„Bojim se da će domaća mikro i mala preduzeća osetiti najteže posledice pandemije, jer su preduzetnici i najmanje firme često na kraju isplatnih redova, dok će se kompanije srednje veličine, ako već nisu ugovorile poslove ili izašle na strana tržišta, u najmanju ruku suočiti sa značajnim smanjenjem obima poslovanja. Nažalost, retko koja domaća firma je i inače pripremljena da se suoči sa krizom bilo kakve vrste, a kamoli sa nezapamćenom globalnom pandemijom”, upozorava u intervjuu za B&F Dušan Perović, predsednik kompanije Termovent Komerc, koja je radila na uspostavljanju najveće kovid-laboratorije u Evropi.
„Mi smo kompanija koja ne staje ni zbog čega, pa ni zbog koronavirusa“, kaže za B&F Dušan Perović, sa kojim, naravno, razgovaramo „na daljinu“ – ali ne zbog pandemije. To je naša rutina od prvog intervjua za B&F, rađenog neposredno pre nego što je poneo titulu EY preduzetnika godine za 2015.
Naime, sa predsednikom Termovent Komerca se i do sada lakše razgovaralo putem Skajpa ili Vajbera nego uživo, jednostavno zato što je stalno na terenu – što u njegovom slučaju znači negde u dvadeset zemalja u kojima rade projektovanje i postavljanje čistih soba i sistema za klimatizaciju, dok u fabrici u Kladovu proizvode klima komore, kalorifere, industrijske ventilatore, „vazdušne zavese“ i ostalu tzv. HVAC opremu.
Zahvaljujući specifičnoj niši u kojoj posluju, postali su poznati ne samo u poslovnim krugovima, nego i u široj javnosti, i to kao srpska firma koja je u maju radila na uspostavljanju najveće kovid-laboratorije u Evropi, dok je u našoj zemlji bila deo konzorcijuma koji je radio na najpoznatijoj domaćoj laboratoriji tog tipa – „Vatrenom oku“.
„Rad na takvim projektima nije početak, već nastavak našeg kontinuiranog prisustva u oblasti farmacije. Kada je reč o laboratoriji u Holandiji, pred nama je bio jedan tehnološki izuzetno složen zahtev, koji je trebalo rešiti, a zatim i izvesti veoma brzo, a radilo se u uslovima kada su svi prilazi toj zemlji bili zatvoreni”, priseća se Perović.
Korona i stare boljke srpskog MSP sektora
Termovent Komerc je u ovoj godini uspeo da ostvari sve poslovne planove i investicije, uključujući izgradnju nove hale od 2800 kvadrata u fabrici u Kladovu i nabavku dva miliona evra vredne tehnološke opreme četvrte generacije, što znači da je čitav proizvodni proces digitalizovan. Međutim, i u tom poduhvatu mora da se računa sa „korona faktorom“, objašnjava Perović.
„Obuku kadra rešili smo otvaranjem Termovent akademije, ali kada dođe do tehničkih problema, treba da dođu serviseri iz inostranstva, pošto je oprema proizvedena u tri države – Nemačkoj, Austriji i Italiji, koje se trenutno ponovo suočavaju sa rastom broja zaraženih. To opet znači da treba pohvatati ko sme da izađe iz svoje zemlje a ko ne i koje su zaštitne mere gde na snazi, ali živimo sa tim i snalazimo se. Naša deviza je ‘ne stati i uvek biti uporan’.”
Sve to ne znači da na početku pandemije, kao srpska kompanija srednje veličine, nisu delili iste nedoumice i brige kao i ostatak domaćeg MSP sektora.
„Pitali smo se da li će se cela situacija odraziti na plaćanja za projekte koji su već bili u realizaciji, kao i da li će neki ranije potpisani ugovori biti ‘zamrznuti’, ali ispostavilo se da smo svi u našem ‘lancu’ nastavili da radimo. Bukvalno niko nije stao, svi ugovoreni projekti su zaživeli, neki lakše, neki teže”, kaže Perović, ali i podseća da njegova kompanija posluje u farmaceutskoj industriji, verovatno jedinom globalnom sektoru koji ne samo da nije osetio posledice pandemije, već ima više posla nego ikada, a i inače spada u velike investitore i pouzdane partnere.
„Bojim se da će domaća mikro i mala preduzeća osetiti najteže posledice pandemije, jer su preduzetnici i najmanje firme često na kraju lanaca plaćanja, što znači da će biti primorani da čekaju da se ‘veći’ namire. Ako su se zadužili – teško će vraćati kredite, pošto su redovni prihodi iz poslovanja ili smanjeni ili nestali. Ukratko, očekujem da će se masovno zatvarati, pošto mnogi među njima ne mogu da prežive ovo što se dešava”, predviđa Perović.
