosi 70.000 dolara godišnje.

Izvor: Jutarnji list

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko plaćamo struju kada potrošnje nema?

by bifadmin

Česte su zabune građana oko toga koliko zapravo treba da plate svoje račune za struju, a najveće se stvaraju oko toga koliko treba da nam budu režije ukoliko uopšte ne živimo u stanu, ali postoji strujomer koji otkucava i stvara račune koji nisu baš realni.

Čitaoci našeg portala mesecima se žale na svoje račune za struju jer su ponekad previše veliki, a nekad blizu nule. Poslednji u nizu nedoumica za plaćanje računa stvara situacija gde postoji stan u kojem ne živi niko, potrošnje gotovo i da nema, a račun je preko 1.000 dinara.

Jedan od čitalaca Nova.rs, koji stanuje na Dorćolu, obratio nam se i rekao da poseduje stan u kojem godinama niko ne živi, ali da je dobio račun za struju preko 1.000 dinara.
„Mi imamo taj stan, ali to mi je dao stric i trenutno u njemu niko ne živi. Zapravo, hoću da kažem da osim povremenog mog dolaska kako bih proverio da li je sve u redu, niko ne troši struju. Prilikom dolaska uključim sijalicu i to je me na kraju meseca košta 1.066 dinara“, rekao je naš čitalac.

I zaista, uvidom u račun zaključili smo da je trošak energije iznosi 171 dinar. Nakon toga na osnovu raznih akciza i osnovica za obračun akcize dobija se iznos od 843 dinara, koliko iznosi zaduženje za obračunski period od mesec dana. Sve to stavara račun od preko 1.000 dinara.

Potrošači se često bune zbog ovakvih nameta jer kažu da njihova potrošnja ne može da „dobaci“ do 1.000 dinara ukoliko povremeno uključuje jednu sijalicu.

Izvor: Nova.rs
Fotp: Poxabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Energetska kriza podstakla prodaju električnih baterija

by bifadmin

Energetska kriza je podstakla gradnju velikih skladišta zelene električne energije u svetu. Istovremeno, energetske kompanije ubrzano spremaju maloprodaju – razvijaju električne baterije za potrebe domaćinstava. To praktično znači da ćemo struju moći da kupimo i u samoposluzi.

Velika skladišta električne energije već se grade u Kini, Australija ih već ima, a trenutno najveće – snage 1.200 megavata je u Americi, dok Evropa tek razvija projekte. Tim skladištima balansira se između proizvodnje i potrošnje struje – čuvaju je za dane kada je na tržištu manjak.

– Koja je to električna energija koju skladištimo? To je energija iz obnovljivih izvora koji su varijabilni imaju promenljivu snagu. To znači iz solarnih panela ili iz vetrogeneratora. Dakle, kada imamo viškove onda to uskladištimo – naveo je Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Marko Batić iz Instituta Mihajlo Pupin rekao je da skladišta električne energije imaju veliku ulogu čak i za konvencionalne proizvođače, odnosno termoelektrane, gde možemo prosto na jedan fin način da izbalansiramo njihovu proizvodnju, da se podiže njihova efikasnost i olakšava upravljanje.

Otvoreno tržište električne energije omogućava i domaćinstvima da biraju od koga će i kada kupovati struju. Tu kompanije vide tržišnu šansu nudeći građanima baterijske pakete u maloprodaji.

– Ja mislim da će to biti prodavano u samoposlugama. To su takvi moduli i tehnologija izrade baterija, baterijska postrojenja za montažu u našim kućama. Ona su jednostavna, to su modeli koji se mogu zakačiti na zid ili na pogodno mesto i služiti za skladištenje energije – istakao je Rajaković.

A oni koji imaju električno vozilo mogu računati na to da će imati i rezervu struje za domaćinstvo. U Institutu Mihajlo Pupin rade na razvoju digitalnih platformi za povezivanje domaćinstva sa baterijom u električnom vozilu.

– Električna vozila koja sadrže u sebi električne baterije, kapaciteta reda 20-50 kilovat sati koje bi mogle recimo da pruže prosečnom domaćinstvu nekoliko dana potrebe za električnom energijom. Upravo ta električna vozila postaju novi potencijal za usluge balansiranja i ka prenosnoj mreži i ka energetskoj sigurnosti krajnjeg potrošača. Jednostavno, vi tu imate rezervu od 2-3 dana – naveo je Batić.

Analize ukazuju na to da će samo Evropi do kraja ove decenije biti potrebno 15 puta više baterija nego što se sada proizvodi.

Izvor: Ekapija-RTS

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Severna Makedonija proglasila krizno stanje u snabdevanju strujom

by bifadmin

Severna Makedonija nalazi se usred velike energetske krize pošto je najveći domaći prozvođač REK „Bitolj“ zbog defekta isključio i poslednji od tri bloka, piše Beta.

