новембар 2009

Najniža izlasnost je, kako se i očekivalo, zabeležena na severu Kosova, dok su Srbi i u opštinama u kojima čine većinu (Štrpce i Novo Brdo) izgubili na izborima, kojima se većina nije ni odazvala.

U Gračanici je, prema nezvaničnim podacima, Samostalna liberalna stranka izvojevala mandat, a predsednik opštine trebalo bi da bude Bojan Stojanović. Pored Gračanice, još dve opštine biće u nadležnosti srpskih predstavnika – Ranilug i Klokot.

U Prištini je pobedu proglasio Demokratski savez Kosova, sa kandidatom Isom Mustafom. DPK Je, međutim, povećala broj opština na svojoj strani, i ušla u drugi krug izbora.

Sajt B92 prenosi mišljenje Olivera Ivanovića da je izlaskom Srba na izbore, uprkos tom ešto su pozvani da ih bojkotuju, napravljena pukotina između Beograda i kosovskih Srba.

Siljka Pištolova za Dojče Vele tvrdi da je nemoguće da je NIS radio sa gubicima, i da su oni tako prikazani kako se ne bi novac slivao u budžet Srbije. Ti prihodi su verovatno odlazili na račune partija čiji su direktori bili na čelu ove kompanije ili u džepove određenih osoba.

Strah od toga da će Gasprom tražiti povećanje svog vlasničkog udela i produženje ruskog monopola na uvoz naftnih derivata do 2014. godine, rađa nova pitanja – da su Rusi mogli sami da pročešljaju knjige za godinu dana – koliko su imali, i, da ipak treba imati u vidu da im je NIS prodat za nedopustivo male pare.

Da podsetimo, za deset meseci, koliko NIS pripada Gaspromnjeftu, obavljene su tri revizije kompanije. Prva je pokazala dobit od 2,3 milijarde dinara, druga (rađena na zahtev Rusa) osam milijardi, što se poklapa sa rezultatima treće, da je gubitak minimum tih osam milijardi. Koji je gubitak ne znamo, ali jedno je sigurno – ovo je loša slika domaće revizorske scene koju šaljemo stranim investitorima.

On je rekao da primećuje napredak u saradnji, iako još nismo dali svoj maksimum.

Ipak, krajnju ocenu daće Serž Bramerc, koji je nedavno boravio u Beogradu, u svom izveštaju Savetu bezbednosti UN, trećeg decembra. Ako ocena bude pozitivna Holandjia se više neće protiviti daljem približavanju Srbije EU, pre svega u trgovinskim odnosima, ali i po pitanju ukidanja viznog režima, za koji se već očekuje da će krajem decembra biti ukinut. Ne dnevnom redu Evropskog parlamenta je upravo danas glasanje o ukidanju viznog režima.

Međutim, Ferhagenova je preopruka da još ne podnosimo kandidaturu za pristupanje EU, uprkos tome što nas mnoge druge članice saveza na to ohrabruju.

Iako se stav Holadnije polako menja, većina njihovih poslanika i dalje smatra da je hapšenje generala Mladića osnovni uslov za ulazk Srbije u EU.

Evropski parlament (EP) u Briselu je u četvrtak usvojio rezoluciju podrške ukidanju viza Evropske unije, počev od 19.decembra, za državljane Srbije, Crne Gore i Makedonije. Za rezoluciju je glasala velika većina poslanika a dokument je predstavila izvestilac EP za viznu liberalizaciju, Tanja Fajon.
Ova rezolucija nema obavezujuće dejstvo, već je konsultativna i poslužiće kao politička preporuka poslanika EP članovima Saveta ministara EU – dok se očekuje da će ministri dati konačnu reč o viznoj liberalizaciji za tri zemlje zapadnog Balkana do kraja ovog meseca. U sredu uveče, na raspravi o toj temi, evropski komesar za pravosuđe Žak Baro čak je ocenio da je to istorijski čin u politici viza Evropske unije.

Izvestilac Evropskog parlamenta o viznoj liberalizaciji za tri zemlje Zapadnog Balkana Tanja Fajon je izrazila zadovoljstvo zbog očekivane odluke o ukidanju viza i podsetila da su građani tih zemalja zbog viznog režima Unije izolovani, te da su u bivšoj Jugoslaviji imali više prava i sloboda za putovanje.

Baro je na vrlo pažljiv i odmeren način uvažio politički motivisane pozive nekih grupa i krugova u Evropskom parlamentu da se i Albaniji i Bosni i Hercegovini, pa i Kosovu, pomogne da u manje-više dogledno vreme ispune uslove i dođu do slobodnog viznog režima za „šengenski prostor“ Evropske unije.

