Jeste li kulturni ateista, antiteista, neteista, ritualni ateista, agnostik istraživač ili aktivista? To su klasifikacije ateista prema istraživanju Univerziteta u Tenesiju, piše Andrew Brown u Gardijanu a prenosi Kontrapress.
Ideje da iza sadašnjih protesta u svetu stoji narasla srednja klasa koja traži demokratiju nisu sasvim osnovane pišu ekonomisti Daron Ačemoglu i Džejms Robinson. Iako postoji korelacija između rasta prosperiteta i jačanja demokratije, proteste koji su doveli do demokratskih promena i jačanja demokratije (uključujući tu i širenje političkih prava na srednju klasu) vodili su radnici, studenti i zemljoradnici.
Republički zavod za statistiku omogućava svojim korisnicima da brže i jednostavnije dođu do popisnih podataka.
Putem android aplikacije korisnici mogu preuzeti podatke Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji direktno na svoj mobilni telefon.
Podaci su raspoloživi do nivoa opština i odnose se na:
– nacionalnu pripadnost
– starost i pol
– školsku spremu
– pismenost
– kompjutersku pismenost
– maternji jezik
– veroispovest
– bračni status
– ekonomsku aktivnost.
Korisnici mogu da pronađu aplikaciju na sajtu Zavoda pomoću linka – Android APP Google play, kao i direktno da je potraže u Google-ovoj prodavnici aplikacija, pod nazivom Popis 2011.
Nacionalni poreski zakoni i stope nisu u najboljoj meri pratili globalizaciju korporacija i razvoj digitalne ekonomije, pa su nastali veliki jazovi koje međunarodne kompanije mogu lako da iskoriste kako bi veštački smanjile plaćanje poreza, kaže se u novom izveštaju OECD.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je pripremila Akcioni plan sa 15 smernica koje bi omogućila vladama lakšu upotebu finansijskih instrumenata za prikupljanje poreza i sprečavanje međunarodnih korporacija da ih plaćaju u smanjenom obimu ili u potpunosti izbegavaju. Ovaj plan pripremljen je za sastanak ministara finansija G20 u Moskvi.
„Akcioni plan koji bi trebalo da bude primenjen u naredne dve godine predstavlja prekretnicu u istoriji međunarodne poreske saradnje i on će omogućiti pravilnu, transaparentnu i jedinstvenu upotrebu poreskih standarda u zajedničkom međudržavnom delovanju kako bi se sprečili dosadašnji propusti. Međunarodni poreski propisi, u nekim državama na snazi još od 1920-ih, govore da velike kompanije ne moraju da plaćaju porez u dve različite zemlje, što se zloupotrebljava u velikoj meri“, istakao je generalni sekretar OECD Anhel Guria. U zvaničnom obaveštenju ove organizacije istaknuta je i potreba za većim oporezivanjem tzv. nematerijalnih vrednosti, kao što su vrednosti robnih marki ili intelektualne svojine.
Ko su ljudi koji od „mrtve“ letnje sezone prave posao, a da nisu ugostitelji, turistički radnici, proizvođači pića ili sladoleda? Mimo ove konvencionalne liste zanimanja u kojima se najveća zarada ostvaruje na letnjoj dokolici i zabavi, postoje i druge, manje uobičajene profesije, kojima je leto najprofitabilnija niša. Ljudi čije su poslovne priče ispričane na ovim stranicama proizvode suncobrane, bave se starim umetničkim zanatima, organizuju letnje kampove, nude nestandardne taksi usluge, sviraju i pevaju na ulici… Nekima je to stalan izvor prihoda, nekima dodatna zarada, ali ih ujedinjuje poriv da sami sebi budu gazde, nekad i po cenu koju drugi za takvu preduzetničku slobodu ne bi platili. Oni su i cvrčak i mrav u jednoj osobi.
Periskop
8 Nemački izbori, evropsko pitanje: Nevoljni hegemon
U jeku ekonomske krize i prestrojavanja snaga na evropskoj političkoj sceni, predstojeće izbore u Nemačkoj mnogi su ocenili kao ključnu prekretnicu, pre svega – za budućnost evra. Nemačka ne samo da je danas jedan od najuglednijih i najuticajnijih političkih aktera, već je bivši evropski ranjenik iz 1999, vrlo moguće jedina odbrana zajedničkog opstanka ujedinjene Evrope. Svetska javnost pomno prati dešavanja na nemačkoj političkoj sceni i iščekuje ishod izbora, zakazanih za 22. septembar ne bi li naslutila odgovor na pitanje: da li će Nemačka promeniti stavove o spasavanju EU i evra? Najjednostavniji odgovor bi bio: neće!
