Fenomen otvaranja granica, proširenja tržišta, lakoće komunikacije i putovanja sa jednog dela planete na drugi predstavlja jednu od posledica globalizacije. Jedan od njenih najočiglednijih rezultata je de-teritorijalizacija: razbijanje jakih veza sa teritorijom na kojoj smo rođeni i izgradnja novih veza kroz društvene mreže, piše Karlo Bordoni italijanski sociolog.
Američki energetski gigant napušta planove za proizvodnju solarnih panela zbog „prezasićenosti tržišta“, a svoju tehnologiju, koja je razvijana poslednjih pet godina, prodao je kompaniji First Solar za 84 miliona dolara.
Istovremeno, First Solar je zabeležio pad profita od čak 70% u poslednjem kvartalu, zbog čega je značajno umanjio predviđanja za čitavu 2013. godinu, dok akcije ove kompanije od juče gube na vrednosti. Tehnologija koju je GE prodao First Solar-u podrazumeva razvijene baterije i solarne panele za koje se veruje da u ovom trenutku najbolje iskorišćavaju potencijal solarne energije.
Ovakav razvoj događaja i izlazak jednog od najvećih svetskih snabdevača električnom energijom iz solarne tržišne utakmice još jednom potvrđuju da je svetsko tržište već prezasićeno mnogim proizvođačima solarnih panela, među kojima oni iz Azije, pogotovo Kine u velikoj meri zadaju veliki udarac svojim konkurentima sa zapada svojim nsikim cenama, piše Wall Street Journal.
Prema najnovijem izveštaju Indeksa boljeg života (Better Life Index) OECD je ocenjivao zadovoljstvo među stanovnicima 36 država članica ove organizacije. U Grčkoj je možda najveća kriza, ali Mađari su i od njih nesrećniji. S druge strane, Skandinavci se izdvajaju kao najzadovoljniji svojim životom.
OECD već godinama meri nivo sreće među građanima svojih članica. Ocenjuje se osećaj tzv. životnog zadovoljstva pre nego trenutnih osećanja izazvanih kratkotrajnim pozitivnim ili negativnim uticajima. Upitani da ocene svoju generalnu satisfakciju životom na skali od 1 do 10 stanovnici unutar 36 država OECD dali su prosečnu ocenu 6,6. Međutim, osećaj životnog zadovoljstva nije ravnomerno raspoređen među članicama. Estonija, Grčka, Mađarska, Portugalija i Turska imaju veoma niske proseke, svi ispod 5,5. S druge strane, kao najsrećniji izdvajaju se stanovnici Islanda, Norveške, Švedske i Švajcarske sa ocenom 7,5.
Prilikom ispitivanja utvrđeno je da nivo obrazovanja igra veliku ulogu u subjektivnom osećaju životnog zadovoljstva. Naime, oni ispitanici koji imaju samo osnovnoškolsko obrazovanje širom OECD dali su prosečnu ocenu 6,2, dok su osobe sa visokim obrazovanjem dali prosečnu ocenu 7,1. Polne razlike ne igraju veliku ulogu u konačnoj oceni jer se eventualne razlike u ocenjivanju kreću u okviru 0,1 poena.
Indeks boljeg života takođe ocenjuje i mnogo pojedinačnih faktora koji utilu na osećaj opšteg ličnog zadovoljstva. Što se tiče pozitivnog osećanja zbog ličnog postignuća tiče, prvo mesto dele stanovnici Japana, Islanda i Danske, dok su Turci, Estonci i Mađari u tom smsilu najdepresivniji. Naše severne komšije su u ukupnom skoru „najnesrećniji“, jer je prosečna ocena životnog zadovoljstva tek 4,7. U jednom prošlogodišnjem istraživanju tek 6% Mađara navelo je da se oseća srećnim.
Zemlja koja je proćerdala vreme blistavog razvoja zakuvavajući nevolje. Zemlja kružoka. Zemlja izvan vremena. Sa čitavim masama pušača koji se zimi tiskaju na terasama, čekajući Kineze. Nismo znali da budemo napredni i sada svako plaća greške. Zemlja u kojoj ljudi galame na pijedestalu od ljuštura pojedenih rakova. Jedino je dobro što sad možemo otići na večno praznovanje. Na kraju nas je snašlo ono što Mišon kaže da se dogodilo Rembou: stradao je od ruke istih onih čiji ga je rad obogaćivao; obogatio je sebe jednom raskošnom smrću, krvavom poput smrti kralja koga žrtvuju njegovi podanici; imao je bogatstvo jedino u zlatu i od njega je i stradao.