Vlada ove zemlje je 8. novembra proglasila krizno stanje u snabdevanju strujom u trajanju od 30 dana, na osnovu procene da postoji rizik od nestašice električne energije, zbog ograničenih kapaciteta makedonske proizvodnje i povećanih cena struje na stranim tržištima.

„Jedina mera koja proizlazi iz odluke o proglašenju energetske krize jeste ubrizgavanje novca u državne energetske kompanije radi stabilizacije situacije na tržištu struje i obezbeđenja stabilnog snabdevanja“, rekao je makedonski ministar ekonomije Krešnik Bekteši.

Naveo je da će država intervenisati budžetskim sredstvima radi povećanja likvidnosti Elektrana Severne Makedonije (ESM) i Makedonskog elektro prenosnog sistema operator (MEPSO) i zbog uvoza struje u slučaju eventualnih havarija u elektranama.

Uvoz struje

Inače, u poslednjih 15 godina u Severnoj Makedoniji se oko 70 odsto struje obezbeđuje iz domaćih elektrana, pre svega iz ESM, a oko 30 odsto potreba obezbeđuje se iz uvoza.

Sada, posle isključenja termoelektrane u Bitolju, situacija je još gora pa moraju da uvoze struju. U kompaniji ESM rekli su da se potrebe trenutno „zadovoljavaju iz ostalih kapaciteta i nabavljenom električnom energijom, kao i iz rezervi za ove kratke ispade“.

Ta kompanija je zbog znatno smanjene proizvodnje električne energije kupila struju za 5,5 miliona evra, započevši uvoz koji bi trebalo da traje do 20. novembra, dok je MEPSO posle havarije REK „Bitolj“ ponovo počela da vuče struju iz evropske energetske mreže.

Zbog povlačenja struje iz evropske mreže u prethodne dve sedmice MEPSO je već dobila pet opomena i moraće da je plati 15 miliona evra, kao i penale, jer je struju vukla i kada u makedonskom energetskom sistemu nije bilo havarija.

Prema rečima Bektešija energetska kriza se u najvećem delu prelila sa svetskih tržišta na Severnu Makedoniju, koja uvozi veliki deo električne energije.

Skok cena protresao makedonsku energetiku

U Vladi Severne Makedonije agenciji Beta je rečeno da je novim zakonom u potpunosti implementiran treći paket EU direktiva koji se odnosi na unutrašnje tržište energije i u potpunosti liberalizuje tržište.

To znači da veliki potrošači sami nabavljaju struju na tržištu dok država za domaćinstva i male potrošače, preko univerzalnog snadbevača, obezbeđuje jeftiniju struju iz makedonske proizvodnje.

„Cena za ovu godinu je 36 evra za megavat-čas (MWh) i trenutno je pet do šest puta niža nego na berzama u regionu i u Evropi“, rekli su u Vladi.

Istakli su da su se zbog skoka cene na berzama, pre svega na HUPX u Mađarskoj, koja je na neki način referentna berza za Severnu Makedoniju, pojavili ozbiljniji problemi u snabdevanju institucija i državnih i privatnih kompanija, koje električnu energiju nabavljaju na slobodnom tržištu.

„Određeni snabdevači počeli da otkazuju postojeće dogovore sa potrošačima ili da im nude znatno više cene za električnu energiju, koju treba da im isporuče. Regulatorna komisija za energetiku odmah je reagovala i pokrenula postupke za oduzimanje licenci tim snabdevačima, kako bi sprečila ozbiljne poremećaje na tržištu struje“, rečeno je u Vladi.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Energetičari za očuvanje termo-blokova, ekolozi izričito protiv

by bifadmin

Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije uputio je resornom Ministarstvu rudarstva i energetike inicijativu za stvaranje strateških rezervi struje, koje bi se koristile tokom energetskih kriza, kroz proces konzerviranja, a ne potpunog gašenja termo-blokova za koje je planirano da postepeno prestanu sa proizvodnjom.

Prema rečima Milorada Grčića, vršioca dužnosti direktora EPS-a, strateška rezerva znači konzerviranje svih elektrana, koje treba da prestanu sa radom, i njihovo pokretanje u slučaju energetske krize.

U praksi to znači da bi tu rezervu činili zastareli termo blokovi u vlasništvu EPS-a, planirani za gašenje.
Nadležni u tom preduzeću tvrde da bi na taj način bili sačuvani postojeći proizvodni kapaciteti i sagrađeni novi, kao i da bi se obezbedilo stabilno snabdevanje uz nepromenjene cene za domaćinstva u Srbiji.

Strateške rezerve struje dobijene iz uglja

Kao jedan od argumenata nadležnih u EPS-u, ističe se da se takvo rešenje primenjuje i u Evropskoj uniji. Primera radi, jedna od zemalja koja ima strateške rezerve struje dobijene iz uglja je Nemačka.