11 Klimatske promene i ekonomski rast: Koliko košta budućnost?
Naučnici i javno mnjenje sa zabrinutošću gledaju na klimatske promene, ali ne i finansijski sektor: prošle godine je počeo trend napuštanja ulaganja u farme sunca, vetra i plime i ostale ekoizvore energije a u korist profitabilnog prilagođavanja tekućim promenama. Hedž fondovi usmeravaju svoja ulaganja ka preduzećima koja kontrolišu efekte vremenskih anomalija, a mnogi na otopljenje Arktika gledaju kao na mogućnost za otvaranje profitabilnih trgovačkih puteva i eksploataciju sirovina.
14 Australija, bogataš sa sindromom trećeg sveta: Grom iz vedra neba
Predlog pojedinih australijskih ekonomista da se sve nerentabilnija poljoprivredna industrija svede na minimum, kako jedna od najbogatijih svetskih ekonomija ne bi doživela sudbinu zemalja trećeg sveta, australijski mediji kometarišu kao „grom iz vedra neba“. Taj predlog će teško proći ma ko da pobedi na septembarskim izborima, smatraju analitičari, ali bi mogao da postane aktuelan kad već bude suviše kasno.
17 Godina protesta: Virus nemira
Nova previranja u Egiptu ponovo su “vratila film” istoričara na “Proleće naroda” i Evropu iz 1848 – s kojima je upoređivano “Arapsko proleće” iz 2011. Ovog puta je fokus na njegovom drugom delu, kada je lančani revolucionarni požar zatrt uspostavljanjem još centralizovanijih i autokratskijih režima. Ali, ako se sa trga Tahrir pogled skrene ka istambulskom Taksimu, Brazilu, Čileu, Argentini, Bangladešu, Grčkoj, Bugarskoj, Nikaragvi, Bahreinu, SAD, i mnogim drugim uzavrelim državama i gradovima na bezmalo svim kontinentima, na pitanje zašto je 2013. istorijski “najrevolucionarnija” godina u poslednjih nekoliko decenija, nudi se mnoštvo odgovora. Neki od njih uključuju i sveobuhvatne matematičke modele i ukrštanje istorijskih podataka o protestima, tehnološkim promenama, epidemijama i prirodnim katastrofama.
Biznis
22 Marinko Ukropina, generalni direktor SGS Beograd, SGS Adriatica, SGS Slovenia i SGS Bosna i Hercegovina: Sistemom do izgradnje poverenja
Glavni problem u Srbiji je to što smo predugo funkcionisali u uređenom haosu, gde su znanje i kreativnost naših stručnjaka jednostavno neiskorišćeni, ili korišćeni u pogrešnom smeru. Nastavak evropskih integracija će nas verovatno uozbiljiti. Ubeđen sam da je naša privreda sposobna da ispuni sve što se od nje zatraži, i to brže i efikasnije nego okruženje, kaže Marinko Ukropina, generalni direktor SGS Beograd, ćerke kompanije švajcarskog Société Générale de Surveillance, koja od 2001. radi na poslovima kontrolisanja, ispitivanja kvaliteta i sertifikaciji dostignutih standarda u Srbiji i ostalim bivšim jugoslovenskim republikama.
24 Stojan Kemera i Marćin Niedžielski, Barry Callebaut South East Europe: Gužva na tržištu čokolade
Iako predstavništvo u Beogradu ovoga meseca slavi godinu dana rada, grupa Barry Callebaut je stari znalac domaće i ex-YU konditorske industrije: radi se o najvećem proizvođaču čokolade i kakaa na svetu, potencijalnom investitoru u ovom regionu i kompaniji koja je čvrsto rešila da pomeša balkanski osećaj za poslasticu sa švajcarsko – belgijskim kvalitetom i pouzdanošću, osvajajući tako nove generacije ljubitelja čokolade, kažu za B&F Stojan Kemera i Marćin Niedžielski iz Barry Callebaut SEE.
26 Darko Budeč o učešću na takmičenju za najboljeg svetskog preduzetnika: Prava mera svetla
„Moja očekivanja nisu bila mala, i bez obzira što sam zbog posla skoro svake sedmice u drugoj zemlji, ovakav događaj je jedinstveno iskustvo. Biti u prilici da sretnete stotinak vrhunskih svetskih preduzetnika na jednom mestu – to je nešto toliko različito od svega što mi ovde doživljavamo i što me je ohrabrilo ne samo u pogledu mojih poslovnih planova, već i mogućnosti da se u Srbiju privuku investitori koji u proseku prihoduju milijardu dolara godišnje“.
