Istraživanje je pokazalo da mladi ljudi u BiH nisu nezaposleni samo zbog nedostatka posla već i usled toga što ne žele da traže posao i očekuju da će neke ustanove naći posao za njih, prenosi portal 6yka.com
Extreme je u sredu 11.12.13. godine, organizovao svoje tradicionalno godišnje okupljanje – Extreme dan 2013, na kome su predstavljeni najnoviji trendovi, način na koji oni utiču na tržište, a bilo je reči i o konkretnim alatima.
Kao glavni pravci razvoja identifikovani su Cloud Computing (računarstvo u oblaku), korišćenje mobilnih uređaja (tableti i mobilni telefoni), „konzumerizacija“, društvene mreže, Big Data (upravljanje velikom količinom podataka), rastuća briga o bezbednosti i zaštiti privatnosti korisnika.
Svaka od ovih tendencija ima, u većoj ili manjoj meri, svoje implikacije na lokalne kompanije, a u nastavku Extreme dana bilo je reči o tome kako se ovaj uticaj vidi, šta je to što kompanije mogu da urade kako bi bile spremne za promene koje su nastale i koje će tek uslediti, kao i na koji način Extreme može da im pomogne u tome.
Od konkretnih alata, bilo je reči o Direct Access i ESET Secure Autentication, zatim o Office 365 i iskustvima korisnika i, na kraju, o novom Microsoft Dynamics CRM-u koji je doživeo drastične transformacije, najviše u pogledu jednostavnosti korišćenja.
Sve prezentacije se mogu pronaći na strani: http://extreme.rs/extreme-dan-2013/
Sud u Južnoj Koreji odbacio je u četvrtak tužbu koju je Samsung podneo protiv Apple-a. Samsung Electronics Co Ltd je zahtevao zabranu prodaje starijih iPhona i iPada u Južnoj Koreji, tvrdeći da je američka firma načinila štetu nad tri Samsungova mobilna patenta.
Ova tužba samo je deo globalne sudske borbe dva mobilna giganta koja datira još iz 2011. godina, kada je Apple prvi tužio Samsung da je kopirao izgled i senzibilitet njihovog prepoznatljivog iPhona i iPad-a. Seulski sudija je izjavio da Apple-ovi proizvodi iPhone 4S, iPhone5 i iPad2 nisu prekršila Samsungove patentne na metod prikazivanja sms-a i karakteristike grupisanja poruka. Osim što je odbačena zabrana prodaje ovih proizvoda, odbačen je i zahtev za odštetom u visini od 100 miliona vona (95 100 dolara).
PR Apple-a Korea, Stiv Park, izjavio je da mu je “drago da se južnokorejski sud pridržio ostalima u svetu i stao na stranu autentične inovativnosti i odbacio Samsungove smešne tvrdnje”. Samsung će detaljno ispitati odluku suda pre nego što se odluči da li da uloži žalbu. U svojoj zvaničnoj izjavi, Samsung je naglasio da “će nastaviti da preduzima neophodne korake da zaštiti svoju intelektualnu svojinu”.
U jednom drugom suđenju u avgustu prošle godine, sud je naložio Apple-u da plati Samsungu 40 miliona vona odštete zbog kršenja prava na 2 bežična tehnološka patenta južnokorejanske firme. U istom suđenju, Samsung je morao da plati 25 miliona vona zbog “krađe” patenta takozvane “bouncing-back” funkcije koje se koristi u listanju nadole elektronskih dokumenata. Najjnovija odluka suda u Koreji došla je posle odluke nemačkog suda da odbaci Apple-ove tvrdnje da je Samsung ukrao patent za više-jezičke funkcije koje koriste pametni telefoni.
Apple i Samsung su se tokom protekle dve godine sudile dva puta u San Hose-u, kalifornijskom federalnom sudu, gde je Apple dobio oko 930 miliona odštete. Vrednost Samsungovih deonica, procenjenih na oko 221 milijardu dolara, pala je za 0,7 odsto u četvrtak, to jest 0,5% na širem tržištu.
Izvor: Reuters
Švedski proizvođač i network provajder Erikson tvrdi da će biometrijska tehnologija biti glavni trend u zaštiti pristupa ličnim mobilnim telefonima. A sve je započeo Apple, kada je u septembru na tržište izbacio iPhone 5s koji ima čitač otiska prsta, čiji je cilj zaštita privatnosti i korišćenja telefona.
Anketa koju je sproveo Erikson u 40 zemalja i u kojoj je učestvovalo 100.000 ljudi, pokazuje da 74 odsto korisnika mobilnih telefona veruje da će „biometrijska zaštita“ postati nezaobilazni, mejnstrim trend već tokom 2014. godine. Više od 50 odsto ispitanika je izjavilo da bi više volelo da koristi otisak sopstvenog prsta nego komplikovane slovno-numeričke kombinacije ili oblike, dok je skoro polovina iskazala zainteresovanost za tehnologiju prepoznavanja očne dužice za otključavanje telefona, objavio je Erikson u sredu.