Dok energetičari i ekonomisti smatraju da je predlog koji stiže iz EPS-a dobar i racionalan te da ga treba usvojiti, ekolozi su izričito protiv i smatraju da se time indirektno želi zadržati proizvodnja struje iz uglja čime se zagađuje životna okolina.

Ekspert za energetiku Miloš Zdravković ističe da se radi o prihvatljivom predlogu koji nudi adekvatna rešenja kako se uhvatiti u koštac sa posledicama energetskih kriza.

– Kada dođe do krize dobro je imati strateške rezerve struje. Na ovaj način koji se predlaže to je moguće ostvariti. Dakle, termo-blokovi koji su planirani za gašenje ne treba da budu u potpunosti deaktivirani. Naravno, kada je situacija sa snabdevanjem redovna i stabilna oni ne treba da učestvuju u procesu proizvodnje. U slučaju da do krize dođe oni bi bili dekonzervirani i iz njih bi se privremeno proizvodila struja dok kriza ne prođe. Na taj način bi se istovremeno postiglo više efekata. Srbija bi imala dovoljno struje, ne bi morala da je uvozi iz inostranstva po višoj ceni, a prodajom viškova EPS bi inkasirao više novca – navodi naš sagovornik.

– S takvim razmišljanjem slaže se i Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.

– Svakako bi trebalo prihvatiti tu inicijativu. Mislim da je najracionalniji način na koji način bi to moglo da se sprovede taj da budu konzervirani termo-blokovi predviđeni za gašenje u termoelektranama koje i dalje rade. Na taj način se veoma brzo konzervirana postrojenja ponovo aktiviraju za proizvodnju struje. To bi primera radi moglo da se ostvari na blokovima koji treba da se ugase u termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu – objašnjava naš sagovornik.

Konzerviranje zastarelih termo blokova EPS-a

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je takođe za to.

– Konzerviranje termoelektrana je način na koji strateške rezerve mogu uspešno da se realizuju. Ako danas u uslovima krize Nemci reaktiviraju svoje termoelektrane i iz njih proizvode struju zašto bi se onda Srbija odricala termo kapaciteta. Sasvim je izvesno da su vetroparkovi i drugi obnovljivi izvori ono čemu treba težiti ali je izvesno da će se struja proizvoditi dominantno na taj način tek u budućnosti. Do tad treba obezbeđivati energente za proizvodnju struje iz dostupnih izvora. Jednostavno, nemamo luksuz da ostanemo bez električne energije. Figurativno rečeno „najskuplja“ struja je ona koje nema – ističe Savić.

S druge strane, Zvezdan Kalmar, programski koordinator Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), kaže za Danas da ne postoji nijedan razlog kojim bi moglo da se opravda konzerviranje zastarelih termo blokova EPS-a planiranih za gašenje.

– Inicijativa nadležnih u EPS-u predstavlja pokušaj očuvanja prozivodnje struje iz uglja na „mala vrata“, protivno opredeljenju da se termo postrojenja kao veliki zagađivači gase. U slučaju da do konzerviranja termo blokova na izdisaju dođe nastavilo bi se sa zagađivanjem životne sredine i trošila bi se finansijska sredstva na održavanje postrojenja koja rade samo povremeno čime je njihova učinkovitost smanjena. Potpuno je jasno da bi tako nešto bilo pogrešno – navodi Kalmar.

Prema njegovim rečima, umesto toga treba graditi reverzibilne hidroelektrane.

– Upravo reverzibilne hidroelektrane služe za stvaranje rezervi struje koje se troše u uslovima kada njena proizvodnja nije dovoljna za podmirivanje potreba potrošača. Njih treba graditi, a ne konzervirati termoelektrane. Takođe, da bi se obezbedile dovoljne količine struje iz sopstvene proizvodnje treba se orijentisati i na izgradnju gasnih elektrana kao i postrojenja na biomasu koje Srbija ima u izobilju, a vrlo se malo koristi u procesu proizvodnje električne energije – naglašava naš sagovornik.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Usijanje cena električne energije u EU: Da li je zeleno uteralo struju u crveno?

by bifadmin

Zbog rekordnog skoka cene struje na tržištu EU, države jedna za drugom intervenišu na tržištu kako bi se smanjio udar na najugroženija domaćinstva. Španija je za sada preduzela najradikalnije mere, sa procenom da će one koštati državni budžet ove godine oko 1,4 milijarde evra. Evropska komisija je zasuta optužbama da će se posledice pogoršane strukture veleprodajnog tržišta energije i najveći trošak u sprovođenju Zelenog dogovora prevaliti na leđa najsiromašnijih.

Cene struje usijale su se u Evropskoj uniji, sa ukupnim povećanjem od rekordnih 60% tokom ove godine. Uporedo se rasplamsavaju i rasprave kakve će to imati posledice po privredu i građane iznurene pandemijom, a posebno po najsiromašnija domaćinstva. Ekonomisti predviđaju da će cene električne energije nastaviti da rastu i u naredne dve godine, što će podstaći inflaciju širom Evrope, nanoseći štetu potrošačima i ugrožavajući ekonomski oporavak od posledica korona virusa.

