мај 2011

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da se često u vidu urbanih legendi u javnosti priča o tržištima na kojima je prodavano oružje još iz doba maršala Tita, a da on želi da te legende pretvori u stvarnost.

Jedna od tih legendi je da je proteklih nekoliko godina Srbija ugovorila sa Libijom poslove vrednije od milijardu dolara. Bilo je i prethodnih godina poslova sa Tripolijem, ali oni nisu bili velike vrednosti, kao u vreme kada je Libija bila stalni i provereni klijent SFRJ. Reč je mahom o remontu vojnih aviona „galeb”, zatim poslova vezanih za školovanje oficira, a dvadeset libijskih pilota je trebalo da ponovo dođe na obuku i trenira na srpskim vazduhoplovima.

„Tek smo poslednje dve godine pokrenuli projekte koje bi trebalo ili su rezultirali ugovorima od više stotina miliona dolara, od kojih je jedan u vrednosti od 400 miliona dolara potpisan i stupio na snagu, a drugi, bolnica po ugledu na VMA u Libiji, svakako će biti odložen na jedno vreme“, ukazuje ministar koji je pre nekoliko dana izrazio žaljenje što ova vojnomedicinska investicija nije započeta.

Šutanovac podseća da se često u vidu sličnih urbanih legendi raspreda i o drugim svetskim tržištima na kojima je naša industrija izvozila za vreme Tita, ali se retko priča, i to tek u poslednje vreme, da smo uspeli da naplatimo svoju robu. „Za razliku od ranije, kada je naša zemlja ostajala uskraćena za naplatu izvoza, danas se svi ugovori realizuju i kompletno naplaćuju“, precizira ministar. Valjda je ovo lepa vest za zaposlene u „Zastava oružje“.

Blic piše da je više od17 firmi ranije je preuzelo dokumentaciju „Fruktala”, da bi deset dalo neobavezujuće ponude. U finalni krug ušlo je četiri, među kojima je i „Nektar”. Ove firme imaće dostup celokupnoj dokumentaciji, a na osnovu čega će moći da dostave obavezujuću ponudu.

„Pivovarna Laško” je vlasnik Pivovarne „Union”, koja je kupila „Fruktal” pre deset godina za 25 miliona evra. Neka su očekivanja da cena za „Fruktal“ bude dvostruka, ili tek nešto manje od toga.

„Krade se ogroman novac, gotovo svaka peta rublja, a vojnici još uvek imaju opremu i oružje lošeg kvaliteta“, rekao je Fridinski. „Svake godine sve se više novaca izdvaja za odbranu, ali uspeh nije velik“, kazao je on dodajući da se u prevari države koriste fiktivni računi za poslove koji su navodno obavljeni.

Za sada se zna da je Rusija odvojila više od 1,5 biliona rubalja (53 milijarde dolara) za nacionalnu odbranu u proračunu za 2011. godinu, što po izjavi tužioca znači da će nepošteni zvaničnici prigrabiti oko 10 milijardi dolara. Huffington post se ovome ne čudi, jer kaže da je korupcija „ruski način života“.

Prema studiji koju je među više od 30.000 zaposlenih u 29 zemalja sprovela GfK, globalna agencija za istraživanje tržišta, tržište rada je polarizovano između razočaranih 18-29-godišnjaka i njihovih starijih, naizgled spokojnijih, kolega. Iako su mlađi radnici uglavnom oslobođeni najvećih odgovornosti na poslu, veći procenat njih je „često“ ili „skoro uvek“ zabrinut za balans između posla i privatnog života, pritiska zbog prekovremenog rada, kao i za svoje zdravlje.

Posmatrajući zaposlene u dve starosne grupe na suprotnim krajevima, samo 21% onih koji pripadaju grupi 18-29 godina su visoko angažovani na radnom mestu koje obavljaju, u poređenju sa 31% onih koji su u šezdesetim godinama. Ovaj jaz od 10 poena između mlađih ‘izvršilaca’ i starijih, koji su uglavnom na višim pozicijama u firmi, predstavlja veliki problem za poslovanje širom sveta. On daje podlogu za stvaranje podeljenih radnih mesta, međugeneracijsku netrpeljivost i može da omete sve uložene napore za regrutovanje, zadržavanje, motivaciju i protok mladih talenata kroz preduzeće.

U Makedoniji (36%), Francuskoj (32%) i Turskoj (32%), blizu trećine najmlađih radnika (18-29 godina) su „visoko angažovani“ na svom radnom mestu što ukazuje na prilično stabilnu i produktivnu situaciju za preduzeća. Međutim, na dnu liste angažovanosti Mađarska i Češka Republika (6%) i Srbija i Portugal (7%) se suočavaju sa složenijom situacijom. Zadržavanje mladih talenata bi moglo da postane problem u ovim zemljama, posebno kada ekonomije dalje ojačaju.

U mnogim zemljama, pritisci na poslu imaju veliki uticaj na dobrobit mlađih radnika. Recesija je zadala dodatni jak udarac aspiracijama mnogih. Više od trećine mladih radnika je zbog loše ekonomske situacije bilo prinuđeno da prihvati posao kojim su nezadovoljni (36%) ili su nazadovali u svojoj karijeri (37%). Čini se da mlađi zaposleni takođe nose teret prilikom ‘zatezanja kaiša’ od strane kompanija. Dve petine (39%) veruje da njihov poslodavac koristi recesiju kao izgovor da od njih traži da urade više, u poređenju sa jednim od četiri starija radnika (24%) koji tvrde isto. Trećina (34%) je takođe zabrinuta zbog nedostatka sredstava za efikasno obavljanje posla, u poređenju sa 22% starijih. Ovo, zauzvrat, ima jak uticaj na dobrobit mladih radnika. Dve petine (40%) su često pod stresom na poslu, što je veći procenat nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi. Štaviše, skoro trećina (31%) oseća pritisak da radi prekovremeno. Kao rezultat, dve petine mladih radnika (39%) su nezadovoljni balansom između posla i privatnog života – ponovo najviši procenat među svim starosnim grupama – dok trećina (32%) veruje da pritisak i stres na poslu često utiču na njihovo zdravlje – 5 poena više nego kod zaposlenih koji su u pedesetim i 10 poena više nego kod zaposlenih u šezdesetim godinama.