Očekuje se da će se sve više proizvođača smartfonova pridruživati ovom trendu, nudeći neki od oblika biometrijske zaštite – među koje spadaju i glasovni paterni, oblici lica, dimenzije šaka ili detekcija DNK-a. „Ovi zahtevi tržišta imaju potencijal da fundamentalno promene naš svakodnevni život“, rekao je Mikeal Bjorn, predstavnik Eriksonovog odeljenja za ispitivanje potrošača.
Letonci od prvog januara prelaze na evro. Od pre dva dana (10.dec) mogu ga koristiti kao svoju novu valutu, ali, uprkos opštoj uzbuđenosti, atmosfera je obojena i zabrinutošću.
Stražari u crnom opkolili su banku u Brīvībasu, glavnoj ulici Rige. Tu je i kip nacionalnog heroja, Lāčplēsisa zvanog „Ubica Medveda“, letonski kip slobode u čijem je podnožju na bareljefu ugraviran ratni poklič „Za otadžbinu i slobodu!“ („Tevzemei a Brivibai“). Junak svojim kamenim očima stoički mirno promatra kako njegovi Letonci promiču pod njim.
Međutim, samo je jedan od pet Letonaca uveren da epoha koja otpočinje 1. januara, nakon što su još 2012. usvojili evro, zapravo biti dobra stvar za njihovu „otadžbinu i slobodu“. Većina, naprotiv, već poodavno strahuje. Njima nasuprot, „muškarci u crnom“ stoički mirno unose komplete evro-apoena u banku.
Već je izjutra 10. decembra otvoreno 10,302 punkta na kojima građani Letonije mogu da zamene svoj dosadašnji Lat (ili Lati). Ovi kompleti, ukupno 800 hiljada, prodaju se za 10 lata [14.23 evra]. Svaki građanin ima pravo da kupi do pet kompleta. Kupci često među dlanovima obrću svoje dosadašnje novčiće, dok uzimaju svoje nove kovanice estonskog evra, zagledani u ugravirani lik lepe žene u tradicionalnoj nošnji. Da li se radovati ovoj promeni ili ne? To još uvek niko ne zna.
Ne postoji ništa što bi se još moglo učiniti s ovim slikama Letonije osim da ih bacimo u smeće“, kaže uplakana Marta, prodavačica suvenira. Pre mesec dana, početkom novembra, ljudi ophrvani melanholijom stajali su u beskonačnim redovima ne bi li se domogli barem nekog od poslednjih 500.000 novčića od 1 latija. Na jednoj strani ovih kovanica utisnut je „1 lat“, a na drugoj je ugravirano, ‘1.42 zvanični kurs evra’.
Skok cena?
Zinaida i Aida, prodavačice iz butika Salacgriva, zadovoljne su izgledom evro-apoena koje im estonski novinari pokazuju. Iako su cene svih proizvoda u njihovoj prodavnici takođe prikazane i u evrima, obe su još uvek zbunjene. Kako će se u praksi, zapravo, od 1. januara preračunavati novac na oba koloseka, istovremeno, u lat i u evro? da li će moći da uspešno sortiraju sav taj šareniš od apoena koji će im se slivati u jednu kasu?
Ono što plaši Zinaidu i Aidu jesu rast cena i sve veća skupoća. Po njima, uprkos obećanju trgovaca, koji su u izlozima hiljada radnji širom zemlje već istakli obaveštenje da će „pošteno preći sa Lata na Evro“, poskupljenja su neminovna.
Klasičan primer je cena kafe, koja se još uvek danas prodaje u kioscima po ceni od jednog lata. Nema potrebe biti nešto posebno pametan pa pogoditi da će ova šolja kafe uskoro biti zaokružena na 1,50 evra, „kako bi se izašlo u susret udobnosti kupaca koji je plaćaju“. U istraživanju 7.599 konverzija cena, letonska kancelarija za zaštitu potrošača već je otkrila 3.000 nepravilnosti.
Polovina Estonaca za novu valutu, procenat simpatizera raste
S obzirom na opštu konfuziju i nesporazume, šefica kancelarije Ministarstva finansija zadužena za prelazak na evro Arina Andreičika izgleda neuznemirena niskim procentom Letonaca koji podržavaju evro. Ministarstvo, kako se ispostavlja, ima još jednu anketu, koja pokazuje da polovina stanovništva podržava jedinstvenu valutu i da je ovaj procenat je u stalnom porastu .