Energetski analitičari navode da postoji više razloga za povećanje cena struje na evropskom tržištu, uključujući ograničene zalihe prirodnog gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, veće troškove za dozvole za emitovanje ugljen-dioksida u okviru borbe EU protiv klimatskih promena, a u nekim slučajevima i manje snabdevanje iz vetroelektrana.
U Evropskoj komisiji tvrde da je skok cena električne energije pre svega posledica visokih cena gasa koje su se ove godine utrostručile u Evropi i strukturnih problema na evropskom energetskom tržištu, te da se samo jedna petina većih troškova za električnu energiju može pripisati rastu cena u trgovini ugljen-dioksidom.

Cena u trgovini emisijama ugljenika, naime, dostigla je rekordnu vrednost od blizu 60 američkih dolara po toni. Evropsko tržište emisija, zajedno s manjim, regionalnim tržištima emisija u Kaliforniji i Novom Zelandu, prošle godine je imalo obrt od preko 280 milijardi dolara, što je povećanje od 23% u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, prognoze koje iznosi OECD ukazuju da će cena morati da poraste na čak 147 dolara po toni, kako bi se ispunili ciljevi o nultim emisijama štetnih gasova u predviđenom roku.

Najskuplji izvor energije određuje celo tržište

Evropski Sistem trgovanja dozvolama za emisije ugljen-dioksidom (ETS) uspostavljen je u nameri da se nametnu veći troškovi za korišćenje zagađujućih izvora energije poput nafte, uglja i gasa i ohrabri proizvodnja niskougljenične energije dobijene od sunca i vetra, kao i hidro i nuklearne energije.

Međutim, sa pritiscima da se zatvaraju elektrane na ugalj, pa i nuklearne elektrane, energetski sistemi u zemljama EU su se našli u situaciji da moraju da kupuju dodatne količine prirodnog gasa na globalnom tržištu kada ima manje vetra i sunca.

Sa ovako pogoršanom strukturom veleprodajnih tržišta električne energije u Uniji, najskuplji izvor energije koji se koristi za podmirivanje ukupne potražnje određuje cenu za celo tržište. To znači da visoke cene gasa povećavaju zbirne troškove čak i ako se to gorivo koristi za samo mali deo ukupne proizvodnje energije.

Grozničave državne intervencije

Zbog ovakve situacije, Evropska komisija je primorana da odgovara na sve oštrije optužbe da će se najveći trošak u sprovođenju Zelenog dogovora prevaliti na leđa najugroženijih domaćinstava i da to može dovesti do društvenih nemira u ionako nezavidnoj ekonomskoj situaciji.

Protesti su već izbili u Španiji, pa je tamošnja levičarska vlada preduzela niz mera u pokušaju da smanji troškove električne energije u domaćinstvima, koji su preko 250% veći nego pre godinu dana, s rekordnim cenama od 172 evra po megavat-satu. Prema zvaničnim podacima, računi potrošača porasli su za 7,8% u avgustu, a na godišnjem nivou za skoro 35%. Od ukupno 27,5 miliona potrošača, oko 10,7 miliona je na regulisanoj tarifi koja je indeksirana uz veleprodajno tržište i obično je jeftinija od slobodnih tarifa, ali sada su i ta domaćinstva ugroženija nego ranije.

Vlada u Španiji je ocenila kao neprihvatljivo da elektroenergetske firme zarađuju na drastičnom skoku cene struje i najavila da će dobit stečenu po ovom osnovu preusmeriti potrošačima, dodavši da će se posebna naknada za struju smanjiti s 5,1% na 0,5%. Zvanični Madrid očekuje da će ograničavanjem zarada koje bi proizvođači električne energije ostvarili zahvaljujući povećanju cene struje, obezbediti sredstva od oko 2,6 milijardi evra u narednih šest meseci.

Vlasti u Španiji su već smanjile PDV na energiju s 21% na 10% za potrošače do 10 kilovata, ukoliko im mesečni račun za struju pređe 45 evra, a plan je da niža stopa poreza na dodatu vrednost ostane na snazi do januara naredne godine. Vlada je ograničila i rast regulisanih cena gasa u trećem tromesečju na 4,4%, u poređenju s prognoziranih 28%.

U tamošnjem ministarstvu energetike potvrdili su da će ovog meseca na aukciji biti prodato 3.300 megavata kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, kako bi se na duži rok ograničio rast cena. Gotovo petina kapaciteta trebalo bi da bude priključena na mrežu u roku od godinu dana. Vlada uporedo planira i da do kraja godine na aukciji proda dozvole za emisiju ugljenika u vrednosti od 900 miliona evra i taj prihod upotrebi za smanjenje računa za električnu energiju.