Blistavi uspon izazvao je nestanak jednog finog sveta, velikog broja dobroćudnih ljudi.
Pre izvesnog vremena sve se promenilo i, uz to, postalo nepodnošljivo domaće. Vladavina hipnoze blagostanja gušila je, jer je blistavi uspon izazvao nestanak jednog finog sveta, velikog broja dobroćudnih ljudi. Bilo je mučno gledati kako je građanin postajao sve namrgođeniji što smo se više predavali iluziji o napretku. Kada je nastupila kriza, činilo se da je ona pomogla da se bar smanji nivo gluposti umišljenih, odvratnih kretena. Ali to se nije dogodilo. Ipak, ne treba smetnuti s uma da su krize česta pojava, ako ne stalna, i da imaju jednu veoma dobru stranu, jer nude trenutke velikog potresa i kreativnosti. I zbilja, da nema krize, ne bismo imali o čemu da pričamo. Po mišljenju organizatora javnih rasprava o toj temi u Centru za savremenu kulturu, u Barseloni, krize ne samo da uvek otvaraju izvestan prostor slobode pre nego što se kristališe novi poredak nego, štaviše, omogućavaju da se ponovo postave velika pitanja.
Na kraju krajeva, kriza je suštinski element svakog napora koji činimo ne bismo li otkrili smisao sveta. Na razgovorima u Barseloni učestvuju Soledad Puertolas, Saskia Sasen, Gosta-Esping Andersen, Fransoaz Žilijen, Avišaj Margalit, Klaudio Lomnic-Adler, Eva Ilouz, Anton Kostas, Etjen Balibar. Naslov tih razgovora, Da nema krize još bismo bili bakterije, čiji je autor Horhe Vagenzberg, nudi naznake da je ona koliko realistična isto toliko i optimistična, pa nas podseća da nema razloga da i najsurovija stvarnost bude lišena humora. Svet se ruši, ali postoji neko ko zvižduće pesmu. Setio sam se jedne scene iz Saramagovog romana o smrti Rikarda Rejša. Scene u kojoj, dok Evropa punom brzinom hrli u rat, jedan čovek sedi na obali Atlantika i pita se da li on, Rikardo Rejš, postoji.
Krize, takođe, služe da pruže priliku za smirenost, pa čak i povratak klasicima. I tako, prošle nedelje, dok smo ponovo, gotovo pukim čudom, gledali na televiziji film Jug Viktora Erisea, razmišljali smo kako će se sutradan pitati zar to nije tragedija što umetnici poput Erisea godinama ne snimaju. Biće to veliki dan kada učesnici pomenutih razgovora budu ujedinili snage ne bi li odgonetnuli tajnu zašto, u vreme krize ili bez nje, uvek maltretiramo najbolje! Ali nije se uopšte o tome govorilo pre podne narednog dana, tog prepodneva od kojeg se jedino sećam kužnog zadaha domaćeg anisa u vazduhu i vriske na radio stanicama i sveopšte gungule na televiziji: jedne sumanute trke da se bude najglasniji na osunčanim terasama ili unutra, među ljušturama od rakova, jer je svako nastojao da što glasnije emituje opštu žalopojku za zlatom koje smo izgubili.
Pišem dok slušam kuknjavu na radiju i grcave, ostrašćene reči najvećih brbljivaca prizivaju mi u sećanje pitanje koje je postavio Mario Levrero o Nervalu: „Kako je moguće da se u Aureliji, iako se nalazio u stanju ludila, izrazio jednim smirenim, neizmernom nežnim stilom? Pitam se šta bi se dogodilo ako bi se svim ludacima prepisala klasična kultura.“
Prevod sa španskog: Biljana Isailović
Dok Hrvatska pošta najavljuje nova otpuštanja više od hiljadu zaposlenih, hrvatski mediji spekulišu koliko su ozbiljne najave najvećeg hrvatskog trgovinskog lanca „Konzum“ da uđe na tržište poštanskih usluga, a članovi najmlađeg poštanskog sindikata „Feniks“ tvrde da je državni poštanski operater sistematski uništavan kako bi se jeftino prodao Austrijskoj pošti.
