март 2011

Ovo tvrdiĐorđe Momirović iz „Mone“, i dodaje da se zakoni sve šire tumače:

„Recimo kod javnih nabavki male vrednosti mi smo imali slučaj da za 5.000 moramo dati bankarsku garanciju, pa nam je garancija ispala skuplja nego to što se garantuje tih 5.000“.

Na početku seče propisa, obećano je da će ukidanjem suvišnih procedura troškovi privrede biti manji za četvrtinu, a da će se Srbija popeti za 20 mesta na svetskim listama konkurentnosti i uslova poslovanja.U timu zaduženom za reformu propisa, kažu da je problem to što zakoni stoje u Skupštini, koja je od početka godine usvojila samo četiri zakona – dva o Vladi i dva o zaduživanju države.

Na usvajanje u Skupštini, pored ostalog, čeka predlog da se pazar ne uplaćuje svakodnevno, zbog čega privreda odlazi u banke 27 miliona puta godišnje i na to troši četiri milijarde dinara.Najviše koristi privredi će doneti usvajanje Zakona o privrednim društvima.

„Kroz usvajanje ovog zakona biće sprovedeno 90 preporuka koje su date u okviru giljotine propisa, čime će se uvesti pozitivna evrpska praksa u proceduru registracije i funkcionisanja preduzeća u Srbiji“, kaže Violeta Jovanović iz Nacionalne alijanse za lokalni i regionalni razvoj.

Prema njenim rečima, jedan od primera je ukidanje potrebe za pečatom, što je prevaziđena institucija u EU.

Koliko će i kada biti sprovedeno predloga za lakše poslovanje u Srbiji, ubuduće će pratiti Kancelarija za regulatornu reformu zamišljena kao šalter preko kojeg će privrednici stalno moći da sugerišu Vladi izmene štetnih propisa.

Inače „dim sum“ obveznice postaju sve omiljenije među multinacionalnim kompanijama koje imaju ogranke u Kini.

Tako je lanac restorana brze prehrane McDonald’s postao prva američka kompanija koja je izdala „dim sum“ obveznice, prikupivši njima 200 miliona juana.Njega je sledio američki proizvođač građevinske opreme Caterpillar, izdavši obveznicu u vrednosti milijardu juana.

Ovim potezom Unilever nastoji da uhvati korak s američkim konkurentom Procter & Gambleom, koji ga je preduhitrio u Kini.

Komisija za privatizaciju odlučila je da proda 20 odsto akcija međunarodnog aerodroma „Elefterios Venizelos“ i produži za 20 godina koncesioni ugovor sa nemačkom komapnijom „Hohtijf“. Za sada grčka država poseduje 55 odsto akcija aerodroma, a „Hohtijf“ 40 procenata.

Plan grčke vlade je da prikupi 15 milijardi evra u naredne dve godine, a ostalih 35 milijardi do 2015. od prodaje državnih kompanija i ostalih nekretnina. FT piše da je na ova potez grčka vlada bila uslovljena od strane evropskih vlasti, i da će privatizacija biti nastavljena iako se tome protivi vladajuća socijalistička partija. Ako ovaj program uspe, javni dug Grčke biće umanjen na 15-18 odsto BDP-a do 2015. godine.

To znači da može se desiti da zbog grubog propusta onome kome je povereno da vodi firmu posle poništene privatizacije kao nadoknada štete mogu biti oduzeti automobil, stan, kuća isl.

Njihov izbor se sada obavlja konkursom, kriterijumi se znaju unapred i praktično je nemoguće da firma propadne, a da zastupnik kapitala ponese kući veliki novac kao ličnu zaradu.Privremene zastupnike kapitala postavlja Agencija za privatizaciju (AZP) kao odgovorne za poslovanje preduzeća posle raskida ugovora o privatizaciji, čime preduzeće postaje državno. Trenutno je više od 200 takvih, a među njima je najviše malih firmi, mada ima i nekoliko nekada velikih, poput “Niteksa”, “Magnohroma”, “Ikarbusa”, HIP Azotare, Vršačkih vinograda.U preduzećima u kojima je privatizacioni ugovor raskinut radi više od 15.000 ljudi.