Procenjuje se da bi zahvaljujući navedenim merama, prosečni mesečni računi građana trebalo da se umanje za 22% do kraja godine, ali da će one istovremeno smanjiti državne prihode u ovoj godini za oko 1,4 milijarde evra.

Potezi španske vlade nisu usamljeni. Italija takođe planira da interveniše u formiranju cena energije, gde je energetski najugroženije oko 11% domaćinstava. U Grčkoj, 18% domaćinstva ne može da priušti tople domove, pa je vlada najavila podsticaje potrošačima i da će izdvojiti 150 miliona evra kako bi se do kraja godine smanjili računi za struju koje plaćaju domaćinstva.

Reagujući na veliki rast cene energije, francuska vlada razmatra mogućnost da poveća broj korisnika takozvanih energetskih vaučera u borbi protiv energetskog siromaštva. Energetske vaučere trenutno koristi blizu 5,5 miliona domaćinstava u Francuskoj, a pretpostavlja se da će jednokratni vaučer na 100 evra dobiti 5,8 miliona domaćinstava.

Gas prerano otpisan

U velikom problemu je i Poljska koja ne samo da se bori s visokim cenama gasa, već i sa visokim cenama po jedinici emisije ugljen-dioksida. Nacija koja najviše zavisi od uglja u bloku EU-27, moraće da poveća regulisane cene električne energije za potrošače nakon što su se troškovi emisije ugljen-dioksida ove godine gotovo udvostručili. Komunalne kompanije mogu zatražiti od regulatora da podigne cene za 40% naredne godine, što bi dodatno podstaklo inflaciju koja je već na istorijskom maksimumu u poslednje dve decenije.

Poljska je pod ogromnim pritiskom da poveća ulaganja kako bi ispunila klimatske ciljeve Evropske unije o nultim emisijama do 2050. godine. U tamošnjoj vladi iznose procene da će to državu koštati čak 415 milijardi dolara i stoga traže da se ovi troškovi jasno naznače u računima za struju, „kako bi građani znali koliko košta klimatska politika Unije“.

Na stav Evropske komisije da trenutna situacija ne sme da ugrozi Zeleni dogovor i energetsku tranziciju, te da bi umesto rasprava koliko ona košta bilo bolje da se izračuna koliki će biti trošak ako se ona ne sprovede, veoma oštro je reagovala i Slovačka. Tamošnja vlada je poručila da je u ovom trenutku veoma jasna računica da će zbog ovako drastičnih poremećaja na energetskom tržištu najveći ceh platiti najsiromašniji. Slično je reagovala i Bugarska, u kojoj je energetski ugroženo čak 30% domaćinstava.

Problemi nastali usled nestašice gasa, izazivaju zebnje od predstojeće zime i u drugim delovima sveta. Zalihe gasa u SAD su iscrpljene zbog niza vremenskih nepogoda, dok kupci u Aziji plaćaju rekordne iznose za njegovu isporuku. Stoga je sve više komentara da je ovo gorivo prerano otpisano, te da iako vetar i solarna energija svakako dobijaju na važnosti, sada se pokazalo da su tvrdnje kako će ovi izvori istisnuti prirodni gas u skorijoj budućnosti više retoričke nego stvarne.

Marina Vučetić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Ministarka energetike: Cene struje i gasa ostaju nepromenjene

by bifadmin

Iako širom sveta skaču cene struje i gasa, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović nas uverava da će one u Srbiji stagnirati, bar do kraja ove grejne sezone i bar za građane.

Što se tiče industrije, o cenama struje i gasa za nju tek treba da se pregovara i to, prema ministarkinim rečima, pojedinačno sa svakim preduzećem.

Ona je u gostovanju na RTS-u rekla da se za eneregtske krize poput ove mora unapred pripremati.

“Cene gasa se nisu desile kao šok, one su počele da rastu još od proleća, a slično je i sa strujom. Javna preduzeća moraju da budu mnogo efikasnija i brža. Njihova obaveza bila je da obezbede energetsku stabilnost, a ne da se zaklanjaju iza predsednika i da ga mole da pregovara sa predsednikom druge države da bi rešio problem. Znalo se i kada EPS ulazi u remonte i morali su da vode računa već u proleće kako će nadomestiti struju, a ne da danas uvozimo 10%. Država će u ovakvim situacijama obezbediti sve za građane ne pitajući za cenu, ali je pitanje da li država treba da stane iza preduzeća koja ne rade svoj posao. Sad je važno da se cene prate i da budemo obezbeđeni sa dovoljnom količinom energije i energenata, a kad se završi kriza da vidimo gde se kasnilo i čija je odgovornost”, rekla je Mihajlovićeva.

Zašto rastu cene gasa i struje?