Pod alarmantnim naslovom „Slom državnog preduzeća“, hrvatski dnevnik „Jutarnji list“ najavljuje da će Hrvatska pošta do kraja godine otpustiti 1.100 ljudi, a njih 800 izgubiće posao već ovog meseca. Državni poštanski operater je u prvih pet meseci ove godine imao gubitak od 29 miliona kuna, a do kraja godine taj će gubitak narasti na 60 miliona kuna, tvrdi hrvatski dnevnik, uz opasku da 70% troškova otpada na zaposlene. Dobit koju će prikazati državno preduzeće je rezultat prodaje nekretnina, a ne raznošenja pisama, a trenutno se razmatra opcija o zatvaranju nešto više od 300 poštanskih ekspozitura.
Krajem prošle godine, agencija Rojters prenela je vest iz hrvatskih medija da Hrvatska pošta ulazi u trenutno najunosniji legalni biznis u Hrvatskoj – otkup zlata. Nova usluga trebalo bi da se odvija u nekoliko faza, a prva podrazumeva da se zlato otkupljuje u 30 poštanskih ekpsozitura, te da u slučaju pozitivnih poslovnih rezultata taj posao bude proširen na 200 poštanskih filijala. Prema pisanju hrvatskog „Poslovnog dnevnika“, cilj ovog projekta je da se povećaju prihodi uz postojeću infrastrukturu i zaposlene, te da se državni poštanski operater pozicionira kao novi kanal na tržištu otkupa zlata i time privuče veći broj korsinika u poštanske ekspoziture. Iz saopštenja Hrvatske pošte povodom nove usluge, list citira da je reč o pilot projektu koji treba da iskoristi veliki rast otkupa zlata u Hrvatskoj, ali i celoj Evropi.
Pad usluga se nastavlja
Međutim, ubrzo nakon toga, na predstavljanju Programa restrukturiranja Hrvatske pošte od 2013. do 2018. godine, Alen Premužak, predsednik uprave Hrvatske pošte je najavio otpuštanje nešto više od hiljadu izvršitelja poštanskih usluga tokom 2013. godine, za koje je analizom utvrđeno da predstavljaju tehnološki višak.
Prema navodima „Jutarnjeg lista“, na hrvatskom tržištu poštanskih usluga u prvom tromesečju ove godine nastavljen pad broja ovih usluga za oko 2% u odnosu na isti period prošle godine. Najveći deo ukupnog broja poštanskih usluga, 52,4%, ostvaren je u okviru univerzalne usluge, čime se udeo te usluge na tržištu smanjio za oko 1% u odnosu na prethodno tromesečje. S obzirom na vrstu pošiljaka, najveći udeo na tržištu od 87% imale su pismonosne pošiljke, koje uključuju i direktnu poštu, te preporučene i pošiljke s označenom vrednošću, dok su najmanji udeo (3,1%) zabeležili paketi.
U protekle dve godine Hrvatska pošta je već otpustila dve hiljade radnika, „čime je uštedela 200 miliona kuna“, a trenutno broji oko 10.600 zaposlenih. „Hrvatska je u Evropi šesta zemlja po uspešnosti smanjenja zaposlenih u javnom sektoru, a u sektoru u kojem digitalna komunikacija predstavlja problem za klasične poštanske usluge i time se kompanijama smanjuju prihodi, otpuštanja su nužna“, objasnio je Premužak prilkom predstavljanja programa restrukturiranja državnog pošatnskog operatera.
Međutim, sa druge strane njegovi predstavnici se žale da hrvatska regulatorna poštanska agencija HAKOM nije zaštitila pravo Hrvatske pošte na monopol u segmentu dostave univerzalnih pošiljaka do 50 grama, koje joj je dodeljeno kako bi nadoknadila gubitke u područjima koja nisu isplativa, a na kojima, kao državni operater mora da vrši dostavu pod jednakim uslovima kao i na komercijalnim tržištima. Zbog kršenja ovog prava i nelojalne konkurencije, predstavnici Hrvatske pošte tvrde da su izgubili 700 miliona kuna.
Todorić ili Austrijanci?
Istovremeno, hrvatski mediji spekulišu o novom komercijalnom igraču na tržištu poštanskih usluga. Naime, ulazak u ovu delatnost već duže vreme najavljuje vodeći trgovački lanac u Hrvatskoj „Konzum“, koji je polovinom prošlog meseca objavio da je na sednici Nadzornog odbora kompanije, između ostalog potvrđeno da će se „poslovanje Agrokorovog maloprodajnog lanca proširiti novim delatnostima, na pružanje poštanskih usluga u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju i na kurirske usluge“.
