Novi broj našeg specijalnog izdanja Finansije top 2019/2020. je na kioscima. U njemu možete čitati o poslovanju finansijskog sektora u prošloj i ovoj godini.
Trendovi
8. ZADUŽIVANJEM PROTIV VIRUSA: Ko preživi, vraćaće dugove
U suočavanju sa pandemijom korona virusa vlastima širom svijeta su uglavnom ruke bile vezane. Vakcina ne postoji a nema ni lijeka za tretman zaraženih, pa su se sve nade svele na pare, jako puno para, koje su vlade ekspresno ubrizgale u ekonomiju, kako bi se spriječio ne samo ekonomski već i politički i socijalni kolaps čitavog sistema.
14. KAKO REJTING AGENCIJE SVOJIM OCENAMA UTIČU NA KRIZU? Da li je po babu, ili po stričevima?
Zbog straha od snižavanja kreditnog rejtinga, mnoge od najsiromašnijih država izbegavaju da traže odlaganje ili otpis dugova u okviru programa koji nudi G20 kao podršku za ublažavanje posledica pandemije, upozoravaju iz MMF-a. Agencije za kreditni rejting su posle najava o snižavanju rejtinga za mnoge ekonomije u aktuelnoj krizi, izazvale brojne negativne reakcije. Kritičari najviše upozoravaju na „dvostruka merila“ prema zemljama u razvoju, ali negativne ocene stižu i iz Evropske unije, zbog snižavanja rejtinga nekih od njenih članica. Sve to pokazuje da se pitanje objektivnosti može lako relativizovati čak i u vreme kada se sve podređuje samo brojkama.
16. KAPITALIZAM I DRŽAVNA POMOĆ: Puna usta opšteg interesa
Velika privredna kriza izazvana pandemijom iznova je otvorila osetljivo pitanje raspodele budžetskog novca, koji putem pomoći primaju privatne kompanije. U strahu da bi pad privredne aktivnosti mogao dovesti do kolapsa na tržištu rada, mnoge države su odobrile masivne subvencije koje su uveliko prešle „crvenu liniju“ koja razdvaja javni interes od privatnog.
20. PANDEMIJA I INVESTICIJE U SRBIJI: Spremite se, padamo
„Prošle godine Srbija je ostvarila vrlo visok priliv stranih direktnih investicija od oko 3,6 milijardi evra, dok se ove godine, zbog pandemije, može očekivati pad za oko 30 odsto. To znači da bi strane investicije na kraju 2020. mogle da iznose 2,5 milijardi evra“, predviđa profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. On za „Biznis&Finansije“ kaže da treba računati i sa padom domaćih privatnih i javnih investicija, ali i sa sigurnim rastom zaduživanja države.
22. KRIZA NA LOKALU: Virus napao i opštinske budžete
Odlaganje plaćanja poreza na zarade za narednu godinu lišava gradove i opštine četvrtine njihovog najvećeg pojedinačnog izvora poreskih prihoda, što može da ima velike posledice po pružanje javnih usluga na lokalu. U gradovima i opštinama sada planiraju da se malo više „pozabave“ rashodnom stranom budžeta, odnosno preispitaju da li su im svi dosadašnji troškovi baš i neophodni. I šta bi od toga moglo da se smanji ili čak prestane da se finansira.
24. KAKO SE KRIZA IZAZVANA KORONOM ODRAZILA NA FINANSIJSKI SEKTOR U SRBIJI: Stabilno poslovanje u teškim vremenima
Domaći finansijski sektor je dočekao pandemiju dobro pripremljen, sa kapitalom i likvidnošću koji su omogućili finansijskim organizacijama da odmah reaguju kako bi se obezbedila finansijska stabilnost na tržištu. Kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na finansijsko poslovanje moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja, kaže Katarina Ocokoljić iz Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije.
28. UTICAJ PANDEMIJE NA ZAPOSLENOST U FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA: Broj zaposlenih približno isti kao i pre krize
Većina finansijskih organizacija nije smanjivala broj zaposlenih tokom pandemije, u bankarskom sektoru je on čak i blago povećan, a zahvaljujući dobro organizovanim preventivnim merama sačuvano je zdravlje zaposlenih. S druge strane, kriza je pokazala da je domaća finansijska industrija dobro kapitalizovana, visoko likvidna i tehnološki dobro opremljena za bezgotovinska plaćanja koja su u martu porasla preko 10% na godišnjem nivou, kažu u Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije.
