Cene stanova novogradnje u Republici Srbiji u II polugodištu 2013. godine, u odnosu na prosečne cene stanova u i polugodištu iste godine, porasle su za 1,7%. Uzimajući u obzir promenu kursa evra u tom periodu, u II polugodištu 2013. godine cene su manje za 0,4% nego u I polugodištu 2013. godine. Posmatrano u evrima, u strukturi troškova porasla je cena građevinskog zemljišta za 7,8%, kao i cena ostalih troškova za 1,7%, dok je cena građenja opala za 3,7% u odnosu na I polugodište 2013. godine.
Evropska komisija je objavila poziv za Evropsku nagradu za promociju preduzetništva u 2014, takmičenje u kome se nagrađuju najmaštovitije i najuspešnije inicijative javnih institucija i privatno-javnih partnerstava u zemljama članicama EU, kao i drugim zemljama koje učestvuju u ovom takmičenju, među kojima je i Srbija.
Tražnja za sve ređim mineralnim resursima na planeti, mogla bi Srbiji da otvori put ka privrednom rastu zasnovanom na korišćenju rudnih potencijala. Ali, u zemlji u kojoj su pogoni za finalnu preradu ruda uglavnom devastirani i u kojoj postoji široko rasprostranjeno nepoverenje u kvalitet i primenu pravnih odredbi, trebalo bi hladne glave procenjivati prednosti eksploatacije prirodnih resursa, aktivnosti koja je i u znatno uređenijim sistemima povezana sa makroekonomskim izazovima i rizicima po zdravlje i životnu sredinu.
Periskop
8. Dijaspora i izbori: Ti samo budi dovoljno daleko
Kada je u pitanju slanje novca, ljubav matice prema dijaspori ne poznaje ograničenja, ali zato „rodna gruda“ najčešće postavlja brojne administrativne i neformalne prepreke povodom mogućeg političkog uticaja svojih građana iz tuđine.
10. Turska: Godina teških izbora
Za političke analitičare, Turska će ove godine verovatno biti najinteresantnija zemlja na svetu. Nacija od preko 75 miliona stanovnika i članica G20 sa bujajućom ali veoma osetljivom ekonomijom će, u 2014- oj, dva puta izlaziti na redovne izbore: lokalne u martu i predsedničke u avgustu, a u zavisnosti od političkih dešavanja moguć je i vanredni krug onih najvažnijih – parlamentarnih. Čak i da je sve u zemlji u najboljem redu, ovakav kalendar bi predstavljao ozbiljan izazov za njenu političku stabilnost i ekonomski rast. Ali, situacija je daleko od idealne
14. Argentinsko ukleto stoleće: Kako od visoko razvijene postati zemlja u razvoju
Ključ argentinskog nazadovanja, uključujući i najnoviju krizu leži u nesposobnim elitama koje svoju moć zasnivaju na očuvanju monopola, kartela i korišćenju institucija za grupno-privatno ”izvlačenje” kapitala. U takvim uslovima ekonomija se svodi na izvoz sirovina i oslanjanje na jeftinu radnu snag
Biznis
16. Ko u Srbiji proverava ugled investitora: U svetu mangupi, u Srbiji ozbiljni ulagači
U vreme predizbornih kampanja, partije koje su u tehničkom mandatu teže da potpišu što više ugovora različite obaveznosti sa potencijalnim investitorima, ne bi li birače uverile da rade na otvaranju novih radnih mesta. U ne malom broju slučajeva takve epizode kasnije dobijaju epilog na stranim arbitražama i povlače plaćanje visokih odštetnih zahteva od novca poreskih obveznika. Proveru firmi koje nameravaju da u Srbiji ulože novac najčešće rade timovi po nadležnim ministarstvima, i SIEPA, ali vladu ponekad iznenade i novinari koji jednostavnom pretragom po internetu otkrivaju rejting navodno uglednih partnera
20. Koliko (ne)vrede državne kompanije: Sitno nam se piše
Ko god da se nakon izbora ustoliči u fotelji čuvara državne kase, pogled će mu se veoma brzo zaustaviti na vitrini sa „porodičnim srebrom“. Izvesno je da će se balast nagomilanih dugova i budžetski deficit na vrhuncu, barem delimično, pokrivati prodajom državne imovine. Iako je teško govoriti o preciznijim sumama, nesumnjivo je da je njena vrednost na apsolutnom tranzicionom minimumu.