Zajednički entuzijazam
Prema Andreičikovoj, prelazak na evro je zaista velika stvar koja će, takođe, pomoći estonskoj ekonomiji. Kako bi dokazali ljubav koju i Estonija i Letonija gaje prema evru, predsednici obe ove zemlje sastaće se u 2. januara 2014. u malom gradu Rujiena (3.000 stanovnika). Obojica će, tom prilikom, podići evre na bankomatu.
Niina i Ella se svakog drugog dana susreću na kiosku koji prodaje „čebureki“ (rusko – tatarska poslastica s mlevenim mesom, veoma popularna među Estoncima). Jedna prodaje, druga kupuje. Ono što ih spaja je njihov entuzijazam za evro. “ Samo neka nam dođe!“, kažu jednoglasno. „Ali, kada dođe, neka nam s njim dođu i plate i cene kao u normalnim zemljama, poput Nemačke, na primer.“
Rein Sikk, Eesti Paevaleht, Talin
(M.L.)
Gornji dom meksičkog Kongresa odlučio je da se naftna polja koja su u državnom vlasništvu već 75 godina otvore za strana ulaganja. Ovo bi moglo od privatnih stranih kompanija i državnog Pemeksa napraviti partnere ili bar saradnike u ispitivanju tla i vađenju nafte.
Odluka Gornjeg doma poslata je na glasanje u Donji dom Kongresa, gde se očekuje da će biti usvojena. To međutim ne bi bilo konačno glasanje, jer odluka mora biti odobrena i u 17 od 32 federativne jedinice ove zemlje.
Predsednik Meksika Enrike Penja Nieto se složio sa najavljenom liberalizacijom jer smatra da energetski sektor u ovoj zemlji mora biti modernizovan. U Meksiku je naime proizvodnja nafte sa 3,4 miliona barela dnevno u 2004. pala na sadašnjih 2,5 miliona barela po danu.
Protivnici ove odluke su uglavnom levičari koji smatraju da ona otvara put “kolonizaciji” Meksika od strane američkih kompanija i oni sada kampuju ispred Kongresa.
Izvor: BBC
U oktobru 2013 u odnosu na septembar 2013, industrijska proizvodnja opala je za 1,1% u evro zoni ( EA17 ) i za 0,7 % u EU28, pokazuju procene Eurostata, statističke službe Evropske unije. U septembru je industrijska proizvodnja smanjena za 0,2% u eurozoni a porasla je za 0,1% u EU28 . U oktobru 2013 u odnosu na oktobar 2012 , industrijska proizvodnja je porasla za 0,2% u evro zoni i za 0,8 % u EU28 .
Susedi Hrvatske na istoku, kao i većina novih članica EU, povećali su vriednost izvoza, a Hrvatska se vratila na nivo iz 2007. Šest zemalja jugoistočne Evrope, BiH, Srbija, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Albanija, izašlo je iz recesije u prvoj polovini ove godine i ostvarilo rast BDP-a od 1,8 posto. To je rezultat izveštaja Svetska banka, uz napomenu da su to ostvarile, pre svega, zahvaljujući povećanju izvoza, izveštava Jutarnji list.
Prema preliminarnim procenama slovenačkim bankama nedostaje između četiri i pet milijardi evra, što je iznos koji će Slovenija moći da pokrije bez međunarodne pomoći. Očekuje se da će guverner centralne banke Slovenije Boštjan Jazbec i ministar finansija Uroš Čufer danas izaći sa izveštajem stres testova i kvaliteta aktive deset slovenačkih banaka pred javnost.
U svojoj poruci za Međunarodni dan mira (1. januar) vrhovni poglavar katoličke crkve optužio je velike plate i nadrealne bonuse pojedinaca za propast „ekonomije bazirane na pohlepi i nejednakosti“ koja ugrožava svetski mir.
Papa Francisko je iz navedenog razloga pozvao svetske lidere da razmisle o pravednijoj raspodeli sredstava između bogatih i siromašnih ljudi ali i zemalja. On se naime zalaže za redefinisanje aktuelnog modela ekonomskog razvoja i promenu životnih navika koje se zasnivaju na materijalizmu.
U drugim delovima govora papa je naglasio da pored nejednakosti, svetski mir narušavaju i loši pravosudni sistemi, trgovina belim robljem, organizovani kriminal i trgovina oružjem.
Papa Francisko u svooj kritici nije zaobišao ni instituciju na čijem je čelu. On je apelovao na katoličku crkvu da bude pravičnija i umerenija, po njegovim rečima “manje pompezna”, kao i da se približi siromašnima i bolesnima.
Inače, ova njegova poruka biće poslata brojnim svetskim liderima, međunarodnim institucijama poput Ujedinjenih nacija i mnogim NVO.
Da podsetimo, papa Francisko je od strane Tajmsa juče proglašen ličnošću godine baš zbog sličnih istupa i nastojanja.
Izvor: Rojters
Noviji članci