Finansije
29 Kako je Agrocor preuzeo Mercator: Tako je moralo biti
Ako se uporede cene koje su Delhaize i Agrocor platili za Maxi i Mercator, u odnosu na prosečne cene prodaja u regionu u prethodnih nekoliko godina, stiče se utisak da su obe kompanije dobro iskoristile finansijsku krizu i jeftino kupile dva velika prezadužena trgovačka lanca. Očito da je 2011. godine Maxi bio znatno efikasniji nego Mercator u ovom momentu, te kupoprodajna cena ovog trgovinskog lanca u odnosu na EBITDA izgleda jeftinije, dok je Agrokor bolje prošao uzimajući u obzir visinu prihoda od prodaje Mercatora.
32 Izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji možda pred Ustavnim sudom: Made in Srbija
Slavljeničko raspoloženje vlasti u Srbiji zbog otvaranja pregovora o pristupanju Evropskoj uniji teško da deli oko 180.000 radnika koji imaju „rupe u stažu“ jer im zbog tolerisanja poreske nediscipline poslodavci nisu plaćali penzijske doprinose, a od kojih će najmanje 100.000 dodatno biti na šteti zbog usvajanja propisa o retroaktivnom zastarevanju obaveza poslodavaca po osnovu plaćanja poreza i doprinosa za socijalno osiguranje.
35 Libor, pokušaj povratka ugleda: Opet u pogrešnim rukama?
Iako nezavisna komisija koja je dala prednost NYSE Euronext Inc. smatra da je ovo veliki korak u vraćanju poverenja u libor, analitičari smatraju da novi “čuvar” najprimenjivanije stope za određivanje kamata za širok spektar finansijskih transakcija nije ni dovoljno nezavisan niti ima značajan ugled u ovom poslu.
Temat
37 Ulični svirači: Moje su nebo vezali žicom
Ulični svirači su obavezni „dekor“ svih velikih gradova, pa i Beograda. Od nedavno su njihovi nastupi u srpskoj prestonici regulisani izdavanjem dozvola za lokacije i radno vreme, što je nekima od muzičara, koji imaju i druge prihode, „ubilo volju za sviranjem“. Drugima, koji su od sviranja živeli, ovo je zakomplikovalo situaciju jer sada mogu da sviraju samo dva sata dnevno na svojoj lokaciji, što im nije dovoljno za pristojnu zaradu, pogotovo tokom udarne letnje sezone koja pruža mogućnost za najveću zaradu.
40 Proizvođači suncobrana: Kad žene biraju, to je uvek najskuplje
Za najveće proizvođače suncobrana letnja sezona zapravo počinje – zimi, kada se ugovaraju velike serije za proizvođače piva, sokova ili vode, čije će se reklamne poruke na ovaj način naći u baštama mnogobrojnih kafića i restorana. Cene suncobrana na domaćem tržištu kreću se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, pri čemu najskuplje kupuju uglavnom žene za svoje privatne bašte u ekskluzivnim krajevima grada. Najveći konkurenti domaćim proizvođačima su, pored Kineza, Bugari i Poljaci, koji su, po mišljenju naših sagovornika, iskoristili šansu koju smo mi propustili.
42 Specifične turističke usluge – VIP taksisti: Tri u jedan
Luksuzno taksi vozilo, vozač sa belim rukavicama i licencom turističkog vodiča, spreman da udovolji i najzahtevnijem gostu, više nije retkost u Beogradu ali ni u drugim većim gradovima Srbije. „Moderni taksisti“ nude i turistička putovanja, organizuju venčanja, privatne zabave, odlaske na matursko veče i ispunjavaju “posebne želje“.
44 Letnji kampovi za mlade: Avanturisti pod kontrolom
U Srbiji je primetan porast ponuda organizovanih letnjih kampova za mlade u zemlji i inostranstvu, sa različitim programima, ali i cenama. Međutim, naglo povećanje konkurencije ne garantuje i kvalitet ponuda, pa je potrebno pažljivo proveriti kredibilitet organizatora jer ne poseduju svi isto iskustvo i stručnost u radu.
46 Nova energija za stare zanate: Očajne domaćice? Ne, hvala
Radmila Mitrović je sa svoje 73 godine primer uspešne preduzetnice. Zajedno sa Desankom Lazarević ona proizvodi i širom Srbije prodaje rukotvorine a trenutno planira i modernizaciju poslovanja – kupovinu kompjutera i pravljenje sajta. Ove dve žene su dokaz da za započinjanje posla ne postoji starosna niti bilo koja druga barijera, ako imate volju i “vredne ruke”.
48 Zoran Mirković, ulični prodavac nakita od murano stakla: Moja tezga, moja sloboda
Ko jednom posao iznese na ulicu, više se sa nje ne vraća. Ovu rečenicu koja kruži među prodavcima sa uličnih tezgi, Zoran Mirković, kelner, slikar, majstor tetovaže i staklar, prihvatio je posle 15 godina rada na otvorenom, kao svoju životnu istinu.