Cene električne energije i gasa su svuda u svetu porasle, iz nekoliko razloga. Prvi je ubrzan oporavak privrede posle pandemije i rast njene tražnje za električnom energijom, ali i zaokret investitora ka “zelenoj energiji”. Naiem, godinama unazad rasla su ulaganja u obnovljive izvore za proizvodnju struje ali, kada je došlo do naglog rasta tražnje za električnom energijom, ispostavilo se da ovi kapaciteti nisu bili spremni da zadovolje potrebe kupaca.

Još neki razlozi za poskupljenje su hladna zima u Evropi prošle godine tokom koje je potrošeno mnogo zaliha gasa, zatim toplo leto u Aziji kada se isti energent koristio za hlađenje. Istovremeno, smanjen je ruski izvoz gasa u Evropu. Zbog svega navedenog, cena gasa na Starom kontinentu je od januara ove godine porasla za 250 odsto a struje otprilike za trećinu.

Izvor: eKapija, N1, BBC

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta sve sadrži račun za struju

by bifadmin

Na računu za struju plaćamo tarifne zone, ali i porez na dodatu vrednost (PDV) koji je obračunat na akcizu, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada. Prema njihovim rečima, u tom slučaju računa se porez na porez i ispada da je struja luksuzna roba, a ne životna potreba.

„Na računima za struju imamo ukupno 17 stavki i od toga 15 su administrativni nameti ili sadrže te namete. Građani ih mogu videti na poleđini svojih računa“, objašnjava član Prosperiteta i inženjer elektronike Milorad Rančić.

Odobrena snaga je prvo što zapažamo u gornjem levom uglu i o tome je naš portal već pisao. Kako Rančić podseća Elektro privreda Srbije (EPS) odobrava svim domaćinstvima sa trofaznom instalacijom električnu snagu u visini od 11,04 KW (kilovata).

„Ako ovo pomnožimo sa 3,6 miliona brojila u Srbiji ispada da nam EPS odobrava električnu snagu u visini 39.744 MW (megavata), a raspolaže sa svega 7.855 MW. Dakle, EPS nam prodaje i ono što nema, tako što odobrenu snagu pretvara u obračunsku i množi je sa cenom po jedinici snage (po cenovniku koji važi od januara to 52,158 dinara)“, napominje sagovornik Nove ekonomije.

Trošak garantovanog snabdevača je, kako podseća predstavnik Prosperiteta, stavka koja je propisana Metodologojom za garantovano snabdevanje i koja je objavljena Službenom glasniku br.84/14. On kaže da to bez sumnje predstavlja administrativnu stavku na računu za struju.

Pored toga, prema Rančićevim rečima, za obračun utrošene energije (treća stavka na računu) upotrebljen je ogroman administrativni namet, tarifne zone, zelena, plava i crvena. Određena je cena po KWh (kilovat času) za sve tri tarifne zone (zelena, plava i crvena) koja se množi sa pripadajućom potrošnjom.

 Cene po tarifnim zonama

„Nije jasno po kom kriterijumu su određene cene po tarifnim zonama. Rekao bih, da je to određeno administrativno, u kancelariji. Tarifne zone još jedan namet koji je apsolutno nepotreban, jer smo doprinos za angažovanu snagu već platili kroz obračunsku snagu“, smatra Rančić.

On kaže da se akciza na računu za struju obračunava se tako što se saberu njegove stavke od 1 do 7 i svet to pomnoži akciznom stopom 7,5 odsto. PDV se obračunava na iznos koji se dobija kada se saberu sve stavke od jedan do sedam i iznos akcize.

Rančić smatra da se na taj način obračunava porez na porez. Podseća da na sve to treba dodati stavke 14 i 17, odnosno taksu za Radio-televiziju Srbije (RTS) i kamatu koja je kako on smatra „bez obrazloženja“.

Ako potrošač ne plati sve stavke računa za struju, Rančić kaže da mu stiže naplata tužbe, računaju se glavnica, kamata, predujam, PDV predujma, dodatni trošak, preostali troškovi od tužbe, deo duga od neplaćene takse, trošak izvršitelju, kao i ostali sudski troškovi.

Kako računati utrošenu struju?

Naš sagovornik predlaže da se umesto tarifnih zona i obračunske snage za potrošače struje uvede elektronski limitator. To je uređaj koji ograničava zakupljenu snagu tako što je sabira po fazama. Rančić kaže da je to pošteno i potrebno jer se u Srbiji 66 odsto električne energije proizvodi iz uglja, pa je njena cena zbog toga i dosta veća. Najjednostavnije objašnjenje toga je, prema Rančićevim rečima je da struju treba više da plati onaj ko je više i angažuje:

„Treba ukinuti sve administrativne namete: obračunsku snagu, tarifne zone, akcizu, PDV na sve administrativne namete, taksu za javni medijski servis, prepoloviti PDV za domaćinstva, ne isključivati građanima struju bez pravosnažne odluke suda“, smatra sagovornik Nove ekonomije.

