фебруар 2009

Broj ruskih milijardera za godinu dana je prepolovljen i sad ih je samo 49, a finansijska kriza uništava bankare, građevinare i trgovce, objavio je ruski časopis „Finans“. Prošle godine je na listi ovog časopisa bio 101 dolarski milijarder i samo je SAD bio ispred Rusije po broju megabogataša, ali je u 2008. godini još bilo ekonomskog rasta koji su podsticale rekordne cene nafte i metala. Ove godine je ruska rublja devalvirala za 35 odsto, pa je visoka inflacija „proredila“ milijardere. Danas ih je manje nego 2007. i 2006. kad ih je bilo 61, odnosno 50. Prošle godine je „Finans“ na vrh liste stavio magnata Olega Deripasku koji je s bogatstvom od 40 milijarda dolara bio ispred Romana Abramoviča.

Kako piše ljubljanski dnevnik „Delo“, prva prodavnica biće otvorena u Ljubljani, u saradnji sa Zavodom za zapošljavanje i drugim socijalnim službama, koje će građanima sa nižim prihodima izdavati kartice za ovakav vid maloprodaje. Ovakve prodavnice biće otvorene i u Mariboru i u Murskoj Soboti.

Prema zamislima “SOS kooperativa”, cene će, u odnosu na prosečne, biti niže za 60 do 70 odsto, a planira se i organiziranje dostave onim građanima koji zbog invaliditeta ili drugih razloga ne mogu da dođu do prodavnica. U projekat će se ukljucčti i proizvođač hleba i testenina”Žito” i mlečna industrija “Ljubljanske mlekare”.

Milioni Amerikanaca bez hrane i posla koji nisu imali kome da se obrate za pomoć. To su prizori Velike depresije za koje predsednik Obama kaže da ne smeju da se ponove. Ključno mesto u njegovom apelu za najveci paket stimulativnih mera u istoriji SAD je uverenje da, kada privatni sektor doživi kolaps, vlada mora da deluje. Slično uverenje navelo je predsednika Franklina Ruzvelta da tokom Velike depresije 1930-ih pokrene brojne javne projekte. Kada je stupio na položaj 1933. godine oko cetvrtina radno sposobnih Amerikanaca bila je bez posla.

Mnoge od njegovih inicijativa su danas među osnovnim polugama americke ekonomije, uključujući vladinu nadoknadu za nezaposlenost i beneficije za penzionere. Međutim, debata o tome da li je “Nju dil” spasao SAD od depresije, da li je ublažio njene posledice ili je situaciju učinio još gorom i dalje traje. Ta debata se ponovo intenzivirala dok je Kongres odlučivao o planu predsednika Obame za ekonomski oporavak . Neki republikanci koji se protive Obaminom planu tvrde da je “Nju dil” učinio ekonomsku depresiju dužom i težom time što je zemlju opteretio vecćm vladinim izdacima. Oni smatraju da bi stimulativni plan predsednaika Obame mogao da predstavlja slicnu grešku.

Glas Amerike (VoA) prenosi izjavu ekonomiste Dena Mičela, koji radi u libertarijanskom institutu “Kejto”. “Politika ‘Nju dila’ produžila je Veliku depresiju za sedam godina. Ne bi trebalo da ponavljamo taj neuspešni model. 1930-e su model za ono što ne bi trebalo da uradimo zato što su – vladina intervencija, više poreske stope i uvećanje vladinih izdataka sprečili našu ekonomiju da se oporavi. Političari su se umešali u funkcionisanje privatnog sektora,” kaže Mičel.

Međutim, drugi izvlače potpuno različit zakljucak – da je nedostatak “Nju dila” bio što nije bio dovoljno obiman ili dovoljno smeo da bi savladao izazove svog vremena. Navode se podaci da su vladini izdaci tokom Drugog svetskog rata bili daleko veći od “Nju dila” i da su izbrisali nazaposlenost u roku od nekoliko meseci.