Intervju
50 Ljubomir Stanišić, portugalski i jugoslovenski kuvar: Kecelja najsrećnijeg čoveka
Jedan kuvar, jedan novinar i dvoje dece pošli su autoprikolicom na put dug “šest meseci ili šest godina”. Tako glasi moderna bajka Ljubomira Stanišića, tridesetopetodišnjeg portugalskog i jugoslovenskog kuvara koji “jede kilometre”: naizmenično vozi, kuva za svoju porodicu, obilazi restorane sa Mišlenovim zvezdicama da bi volontirao, pušta koze na ispašu, hrani patke i asistira u pravljenju sira na usputnim farmama. Povremeno ostavlja svoju porodicu na parkingu kako bi sa poslovnim partnerima proširio hotelijerski biznis u Africi. „Sve što želim je da se posvetim “nomadskom kulinarstvu”, kaže Stanišić u razgovoru za Biznis i Finansije, koji je vođen tokom njegovog kratkog predaha na putu od Baskije ka Nemačkoj, uz pomoć Google telefona.
Skener
54 „Mimov salaš“ od hobija do jedne od najvećih farmi ovaca u Srbiji: Cigla po cigla – jagnje
Oniže, debeljuškaste ovce ispunile su jedanaest koliba nekadašnje ciglane na rubu Sente. Nezainteresovane za šetnju i ispašu zbog tankih nogica koje jedva izdržavaju njihovu težinu, radije očekuju uredno samleven obrok u kojem im se ugađa čak i keksom. Verovatno najveće stado ovaca u Srbiji nije namenjeno ulepšavanju pastoralnih predela Srbije već evropskom tržištu. Za Milana Doronjskog, Milana Mašića i Ivana Kljajića sve je počelo kao zabava, a pretvorilo se u ozbiljan izvozni biznis.
56 Vino Negotinske krajine: Čarobni bunar
Svako hvali svoje vino, ali „čarobni bunar loze i ljudi“ u Negotinskoj krajini i vrednost njenih autohtonih sorti prepoznaju i stranci, pre svega Francuzi i Nemci. U nameri da se dostigne i prestigne „zlatno doba“ s kraja 19. i početka 20. veka, kada se vino sa ovog podneblja uveliko izvozilo u Evropu, Udruženje vinara sarađuje sa mnogim domaćim i stranim institucijama, kako bi se unapredili proizvodni kapaciteti i rešili drugi problemi u razvoju vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma.
58 Proizvodnja bicikala u Srbiji od padova do uspona: Sic i korman, i za put oran
Iako je izum star 130 godina, bicikl do danas ništa nije izbacilo sa njegova dva točka. Opire se automatizaciji i traži finu ljudsku ruku u montaži, i živi svoj drugi život kao prevozno sredstvo nezaposlenih, zdravstveno i ekološki osvešćenih. Sve češće se šrafi i vozi i u Srbiji, uprkos neprijateljskoj drumskoj mreži, a svaka narudžbina je priča za sebe i govori o lokalnom miljeu: u Leskovcu dublira loš gradski prevoz, u Beogradu odražava status vlasnika, a u Vojvodini mu je glavni adut dobar blatobran jer se vozi po svakom kijametu.
Nove tehnologije
62 Victoria Group, priznanje za specifičnu implementaciju SAP-a: Sve to isto, ali malo drugačije
Kako funkcioniše čuveni nemački poslovni softver u domaćoj agroindustriji? Odgovor na to pitanje dala je kompanija Victoria Group, koja je standardizaciju i automatizaciju procesa uradila na specifičan način. Za to joj je odato posebno priznanje, a kada se projekat kompletno završi kompanija će veoma precizno i efikasno moći da upravlja celokupnim tokom procesa „od njive do trpeze“.
64 Ozelenjavanje data centara: “Žderač struje” na dijeti
Donedavno “žderači struje”, data centri sada su primer za neobičan trend – sa porastom produktivnosti smanjuje se utrošak energije. To je rezultat novih rešenja, koja su morala da se nađu s obzirom da su data centri veći zagađivači nego avioindustrija, objašnjava Urlik Ham, stručnjak za ovu problematiku u kompaniji Cisco.
66 Od sijalice do inteligentnog osvetljenja: Zbogom, Edisone
Od Edisona do današnjih dana sijalica je prosto bila sijalica – odvrneš, zavrneš i to je to – svetlosna industrija se menjala strahovito sporo. A onda se sa svetlećom diodom nedavno dogodio preokret koji je otvorio vrata pametnom digitalnom osvetljenju, nametnuvši glavnim proizvođačima oštru utakmicu u kojoj i tržište i kompanije koje ga opslužuju prolaze kroz brze metamorfoze. “Ono što se danas dešava je revolucija u ovoj industriji”, kaže Vojislav Radović, direktor Philips lighting Srbija. “Samo mašta određuje upotrebnu granicu LED i OLED osvetljenja”.