On predlaže da se računi za utrošenu energiju obračunavaju po jednostavnom principu: izmerena potrošnja u KWh koja je pomnožena cenom po jedinici, kao i svuda u svetu. Rančić podseća das se cena svakog proizvoda pa i električne energije određuje tako što se saberu materijalni troškovi, nematerijalni troškovi i dobit.

Izvor: Novaekonomija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za privrednike u Srbiji struja skuplja za 60 odsto

by bifadmin

Za razliku od domaćinstava, privreda kilovate kupuje na slobodnom tržištu i njena vrednost ove godine  raste u odnosu na lane – čak do 60%.

Kupci koji tek sad zaključuju ugovore za 2022. godinu, u ovom trenutku ne mogu da dobiju kilovat ispod 105 EUR po megavat-satu. To je regionalna cena sa tendencijom rasta do kraja godine.

Evropska berza, a tim i cene na našem tržištu, reaguju na sve veću naknadu za emisiju ugljen-dioksida prilikom proizvodnje uglja. Ona je trenutno dostigla nivo od 60 EUR po toni. Tu cenu nisu uspele da izdrže pojedine termoelektrane u okruženju i ugašene su.

Istovremeno je poskupeo i gas, koji učestvuje u proizvodnji električne energije.

Kompanije su u avgustu 2017. prema podacima SEEPEX, licenciranog operatora za organizovano tržište električne energije, plaćale 59,31 EUR po megavat-satu. Ovog avgusta ista jedinica mere dostigla je cenu od čak – 108,68 EUR.

– Cene električne energije iz prošle godine nisu relevantne zbog uticaja pandemije kovida. Bila je smanjena potražnja – objašnjava Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX.

Električna energija u pojedinim granama nosi značajan trošak

– U odnosu na period od 2017. do 2019. godine, cena je porasla zbog velikog porasta taksa na emisiju ugljen-dioksida, sa 25 na 61 EUR po toni i najviše se odnosi na električnu energiju iz termoelektrana. Cena gasa je više od tri puta veća cena u odnosu na početak ove godine. Dok se ne stabilizuje cena gasa, ne može se očekivati pad cene električne energije. Trenutno, industrija plaća cenu po ugovorima koji su kupci zaključili sa snabdevačima u 2020. godini. Oni ne bi trebalo da osete ovaj porast cena, ako su ugovori takvi da snabdevač garantuje cenu i isporuku električne energije. Takođe, kupci koji su potpisali ugovor o snabdevanju do aprila ove godine za narednu 2022. platiće blago povećanje cena. U proseku oko 60 EUR po megavat-satu.

Električna energija u pojedinim granama nosi značajan trošak. Tako je i u hemijskoj industriji.

– Proizvođači plastike, na primer, plaćaju i do četiri puta skuplje sirovine, a sada će i skuplju struju – objašnjava Dragan Stevanović, predsednik Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije.

– Postoje privatni proizvođači plastike koji kilovate mesečno plaćaju i 150.000 evra. Svako povećanje cena utiče i na to koliko košta krajnji proizvod. Tako postajemo manje konkurentni u inostranstvu, a oko 2.000 registrovanih proizvođača je ostvarilo izvoz od 870 mil EUR.

Kako energetska kriza utiče na cene?

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije takođe objašnjava da je do porast industrijskih cena žitarica i energenata došlo u drugoj polovini prošle godine, kada je privreda krenula lagano da se oporavlja posle pandemije, ali se pojavio disbalans usled rasta cena taksi na emisiju ugljen dioksida.

– To se intenziviralo u 2021. godini i poslednjih nedelja, iako je bilo naznaka i ranije. Imamo tu energetsku krizu iz prostog razloga što je tražnja privrede konstantno velika, ponuda je ograničena i time što je smanjena proizvodnja uglja iz potrebe da se organizuje smanjenje emisije ugljen-dioksida. Iz tog razloga imali smo porast cene energenata – rekao je Stanić gostujući na RTS-u.

Kao primer naveo je prirodni gas, koji se tretira kao čista energija, a čija je cena od početka godine porasla 125 procenata, a samo poslednjih mesec dana oko 25%.

Stanić dodaje da od početka godine privrednici u Srbiji su upozoravali na porast cena inputa, a sve više se žale i na porast cene električne energije.

Sada se govori da se zajedno sa Vladom radi na tome da se pronađu mehanizmi odgovora na ovu krizu kako bi se očuvala osnova za projektovani ekonomski rast od između 6,5 i 7%, rekao je Stanić.

Stagnaciju i inflaciju ruku pod ruku

Ističe da vreme nije saveznik za rešavanje problema, jer se približava zima, kada domaćinstva troše više energenata. Takođe, od toga koliko će ledenih dana biti tokom zime zavisi i to koliko će ona uticati na potrošnju.