Istoričar sa Kolumbija univerziteta Alan Brinkli napisao je brojne radove o “Nju dilu” i njegovim lekcijama za današnje probleme. „Troškovi ‘Nju dila’ nisu bili dovoljno veliki da bi nadoknadili gubitak nacionalnog bogatstva tokom velike deporesije. Ako želite da se suprotstavite ozbiljnoj recesiji morate da stvorite adekvatnu ekonomsku aktivnost. Mislim da je upravo to cilj današnjeg stimulativnog paketa,“ ukazuje Brinkli.

Plan predsednika Obame oslanja se na ekonomsku teoriju Džona Mejnarda Kejnza, koja preporučuje veće vladine izdatke kada se ekonomija smanjuje, navodi se u analizi VoA.

Klauzula o kupovini iskljucivo americkih proizvoda mogla bi da dovede do trgovinskog rata između SAD i EU izjavio je Bruton za VoA i naveo da je ekonomska kriza zahvatila čitav svet, pa stoga mere za popravljanje samo američke, samo evropske ili samo kineske privrede, ne mogu da budu uspešne.

Povodom nastavka evropske integracije, ambasador Bruton je rekao da Evropska unija neće primati nove članice pre nego što bude usvojena Lisabonska povelje o reformi ustrojstva Unije, što bi moglo da usledi do kraja ove godine. Na predlog nekih američkih funkcionera da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da budu integrisane do 2015, ambasador Bruton je primetio da takve odluke treba prepustiti Evropljanima: „Evropska unija je dobrovoljna organizacija. Niko nije obavezan da postane član i svaka zemlja može po svom nahođenju da je napusti. Istovremeno, nijedna zemlja ne može da bude primljena bez pristanka svih članica tog bloka. Da bi sama Unija bila uspešna, neophodno je da sve njene članice veruju ne samo u njen ekonomski model, već u njen politički koncept. Evropska Unija nije puko oruđe na mapi geostrateških interesa“, izjavo je Bruton za VoA.

Po okončanju dvodnevnog sastanka u Rimu, ministri i bankari G7 ocenili su da sve zemlje moraju da sarađuju kako bi se ostvario maksimalan ukupni učinak korektivnih mera. Saopšteno je takođe da će zemlje G7 izbegavati protekcionističku ekonomsku politiku koja bi mogla dodatno da pogorša akutnu globalnu krizu.

G7 smatraju kako se protekcionizmom, pa i planom američkog predsjednika Baracka Obame od 787 milijarda dolara ne može suzbiti kriza. Direktor Međunarodnoga monetarnog fonda Dominik Štraus-Kan procenio je da će kriza trajati još najmanje šest mjeseci. Stanje je u razvijenim zemljama loše, ali u siromašnim je zemljama tragično. Potrebno je dati poverenje međunarodnom tržištu, poruka je rimskog sastanka koji je ujedno bio i prvi dolazak američkog ministra finansija Tima Gajtnera na G7.

Ministar Gajtner je po okončanju razgovora istakao da će SAD sarađivati sa ostalim razvijenim zemljama i zemljama u usponu kako bi se „postigao konsenzus“ o reformi svetskog finansijskog sistema. Pre sastanka, prisutna je bila zabrinutost da bi novi američki paket za oporavak privrede, odobren u oba kongresna doma, mogao da vodi u pravcu politike zvane „Amerika na prvom mestu“, što bi, strahuje se, moglo da destabilizuje princip slobodne trgovine. Ministri G7 izrazili su čvrst stav da je za oporavak svetske privrede neophodno zadržati otvorene granice i podstaći vlade širom sveta da se ne bave samo sopstvenim radnim mestima i industrijama. U saopštenju iz Rima takođe je izražena podrška američkom i britanskom pristupu oporavku bankarskog sistema putem dokapitalizacije banaka.

Kraj radne nedelje je velikoj većini evropskih zemalja doneo novo turobno upozorenje da se ne vidi kraj ekonomskim nedaćama, finansijskoj krizi i recesiji. U petak, 13. februara je, naime objavljeno da je u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji u poslednjem kvartalu 2008. zabeležen zabrinjavajući pad bruto-nacionalnog proizvoda. Za Nemačku su novoobjavljeni podaci posebno zabrinjavajući, jer govore o najtežoj krizi od ujedinjenja dve Nemačke pre devetnaest godina.