Nauka
70 Zagađenjem protiv zagađenja: Baštensko crevo do neba
„Stratosferni štit“ nalik prilagođenom baštenskom crevu za kontrolisano ispuštanje sumpor-dioksida u stratosferu, mogao bi sa 150 miliona dolara ulaganja i godišnjim toškovima od 100 miliona da za tri godine zaustavi globalno zagrevanje i „kupi vreme“ za razvoj efikasnijih čistih tehnologija, tvrdi čuveni fizičar i matematičar Nejtan Mirvold.
Koktel
72 Skadarsko jezero: Bolesno srce Crne Gore
Kod stanovništva Skadarskog jezera važi pravilo: dete prvo nauči da pliva pa tek onda da hoda. Ovo pravilo svedoči o tome koliko je lokalno stanovništvo povezano sa jezerom i koliko je u prošlosti zavisilo od njega. Život od legalnog ribarenja sada je gotovo nemoguć pa se lokalci okreću turizmu, bar oni koji žive u mestima sa relativno razvijenom infrastrukturom. Ostala mesta su pusta.
74 Filmski festival u Sopotu: Ljubav nije ružičasta
Manir ministra kulture i savetnika za kulturu predsednika Republike da neka novija dela srpske kinematografije nazivaju „antisrpskim“ jer ne prikazuju srpsku realnost u lepom svetlu ponovo je, na neočekivan način, u prvi plan stavio pitanje: šta je to angažovana umetnost? Upravo završeni 42. filmski festival u Sopotu – koji se proslavio emitovanjem u nekim periodima postojanja bunkerisanih dela „crnog talasa“ – dao je svoj odgovor na to pitanje dodeljujući nagrade filmovima čije su teme dobrota, idealizam i pozitivan uticaj na društvo. Junaci dva nagrađena filma, „Krugova“ i „Falsifikatora“, sopstveni ljudski integritet suprotstavljaju trulom sistemu.
Komunikacije
76 Evolucija „šok kampanja“: Žedan, gladan, mrtav i beo
Jedna od prvih šok kampanja koja je uzburkala svetsku javnost bila je serija Benetonovih reklama protiv rasizma, a onda se čitava priča rapidno proširila. Iako se publika zgražava, ili uopšte ne reaguje, brutalnost ostaje često rabljeno marketinško oruđe koje se hrani strahovima (i grehovima) savremenog čoveka.
Reprint
78 Čemu nas uče berberske političke institucije: Država bez batine
Izgleda da nas ustrojstvo berberskog društva uči da je demokratija moguća i bez nasleđa starih Grka a i bez postojanja srednje klase. Povrh toga, čini se da je moguća i “izvrnuta veberovska država”, u kojoj država nije subjekt koji u društvu (može da) legitimno primenjuje nasilje već se od njega svesno uzdržava, pišu na svom blogu “Zašto narodi propadaju”, ekonomisti Daron Ačemoglu i Džejms Robinson.
Vremeplov
80 Anatomske zbirke: Rat za kosti
Razvoj fizičke antropologije gotovo dva veka je pratila velika i organizovana pljačka ljudskih posmrtnih ostataka, najviše autohtonih stanovnika Australije, Afrike i Amerike, a zapadne naučne institucije uglavnom i dalje odbijaju da pokojnike vrate kući. Čelnici Univerziteta u Kembridžu čak javno protestuju da bi repatrijacija posmrtnih ostataka na osnovu geografskog porekla ili kulturne pripadnosti bila diskriminacija i povreda ljudskih prava.
Otisak
82 Da li je Papa katokomunista?
Zbog mnogih stvari Papu Franciska neki smatraju komunistom, između ostalog i zato što je obznanio borbu protiv raznih lobija (bankarskih, koruptivnih, amoralnih) i čišćenje počeo od svoje kuće – Vatikana.
Kada govorimo o izmišljenim uređajima i napravama koji inspirišu stvarnu tehnologiju, britanski akademik Kristofer Moran kaže da njegovo istraživanje pokazuje da su Džejms Bond i Ian Fleming, autor lika, imali veliki uticaj na tehnologiju CIA-e tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.
