Dok oružari u Kragujevcu štrajkuju tražeći rešavanjestatusa fabrike, obezbeđenje poslova i ulaganje u opremu, ministar Šutanovac zbog nestabilnosti u zemljama kojima izvozimo oružje traži nove kupce u zemljamapodsaharske Afrike, poput Nigerije i Angole.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da se često u vidu urbanih legendi u javnosti priča o tržištima na kojima je prodavano oružje još iz doba maršala Tita, a da on želi da te legende pretvori u stvarnost.
Jedna od tih legendi je da je proteklih nekoliko godina Srbija ugovorila sa Libijom poslove vrednije od milijardu dolara. Bilo je i prethodnih godina poslova sa Tripolijem, ali oni nisu bili velike vrednosti, kao u vreme kada je Libija bila stalni i provereni klijent SFRJ. Reč je mahom o remontu vojnih aviona „galeb”, zatim poslova vezanih za školovanje oficira, a dvadeset libijskih pilota je trebalo da ponovo dođe na obuku i trenira na srpskim vazduhoplovima.
„Tek smo poslednje dve godine pokrenuli projekte koje bi trebalo ili su rezultirali ugovorima od više stotina miliona dolara, od kojih je jedan u vrednosti od 400 miliona dolara potpisan i stupio na snagu, a drugi, bolnica po ugledu na VMA u Libiji, svakako će biti odložen na jedno vreme“, ukazuje ministar koji je pre nekoliko dana izrazio žaljenje što ova vojnomedicinska investicija nije započeta.
Šutanovac podseća da se često u vidu sličnih urbanih legendi raspreda i o drugim svetskim tržištima na kojima je naša industrija izvozila za vreme Tita, ali se retko priča, i to tek u poslednje vreme, da smo uspeli da naplatimo svoju robu. „Za razliku od ranije, kada je naša zemlja ostajala uskraćena za naplatu izvoza, danas se svi ugovori realizuju i kompletno naplaćuju“, precizira ministar. Valjda je ovo lepa vest za zaposlene u „Zastava oružje“.
Samo dva dana posle izbora na zasedanju Parlamenta u pet glasanja vladajuća većina je nadglasana. To je već prilično jasan znak da je svemoć dobro uhodane mašinerije vladanja bar „zaribala“ ako nije već počela da se raspada. Od 29 tuđih poslanika, koje je prekupio na „stočnoj pijaci Parlamenta“ (
Italijani, kao i mi, imaju sklonost da svoje ekstremne gestove, bilo dobre, bilo loše, olako proglase za jedinstvene u svetu. Svet je, međutim, veliki i svakakav pa se uvek nađu i bolji i lošiji od nas i njih. Tek minulu vraški prljavu izbornu kampanju proglasili su za: „to nema nigde u svetu.“ Naime, to da jedan od Berluskonijevih koordinatora konstatuje da su političarke sa levice ružne (pa ih je degutantno glasati), da sam premijer kaže kako njegovi politički protivnici – smrde! Da njegov glavni kompanjon Bosi posle svega kaže kako je protivnički kandidat u Milanu budala. Da je pretendetkinja na još jedan mandat gradonačelnika u Milanu, Leticija Morati, reprezentant prave buržoazije (naftaški magnati i vlasnici Intera) berluskonijevskog tipa, za protivkandidata na samom kraju TV duela izvukla dosije po kojem je dotični bio suđen kao crveni terorista. Kraj emisije, bez mogućnosti replike. Optuženi protivkandidat je javnosti stavio na uvid dokumentaciju o tome da je kao mladić zaista bio optužen za učešće u terorističkoj akciji, da je oslobođen optužbe zbog nedostatka dokaza. Da je nezadovoljan tom presudom 1985. godine, započinjući pravničku karijeru, tražio obnovu procesa na kojoj je dokazao da nije imao nikakve veze sa tvrdnjama iz optužbe i definitivno je proglašen nevinim. Nekorektna optužba Berluskonijeve kandidatkinje i uverenje da je do lažno interpretiranih podataka došla preko tajne policije, kao i da je protivkandidatu oduzeta mogućnost replike u TV duelu, okrenuli su mnoge desničarske glasače ne samo protiv Moratijeve, nego i protiv njenog promotera Berluskonija, šampiona u pljuvanja po protivnicima.