30. UPRAVLJANJE NOVČANIM TOKOVIMA U VREME KRIZE IZAZVANE PANDEMIJOM: Održavanje likvidnosti ne sme da ugrozi dugoročno poslovanje
Mere za kratkoročnu likvidnost treba strukturirati na način da ne ugrožavaju osnovne elemente poslovanja od kojih zavisi dugoročna pozicija kompanije.
32. KAMPANJE ZA KUPOVINU DOMAĆE ROBE: Nije sve u patriotizmu, nešto je i u porezima
Srbija, kao i većina država u svetu, pokreće kampanje za kupovinu domaćih proizvoda kako bi se olakšao ekonomski oporavak od posledica pandemije. Preduslov za uspeh takvih kampanja, kao što pokazuju uspešni primeri nekih zemalja, je poreska politika koja podstiče domaću proizvodnju, ali i potrošnju domaće robe. Još važniji je lični primer onih koji rukovode državom na svim nivoima.
36. BEZ DRŽAVNE POMOĆI ZA FIRME KOJE POSLUJU U “OF-ŠOR” ZONI: Nevolje u poreskim rajevima
Korona virus doneo je nevolje i u raju – onom poreskom. Do skora neprikosnovene poreske oaze, ozbiljno su zabrinute za svoje budžete, i to s razlogom. Neke od najjačih evropskih ekonomija već su privredi dale ultimatum – poslovanje sa „of-šor“ zonama ili državna pomoć! Trenutno, kako se čini, tas na vagi preteže na stranu pomoći. S druge strane, izveštaji pokazuju da neke države EU uveliko ubiru poreze na profite koji su zapravo nastali u drugim članicama Unije.
38. PRANJE NOVCA U SRBIJI: Bojler firme
U Srbiji raste priliv novca posredstvom inostranih platnih platformi na račune domaćih „bojler“ firmi, koje ta sredstva uz proviziju odmah prosleđuju u poreske rajeve širom sveta. U pitanju su transferi od nekoliko stotina miliona evra čije je učešće sve veće u domaćem platnom prometu, pri čemu je jako teško razlučiti „čist“ od „prljavog“ novca. Razlog je što neke države ne žele da daju detaljne podatke o poreklu novca, svrsi transfera i o poslovnom statusu nalogodavca, već se takvi transferi obično pravdaju računarskim i uslugama programiranja.
Banke
41. BANKARSKI SEKTOR U 2019: Konsolidacija uspela, krediti na čekanju
Drugu godinu zaredom banke su zabeležile solidan rast poslovanja, rasterećene balasta loših plasmana i potpomognute generalnim oporavkom privredne aktivnosti. Ovaj trend nastavljen je i u prvom tromesečju 2020. i sve je ukazivalo da bi ova godina mogla biti rekordna za domaći bankarski sistem još od prethodne globalne krize, da pandemija nije osujetila ovaj optimistički scenario.
44. ULOGA BANAKA U EKONOMSKOJ KRIZI: Razapete između očekivanja i realnosti
Uloga bankarskog sektora je od ključnog značaja za ublažavanje negativnih posledica ekonomske krize. Međutim, sa rastom rizika u privredi, tj. kreditnog rizika i NPLova, apetiti banaka za kreditiranje će se smanjiti, a cena kredita porasti, i to baš u trenutku kada je finansiranje od vitalne važnosti za prevazilaženje krize i oporavak privrede.
46. DA LI ĆE POSLEDICE PANDEMIJE UBRZATI BANKARSKE AKVIZICIJE: Tehnološka konkurencija ofanzivnija od virusa
Kovid-19 neće značajnije ubrzati ukrupnjavanje na bankarskom tržištu kao što je to bio slučaj tokom prethodne krize, jer se uzroci dveju kriza bitno razlikuju, pa time i posledice. Konsolidacija će se svakako nastaviti, ali prvenstveno zbog sve oštrije konkurencije tehnoloških kompanija na finansijskom tržištu, naročito giganata kao što su Google, Amazon, Facebook i Apple.
50. CENTRALNE BANKE I DIGITALNI NOVAC: Pustio bih ja njega, ali neće on mene
Mada 80% centralnih banaka u svetu razmatra primenu digitalnih valuta, svega 10% njih namerava da realizuje takve projekte u naredne tri godine. Ali tih 10%, na čelu sa Kinom, predstavlja petinu svetske populacije. Centralne banke u najrazvijenijim zemljama manje su sklone uvođenju kriptovaluta u monetarni sistem nego one u razvoju, ali na to ih tera tehnologija i smanjivanje bankarskog učešća na investicionom i kreditnom tržištu. Ipak, najveću pretnju vide u mogućnosti da kineska centralna banka počne da primenjuje digitalni novac pre drugih, jer kao što je dokazala i aktuelna pandemija, zavisnost sveta od Kine raste, a zavisnost Kine od sveta opada.