Kristofer Moran koji je profesor na Univerzitetu Warwick u Engleskoj, analizirao je pisma i razgovore između Fleminga, koji je bio oficir u britanskoj mornarici i bivšeg direktora CIA-e Alena Dejlsa. U njegovoj studiji, on je napisao da je između CIA-e i romana o Džejms Bondu tokom perioda hladnog rata postojao iznenađujuć uticaj, koji je poticao od zajedničkog međusobnog divljenja Fleminga i Dejlsa. Dejls je kasnije otkrio da ga je tokom njihovog sastanka u Londonu 1959. godine Fleming savetovao da CIA ne čini dovoljno u domenu specijalnih naprava. Prema Moranovoj studiji, kao rezultat Flemingovog saveta, Dejls je naručio izradu što više replika Bondovog oružja. Međutim, nije sve išlo glatko jer su tehničari imali problema sa mnogobrojnim tehničkim cakama pri izradi koje se nisu pokazale kao idealna rešenja za stvarni svet.
Očigledno, Dejls nije bio jedina moćna ličnost na koju je Fleming imao uticaj. Za vreme zabave Džona Kenedija 1960. godine, budući predsednik je bio zainteresovan za mišljenje o politici stvaraoca Džejms Bonda. Kako Moran navodi, Kenedi je zatražio Flemingov savet kako da svrgne kubanskog lidera Fidela Kastra, koji je i tada bio dugogodišnji trn u oku SAD. Tada, Fleming je predložio da ubijanje Kastra ne bi bilo dovoljno, već da je potrebno i njegovo poniženje. On je navodno predložio da se ulice Havane preplave pamfletima o postojanju navodnih radioaktivnih supstanci koje izazivaju impotenciju među muškarcima koji nose bradu. Tako bi svi Kubanci morali da se obriju i na taj način bi simbol revolucije prestao da postoji. Ova Flemingova izjava izazvala je smeh među prisutnima, da bi kasnije i sam Džon Kenedi u svojim političkim planovima koji su se ticali Kube, ironično ili ne, pomenuo kako namerava da „raznese prah koji bi učinio da i Kastrova brada otpadne“.
Izvor: Veniti Fer
Želevši da pruži svoj doprinos u aktuelnoj javnoj raspravi o Nacrtu novog zakona o štrajku, Delegacija nemačke privrede u Srbiji zauzela je jasan stav prema ovom veoma bitnom pitanju a koji je koncentrisan u 5 tačaka:
1. Javna rasprava nije transparentna u javnosti i koncentrisana je na samo tri javne rasprave i to u letnjem mesecu julu, kada se mnogobrojni ključni akteri i dobar deo javnosti nalaze na godišnjem odmoru. Potrebno je, takođe, da se promeni sastav sadašnje Radne grupe i ispoštuje jednaka tripartitnost u dijalogu a što u ovom trenutku nije slučaj.
2. Aktuelni nacrt ovog zakona mnogo je gore rešenje od starog Zakona koji datira još iz 1996. godine i neophodno je ili napisati potpuno novi nacrt ili značajno izmeniti sadašnji koji će ispoštovati kriterijume ravnopravnosti svih strana.
3. Potrebno je da se sasvim precizno jasno navedu prava i obaveze obeju strana u nacrtu kao i u svim drugim članovima koji su nejasni, nepotpuni ili mogu višestrano da se tumače.
4. Za poslodavce sadašnji nacrt zakona (i bez lokauta), potpuno je neprihvatljiv u mnogobrojnim predloženim članovima i, ukoliko se donese u toj formi, znatno će uticati na pogoršavanje i nesigurnost svih privrednih tokova u Srbiji.
5. Ukoliko se usvoji ovako predloženi nacrt kao zakon, on će u ogromnoj meri uticati na usporavanje stranih direktnih investicija u Srbiju a mogao bi da utiče i na dislokaciju odnosno izmeštanje sadašnjih proizvodnih pogona nekih sadašnjih nemačkih i stranih investitora van granica Srbije. Nijedan inostrani investitor ne želi da investira u zemlji gde ima situaciju sa svojom kompanijom u kojoj ne može više da kontroliše sopstvene tokove proizvodnje ili da dovodi u pitanje narudžbenice iz ugovornih obaveza koje su vezane rokovima u procesu serijske proizvodnje.
Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, Mihael Šmit, naglašava da je promena aktuelnog Zakona o radu, za koji su sve kompanije zainteresovane, a među njima i 370 nemačkih koje posluju u Srbiji i zapošljavaju preko 25.000 ljudi, neophodna ali da neće ni biti potrebna ukoliko aktuelni Nacrt zakona o štrajku bude ušao u dalju proceduru: „I pored toga što smo pokušali da o ovom Nacrtu i javnoj raspravi informišemo sve naše članice, imam utisak da je veoma mali broj njih uopšte obavešten o tome, mada smo već dobili negativne reakcije o Nacrtu od kompanija koje spadaju u najveće nemačke poslodavce u zemlji. Ovde se ne radi samo o dva-tri člana Nacrta.