Mišković je na listi najbogatijih ljudi u svetu, čije se bogatstvo procenjuje na 0,35% bruto društvenog proizvoda Srbije. Obogatio se u vreme vladavine Slobodana Miloševića, kad je imao ekskluzivna prava na uvoz najprodavanije i najprofitabilnije robe, ali je i posle promene vlasti, 5. oktobra 2000. godine, nesmetano nastavio da se bogati i ulaže novac čije se poreklo nije znalo, zahvaljujući dobrim vezama sa strankama na vlasti. Sam Mišković je početkom februara na proslavi 18 godina poslovanja Delte, najavljujući ovogodišnje investicije te kompanije u vrednosti od 360 miliona, od čega bi polovina bila iz profita kompanije a polovina iz kredita, rekao da jedva čeka ponudu jeftinih kredita koje su deo paketa mera Vlade Srbije za prevladavanje posledica ekonomske krize. Ti krediti će se deliti za obezbeđivanje likvidnosti i finansiranje izvozne proizvodnje, a imaće godišnje kamatne stope od oko 6%, što je duplo manje od tržišnih kamata koje trenutno nude banke. Direktor Delta maksija, Deltine firme koja se bavi iskljuèivo trgovinom, Dragan Filipović, je rekao da će Delta uzeti te jeftine pozajmice, ali samo da bi finansirala svoje dobavljače. Iako u Delti to ne potvrđuju, ta kompanija dobavljačima duguje milionske iznose jer je rok za isplatu dostavljene robe produžila sa šest meseci na godinu dana. Dobavljači nisu u prilici da postavljaju uslove jer Delta svojim hipermarketima, zatim preko trgovinskih firmi C Market i Pekabete, koje su u takođe njenom vlasništvu, drži monopol u trgovini u Srbiji.

Subvencionisane kredite Delta bi praktično koristila za isplatu svojih dugova, iako robu u marketima naplaćuje uglavnom u gotovini, a najduže na otplatu od dva do tri meseca. Sa druge strane, u stranoj štampi, kao što je slovenački list Finance, navodi se da je Mišković trenutno u mukama kako da izmiri kredite u vrednosti od 750 miliona evra, koje je Delta uzimala ranijih godina da bi se širila u regionu.Finance pišu da je neobavezujuću ponudu za kupovinu 48% Merkatora predao i finansijski prilično iscrpljen beogradski Holding. Prema pisanju lista, Delta Holding poslao je ponudu „u konzorcijumu sa stranim fondovima“, a jedan od njih bi, nagađaju Finace, mogao biti CVC kapital Partners, koji je među zainteresovane uvrstio i fond Blekston (Blackstone), nesuđenog kupca trećine Nove Ljubljanske banke (NLB) i Telekoma Slovenije. Jedan od osnivača tog fonda je i Mit Romni (Mitt Romney), koji je prošle godine važio za jednog od glavnih kandidata za potpredsednika SAD u sluèaju pobede republikanca Džona Mekejna (John McCain). Većinski vlasnici Merkatora, Pivara Laško i Infond holding koji je većinski vlasnik Pivare Laško, u novembru prošle godine su najavili da su spremni da prodaju svoje uloge u toj kompaniji od 48,34%, a rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda je istekao početkom februara. Za sada je zvanično potvrđeno da je takvu ponudu poslala Delta, dok hrvatski Agrokor ne želi da to potvrdi ili negira. Nezvanično se pominje da je pismo o nameri da kupi Merkator dostavilo više od deset investitora. Procenjuje se da je vrednost Merkatora oko 600 miliona evra, odnosno da će kupac ponuđenog paketa akcija morati da ga plati od 300 do 400 miliona evra. Finance pak navodi da je po prilièno nejasnom konkursu prodaje ključnog udela Merkatora o broju neobavezujućih ponuda i ponuđačima još ništa ne govori, što je „prema mišljenju izvora iz investicionih krugova, znak da ponude nisu dobre“.