Prema podacima Agencije za privatizaciju, najmlađi od 284 osoba sa liste odabranih privremenih zastupnika ima 27 godina, a najstariji 74. Oko 70 odsto kandidata ima više od 20 godina radnog iskustva. Na listi je najviše ekonomista, slede pravnici, mašinski i inženjeri poljoprivrede.

Kontrola rada privremenih zastupnika kapitala je, čini se, za sada dobra. U okviru AZP formiran je poseban centar za koordinaciju i kontrolu rada zastupnika kapitala i prve promene nabolje su se videle nakon svega nekoliko nedelja.

Kamaticaportal objavio je analizunajzastupljenijih vidova ulaganja u našoj zemlji:

1. Dinarska štednja

Dinarska štednja je izuzimajući kraj 2008. i početak 2009. godine, bila vrlo atraktivna. Prednosti dinarske štednje su značajno viša kamatna stopa u odnosu na devizne uloge i neoporezive ostvarene kamate. Glavni nedostatak dinarske štednje je neizvestan kurs dinara prema evru.

Ekonomski analitičari su poprilično podeljeni oko prognoze kretanja kursa u 2011. godini, ali je generalni stav da značajnih fluktuacija dinara neće biti (preko 5% u odnosu na početak godine). Narodna banka Srbije je u prethodnim mesecima publikovala studiju o isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu, u kojoj se jasno vidi da je dugoročno posmatrano dinarska štednja isplativija uprkos klizanju kursa tokom trogodišnjeg perioda. U trenutnim tržišnim kretanjima dinarska štednja je ponovo jasno isplativija od štednje u evrima. Rizik od promene kursa i dalje postoji, ali imajući u vidu dvostruko višu kamatnu stopu u odnosu na štednju u evrima i činjenicu da se na ostvarenu kamatu po osnovu dinarske štednje ne plaća porez, dinarska štednja je atraktivnija.

Pored ovih prednosti, dinarska štednja umanjuje i potrebu za konverzijom valuta, koja nosi dodatni trošak od 2-4%. Državne garancije za dinarsku štednju u protivvrednosti 50.000€ čine ovu vrstu ulaganja gotovo potpuno nerizičnom.

Ovaj vid štednje se ne preporučuje samo onima koji štede sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti u tačno određenom vremenskom periodu, zbog mogućih kratkoročnih depresijacija dinara. No, bez obzira na to preporuka je da svoju ukupnu štednju nikada ne čuvate u jednoj valuti. Kursni, kamatni i drugi tržišni rizici nameću potrebu da se štednja podeli na dve ili tri valute, čime će značajno smanjiti rizik zavisnosti od jedne valute i promene njene vrednosti.

2. Devizna štednja

Za devizne štediše je 2009. godina bila „zlatna“. Kamatne stope su se kretale od 5-9%, tako da je 2009. godina bila godina najviše prosečne kamatne stope na deviznu štednju u poslednjih nekoliko decenija (ne računajući kamatne stope piramidalnih banaka u devedesetim godinama). Ako se uzme u obzir da se tokom 2009. godine nije obračunavao ni porez na ostvarenu kamatu, može se reći da je ova godina bila neponovljiva u pogledu devizne štednje. Nešto niže kamatne stope su bile i u 2010. godini, ali i dalje na visokom nivou 5-7,5% na godišnjem nivou. U 2010. godini je vraćen i porez na ostvarenu kamatu, ali u dvostruko nižem iznosu – 10%.