Veliki broj je nedefinisanih i problematičnih stavki u Nacrtu da bi se on tek-tako i u takvoj formi usvojio od strane Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i kao takav ušao u dalju parlamentarnu proceduru na usvajanje“, mišljenja je Michael Schmidt.
U Delegaciji nemačke privrede u Srbiji su, takođe, mišljenja, da je ovakav Nacrt zakona o štrajku protivan interesima i stranim i domaćim poslodavcima te da će sa eventualnim usvajanjem takvog Nacrta sigurno znatno opasti interes nemačkih preduzeća za daljim direktnim investicijama u Srbiju.
Detroit, grad koji je 1960. godine bio najbogatiji grad u Americi, objavio je bankrot i na taj način postao najveći grad u SAD koji je to učinio. Kako bismo razumeli krizu i kolaps prestonice automobilske industrije moramo se osvrnuti na 40 godina federalne politike. Tragedija koja je zadesila ovaj grad i njegove stanovnike pravi je podsetnik nenamernih posledica federalnog zakonodavstva, čiji je jedan od ishoda masovna migracija belog stanovništva 20-ih godina u gradove poput Detroita, poznata pod nazivom „white flight“, koja je i uzrok današnjih problema.
Danas 60% dece u Detroitu živi u siromaštvu, a veruje se da je čak 50% populacije funkcionalno nepismeno. Od oko 370 kvadratnih kilometara, koliko iznosi površina grada, 33% je prazno i napušteno. Nezaposleno stanovništvo čini 18% populacije. Glavnim razlogom ekonomske nesreće koja je zadesila grad smatra se gubitak od 48% svih fabričkih poslova u državi Mičigen u periodu od 2000. do 2010. godine. Očigledno pitanje koje sledi je – zbog čega?
Mnogi smatraju da veliki broj odgovora leži u nadležnosti NAFTA- e (Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini koji čine SAD, Kanada i Meksiko a koji je osnovan 1994.godine). Smatralo se da će se sporazumom povećati efektivnost poslovanja u oblasti ekonomije. Međutim, danas je sve veći broj naučnih istraživanja koji tvrde da je upravo NAFTA koštala SAD milione poslova u oblasti industrije.
Dok se mnogi fokusiraju samo na efekte koje je NAFTA imala na Detroit i industriju u celini, istoričari ekonomije vraćaju se u davnu 1970. godinu i početak onoga što nazivaju „Rust Belt“ tačnije trenutak u istoriji kada je istočni deo američkog Srednjeg zapada pogodila deindustrijalizacija.
Iste godine osnovana je i Agencija za zaštitu životne sredine, mnogi tvrde – koja je delovala na štetu teške industrije. Naime, najvažnija potreba svake industrije je što pristupačnija energija. Vremenom je pooštravana regulativa u oblasti proizvodnje energije a nedavno, kada je kulminiralo Arapsko proleće i kada je porasla cena nafte, ono što je decenijama bila kompetetivna prednost za američku industriju nestalo je.
Te 1970. godine takođe je usvojen Akt o zdravlju i bezbednosti na radu koji je omogućio radnicima da dobijaju veće odštete za povrede na radu a poslodavcima podigao troškove održavanja fabrika.
Kada je poskupelo poslovanje, pogoršala se situacija i na tržištu rada. Grad nije mogao da se izbori sa odlaskom velikog dela populacije, odnosno poreskih obveznika.
Skoro 5 decenija neposlovanja uzrok su migracija i potrage ljudi za novim ekonomskim mogućnostima. Danas je Detroit grad sa najgorim mogućim scenarijom: slaba ili nekvalifikovana radna snaga i mali broj prilika za zaposlenje.
Izvor: Policymic
Kontrast između američkog i evropskog tržišta automobila je veliki i prikazuje značajne razlike dve privrede. U junu je prodaja automobila u Evropi pala na najniži nivo od 1996. Istovremeno, u SAD je prodaja dostigla nejveći rast od kraja 2007.
U SAD je prodaja automobila skočila za 11% od juna prošle godine, odnosno za 75% je iznad najniže tačke, dostignute početkom 2009. godine. Velika Britanija je i dalje jedina svetla tačka u Evropi. Prodaja je u ovoj zemlji je rasla u 16 uzastopnih meseci, da bi u junu bila 13,4% veća u odnosu na isti period prošle godine. Nasuprot tome, nemačka prodaja je pala za 4,7%, italijanska za 5,5%, a francuska za 8,4%. Što se proizvođača tiče, prodaja Peugeot-Citroen je pala za 10,8%, Fiata za 12,6%, ali i američkog GM za skoro 10%. Renoov jeftiniji brend Dacia, doživeo je rast od 17%, dok je Ford prijavio povećanje od 8,1%.