52. POSLOVANJE FINTECH KOMPANIJA U AKTUELNOJ KRIZI: Usporavanje poslovanja, rast novih ideja
Uprkos porastu bezgotovinskog plaćanja tokom vanrednog stanja zbog pandemije, fintech sektor generalno nije zabeležio rast profitabilnosti. Kompanije iz ove delatnosti se suočavaju sa poteškoćama u finansiranju i padom prometa, a neke od njih i sa padom poverenja klijenata, jer se u kriznim vremenima većina okreće sigurnijim opcijama. Ipak, neke fintech kompanije su i u ovakvoj situaciji videle šansu. Među njima prednjače one koje se bave onlajn pozajmicama malim firmama, ali ima i onih koje su osmislile potpuno nove ideje poput Kovid kredita.
56. BANKE OD SISTEMSKOG ZNAČAJA: Dodatne mere za sprečavanje potresa na finansijskom tržištu
Narodna banka Srbije objavila je listu devet sistemskih banaka od posebnog značaja za stabilnost domaćeg fianansijskog sistema, koje će od juna ove godine morati da održavaju određene stope zaštitnog sloja kapitala. Spisak banaka je isti kao i prošle godine, s tim što nakon prodaje Komercijalne banke, sada je na listi samo jedna banka u državnom vlasništvu. Pojedini ekonomisti predlažu da se za sistemski značajne banke uvede stres test, kako bi se proverila njihova otpornost na nepredviđene događaje kao što je epidemija korona virusa.
58. ŠTA ĆE BITI SA KREDITIMA PRIVREDI KADA PROĐU MERE PODRŠKE: Investicioni krediti na čekanju
Prošle godine, celokupan rast kredita namenjenih privredi odnosio se na investicione kredite, koji su 2019. bili najzastupljeniji u pozajmicama preduzećima, ističu u Narodnoj banci Srbije. Premda su investicioni krediti i u aprilu ove godine imali najveće učešće od 44,7%, u bankama kažu da je sada interesovanje privrednika daleko veće za kredite za obrtna sredstva i likvidnost. Ulaganja će očigledno pričekati, jer u bankama već računaju sa pogoršanjem bilansnih pokazatelja firmi, ali istovremeno ukazuju i da završni računi neće biti jedino merilo za ocenu kreditnih zahteva.
62. Anketa B&F sa Brankom Greganovićem (NLB Banka), Nikolom Maslovarićem (Erste Banka) i Predragom Mihajlovićem (OTP Banka)
66. TABELE
Osiguranje
77. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI U 2019. GODINI: Neke nove zvezde na nebu
I dok se broj igrača u domaćem sektoru osiguranja i sam rang nisu značajno menjali, tržište je obeležio značajan rast određenih vrsta osiguranja. Tako su unit linked polise rasle 140 odsto, dobrovoljno zdravstveno 30, a osiguranje od opšte odgvornosti 20 odsto. U segmentu osiguranja života sve manje se govori o štednji i u strukturi premije rastu polise riziko osiguranja.
80. NOVE TEHNOLOGIJE, SAJBER KRIMINAL I OSIGURANJE: Da li jedemo sopstveni rep?
Kažu da je zarada narkodilera „kusur“ u odnosu na novac koji se vrti u sajber kriminalu: ovo je, prema brojnim analizama, najbrže rastući zločin u svetu, koji kriminalcima donosi više zarade nego sve vrste droga zajedno, a pritom raste po veličini, sofisticiranosti i troškovima koje izazivaju štete. Gde je Srbija na toj mapi rizika, i da li se štete u poslovanju koje izazovu hakeri mogu nadoknaditi polisom osiguranja?
84. OSIGURANJE U PROIZVODNJI HRANE: Industrija koja ne sme da stane
Tokom vrhunca epidemije korona virusa u Srbiji, od marta do maja, većina poljoprivrednih proizvođača je zaključivala osiguranja, jer je to period početka rasta većine biljnih kultura. Situacija je bila ista u čitavoj zemlji i pored svih razlika u nivou razvoja primarne poljoprivredne proizvodnje.