2011. godina, a verovatno ni naredne, neće biti atraktivne za deviznu štednju kao prethodne dve. Kamatne stope beleže opadajući trend i prosečna godišnja kamatna stopa je već sada oko 4%, što je, iako na prihvatljivom nivou za štediše, značajno niže nego ranije. Jedini period u kome se mogu „uhvatiti“ više kamatne stope je Nedelja štednje u prvoj nedelji novembra. Država od 2009. godine garantuje devizne uloge do visine protivvrednosti 50.000 evra po računu na ime u svakoj pojedinačnoj banci. Rizici kod devizne štednje, kao i kod dinarske su gotovo jednaki nuli, te je ovo preporučljivo ulaganje za one koji preferiraju nerizična ulaganja sa manjim prinosima.

3. Državni zapisi

U 2009. godini su emitovani prvi državni zapisi, kojima je država prikupila značajna sredstva za finansiranje uglavnom budžetskog deficita. Prve emisije ovih zapisa su nosile kamatnu stopu i do blizu 18%, što u trenutnim uslovima predstavlja ogroman prinos na uložena sredstva. Danas su, međutim, prinosi na ovaj vid ulaganja oko 12% i kreću se u nivou referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Zbog toga je i atraktivnost dinarskih državnih zapisa postala značajno manja.

Pošto su za popunjavanje budžetskog deficita i dalje neophodna dodatna sredstva, država je u skladu sa tražnjom proširila ponudu zapisa na državne zapise indeksirane u evrima. Ovi zapisi se kupuju u dinarskoj protivvrednosti i na isti način naplaćuju po roku dospeća. Kamatna stopa je niža i kreće se u nivou kamatne stope na deviznu štednju. Iako je kamatna stopa slična kamatnoj stopi na deviznu štednju, ovo je sigurniji vid ulaganja jer je direktni dužnik Republika Srbija, a ne poslovne banke. Ovi zapisi se emituju sa rokom dospeća od 3 meseca, 6 meseci, 12 i 18 meseci, po kamatnoj stopi koja se određuje na aukciji, a koja se kreće u malom rasponu oko referentne kamatne stope za dinarske zapise i u malom rasponu oko kamatne stope na deviznu štednju za zapise indeksirane u evrima. Vrednost pojedinačnog zapisa je 10.000 dinara, a minimalna kupovina može biti 20 zapisa po jednom klijentu.

4. Akcije na Beogrdskoj berzi

Katastrofalan pad oba berzanska indeksa i gotovo svih akcija na Beogradskoj berzi u 2008. i 2009. godini su otvorili prostor za velike prinose u narednom periodu. 2010. godina je bila turbulentna i stvarala je veliki broj dobitnika, ali i gubitnika na Beogradskoj berzi. Najviše vrednosti tokom godine indeksi su zabeležili tokom aprila 2010. godine (kontinuirani rast od početka godine je bio 20%), da bi kasnije ponovo beležili padove. Početak 2011. godine obećava još jednu zanimljivu godinu na Beogradskoj berzi, jer su samo u prvom kvartalu indeksi zabeležili rast od 20%. Akcije javnih preduzeća koje su podeljene i koje će tokom 2011. biti podeljene građanima predstavljaju pravu poslasticu za trgovce akcijama. Na akcijama Naftne industrije Srbije se u vrlo kratkom periodu mogao postići prinos veći od 10%, koji je uz to nosio i vrlo mali rizik, obzirom da su kupac i cena unapred bili poznati. Slično se može očekivati i sa ostalim akcijama javnih preduzeća – Aerodrom Beograd, Telekom Srbija, Elektroprivreda Srbije i sl. Ulaganje u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi treba posmatrati kao dugoročnu investiciju u kojoj ima prostora da se u periodima rasta cena akcija uzme ostvareni prinos na uloženi kapital. Kratkoročno investiranje je rizičan, ali često i vrlo isplativ način ulaganja, te od preferencija ulagača zavisi kakvu će strategiju sebi postaviti kao osnovnu. Ono što je sigurno, akcije domaćih preduzeća na berzi su generalno još uvek podcenjene i ovakva ulaganja će u narednim godinama donositi izvanredne prinose.