I, da ne bi bilo zabune oko trnovitog puta preko kojeg se do toga dolazi, odmah je predočio ono što su politika i čvrsti uslovi Saveta ministara Evropske unije: „Ja bih, s tim u vezi, želeo da potvrdim čvrstu rešenost Evropske komisije da pomno prati ispunjavanje svih merila, utvrđenih u putnim mapama-programima mera za sve zemlje kojih se to tiče“.

Kako je objasnio Baro, Makedonija je već ranije ispunila sve uslove, a u oktobru su dve misije stručnjaka Evropske komisije ustanovile da su sve tražene reforme i mere u putnim mapama valjano ispunile i Srbija i Crna Gora.

Pomoć za BiH i Albaniju

G. Baro je u raspravi u EP je i da je Evropska komisija spremna da pomogne i vlastima Bosne i Hercegovine i Albanije da sprovedu nužne standarde i polovinom iduće godine, ako je moguće, takođe dođu do šengenskog slobodnog viznog režima Evropske unije.

Austrijska poslanica Lara Lunaček, koja je i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, se snažno založila da ni Kosovo ne ostane „crna rupa“ na Balkanu. I, štaviše, kao da nije razumela da je par minuta pre toga Baro naglasio da Srbija ispunjava sve uslove, rekla je da je „čula da u Srbiji nije sve u redu“ oko ispunjavanja uslova za viznu liberalizaciju. Britanska poslanica Sara Ludford je, pored ostalih, zatražila da i Velika Britanija, iako nije u šengenskom prostoru, ukine vize za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju.

(BBC)

Među njima je, s najvećim udelom od odsto akcija Mercatora, slovenačka podružnica Unicredit banke. Ovoj grupi nije se pridružila Nova ljubljanska banka, koja ima udeo od 10,8 odsto, a ovo se tumači procenom ove banke da joj ne treba spoljni posrednik, jer ima velik udeo, a ne zna se ni da li se ovoj grupi pristupila i Banka Celje, koja ima udeo od 4,4 odsto.

Banke su potpisale sporazum da bi zajednički postigle bolju cenu za svoje akcije, ali su se sporazumele i da mogu raskinuti dogovor u bilo kojem trenutku, navodi list. Banke zajedno imaju više od 36 odsto akcija Mercatora, koliko drži i 17 hiljada njegovih malih akcionara.

Uprava Mercatora odgovorila je „Dnevniku“ da su je neki vlasnici neformalno obavestili da ne nameravaju ostati dugoročni vlasnici, pa je uprava na sastanku u ponedeljak naredila sprovođenje finansijskog, poreskog i pravnog nadzora (vendor due diligence) nad svim kompanijama u grupi Mercator za poslednjih pet godina, kao pripremu za 20-postotnu dokapitalizaciju u kojoj neće moći sudelovati nijedan od današnjih vlasnika. Rezultate će objaviti u februaru iduće godine kako bi svim investitorima pružili sve informacije i kako nijedan potencijalni kupac ne bi mogao da dobije ekskluzivne informacije koje bi ga stavile u prednost pred ostalima, navodi „Dnevnik“.

„Dnevnik“ takođe navodi da postoji zanimanje potencijalnih kupaca koji su se već raspitivali kod banaka o kupovini njihovih udela. Izvori lista tvrde da interes za kupovinu Mercatora nije izgubio ni hrvatski Agrokor Ivice Todorića, uprkos otporu na koji je ta ideja naišla u javnosti. Neki finansijski fondovi još su pre godinu dana iskazali interes za kupovinu udela Pivoarne Laško i Infond Holdinga.

Revizorska kompanija je specijalnu reviziju finansijskog izveštaja kompanije uradila na preporuku Vlade Srbije, manjinskog akcionara, koji je iskoristio svoje zakonsko pravo da angažuje novog revizora radi obavljanja specijalne revizije finansijskog izveštaja NIS-a za 2008. godinu.

Još u maju ove godine, KPMG je utvrdio isti gubitak Naftne industrije Srbije, koji je naišao na sumnje javnosti zbog činjenice da su cene nafte rasle a proizvođačke cene su u Srbiji bile pristrasne u korist ove kompanije.

Uslovi pod kojima je prodat većinski deo kompanije Gaspromu, kao i tvrdnje da Rusi nisu znali u kakvom je stanju NIS, naišle su na skepticizam u javnosti, a govorka se da bi gubitke tebalo da pokrije naša Vlada, koja bi ukoliko ne bude imala novca za to, morala da ustupi još jedan deo akcija Gaspromu. Naravno, ovo su više govorkanja nego istina, jer je Gasprom imao godinu dana da pročešlja NIS-ove finansijske izveštaje, a kupio je firmu u postojećem stanju.