август 2013

Američki zvaničnici utrkuju se poslednjih nekoliko dana da skinu odgovornost sa Fed za tumbanja na tržištima novca u zemljama u razvoju. Mohamed El-Erian  direktor Pacific Investment Managementa (PIMCO), razmatra ponuđene argumente dve strane. 

Dvostruki zadatak Fed koji je na snazi od 1977. godine – za održavanje maksimalnog nivoa zaposlenosti i cenovne stabilnosti, ograničen je na domaće, američko tržište, ali ga treba sagledavati u svetlu interakcije između tržišta u razvoju, zarada velikih korporacija i ekonomije SAD, piše u svom osvrtu za Bloomberg Mohamed El-Erian. Postoje dva različita tumačenja razvoja situacije koja uključuje finansijsku volatilnost u ekonomijama u razvoju i politiku FED, piše El-Erian.

Prvi podrazumeva stavove zvaničnika iz ugroženih ekonomija. Oni ističu da je kontroverzna politika Fed sa monetarnim merama – veliki otkup aktive (tzv. QE mere – „kvantitavno olakšanje“) i nepostojeće kamatne stope – doprinela da se investicioni kapital iz SAD prelije u ekonomije u razvoju, u toj meri da je došlo do velike zabrinutosti sada kada je Fed najavio prekid pomenutih intervencija: velika količina unetog novca dovela je do apresijacije nacionalnih valuta i smanjila izvoznu kompetetivnost, a naglo smanjenje tih sredstava moglo bi da obori te valute, dovede do velike inflacije i zastoja u ekonomskom rastu (lokalne kamatne stope počele su zančajno da rastu). Ovom strahu dodatno je doprinela i promena monetarne politike Banke Japana, koja je dovela do postepene depresijacije jena i učinila japanski izvoz konkurentnijim.
Druga strana, američka, argumentuje da je najvažnija uloga Fed i njegove politike isključivo postizanje nacionalnog interesa. Problem većine ekonomija u razvoju, kažu njeni predstavnici, je taj što nisu na vreme sproveli sopstvene ekonomske mere kojima bi predupredili sadašnje negativne efekte. Na kraju krajeva, kažu oni, od početka je bilo poznato da stimulativne mere Fed neće večno trajati. Ukoliko finansijski „zastoj“ u ovim zemljama potraje negativni efekti će se proširiti, a najviše će ih osetiti one zemlje koje imaju budžetske deficite, mali potencijal za ekonomski rast i male devizne rezerve. Ako se to desi, samo je pitanje trenutka kada će da padne i domaća potražnja, na šta već ukazuje i porast kamatnih stopa.

Na Wall Streetu su u utorak cene akcija zabeležile najveći dnevni pad od juna, što je posledica napetosti zbog mogućeg vojnog udara američkih snaga i saveznika na Siriju.

Dow Jones indeks skliznuo je 170 bodova, ili 1,14 posto, na 14.776 bodova, dok je S&P 500 potonuo 1,59 posto, na 1.630 bodova, a Nasdaq indeks 2,16 posto, na 3.578 bodova.

Najveći dnevni gubitak S&P 500 indeksa od 20. juna posledica je pada cena akcija u svih 10 sektora tog indeksa. Najviše su, oko 2,5 posto, potonuli finansijski i rudarski sektor, a na vrednosti je izgubilo oko 80 posto svih akcija na Wall Streetu.

Ulagače, ionako nesigurne zbog mogućeg smanjenja podsticajnih monetarnih mera Feda u septembru, na prodaju je navelo zaoštravanje sirijske krize.

Američke snage spremne su odmah da napadnu Siriju kad i ako to predsednik Barak Obama naredi, rekao je juče američki ministar obrane Čak Hejgel. Dodao je da su dokazi o prošlonedeljnom napadu sirijskog režima hemijskim oružjem neoborivi te da predsednik Barak Obama drži da mora biti odgovornosti za upotrebu hemijskog oružja.

Iako se Rusija protivi intervenciji, sve više zemalja Zapada podržava SAD, a američki i evropski zvaničnici kažu da očekuju kratak i oštar napad.

Koliku je nervozu na tržištu izazvala sirijska kriza, pokazuje skok VIX ‘indeksa straha’ Čikaške berze opcija za više od 20 posto u poslednja dva dana. Rast tog indeksa znači da ulagači pojačano osiguravaju svoje portfelje od mogućeg daljeg pada cena akcija.

Traže se i sigurnija utočišta za kapital, pa je juče cena zlata dostigla najviši nivo u 15 nedelja, a znatno je poskupela i nafta, za više od tri posto.

„Pad cena akcija posledica je sve izvesnijeg napada na Siriju i mogućeg uticaja takvog razvoja događaja na tamošnju regiju. Geopolitički rizik mogao bi ulagače navesti na preslagivanje portfelja, smanjenja udela rizičnije imovine, kao što su akcije“, kaže Leo Grohovski, direktor u fondu BNY Mellon Wealth Management.

Na Wall Streetu, NYSE MKT-u i Nasdaqu vlasnika su juče zamenile 6,2 milijarde akcija, dok prosečan dnevni obim u ovoj godini iznosi 6,3 milijarde. Iako ispod proseka, obim je, ipak, bio znatno veći nego prethodnih dana, što pokazuje da su ulagači povlače s tržišta.

I na evropskim berzama cene akcija su juče oštro pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,79 posto, na 6.440 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 2,28 posto, na 8.242 boda, a pariski CAC 2,42 posto, na 3.968 bodova.

Izvor: GdeInvestirati 

Majkl Vitner iz Sosijet ženerala sastavio je za svoje klijente specijalni izveštaj o najvećim rizicima od proširivanja nemira iz Sirije na Irak, u kojem nasilje postaje sve učestalije.

Krvavi konflikt Sunita i Šiita u Iraku dostigao je nivoe neviđene u poslednjih pet godina a svet izgleda ne strahuje toliko za živote ovih ljudi koliko za rast cena nafte. Naime, naftovodi koji vode ka Turskoj u poslednja tri meseca sve češće su meta napada a Vitner kaže da bi slični napadi mogli početi da se događaju i južnije ka Basri, glavnoj iračkoj luci.

Na sve to bi još i Iran, jedini savezniik Sirije u ovom regionu, mogao da podstiče nasilje u Iraku zbog svojih ciljeva, kao što je skok cene nafte i izazivanje ekonomskih problema u zapadnim demokratijama.

Po osnovnom scenariju sirova nafta će u narednim danima dobiti 5 do 10 dolara na vrednosti i koštati 120 do 125 dolara po barelu. Ovaj scenario oslanja se samo na iščekivanje kulminacije nasilja u Iraku. U to nije uključena moguća intervencija SAD u Siriji.

U najgorem scenariju sirova nafta će koštati 150 dolara po barelu, ako dođe do ozbiljnijih napada na cevovode u Iraku.

Izvor: Biznis Insajder