5. Investicioni fondovi

Investicioni fondovi su nakon ulaska na „velika vrata“ doživeli pravi krah u Srbiji. Padovi investicionih jedinica su bili višestruki, deo investicionih fondova se zatvorio, a nezainteresovanost za ulaganje u ove fondove je ostala aktuelna do danas. U prošloj godini su usvojene i izmene Zakona o investicionim fondovima, koje su omogućile veći manevarski prostor fondovima i mogućnosti da postanu nezavisniji od kretanja indeksa Beogradske berze. Tokom krize, kao najčvršći su se pokazali fondovi očuvanja vrednosti kapitala, a nakon zakonskih promena je došlo i do otvaranja novih fondova koji značajan deo svojih sredstava ulažu u inostranstvu. U 2011. godini se ne mogu očekivati nagle promene u kretanju investicionih jedinica, ali ulaganje u investicione fondove danas radi ostvarivanja prinosa u narednim godinama moglo biti vrlo isplativo ulaganje. Ukoliko se odlučite za ovaj vid ulaganja preporučujemo vam da proučite kretanja vrednosti investicionih jedinica u proteklim godinama – isplativost ulaganja, u zavisnosti od fonda koji izaberete, ćete nedvosmisleno videti. Do danas je jasno da su najotporniji na efekte krize bili fondovi očuvanja vrednosti, nezavisno od vremena osnivanja, i investicioni fondovi osnovani nakon prve polovine 2009. godine. Država ne daje garancije za uloge u investicione fondove.

6. Penzioni fondovi i životno osiguranje

Penzioni fondovi su se pokazali veoma izdržljivim uprkos svim problemima sa svetskom finansijskom krizom. Tokom 2009. i 2010. godine su svoju vrednost uvećali iznad prinosa dinarske štednje u poslovnim bankama, što je impozantan rezultat imajući u vidu kretanja na tržištu kapitala. Imajući u vidu dugoročnost ulaganja u ove fondove i njihovu relativnu nezavisnost u odnosu na kratkoročna kretanja i posmatrajući ukupne efekte ulaganja, preporučujemo ulaganja u ove fondove i tokom 2011. godine. Imajte u vidu da je ulaganje u penzione fondove dugoročno ulaganje i da ne postoji mogućnost povlačenja sredstava pre napunjenih 58 godina. Ukoliko prinose želite da iskoristite u kraćem roku, penzioni fondovi nisu adekvatan vid ulaganja.

Vrlo sličan vid ulaganja je i životno osiguranje, koje može nadomestiti nedostatke ulaganja u penzione fondove. Iako uz nešto niže prinose u odnosu na penzione fondove, životno osiguranje vam ostavlja mogućnost da u kraćem roku iskoristite prinose na uložena sredstva – već nakon 3 do 5 godina od početka ulaganja.

Posao zastupnika kapitala je da sačuva imovinu preduzeća i ako je moguće podigne preduzeće „na noge“.

Zastupnici, čija su imena objavljena na sajtu Agencije, će zahvaljujući svom znanju, profesionalnosti i prethodnom iskustvu dobiti priliku da poprave situaciju u preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji. Među tim firmama su i velika preduzeća poput BIP-a, Magnohroma, Ikarbusa i drugih, u kojima radi više od 15.000 zaposlenih a cilj zastupnika je i očuvanje ovih radnih mesta.

Osnivački kapital zajedničke osiguravajuće kompanije iznosiće šest miliona evra. Srbijagas će uložiti 2,9 miliona evra, a Gasprom 3,1 milion evra, tvrdi generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

On je izjavio da očekuje da će u narednih mesec dana biti prikupljene sve dozvole za osnivanje te osiguravajuće kuće u Srbiji.U ponedeljak će, kako je naveo, biti upućen zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije, a potom i zahtev Narodnoj banci Srbije da izda dozvolu za rad te osiguravajuće kuće.