Za razliku od spekulacija hrvatskih medija povodom ozbljnosti „Konzumovih“ namera da se upusti u poštanski biznis, u poštanskom sindikatu „Feniks“, koji su prema tvrdnjama članova prošle godine osnovali „mladi i neiskvareni poštanski radnici u borbi za očuvanje radnih mesta“, ističu da je krajnji cilj urušavanja državnog poštanskog operatera njegova prodaja Austrijskoj pošti. Prema tvrdnjama sindikalnih aktivista, ovo državno preduzeće je sistematski uništavano dovođenjem partijskih kadrova na rukovodeća mesta, bez ikakvih stručnih kompetencija, a koji su zapošljavani mimo konkursa. „Zaduživanje preduzeća, namerno i svesno uništavanje osnovne delatnosti, izvrgavanje tendera i javnih nabavki u svim segmentima i sklapanje štetnih ugovora“, samo su neki od poteza koji su, prema rečima sindikalaca, uništili hrvatskog državnog operatera, „ a čiju će egzistenciju definitivno dovesti u pitanje dolazak Austrijske pošte u Hrvatsku nakon liberalizacije tržišta, koja je samo prošle godine imala više od 180 miliona evra dobiti“. Prema tvrdnjama iz „Feniksa“, cilj Austrijske pošte je da već do kraja naredne godine uzme 10% poštanskog tržišta u Hrvatskoj, a nakon toga i da „uz blagoslov hrvatskog političkog rukovodstva preuzme već posrnulu Hrvatsku poštu“.
Ne dešava se svaki dan da korporativna istraživanja nude i daju smernice čuvenim evropskim fudbalskim klubovima. Skorašnji naslovi ukazuju na to da je Real Madrid na granici da obori svetski rekord na tržištu transfera igračima, po drugi put u četiri godine, sa ponudom od preko 130 miliona dolara za dobijanje fudbalera Totenhema, Gereta Bejla – ovo predstavlja jedan takav redak trenutak.
Naš savet Real Madridu: Ne sprovodite daljnju kupovinu fudbalskih superstarova na štetu izgradnje uravnoteženog tima.
Šefovi odseka posvećeni izgradnji dobro zaokružene ekipe, balansiranju opsega veština zarad timske efikasnosti, bili bi znatno uspešniji od onih koji su fokusirani na izgradnju timova oko zvezde-pojedinca, prema CEB-ovom istraživanju finansiranja talenata, sprovedenom na više od 2.200 zaposlenih u finansijama u više od 75 globalnih organizacija.
Realova skorašnja istorija sa travnatog terena doprinosi ovakvom glavnom zaključku:
Ulaganjem samo u pojedine zvezde neće se postići bolje performanse tima.
Ispod su tri ubedljive pouke za one koji žele da poboljšaju učinak tima, bilo u poslu ili u fudbalu:
Lekcija 1: Izbegavajte “Galaktikos“ pristup za jačanje tima
Naše istraživanje je pokazalo da se zaposleni u odeljenju za finansije grupišu po kompetentnosti u pet različitih grupa, od kojih svaka ima svoje nadležnosti i različit uticaj na ukupnu efikasnost ekipe. Većina odeljenja koja smo ispitali bila su dobro zastupljena sa kompetencijama osoblja, izloženog odgovornostima povezanim sa izvršnim operacijama, “golgeterima” u svetu finansija, ako hoćete. Iznenađujuće, otkrili smo da ove veštine nisu bile kompetentnosti predvidljive za generalni uspeh čitavog tima, što može objasniti i zašto je 87% svih glavnih finansijskih direktora (CFO) koje smo intervjuisali bilo nezadovoljno “talent-miksom” svojih timova.
Tipično odeljenje za finansije podseća na ‘Real Madrid Galacticos’ eksperiment iz ranih 2000-ih: glomazna ‘zvezdana konstelacija’, uključujući superstarove Zinedina Zidana i Dejvida Bekama, koji na kraju nisu uspeli da pruže ‘održivi uspeh’ na terenu.