EU ima kapacitet da proizvede nešto više od 19 miliona vozila godišnje. Tokom 2012 prodato je oko 13,1 miliona primeraka, a ove godine je projektovan pad na oko 12 miliona. (Poređenja radi, tokom 2008. kupljeno je 16 miliona automobila u EU.) Međutim, treba uzeti u obzir nekoliko činjenica koje ne govore u prilog skorijem povratku pozitivnog trenda na Starom kontinentu. Ako se uzmu u obzir i najoptimističnija predviđanja, ekonomija Evrope će veoma polako rasti u dužem periodu. Takođe, Evropa je na pragu značajnih demografskih promena sa nekoliko zemalja koje će se suočavati sa opadanjem broja stanovništva, kao i njegovim starenjem. Veoma je bitna i činjenica da postoji pomak u globalnoj podeli rada i da se auto-proizvodnja sve više kreće ka istoku. Dok su Italija, Španija i Francuska doživeli oštar pad u svojoj auto-proizvodnji u poslednjih dvadeset godina, proizvodnja u Češkoj i Slovačkoj je porasla 3 puta u poslednjoj deceniji, a sada proizvode više od Francuske. Slovačka, uzgred, ima najveću proizvodnju automobila po glavi stanovnika u svetu. Izveštaji sugerišu da Rusija ima sve veće domaće tržište, predodređeno da uskoro nadmaši Nemačko. Rumunija je spremna da prevaziđe Italiju u proizvodnji automobila. Italijanske fabrike auta rade blizu 45% kapaciteta. Stariji i manje efikasan deo proizvodnog kapaciteta nalazi se u evrozoni, a Ford je najavio zatvaranje tri evropske fabrike. Međutim, ta najavljena zatvaranja su nedovoljna za profitabilnu proizvodnju u skorije vreme, smatraju poznavaoci tržišta. Osim toga, sa visokim nivoom nezaposlenosti i slabe privrede, Italija, Španija i Francuska su nagovestili da neće tolerisati dalju „racionalizaciju“ evropske auto-industrije.
Postoji nekoliko faktora koji mogu da objasne jači oporavak auto industrije u SAD. Prvo, bankrot General Motorsa i Chryslera i lagano odumiranje Forda pomoglo je restrukturiranje industrije, deo proizvodnje je zatvoren, pa sve tri kompanije sada posluju profitabilno i rade blizu 90% svog kapaciteta. One su oprezne kada je reč o širenju proizvodnje. Nasuprot tome, Evropa je jednostavno bila sporija kada je reč o restrukturiranju sektora auto-industrije i, uprkos ekonomskoj i monetarnoj uniji, mnogi su podeljeni o odabiru daljeg puta za evropske proizvođače. Drugo, američki zvaničnici su brzo reanimirali finansijska sredstva koja podržavaju sigurnost tržišta i omogućavaju kreditorima da obezbeđuju svoje kredite. Ovo ujedno čini i značajan deo porasta ne-revolving američkog potrošačkog kredita. Treće, SAD tržište rada se postepeno poboljšava, američka privreda je ostvarila približno 4,5 miliona novih radnih mesta u poslednje dve godine. Poenta nije o snazi u apsolutnom smislu, već u odnosu na Evropu. Tržište nekretnina u SAD se takođe oporavlja, sa najvećim rastom indeksom cena nekretnina još od sredine 2006.
Izvor: seekingalpha.com
Kada pomislite na japanski organizovani kriminal verovatno vam prvo napamet padnu jakuze, najbrojnija kriminalna organizacija na svetu čiji članovi su vrlo prepoznatljivi: kratko ošišani, istetovirani po celom telu i bez malog prsta na ruci, koji ritualno odsecaju i poklanjaju ga svojim šefovima.
Organizovani su kao sindikat – imaju i svoj penzioni fond, kao i interni časopis koji čak ima stranicu sa poezijom i pecaroškim dnevnicima šefova mafije.
I, verovali ili ne, mogu i da odgovaraju pred zakonom. Jedna Japanka je ovo iskoristila i tužila mafijaškog šefa Keniči Šinodu tražeći da joj refundira 170.000 dolara koje mu je davala „za zaštitu“ svog restorana.
Ova anonimna žena je Keničijevoj grupi 12 godina plaćala reket pod pretnjom požarom u slučaju da prestane da plaća.
Još jedan ugostiteljski objekat pokrenuo je pravnu akciju protiv iste kriminalne grupe tvrdeći da mu je spalila restoran kada je prestao da joj plaća reket. Porodica čoveka koji je u tom požaru poginuo dva meseca ranije tužila je jakuze za odštetu. U tom slučaju sud je presudio u korist porodice.
Izvor: Kvarc