Uprava Merkatora za sada ne želi da se izjašnjava o ponudi Delte, ali na Internet stranici Ljubljanske berze navodi da podržava promenu vlasničke strukture koja „obezbeđuje mogućnost stabilnog dugoročnog ostvarivanja zacrtanih strateških i razvojnih ciljeva Grupe Merkator kao samostalne vodeće trgovačke kompanije u jugoistočnoj Evropi“. Istovremeno, dobavaljači Merkatora iz Slovenije se plaše šta bi za njih značio dolazak novih vlasnika, jer se preko tog lanca plasira više od 50% domaće robe. Proizvođači is Srbije nemaju razloga da se mnogo raduju ako bi Mišković uspeo da na velika vrata uđe na slovenačko tržište jer se do sada njegova poslovna politika zasnivala na postizanju velikog profita, a ne na zaštiti domaće privrede. Mišković tvrdi da za njega taj novac nije nikakav problem i spreman je da, ako uspe u preuzimanju udela Pivare i Infonda, ponudi ostalim akcionarima da otkupi i njihove udele u Merkatoru, kako bi postao većinski vlasnik te najuspešnije slovenačke kompanije.

Srpski ekonomisti ukazuju da bi veći deo subvencionisanih kredita mogao da završi u Miškovićevim rukama, preko njegovih brojnih firmi, i da bude upotrebljen za preuzimanje Merkatora, umesto za podsticanje domaće proizvodnje. „To nekako izgleda čudno. Vi ste u problemu, a istovremeno hoćete mnogo da investirate, a tražite pomoć od države da rešite neke osnovne probleme, odnosno da platite svoje dobavljače“, kaže , beogradski ekonomista Aleksandar Stevanović. Merkator u Srbiji ima 95 prodajnih objekata i zapošljava oko 4.000 radnika, a ranije je iz te kompanije najavljeno da planira dalje širenje na srpskom tržištu. Ako bi Delta kupila Merkator, Komisija za zaštitu konkurencije morala bi ponovo ispita poziciju Delte na srpskom tržištu pošto bi zajedno sa udelom Merkatora možda prešla monopolski prag za celu Srbiju. Komisija već dve godine pokušava da dokaže da ta kompanija u oblasti trgovine ima dominantan udeo u Beogradu i da nikako nije smelo da joj se, pre nego je ta Komisija osnovana, dozvoli da kupi najveći maloprodajni lanac beogradski C market. Kad je C market ponuđen na prodaju Merkator je dostavio ponudu, ali je to bilo sprečeno intervencijom vlade Srbije, koja je, pravdajući to nerešenim vlasničkim odnosima u C marketu, privremeno stopirala prodaju i kasnije omogućila da Mišković kupi i to preduzeće.Pivaru Laško je na prodaju svog udela u Merkatoru, naterao udar antimonopolske komisije, kako navodi slovenačka štampa, ali su to samo spekulacije, kao i navodi da će država Slovenija ponovo postati suvlasnik Merkatora ili da će se Delta udružiti sa Agrokorom u kupovini Merkatora. Izvesno je samo da su se prodavci akcija dobro zaštitili jer su u tenderu naveli da će u drugoj fazi prodaje moći da uèestvuju samo oni ponuđači koje oni ocene kao primerene i pozovu ih na saradnju u daljim postupcima.

Još nije poznat rok za predaju obavezujućih ponuda, ali su Pivara i Infond zadržali pravo da u bilo kojoj fazi postupka prodaje pozovu ponuđače da dopune svoje ponude, zatim da sa njima pregovaraju i pregovore prekinu ne navodeći razlog. Mišković je već jednom nogom na slovenačkom tržištu jer je u Ljubljani napokon prošle godine uspeo da kupi plac za izgradnju tržnog centra u koji će uložiti 240 miliona evra.Kupovina Merkatora bi mu ubrzala osvajanje tog tržišta, ali sudeći na osnovu onoga što je do sada preduzimao, verovatno je da on ima i rezervni plan.

(Beta monitor)