86. OSIGURANJE I GRAĐEVINARSTVO: „Zlatna koka“ za osiguravače
Osiguranja koja su povezana sa gradnjom rasla su ubrzanim tempom prethodne godine, te je premija osiguranja objekata u izgradnji porasla 70 odsto, a objekata u montaži čak 400 odsto. Investitori i glavni izvođači radova mogu da osiguranjem pokriju gotovo sve rizike, za promil vrednosti investicije.
90. Anketa B&F sa Gordanom Bukumirić (UNIQA osiguranje), Draganom Markovićem (Triglav osiguranje), Svetalnom Smiljanić (Wiener Städtische osiguranje) i Ljubišom Veljkovićem (Milenijum osiguranje)
94. TABELE
Lizing
101. POSLOVANJE LIZING INDUSTRIJE U 2019. I OVOGODIŠNJI TRENDOVI: Podrška investicijama u Srbiji
Podržavajući i prateći razvoj privrede u Srbiji, finansiranje putem lizinga je takođe uvećano. Podaci za period od 2015. do 2019. godine pokazuju da je prosečan godišnji rast finansiranja putem finansijskog lizinga iznosio 16.6 procenata. Ovako dugačak i konstantan period rasta direktno je posledica pozitivnog kretanja privredne aktivnosti u zemlji.
102. LIZING INDUSTRIJA – ŠANSE I IZAZOVI: Nedovoljno iskorišćeni potencijali
Iako lizing industrija u Srbiji beleži stalni rast u proteklih pet godina, njeni potencijali za finansiranje privrede bili bi dvostruko veći kada bi se domaća regulativa uskladila sa evropskom. Promene koje uključuju i mogućnost da kompanije koje su registrovane za delatnost finansijskog lizinga obavljaju i poslove operativnog lizinga – znatno bi unapredile finansiranje privrede, posebno malih i srednjih preduzeća, kojima kapital nije lako dostupan. U situaciji kada je najvažniji cilj da se privreda što brže oporavi od posledica pandemije Kovid-19, izmene regulative su potrebnije nego ikada pre.
104. GLOBALNI TRENDOVI U LIZINGU – CAR SHARING: Deljenje vozila sastavni deo novih vrsta mobilnosti
Ideja o boljem iskorišćenju resursa radi postizanja veće ekonomičnosti starija je od kapitalizma. Ljudi su pokušavali da ekonomijom obima smanje troškove po jedinici proizvoda, kako bi stvorili dodatnu vrednost. Na primer, prosečan „radni dan“ jednog automobila pre Drugog svetskog rata sastojao se od malo vožnje u pauzama stajanja na parkingu. Logično pitanje preduzetnika bilo je – da li postoji mogućnost da još neko koristi automobil, kako bi njegovo posedovanje bilo ekonomičnije?
106. TABELE
Fondovi
111. DOBROVOLJNI PENZIJSKI FONDOVI: Dugoročna stabilnost uprkos kratkoročnim poremećajima tržišta
Nema dileme da će pandemija imati snažan kratkoročni uticaj i na poslovanje privatnih penzijskih fondova, ali period od 2006. godine do danas dovoljan je da se sagledaju funkcionisanje industrije penzijskih fondova i koristi dugoročne štednje. Treba imati u vidu da je fokus penzijskih fondova mnogo duži, te da će se efekti još bolje videti u budućnosti.
113. POSLOVANJE INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI: Relativno uspešni i u vreme krize
Uprkos hroničnim problemima domaćeg tržišta kapitala uzrokovanih preregulisanošću i posledicama aktuelne pandemije, još jednom se pokazalo da ćete kroz kvalitetan investicioni fond u vreme konjukture možda zarađivati nešto manje nego kroz direktna ulaganja, ali ćete u uslovima krize i pada vrednosti na tržištima svakako gubiti značajno manje.
115. FONDOVSKA INDUSTRIJA U SVETU: „Održivi“ fondovi došli na zelenu granu
Dostupni podaci za prvi kvartal ove godine pokazuju da su tokom eskalacije pandemije najbolje prošli investicioni fondovi koji ulažu u ekološke i druge društveno odgovorne delatnosti. U SAD su „održivi“ fondovi u pomenutom periodu imali rekordan priliv investicija od 10,5 milijardi dolara, a prema istraživanju investicione banke Morgan Stanley, zabeležili su manji gubitak od kompanija listiranih na S&P listi. Penzioni fondovi u Evropi i SAD beleže gubitke, pri čemu analitičari skreću pažnju da su američki državni penzioni fondovi bili u krizi i pre korona krize.