(Fudbalska superzvezda, kao što je to npr. Dejvid Bekam, nije u stanju da sam pobedi protivnika…a ko jeste? Foto: Rojters/Rasel Bojs)
Lekcija 2: Najbolji timovi poseduju najbolji balans nadležnosti tj. sposobnosti
Tri kompetencije koje su najviše uticale u svetu finansija povezane su sa ne-tehničkim, ili tzv. „mekim“ veštinama, uključujući i sposobnost za jasno i razumljivo komuniciranje, dokazanu poslovnu sposobnost, odnosno, da pozajmimo fudbalsku metaforu, oni koji umeju da gledaju dalje od svoje uloge tj koji su u stanju da imaju pregled situacije na čitavom terenu.
Najefikasnije ‘odseke’ koje smo videli u (španskom) fudbalu nekako nas pre asociraju na Barselonu, Realovog mitskog rivala; to je klub dizajniran oko timskog rada, čiji igrači poseduju međusobno dobro izbalansirane kompetencije. Uspešnim timovima nije potrebna samo magija golova koje postiže jedan Lionel Mesi, već i autoritativno liderstvo jednog Karlosa Pujola, kao i pametan graditelj igre, kakav je plejmejker Ćavi Ernandez.
(Barselona je zdušno prihvatila princip timskog saglasja. Foto: Rojters/Albert Gea)
Lekcija 3: Napraviti razliku između timskog i pojedinačnog rada
I dok je 2009. rekordni transfer Kristijana Ronalda iz Mančester Junajteda doprineo mnogim impresivnim ličnim statistikama, koje se tiču samo ovog igrača, pojedinačna priznanja na njegov račun nisu dovela do one vrste održivog timskog uspeha kojeg su očekivali Realovi fanovi – naročito kada je u pitanju ‘gornji dom’ evro-fudbala, Liga šampiona.
(Kristijano Ronaldo i Real Madrid često su se suočavali sa hladnom stvarnošću: sa razočaranjem. Foto: Rojters/Huan Medina)
Finansijska odeljenja su takođe bolovala od neusklađenih podsticaja, po kojima bi pojedinci i njihove karakteristike bivale nagrađivane na uštrb timske efikasnosti. Tako su najbolja finansijska odeljenja redizajnirala svoju praksu zapošljavanja i učinka u cilju odražavanja značaja “mekih” veština, koje su najvažnije za uspeh tima. U praktičnom smislu, to je značilo promenu strategije: daleko od regrutovanja nekog budućeg čudesnog pojedinca, kao što je to dosad bio slučaj, već, umesto toga, tragati za novim izvorima talenata – za onima čiji će talenat podići ukupni sastav veština i sposobnosti tima
Predlažemo da rukovodioci Real Madrida obrate pažnju na pouke koje proističu iz našeg istraživanja, kao i da nauče nešto iz svoje nedavne istorije: fokus treba da je na izgradnji izbalansiranog tima, a ne na pridobijanju pojedinačnih superstarova.
Kruti Bharuča (Atlantic Blog Quartz) 4. avgust 2013
(Kruti Bharucha je viši direktor CEB . Ona vodi istraživanja vezana za zapošljavanje , razvoj i upravljanje skupovima finansijskih veština)
(M.L)
Jedan od bivših vodećih ekonomista MMF proglašen je za prvog čoveka Banke Indije, u trenucima kada se ova zemlja bori protiv rekordnog pada vrednosti nacionalne valute.
Ražan je još 2005. upozorio da će izbiti globalna ekonomska kriza. Ovaj pedesetogodišnjak juče je proglašen za novog glavnog čoveka Centralne banke Indije i biće na tom mestu najmanje pet godina, koliko traje jedan mandat guvernera.Istovremeno, u Indiji, trećoj ekonomiji u Aziji, iza Kine i Japana, nacionalna valuta, rupi, zabeležila je novi rekordni pad.
Zapadni ekonomisti uvažavaju Ražana kao pragmatičnog stručnjaka koji će pokušati da se uhvati u koštac sa rastućom inflacijom. Međutim, upravo njegova stručnost biće mu i najveći neprijatelj, smatraju indijski poznavaoci prilika, jer će „javnost na azijskom podkontinentu imati prevelika očekivanja i tražiti da se rešenja za ekonomske probleme pronađu preko noći“.Raguram Ražan veruje da je godišnja inflacija od 5% dostižna i održiva za ovu ekonomiju u razvoju, ali će zahtevati i formiranje komisije za monetarnu poltiku, kako bitne finansijske odluke ne bi bile isključivo u rukama jednog čoveka, prenosi Financial Times.
FIA, Svetska automobilistička federacija, planira započinjanje novog šampionata auto-trka za 2014. godinu. Formula E je električni bolid koji može da razvije brzinu od 220 km/h.
Alehandro Agag, izvršni direktor budućeg Formula E šampionata, kaže da zvuk motora električnih formula najviše podseća na zvuk lovačkih aviona. Šampionat će započeti u septembru sledeće godine i prvi put će biti održan u deset velikih svetskih gradova, po principu Fomrmule 1, sa deset takmičarskih timova sa po dva takmičara. Očekuje se da će Peking biti grad u kome će otpočeti ovo „zeleno“ takmičenje, pomalo simbolično jer je kineska prestonica i najzagađeniji grad na planeti. Među ostalim domaćinima trka biće i London, Los Anđeles i Rio de Žaneiro. Od takmičarskih timova se izdvajaju američki Andretti Autosport, britanski Drayson Racing i kineski China Racing, sa budžetima između pet i deset miliona američkih dolara.
Vozila Formule E biće pokretana baterijama od 200 kg i sa mogućnošću razvoja snage od 200 kW i brzine od 220 km/h, piše američki CNN. U zavisnosti od režima upotrebe, baterije mogu da traju najmanje 25 minuta, a najviše nekoliko sati.
Turski sudovi su juče saopštili duge kazne zatvora za nekoliko desetina građana, optuženih da su kovali zaveru u aferi „Ergenekon“ za svrgavanje aktuelne vlasti u zemlji.
Ergenekon je dolina u istočnoj Turskoj u koju su po predanju odbegli stanovnici zemlje posle jednog velikog poraza tokom srednjeg veka, samo da bi odatle kasnije nikla nova i snažnija država. Ovo, danas posebno popularno istorijsko viđenje među sekularnim nacionalistima, sada ponovo dobija na značenju pošto je istim imenom nazvano i veoma dugačko suđenje turskim disidentima nacionalistima za koje se veruje da su kovali zaveru za svrgavanje Tadžipa Erdogana i njegove vlade. Iz ugla aktuelne turske vlasti 275 optuženika bili su članovi tzv. Ergenekon mreže, organizacije koja je godinama pažljivo pripremala državni puč: masovna ubistva trebalo je da izazovu paniku i haos među građanima i daju povoda vojsci da krenu na Erdogana i smene ga sa njegovog položaja.
Među optuženima su se nalazili pripadnici vojske turske, ali i mnogi advokati, novinari i pripadnici političke opozicije, prenosi nemački Špigl. Oni su označeni kao izdajice i teroristi, a „najzvučnije“ ime među njima, bivši načelnik generalštaba general Ilker Basbug, osuđen je na doživotnu robiju. Zapadni mediji ovakav razvoj situacije doživljavaju i kao deo ispunjenja ranijeg Erdoganovog obećanja da će smanjiti politički uticaj vrha vosjke, što je donekle i razumljivo, s obzirom da je od Drugog svetskog rata upravo vojska organizovala tri državna puča u Turskoj. Međutim, isti mediji prenose da je u ovom slučaju za veliku većinu optuženih bilo premalo ili nimalo ozbiljnih dokaza, pa se pribojavaju ponovne eskalacije sukoba u već prilično podeljenom turskom stanovništvu.
Ukupna premija AXA Grupe u prvih šest meseci ove godine dostigla je 50 milijardi evra, što je za 4 odsto više nego u istom periodu 2012. godine. Tehnički rezultat kompanije iznosi 2,6 milijardi evra i za 16 odsto je veći nego lane, dok je neto prihod stabilizovan na 2,5 milijarde evra (za 1 odsto manje nego u prvoj polovini prošle godine).
Prihodi AXA Grupe u životnom osiguranju porasli su za 5 odsto i iznose 29,6 milijardi evra, a rast je ostvaren kako na razvijenim tržištima zapadne Evrope i Amerike, tako i zemljama sa visokim rastom i potencijalima. U oblasti osiguranja imovine, osiguranja od nezgode i ostalih neživotnih osiguranja premija je veća za 2 odsto nego u istom periodu prošle godine i iznosi 16,5 milijardi evra. Najveći rast po linijama poslovanja, zabeležen je u upravljanju sredstvima i imovinom i iznosi 12 odsto.
Od 2010. godine AXA Grupa posluje u Srbiji i preko kompanija “AXA Životno osiguranje” i “AXA Neživotno osiguranje” konstantno beleži rast prodaje, broja poslovnih partnera i zaposlenih, kaže se u zvaničnom saopštenju kompanije.