Zajedničko rusko-srpsko osiguravajuće društvo Sogaz Srbija, i ukoliko dođe i Gasprom banka u Srbiju, finansiraće sektor energetike i druge privredne delatnosti, najavio je Bajatović, istakavši da je cilj dolaska tih finansijskih institucija da deo profita koji se ostvaruje na srpskom tržištu od prodaje energenata ostane u Srbiji.

„U 2011. godini ćemo nastaviti dijalog sa vlastima u cilju daljeg razvoja tržišta osiguranja, uvođenjem poreskih olakšica za životno osiguranje“, izjavio je tom prilikom Kristof Cetl, predsednik Upravnog odbora Grawe osiguranja u Srbiji. Iako su rast kursa od 10,02 odsto i pad indeksa BELEX-a od 1,8 odsto pokazatelji teške 2010. godine, celokupno tržište osiguranja u Srbiji doživelo je rast od 5,6 odsto zaključno sa oktobrom mesecom. „Blago jačanje tržišta odrazilo se i na porast premija životnog osiguranja sa sedam na devet evra po stanovniku. Prepoznaje se veliki potencijal srpskog tržišta i očekujemo da će posle kriznog perioda ono nastaviti sa ubrzanim rastom“, napominje Cetl.

Na osnovu naknade štete Grawe je u 2010. gdoini isplatio 385 miliona dinara. Krajem februara ove godine ova kompanija je najviše ulagala u državne hartije od vrednosti. U celokupnoj strukturi ulaganja hartije od vrednosti činile su 83 odsto učešća, depoziti 12,5 odsto, a trgovanje akcijama tek 1,5 odsto. Kompanija Grawe osiguranje u Srbiji beleži rast dobiti veći od 50 procenata već treću godinu za redom.

Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da oko 54% polovnih telefona i SIM kartica prodatih preko interneta sadrže poverljive podatke vlasnika koji ih prodaju.

Podaci do kojih se može doći preko polovnih mobilnih telefona i SIM kartica uključuju podatke o kreditnim i debitnim karticama, PIN brojevima, podatke o bankovnim nalozima, telefonske brojeve, podatke o kompanijama i podatke o prijavi na naloge društvenih mreža kao što su Facebook i Twitter.

Poverljivi podaci korisnika “zarobljeni” u njihovim mobilnim telefonima i na SIM karticama dostupni su i novim vlasnicima uprkos tome što je 81% anketiranih u okviru istraživanja izjavilo da je pre prodaje obrisalo podatke sa telefona i SIM kartice.

Džejson Hart, potpredsednik u kompaniji CryptoCard, koja je sprovela istraživanje za račun kompanije CPP, izjavio je da brisanje podataka sa mobilnih telefona postaje sve teže i komplikovanije.

“Sa novim tehnologijama dolaze i novi rizici, a naš eksperiment otkriva da noviji pametni telefoni imaju veće kapacitete za skladištenje podataka i da se ti podaci lakše mogu povratiti (nakon brisanja) nego što je to slučaj kod tradicionalnih mobilnih telefona,” kaže Hart.

“Najsigurniji način da uklonite sve svoje podatke sa mobilnog telefona i SIM kartice je da uništite SIM karticu,” dodaje Hart.

Prošle godine Home Office je upozorio da gubitak i krađa mobilnih telefona postaju motorni pogon prevara.Nehotična prodaja poverljivih podataka koja je ustvari kolateralna šteta prodaje mobilnih uređaja postaje sve uobičajenija pojava uporedo sa trendom preplavljivanja tržišta polovnim mobilnim telefonima, kaže Deni Harison, stručnjak za podatke mobilnih telefona kompanije CPP. Sa brzim razvojem tehnologije i objavljivanjem novih modela od strane proizvođača nekoliko puta godišnje, potrošači menjaju telefone više nego ikad, dodaje Harison.