S druge strane, za firme srednje veličine očekuje „selektivne“ probleme iz nekoliko razloga, a kao primer navodi upravo one iz sopstvene branše, koje se bave klimatizacijom. Što se njih tiče, veruje da je ključni problem u tome što u Srbiji jednostavno nema dovoljno investicija koje bi mogle da uposle relativno veliku operativu.
„Država je uložila u dve kovid bolnice, u Beogradu i Kruševcu, investira u putnu infrastrukturu i to je za sada to. Nema dovoljno posla na domaćem tržištu, a niska kupovna moć građana i opšta nesigurnost oko pandemije ukazuju i na to da su iscrpljene mogućnosti i za ulaganja u šoping molove, hotele i slične projekte“, procenjuje Perović, uz opasku da je situacija slična i u Rusiji, gde trenutno u Sankt Petersburgu rade na projektu za farmaceutsku kompaniju Pharmasyntez Nord.
Njegov zaključak je da one koji već nisu ugovorili poslove ili izašli na strana tržišta, u najmanju ruku očekuje smanjenje obima poslovanja, a napominje i da inače premalo domaćih kompanija, pa i onih iz njegove branše, radi u inostranstvu.
To je, nastavlja, jedna strana problema, dok je druga, kako kaže, da je retko koja domaća firma i inače pripremljena da se suoči sa krizom u poslovanju, a kamoli sa nezapamćenom globalnom pandemijom.
Prema njegovom mišljenju, preduzeća koja nisu postavila dobre temelje poslovanja, iškolovala i zadržala kadrove, osmislila kako će opstati i u teškim okolnostima i nisu ni pokušala da se prilagode novim okolnostima – jednostavno nemaju čemu da se nadaju.
Rešenje je u dugoročnom planiranju
Dušan Perović je uveren da je rešenje za preživljavanje i izlazak iz „nove realnosti“ koju je donela pandemija isto koje on već tri decenije primenjuje u poslovanju – planiranje, planiranje, planiranje.
„Šteta je što je Ministarstvo privrede poslednjih godina bilo dosta pasivno, jer oni su ti koji moraju da izrade strateški plan, da ponude odgovore na pitanja koje su to ključne delatnosti, kakva logistička podrška će biti ponuđena, kolike i kakve novčane subvencije. Velika su očekivanja od nove Vlade, a posebno Ministarstva privrede”, kaže, uz ogradu da i privrednici moraju da urade svoj deo posla.
„Mnogi bi voleli da država uradi sav posao – i da odabere proizvodni program, da obezbedi finansiranje, izgradi halu…”, kaže Perović, i podseća da iskustvo njegove kompanije pokazuje da strateški pristup razvoju poslovanja daje odlične rezultate.
„Mi smo još početkom devedesetih ušli u jedan veoma zahtevan segment farmaceutske industrije, koja ima izuzetno strogu regulativu, poznati GMP standard. Onaj ko obezbedi taj sertifikat i krene da proizvodi po tom standardu ima svetlu budućnost. Mi smo to uradili, ali nismo pokrili ceo svet. Ima još dosta mesta za nove igrače iz Srbije, ali nema firmi sa pravim programima za osvajanje tog prostora”, zaključuje Perović.
Prijatno iznenađenje u neprijatnoj godini
Termovent Komerc je u maju, u okviru projekta izgradnje kovid laboratorije za najvećeg proizvođača vakcina na svetu Serum Insitut iz Indije, put Holandije poslao šest šlepera opreme i 14 zaposlenih. Da bi prošli kroz Evropu paralisanu antikorona merama – Austriju, Mađarsku i Nemačku – morali su da obezbede saglasnost holandskog Ministarstva spoljnih poslova, u čemu im je pomoglo naše ministarstvo istog resora i Privredna komora Srbije. PKS sa svojim stranim predstavništvima pokazala se, naglašava Dušan Perović, kao prijatno iznenađenje u izuzetno neprijatnoj poslovnoj godini.
„Mnogi privrednici su PKS ranije doživljavali kao čist trošak, instituciju koja samo zna da naplati svoj procenat, ali su ovoga puta pokazali da su zaista pravi servis privrede. Ne znam da li sam ijedan zahtev postavio, a da se nisu odmah sa punim angažmanom posvetili tome da pomognu, bilo da je reč o tumačenju zakonske regulative, ili o prolascima kamiona sa opremom. Jer, uprkos pandemiji, mi ćemo ove godine isporučiti preko 200 šlepera, što uvoza repromaterijala, što izvoza gotovih proizvoda”, kaže Perović.
Milica Rilak