117. TABELE
Revizija
125. UTICAJ PANDEMIJE KOVID-19 NA PROCES REVIZIJE I ULOGU REVIZORSKIH KUĆA: Odgovornost revizora veća nego ikada
U aktuelnim okolnostima bez presedana, koje mnogi nazivaju „nova normalnost“, revizori će više nego ikada pre morati da se oslanjaju na profesionalno prosuđivanje u cilju očuvanja javnog interesa. Revizorske kuće dele sudbinu privrede, pa će eventualni pad prihoda morati da nadomeste pojačanom diversifikacijom poslovanja i bržom primenom novih tehnologija.
127. TABELA
Berze
129. PREGLED TRGOVANJA NA BEOGRADSKOJ BERZI U 2019. I PRVOM KVARTALU 2020. GODINE: Prošla godina završila rastom, ova počela neizvesno
Na kraju 2019. godine, ukupna kapitalizacija akcija na Beogradskoj Berzi iznosila je 4,84 milijardi evra, što je rast od 9,6% u odnosu na kraj 2018. godine. Prvi kvartal 2020. godine obeležila je globalna pandemija virusa Covid-19, sa višestrukim negativnim implikacijama na globalnom i domaćem tržištu.
132. KORPORATIVNE OBVEZNICE: Novi izvor finansiranja za kompanije u Srbiji
Korporativne obveznice pružaju veću feksibilnost kompanijama u pogledu strukture finansiranja, relaksiranije novčane tokove i stvaraju dobru osnovu za buduće investicije i razvoj poslovanja. Nije na odmet napomenuti i rast ugleda, jer kompanije koje se odluče na ovaj korak doprinose preko potrebnom razvoju tržišta kapitala u korporativnom sektoru u Srbiji i pozicioniraju se kao lideri u finansijskim inovacijama.
134. TABELE
NA RUBU MOZGA: Ekscentrična ulaganja, najblaže rečeno
Ako je nešto uspelo da uzdrma monopol korone nad informacijama tokom prethodnih meseci, onda su to vesti o vanzemaljcima i ostalim bićima iz drugih dimenzija. Sporednu ulogu u ovom „anti-korona“ serijalu igra NASA, a glavni junaci su Pentagon i dvojica američkih milijardera kosmičkih vidika i skloni da pored zemaljske, ulažu i u paranormalnu imovinu. Ako ste vizionar daleko ispred svog vremena, ovo je prilika za ulaganja u društvu odabranih, koji su prešli granice mogućeg.
141. NADLEŽNI ZA MISTERIJE SVEMIRA: Zagubili paralelni univerzum, ali vanzemaljci su i dalje ovde
Ukoliko to već sami niste primetili, naša je dužnost da vas pravovremeno i objektivno informišemo – vanzemaljci su među nama! A uz njih i štošta drugo što obitava „na granici nauke“, mada bi oni skeptičniji rekli da bi se većina takvih izveštaja pre mogla nazvati „na granici mozga“. Ali stvar je u tome što ovoga puta, takve vesti stižu iz najzvaničnijih mogućih izvora.
142. ŠOKANTNO! SAMO ZA ULAGAČE SA IZRAZITIM “APETITOM ZA RIZIK”!
Paranormalna imovina Obožavate izazove i imate sve naučnofantastične osobine koje kompanije traže u oglasima za posao. Inovativni ste preko svake mere, toliko da ste neshvaćeni vizionar, daleko ispred svog vremena. Evo „disruptivne“ prilike za ulaganja dok masa traži prevaziđene sigurne luke, bežeći pred pandemijom. Budite u društvu odabranih milijardera koji su prešli granicu mogućeg.
Vremeplov
144. MITOVI I ČINJENICE O RUSKOM BLAGU U BEOGRADU: Bankarski triler u ratnom vrtlogu
Priče o tome kako je neprocenjivo blago iz ruske carske riznice pred kraj Oktobarske revolucije završilo u Kraljevini Jugoslaviji su samo mit. Umesto toga, stiglo je 1618 sanduka sa dragocenostima, pretežno onih koje su se čuvale u Petrogradskoj založnoj banci. Ali ova bankarska odiseja na kraju se pretvorila u pravi istorijski triler. On je završio sa samo 18 sanduka koje je zaposela američka vojska u Minhenu pri kraju Drugog svetskog rata. Da li je nešto od tih dragocenosti ipak ostalo u Beogradu – do danas nije dokazano.