Ukazuje na to da se u vidu mora imati i ono što se dešava na međunarodnom tržištu.

– Opšti porast cena. Dakle, inflacija recimo u SAD je na tridesetogodišnjem maksimumu. Sa jedne strane, to se pravda tom neravnotežom između ponude i tražnje, ali ima analitičara koji govore da je privreda postala pregrejana usled dugotrajne ekspanzije monetarne politike koja je upumpala veliki novac u privredu, a tržište nije bilo u mogućnosti da to potpuno izbalansira – rekao je Stanić.

Ističe da opšti porast cena i energetska kriza mogu dovesti do onoga što se zove stagflacija – usporavanje privrednog rasta, a s druge strane kontinuirani porast inflacije.

– Imate stagnaciju i inflaciju ruku pod ruku. To nije izvestan scenario koji će se desiti, ali to je jedan od ključnih rizika koji može da ugrizi svetski oporavak u srednjem roku jer može da traje više godina i postepeno usled niskog rasta i porasta cena dolazi do postepenog porasta nezaposlenosti – zaključio je Stanić.

Izvor: Novosti/RTS

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako smanjiti račun za struju

by bifadmin

Bliže se zima i sezona grejanja ali i sezona većih računa za struju. Na vremenske prilike ne možemo da utičemo, ali na svoje navike možemo i zato vam donosimo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da smanjite račun za struju ili bar da ga u narednim mesecima zadržite na ovim nivoima.

Taktika ima „mali milion“ i u većini slučajeva odnose se na racionalniju upotrebu uređaja koji su veliki potrošači (veš mašine, klime, TA peći, šporete i rerne, frižidere, zamrzivače itd.) Na primer, oni koji se dogrevaju na klima uređaje mogu da uštede tako što smanje temperaturu. Samo na jednom sniženom stepenu može da se uštedi oko 3 odsto struje.

Sa druge strane, „male stvari“ kao što je korišćenje štedljivih sijalica, te vađenje punjača iz utičnica mogu napraviti dovoljnu razliku u trošku.

Kad god i kako god. Orijentišite se na kuvanje na veliko, za nekoliko dana unapred. Prosto potrošnja nije ista ako uključite šporet svaki dan ili, jedanput, dvaput nedeljno.
Uvek kada se dotakne veš mašina i mašina za suđe, savet je isti. Nemojte da ih palite dokle god nisu dupke pune. Ovi uređaji koriste istu količinu električne energije nevezano za količinu prljavih stvari i suđa u njima.

Gledajte da vam vrata frižidera nisu dugo otvorena, jer će inače mnogo toplote ući unutra. Uređaj će u tom slučaju ponovo morati da spusti temperaturu kakva je inače, a za to će povući dodatnu količinu struje.
Možda je suvislo da se ističe, ali ušteda na gašenju sijalica za sobom je i više nego značajna. Takođe se preporučuje da se iste zamene sa štedljivim LED sijalicama.

Uređaje nemojte držati u „stend-baj“

Kako je bojler jedan od većih potrošača, valjalo bi da iskoristite zelenu tarifu i da njime vodu zagrevate isključivo noću. Jako bitna stvar je i da isti redovno čistite od kamenca, jer sam kamenac usporava proces zagrevanja što dovodi do veće potrošnje struje.

Ako je moguće, uređaje nemojte držati u „stend-baj“ načinu rada (najčešće crvena lampica) jer se tako potroši i do osam odsto električne energije godišnje.

Isto vezano za električne uređaje, kada ih ne koristite, npr. računar, obavezno ih isključite. Ako i mora ostati uključen, onda bar ugasite monitor, jer najveća potrošnja energije kod računara otpada upravo na taj uređaj.

Punjači, ali i mnogi drugi električni uređaji kao što je TV, troše struju čak i kad su samo uključeni u utičnicu. U slučaju TV možete tako da potrošite 24 odsto manje struje. se zima i sezona grejanja ali i sezona većih računa za struju. Na vremenske prilike ne možemo da utičemo, ali na svoje navike možemo i zato vam donosimo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da smanjite račun za struju ili bar da ga u narednim mesecima zadržite na ovim nivoima.
Način na koji provetravate prostoriju tokom hladnih dana dosta utiče na potrošnju energije. Preporučuje se da češće otvarate prozor, ali u kraćim intervalima kako bi svež vazduh ušao u sobu. U tom slučaju toplota ne stigne da potpuno „pobegne“ iz sobe i neće biti potrebe da se preko toga dogrevate.

Za jedno kupanje u kadi se potroši vode kao i za 3 tuširanja. Kada posmatramo samo tuširanje, i tu treba uraditi neke korekcije. Vreme tuširanja skratite na ispod pet minuta i time ćete potrošiti upola manje struje i vode nego obično, a kamoli u poređenju sa kupanjem u kadi.

Izvor:Blic
Foto: Pixabay

3 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci