Ako želite da budete uspešni, kao naučnik, imate jednu od dve staze. Ili da novom tehnikom ili dokazom poduprete konvencionalnu mudrost, ili da izazivate konvencionalnu mudrost. Ovo poslednje je izazov visokog rizika, i sa visokom nagradom jer sve što se pretvorilo u uvreženu mudrost je skoro po definiciji pogrešno, ili bar, preterano. Ako se dobro sprovede, izazivanje konvencionalne mudrosti je uspešna strategija koja se svakako isplati kaže u intervjuu jedan od najcenjenijih svetskih ekonomista Dani Rodrik, dugogodišnji profesor na Harvardu (profesor međunarodne političke ekonomije) i od nedavno profesor društvenih nauka na Institutu za napredne studije u Prinstonu.
Jedan od najcenjenijih svetskih ekonomista Dani Rodrik, dugogodišnji profesor na Harvardu (profesor međunarodne političke ekonomije) od 1. jula je profesor društvenih nauka na Institutu za napredne studije u Prinstonu. Najveći broj radova Rodrik je objavio u oblasti međunarodne ekonomije i globalizacije, ekonomskog rasta i razvoja i političke ekonomije. U ovom intervjuu govori o vrlinama i zabludama preovlađujućeg odnosa ekonomista ka slobodnom tržištu i državnom uplivu, prednostima i manama globalizacije i vrednosti konvencionalnih metoda dokazivanja ekonomskih postavki.
Ko se ne seća neponovljivog Žaka Tatija i njegovog dražesnog „Odmora gospodina Iloa“? Francusko umeće življenja podrazumeva možda pre svega veštinu uživanja u odmoru. Ove sedmice francuski list CI je upitao nekoliko stranih dopisnika: da li se Francuzi previše odmaraju? Francuzi se odmaraju u proseku 30 dana godišnje, za razliku od prosečnih 26 dana koliko imaju ostali Evropljani.
Rudolf Balmer, Tagescajtung (Berlin):
– Prva spontana reakcija: padam u iskušenje da se zalažem za pravo na lenjost, koje je još davno branio duhovni sin Karla Marksa, Pol Lafarž. Praznika i slobodnog vremena nikad dosta! Rad je i dalje, uglavnom, savremeni sinonim za prisilu, eksploataciju i potčinjavanje. Svi oni koji smatraju da Francuzi uživaju u previše odmora su ništa drugo do ljubomorni! Nakon što nas je tužna realnost zarobila, goneći nas da sebi postavljamo neka ozbiljna pitanja o (svima nama koji smo u) krizi, o deficitima (čitaj: manjkovima) u finansijskim izveštajima – o sve manje para koje zarađujemo – da li je razumno apelovati na više odmora i slobodnog vremena? Ipak, na kraju, uvek imamo pravo barem da sanjarimo. I to posebno u vreme odmora.
Ženg Ruolin, Uenhui Bao (Šangaj):
Da, apsolutno! Posebno u eri globalizacije. Trideset francuskih opuštajućih dana je više nego što uživaju drugi Evropljani (dvadeset šest dana), a da ne pominjemo radnike u zemljama u razvoju, koji, ako imate manje od dvadeset godina staža, često imaju manje od dve nedelje – kao kod nas u Kini. Kineski radnik-početnik ima pravo na pet dana odmora tokom svoje prve godine rada. Onda mora da radi deset godina da bi… uživao u deset dana odmora. Nije, ipak, na Francuskoj da menja pravila već je na ostalim zemljama da uhvate kopču i nadomeste svoje „zakašnjenje“ u ovoj oblasti. Jer, iako možda odmori nisu sinonim za sreću, sreća – posebno porodična sreća – ne bi bilo moguća bez praznika! Praznici i odmori, napredak čovečanstva, ali i napredak u pravima radnika.
Džon Ličfild, Independent (London):
Odmaraju li Francuzi previše? Da i ne. Da, jer je školska godina u Francuskoj prekratka pa se, samim tim, i njihovi odmori toliko otegnu da to onda već postaje smešno. Da, jer je Francuska jedina zemlja u Evropi u kojoj se ništa ozbiljno ne događa dok je “feragosto” – avgust, mesec relaksacije. Ne, jer, prema zvaničnim podacima, Francuzi ne uzimaju odmor češće nego npr Nemci ili Britanci. U stvari, Francuzi mogu biti iznenađujuće tvrdi prema samima sebi. Ove godine je nacionalni praznik 14. jul pao u nedelju, a u ponedeljak 15-tog nije bilo naknadnog neradnog dana. U Engleskoj se ovako nešto ne bi dogodilo. Ono što je osobenost Francuske jeste to da, iako Francuzi po zakonu imaju 35-časovnu radnu nedelju tj RTT (Réduction du temps de travail), fascinira količina mostova i vijadukta koje ova zemlja stvara. Nema baš puno onih koji, zapravo, uživaju u radnoj sedmici od samo 35 sati. Ostaje da se vidi koliko će još dugo, usled globalizacije, taj režim moći da traje. Tokom šesnaest godina koliko živim u Francuskoj, stekao sam simpatije za francuski način gledanja na stvari. * Francusko umeće življenja je jedan od razloga zašto toliko stranaca želi da svoj odmor provede u ovoj zemlji.
International Mail, Courrier International 2. avgust, 2013
(priredio: Milan Lukić)
Roman Vide Ognjenović „Posmatrač ptica“ biće objavljen na makedonskom jeziku početkom 2014. godine u izdanju Izdavačke kuće Ikona iz Skoplja.
Na makedonskom jeziku u izdanjima različitih izdavača ranijih godina su objavljeni romani Vide Ognjenović „Kuća mrtvih mirisa“ i „Preljubnici“.“Posmatrač ptica“ biće uskoro objavljen i na bugarskom jeziku, a Arhipelag o izdanjima ovog romana pregovara i sa izdavačima iz Grčke, Slovačke, Češke i Mađarske.
Arhipelag je objavio dva izdanja romana „Posmatrač ptica“ koji se već dve godine nalazi među najčitanijim knjigama u javnim bibliotekama u Srbiji. U središtu ovog romana, u koji je stala čitava druga polovina XX veka, nalazi se junak izukrštanog i uskomešanog identiteta, ali čitalac prati i priče o Ruskom zaštitnom korpusu i belim Rusima – emigrantima u Srbiji, o istoriji železnice u Srbiji, o progonima i umetnosti, o Beogradu u vreme i posle Drugog svetskog rata, o Okudžavi i Visockom, o ljubavi i svevidećem oku policije.
Cene berzanskih roba su posle kratkotrajne stabilizacije, što je dovelo do intenziviranja trgovanja, počele naglo da padaju. Pad cena po pravilu povlači kupce sa tržišta koji jednostavno čekaju najnižu granicu do koje će cene padati, pa da se pojave sa svojim zahtevima za kupovinu. To je bio razlog pada obima prometa roba preko berze u protekloj nedelji, koji je iznosio 620 tona robe I za 56,49% je manji u odnosu na promet iz prethodne nedelje. Finansijska vrednost prometa je iznosila 12.223.300 dinara, što je pad od 57,24% u odnosu na vrednost prometa u prethodnoj nedelji.
Faktori kao što su nestabilnost tržišta pšenice na svetskim berzama, nizak vodostaj Dunava i veliki pritisak ponude, svojim sinhronizovanim dejstvom su uticali da se izvozna tražnja privremeno potpuno povuče sa tržišta. Sa druge strane, tražnja koja je usmerena za potrebe domaće industrije ili unutrašnje trgovine, pad cene je prihvatila kao jasan signal da se stopiraju nabavke u očekivanju daljeg pada cena. Cena je generalno vrlo niska I pitanje je koliko ima prostora za njen dalji pad. Jednistvena cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 16,85 din/kg (15,60 bez PDV). U odnosu na prosečnu cenu trgovanja u prethodnoj nedelji to je pad od 2,49%.
Cenovni sunovrat kukuruza se nastavlja. Prosečna cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 15,79 din/kg (14,62 bez PDV), što je za 8,64% niže od prosečne cene trgovanja iz prethodnog nedeljnog perioda. Podatak da je realizovan jedan kupoprodajni ugovor po ceni od svega 14,30 din/kg bez PDV, jasno govori da se kukuruz prošlogodišnjeg roda namenjen stočnoj ishrani nalazi u vrlo nezavidnoj tržišnoj poziciji. Pre samo dve nedelje kukuruz se preko novosadske berze prometovao po ceni od 18,30 din/kg bez PDV. Pad od preko 20% u tako kratkom vremenskom periodu u potpunosti ide u prilog prethodnoj konstataciji.
Tržište soje se u nedelji za nama ponašalo u duhu opštih tržišnih kretanja. Pad cene ove robe od 7,82% u protekloj u odnosu na prethodnu nedelju, sasvim je u trendu cenovnih funkcija ostalih roba. Inače, cena trgovanja u protekloj nedelji je iznosila 61,02 din/kg (56,50 bez PDV).
Beogradske vlasti su, nakon protesta nemačkog diplomate, zabranile monografiju Balkanskog instituta „Beograd“, kao i beogradsko izdanje lista „Politika“ u kojem je Isidora Sekulić ovu monografiju ocenila kao najbolje napisanu istoriju o srpskom narodu.
U jesen 1940. godine izašla su iz štampe tri izdanja monografije “Beograd”, srpsko-hrvatsko, francusko i nemačko. Englesko izdanje bilo je do kraja prevedeno i najvećim delom već složeno u štampariji. U Beogradskoj Opštini je priređen prijem za domaću i inostranu štampu koju je pozdravio predsednik opštine Ješa Tomić, a direktor Balkanskog instituta Ratko Parežanin dao kratak ekspoze u kome je izložio kako se radilo na ovom delu. Monografija je podeljena predstavnicima štampe, svakom na onom jeziku koji je želeo (platno na koricama svakog izdanja bilo je drukčije boje). Tih dana bio je i veliki Beogradski sajam. Na njemu je bila smeštena i mala izložba izdanja, knjiga Balkanskog instituta, a među njima je bila i monografija “Beograd” u tri izdanja, na tri jezika.
Nekoliko dana nakon ove svečanosti, beogradska vlada zabranila je knjigu “Beograd”. Predstavnici vlasti došli su u Balkanski institut sa pismenim naređenjem od strane nadležnih i tražili su knjigu. Nje više nije bilo u prostorijama, osim sasvim neznatnog broja primeraka na sva tri jezika. Knjiga se nalazila u Opštini.
Knjiga “Beograd” zabranjena je od Beogradske vlade na osnovu demarša nemačkog poslanika u Beogradu. Pre tog demarša nemačka štampa oštro je napala i Balkanski institut i monografiju “Beograd”. Volischer Beobachter (bečko izdanje) u broju 258, od 14. IX. 1940 pored ostalog kaže: „Još uvek se mogu nesmetano štampati knjige, koje su ne samo uperene protiv duha Nove Evrope, nego čak nose prema Nemcima izrazito neprijateljski karakter. Najkarakterističniji primer za to jeste pre nekoliko dana objavljena knjiga na četiri jezika, knjiga “Beograd”, kolektivni rad brojnih književnika, istoričara, publicista u kojoj je prikazana istorija Beograda do najnovijeg vremena … Autori se ne zadovoljavaju samo time da na tendenciozan i zloban način zauzmu stav prema pionirskom radu Nemstva u oblastima koje su nekada pripadale Dunavskoj monarhiji, nego se ne ustručavaju ni od toga da, prikazujući borbe u svetskom ratu, šire svesno neistine koje su nespojive sa vojničkom čašću. Kao dokaz za ovo tvrđenje V. B. navodi: Neprijateljska artiljerija počela je, posle odbijanja kapitulacije od strane srpskog komandanta, bezobzirno pretvarati Beograd u ruševine. Ništa nije ostalo pošteđeno, ni bogomolje, ni dvor, ni univerzitet, ni muzeji, ni bolnice sa bolesnim i ranjenim … Prikazivanje okupacije potseća na jezive priče, pri čemu se ne može oteti utisku da je ovo poglavlje napisano pod uplivom britanske propagande. Da bi se pojačao utisak donete su očigledno falsifikovane fotografije obešenih srpskih građana sa sledećim legendama: Srbi na vešalima okajavaju svoju vernost Otadžbini, Neprijatelj ne štedi čak i žene… Odvelo bi suviše daleko kada bi se navodili svi falsifikati i sva izvrtanja činjenica u ovoj knjizi, kojoj nedostaje svaka istorijska objektivnost … Na kraju u članku se između ostalog kaže: Izdavanje jedne ovakve knjige u ovom trenutku, u okviru jednog zvaničnog akta, nije lišeno jakog političkog akcenta.“
Da li je beogradska vlada uopšte pročitala knjigu i šta je odgovorila nemačkom poslaniku, ostaje nepoznato. Zna se samo toliko da je knjiga bila zabranjena. Balkanski institut uputio je protestno pismo nemačkom poslaniku von Herrenu radi njegova traženja da se knjiga zabrani. Međutim on je bio samo izvršilac naredbe iz Berlina. Kad su ljudi pitali na osnovu čega je došlo do demarša nemačkog poslanstva, odogovarano je da se izvesnim nemačkim krugovima nije svidelo poglavlje u knjizi koje izlaže istoriju između 1908. i 1918. godine. U tom poglavlju pak ništa nema protiv Nemačke i nemačkog naroda. Na pojedina mesta u tom poglavlju mogla bi se ljutiti bivša Austro-Ugarska koja je u to vreme bila u obračunu sa Srbijom i srpskim narodom. Slike se takođe odnose na bivšu Austro-Ugarsku i na obe slike sa vešalima se jasno vide vojničke kape austrougarskih vojnika koji vešaju i stoje pored vešala. Protiv same Nemačke – ništa. Čak je u monografiji doneta slika generala Makenzena kao osvajača Beograda, kao i njegova naredba čiji je tekst kod srpskog naroda mogao da stvori samo poštovanje prema nemačkom narodu i vojsci.
Sutradan po zabrani knjige, beogradski list “Politika” donosi tekst književnice Isidore Sekulić koja je pored ostalog napisala, da je ovo ne samo sjajna istorija Beograda, već i dosad najbolja knjiga istorijska o srpskom narodu. I taj broj „Politike“ bio je zabranjen od beogradske vlade u samom Beogradu. Tiraž za unutrašnjost već je otišao. Zabrana se odnosila i na englesko izdanje. Rad na njemu je obustavljen, dok je slog uništen.
Izvor: www.antikvarne-knjige.com
Agencija procenjuje da bi, kada u oktobru Eurostat objavi podatke o fiskalnoj situaciji u EU, Hrvatska mogla biti suočena s pokretanjem Postupka prekomernog duga.
Agencija Standard & Poors’s (S&P) snizila je danas izglede za kreditni rejting Hrvatske sa stabilnih na negativne, zadržavši pritom važeći rejting za zaduživanje u inostranoj i domaćoj valuti na BB+. Revizija kreditnog rejtinga odražava stav agencije da će nastavak slabljenja privrede, zajedno s ograničenim reformama, dovesti do lošije fiskalne situacije nego što se ranije procenjivalo. Agencija smatra da je ulazak Hrvatske u Evropsku uniju velika prilika za rešavanje ključnih izazova rasta, konkurentnosti i produktivnosti. „Međutim, s obzirom na zahteve za sufinansiranje, a u nedostatku reformi koje bi smanjile državne rashode, EU fondovi dostupni Hrvatskoj u periodu od 2014. do 2020. možda neće biti iskorišćeni u potpunosti“, navodi S&P.
U Hrvatskoj recesija traje pet godina, a od 2008. realni bruto domaći proizvod pao je kumulativno 12 posto, uglavnom zbog 12-postotnog realnog pada potrošnje i 35-postotnog realnog pada investicija, navodi agencija, ističući da u ovoj godini očekuje dalji pad ekonomije za 1 posto. „U periodu od 2014. do 2015. očekujemo da domaća potražnja i dalje bude manja zbog razduživanja privatnog sektora i visoke stope nezaposlenosti. Od 2014. očekujemo blagi oporavak, uz pomoć povlačenja EU sredstava, ali su rizici za ove projekcije povećani. Neki od njih odnose se i na konkurentnost turističkog sektora“, navodi S&P.
Agencija poručuje da ima pozitivnih nagoveštaja u pogledu reformi. „Vlada je nedavno najavila privatizaciju državnih preduzeća, predložila reforme za poboljšanje poslovne klime, zakona o radu i potvrdila da planira reformu penzionog sistema. Međutim, realizacija ovog programa do sada je samo delimična“, smatra S&P. Agencija procjenjuje da bi, kada u oktobru Eurostat objavi podatke o fiskalnoj situaciji u EU, Hrvatska mogla da se suoči sa pokretanjem Postupka prekomernog duga (EDP). „Za 2013. hrvatski fiskalni deficit verovatno će biti veći od 3 posto BDP-a, dok se ukupni dug države približava nivou od 60 posto BDP-a. Ako dug Hrvatskih cesta, koji iznosi 7,5 posto BDP-a, preuzme Vlada kao deo aranžmana za koncesiju, to bi moglo dodatno da poveća ukupni dug države, s obzirom na razliku između prihoda od koncesije i duga preuzetog od strane Vlade“, kaže se u izveštaju S&P.
Agencija smatra da bi Evropska komisija mogla da pozove Vladu da fiskalnu konsolidaciju više usmeri na rashodnu stranu, budući da je sada gotovo isključivo usmerena na budžetske prihode, uključujući i planirane privatizacije, a njeni napori u tome su zakočeni usled niskog rasta privrede i rasta kamata kao posledice rastuće zaduženosti Vlade. Izvoz roba i usluga, pogođen restrukturiranjem brodogradnje, realno ostaje ispod nivoa pre 2008. godine. Kao i u mnogim zemljama istočne Europe, neto direktne strane investicije pale su sa 6 do 8 posto BDP-a pre krize na 2 do 3 posto, dok je finansiranje banaka iz inostranstva zabeležilo značajan pad.
„Hrvatska centralna banka fokusirana je na održavanje stabilnog kursa kune prema evru, što ograničava fleksibilnost monetarne politike u privredi koja je jako vezana za evro. Hrvatski bankarski sistem, pretežno u stranom vlasništvu, nastaviće sa niskom profitabilnošču zbog slabih privrednih izgleda, smanjene domaće potražnje i skromnog rasta kredita“, navodi S&P. Po mišljenju analitičara agencije, kreditni rizici u privredi rastu. „Očekujemo dalji rast loših kredita, zbog slabosti u građevinskom i sektoru nekretnina, pa bi do kraja 2013. mogli da dosegnu 18 posto ukupnih kredita. Verujemo da je kapitalizacija domaćeg bankarskog sektora primerena da bi se apsorbovalo dalje pogoršanje kvaliteta imovine. No, i taj kapacitet je pred rizikom zbog nedavne presude o hipotekarnim kreditima u švajcarskim francima i mogućim naknadama za zajmoprimce“, zaključuje Standard & Poor’s.
Proizvođački PMI indeks u regionu srednje i istočne Evrope, kao i u evrozoni, ima trend rasta. Češka i Poljska predvode rast, dok je jedini izuzetak Mađarska, gde je nezaposlenost porasla treći uzastopni mesec.
Julski PMI indeks u Mađarskoj niži je za 1,8% u odnosu na jun i iznosi 49 poena. Sedmi mesec u godini je obično pozitivan, ali Mađarski PMI je ispod proseka za poslednje tri godine. PMI objedinjuje indekse najbitnijih ekonomskih faktora u nacionalnim ekonomijama i njegov rezultat iznad 50 ukazuje na širenje, a ispod 50 na kontrakciju ekonomije.
PMI za evrozonu je na dvogodišnjem maksimumu i iznosi 50,3, tik iznad granice oporavka. Češki indeks iznosi 52 poena, dok je najveći skok u odnosu na jun ostvarila Poljska, sa 49,3 na 51,1 poen. Indeks količine proizvodnje takođe je porastao i beleži ekspanziju na srednjeevropskom nivou drugi mesec za redom. Takođe i indeks zapsolenosti beleži trend rasta, kao i indeks izvoza. S druge strane indeks uvoza na nivou srednje i istočne Evrope posle četvoromesečnog uzastopnog rasta, zabeležio je blagi pad u julu.
Norveški inženjeri počeli su da grade „veštačko sunce“ od ogromnih kvadratnih ogledala na planinama oko gradića Rjukan, koje žiteljima trba da zemeni nedostajuću prirodnu svetlost od septembra do marta.
Pet meseci u godini, od septembra do marta, norveški grad Rjukan nalazi se u senci zbog planina koje ga okružuju. Zato su gradske vlasti donele odluku da podignu instalaciju koja će trajno obasjavati njihove sugrađane tokom hladnih zimskih meseci.
U sklopu projekta „Ogledalo“, inženjeri su počeli da grade ogromna kvadratna ogledala na planinama koje okružuju Rjukan, koja će, kada posao bude završen, reflektovati sunčevu svetlost prema glavnom trgu u gradu. Projekat košta gotovo milion dolara, a uz pomoć helikoptera postavljena su prva ogledala, koja će biti testirana u septembru. Prema proračunima inženjera, krug sunčeve svetlosti koji će ogledala reflektovati na glavni gradski trg biće nešto veći od 600 kvadratnih metara.
Spor hrvatske vlade sa mađarskom naftnom kompanijom MOL oko Ine, preti da eskalira raskidom ugovora. Iz MOL-a poručuju da će u tom slučaju najverovatnije prodati svoj udeo, „čak i Rusima ako budemo morali“, ali ne isključuju ni opciju preuzimanja većinskog udela u Ini.
Mađarska naftna kompanija MOL učiniće još jedan pokušaj kako bi podstakla hrvatsku stranu na saradnju oko hrvatske naftne kompanije Ina, a ukoliko ne uspe, MOL želi da proda svoj udeo u Ini, rekao je za austrijsku novinsku agenciju APA visokopozicionirani zvaničnik MOL-a.
„Ako i nakon toga budu sprečavane odluke, na primer o velikim ulaganjima, MOL namerava da proda svoj udeo od 49 posto u Ini“, potvrdio je neimenovani izvor u mađarskoj kompaniji i dodao da nije isključena ni opcija preuzimanja većinskog udela u Ini. Naime, iako nije većinski vlasnik, mađarska kompanija prema ugovoru iz 2009. ima upravljačku kontrolu nad hrvatskim preduzećem, što mnogi u Hrvastkoj smatraju nepravednim, navodi austrijska agencija. Sporazum je završio i na sudu, kada je bivši hrvatski premijer Ivo Sanader optužen da mu je je direktor MOL-a Zsolt Hernadi dao mito od 10 miliona evra.
Hernadi i MOL odbacuju optužbe, ali hrvatsko državno tužilaštvo i dalje istražuje ovaj slučaj, i čak je zapretilo da će preko evropkskog naloga pokrenuti Hernadijevo hapšenje, jer odbija saradnju, piše austrijska agencija. Hrvatska vlada je 2010. godine sprečila pokušaj MOL-a da svoj akcionarski udeo u Ini poveća na preko 50 odsto, a sadašnja vlada je nezadovoljna poslovnom politikom mađarske kompanije. Hrvatski ministar finansija Slavko Linić zamera MOL-u da ne ulaže u Inu, na primer u u rafineriju Sisak, uz ocenu da hrvatsko preduzeće želi da pretvori u beznačajni ogranak MOL-a.
Hrvatska vlada namerava da izmeni akcionarski ugovor sa MOL-om i za to formira pregovarački tim političara i stručnjaka, navodi APA dalje u tekstu. Prema rečima neimenovanog zvaničnika MOL-a, rafinerija Sisak je „ekonomska i ekološka katastrofa“, koja godišnje pravi višemilionske gubitke. „Održava se u životu samo zato što je važna za Sisak, pre svega zbog radnih mesta“, rekao je mađarski sagovornik i istakao da MOL planira da uloži 200 miliona evra u Rafineriju Rijeka, ali da se to, kako tvrdi, blokira na političkom nivou. Dok saradnja na nivou menadžmenta dobro funkcioniše, „na političkom nivou stvari se odvijaju kao u dečijem vrtiću“, kaže predstavnik MOL-a, uz opasku da mađarska kompanija jeste napravila neke greške u poslovanju, ali ne precizira koje.
Ukoliko Hrvatska ne bude spremna na kompromis, MOL će morati svoj udeo da proda. „Ako bude nužno prodaćemo ga i Rusima“, izjavio je predstavnik MOL-a, šro je, kako je istakao, poslednja opcija, s obzirom da mađarska kompanija ne želi da ruskim naftnim preduzećima olako prepusti naftno tržište jugoistočne Evrope.