Kabinet grčkog premijera juče je objavio da će država prodati svoj udeo u Hellenic Telecommunications Organization, Public Power Corp SA i Hellenic Postbank, čija trenutna vrednost na tržištu akcija je 2,1 milijardi evra. Ove pare ići će u fond koji će biti napravljen za sve prihode od privatizacije. Očekuje se da najveći prihod fonda bude obezbeđen od prodaje 35 milijardi evra vrednih nekretnina u državnom vlasništvu.

Da podsetimo, plan grčke vlade je da do 2015. godine od privatizacije pribavi 50 milijardi evra, a da bi to uspela mora se odreći i udela u lukama Pirej i Solun, kao i u kompaniji Solun vode. Grčka ovo radi na insistiranje Brisela kako bi dokazala EU i vodećim finansijskim institucijama da može sama smanjiti svoj dug, ali i zato što bi stabilizacijom stekla mogućnost za pomoć MMF-a od 12 milijardi evra.

Papandreuov kabinet je takođe najavio budžetska rezanja od oko 2,8 odsto BDP-a, pa ćemo videti da li će deficit biti kao što ga je Evropska komisija predvidela – 9,5 odsto BDP-a, što je tri puta veće od evropskog limita. Dug ove godine može narasti na 158 odsto BDP-a a naredne čak na 166 odsto. Više o ovome pročitajte na sajtu Bloomberg.

Mencinger objašnjava da se „tada smatralo neprimerenim posumnjati u slogan o bratstvu i jedinstvu ili u identitet interesa u socijalističkoj Jugoslaviji. Isto tako su danas neprimerene sumnje u evro i u identitet interesa. Pri tome je jasno da se interesi zemalja članica Evropske unije razilaze i da evro zona nije optimalna monetarna unija“.

On naglašava i da se boji raspada Evropske – i monetarne unije iz dva razloga – „zbog visokih troškova i s tim u vezi povezane nesigurnosti“.

„Najviše me uznemirava ono što ja nazivam jugoslovenskim sindromom. Kada je Jugoslavija tokom 80-tih stupila u period stagnacije, ljudi su počeli tragati za krivcima i profiterima. Na kraju se svako osećao iskorišćenim. Takvih znakova ima i danas. Ljudi u Nemačkoj sve više veruju da ih Grci iskorišćavaju, dok se Grci opet osećaju iskorištenim od Nemaca. Zbog toga se bojim da bi moglo doći do jedne dugotrajne krize“, kaže Mencinger.

On, ipak, smatra da „poslednji dani Evropske unije još nisu došli. Mi se možda nalazimo tamo gde je Jugoslavija bila 1983. Tada su političari očajnički tražili rešenje za ta teška vremena“.

Komentarišući razliku da je Evropska unija zajednica država, dok je Jugoslavija bila jedna država, Jože Mencinger objašnjava da „ekonomski gledano članice Evropske unije više nisu države. Novac, porez, granice – dakle, zemlje Evropske unije su, kao ekonomske jedinice, već izgubile sve one atribute koji čine jednu državu ili ih gube rapidno“.

„Novac se štampa u Frankfurtu. Države više ne mogu preko svojih granica kontrolisati dotok kapitala. Direktive Evropske unije zamenjuju ekonomski sistemi i Evropska unija se sve više trpa u finansijsku politiku. Slovenija je više jedna regija Evropske unije nego što je država“, izjavio je za „Berliner cajtung“ slovenački ekonomista Jože Mencinger.

(Dojče vele)

Naime, radi se o podmićivanju FIFA-inih članova tokom 90-ih godina prošlog veka sa računasportsko-marketinške kompanije International Sports and Leisure (ISL). Inkriminisani sunekadašnji dugogodišnji (1974.-1998.) FIFA-in predsednik Joao Havelange, njegov nekadašnji zet Ricardo Teixeira (63), od 1989. godine predsednik Brazilske fudbalske federacije (CBF) i aktuelni član FIFA-ina Izvršnog odbora.

Pomenuti Brazilci se terete da su primili mito za dodelu televizijskih prava prenošenja utakmica Svetskog prvenstva. Osim toga, BBC nalazi i da jeJack Warner, FIFA-in potpredsednik iz Trinidada i Tobaga, preprodavao ulaznice za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine preko posredničke firme koju je kontrolisao.

Više o ovome na sajtu BBC-a.

Na plate novozaposlenih radnika, poslodavci će od danas plaćati i do 70 odsto manje namete, nego za plate onih koji rade. Za radnike starije od 45 i mlađe od 30 godina neće plaćati ni porez na zaradu, dok je za ostale novozaposlene poresko rasterećenje delimično.

Za novozaposlene državi poslodavci sada plaćaju samo zdravstveni i doprinos za slučaj nezaposlenosti, dok su penzijskog doprinosa koji je skoro duplo veći, oslobođeni.

Procene o tome koliko bi radnika u narednih godinu dana, uz takve olakšice, poslodavci mogli da zaposle kreću se od 20.000 do 50.000. Fiskalni savet je proračunao da se državna kasa na taj način odrekla milijardu dinara prihoda.