22. Probijanje pravne ličnosti: Zašto su uhvatljivi, ipak, nedodirljivi?
Iako zakonski okvir pruža mogućnost oštećenim poveriocima da se naplate iz lične imovine vlasnika kompanije, ako se utvrdi da je ovaj kompaniju koristio samo kao ljušturu za sopstveno neosnovano bogaćenje – što je kod nas čest slučaj – praksa pokazuje da ovu mogućnost malo koriste i advokatske kancelarije i privredni sudovi i, na primer, poreska uprava.
Finansije
26. Banke u Srbiji traže izmene Zakona o hipoteci: Igra u kojoj svi gube
U nizu zakona koje će morati da menja nova vlada Srbije trebalo bi da se nađe i Zakon o hipoteci, na čije mane ukazuju bankari i stručnjaci. Važeći zakon je usvojen 2005, sa očekivanjima da će nova regulativa osloboditi ogroman kreditni potencijal, jer je proširen broj nepokretnosti na koje može da se stavi hipoteka. Praksa je, međutim, pokazala da novi propisi ne samo da nisu doprineli rastu kredita već su bankarske pozajmice poskupeli i učinili ih rizičnijim. Istina, pomenuti zakon nije odgovoran za probleme pojedinih banaka koje su radije kao zaloge za kredit uzimale „šerpe i lonce“ nego vrednu imovinu dužnika, ali je zakomplikovao proces davanja i naplate hipoteke.
28. Saša Đunisijević, Sosijete ženeral banka: Dobre firme imaju odličnu pregovaračku poziciju
Sosijete ženeral banka već više od dve decenije prati Sirogojno Company i njenog vlasnika Radeta Ljubojevića, koji je nedavno proglašen za najboljeg domaćeg preduzetnika. Takvi klijenti ostaju prioritet banke, ali sada se sve banke otimaju o njih zbog problema koje je izazvala prezaduženost najvećih privatnih firmi, ističe Saša Đunisijević, direktor Odeljenja za rad sa srednjim preduzećima Sosijete ženeral banke.
30. Kako nove tehnologije menjaju rad osiguravača: Osiguranje budućnosti
Opšte poznata je kineska kletva o životu u interesantnim vremenima. Iako su naši ljudi navikli na takvu situaciju koja traje već godinama, za industriju osiguranja interesantna vremena su tek počela. Osiguranje je tradicionalna delatnost koja se stotinama godina obavljala na sličan način, ali u poslednje vreme, najviše zahvaljujući novim tehnologijama, doživljava velike promene. U zavisnosti od sopstvenih ciljeva, misije i vizije, svaka osiguravajuća kompanija odlučuje na koji način će koristiti mogućnosti koje je stvorila savremena tehnologija. Greške u izboru koje napravi mogu joj dugoročno značajno otežati uspešnu borbu za opstanak na tržištu osiguranja.
32. Telekomunikacioni operateri kao novi igrači na finansijskom tržištu: Bankarska panika u Keniji
Uspešan prodor telekomunikacionih operatera na finansijsko tržište kroz usluge „mobilnog novca“ pre svega je karakterističan za zemlje tzv. trećeg sveta, poput afričkih, gde je bankarski sistem veoma slabo razvijen. Najfascinantniji primer je uspeh telekom operatera SAFARICOM koji je banke u Keniji doveo na ivicu kolapsa. Da li je donekle sličan scenario moguć u Srbiji, gde su uslovi na finansijskom tržištu bitno drugačiji?
Temat
35. Prirodni resursi – od novog „prokletstva“ do šanse za rast: Dabogda imao pa umeo
U svetu će u narednih 20 godina privredni rast gotovo polovine zemalja zavisiti od njihovih resursa. Taj trend, koji će delimično osetiti i Srbija zbog rezervi litijuma i bora, rezultat je očekivane rastuće proizvodnje zasnovane na mineralnim resursima, koja treba da odgovori na tražnju nove srednje klase u zemljama u razvoju. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da je četiri petine zemalja koje su u prošlosti bazirale svoj razvoj na iznenada izvučenom tiketu na lutriji, prokockalo svoje šanse.
38. Izazovi eksploatacije rudnih potencijala Srbije: Adut na grani
Eksploatacija velikih domaćih rudnih potencijala zahteva rešavanje dva glavna izazova – povećanje proizvodnje uglja i bakra, revitalizacijom gotovo svih postojećih i izgradnjom novih kapaciteta u Kolubari, Kostolcu i Boru, ali i stavljanje u funkciju značajnih rezervi retkih metala
42. Tehnološko korišćenje raspoloživih mineralnih sirovina prema standardima održivog razvoja: Pametna upotreba neobnovljivih resursa
Podatak da Srbija uvozi fosfatne sirovine, iako, pored Finske, jedina u Evropi raspolaže njihovim nalazištima, samo je jedan od primera rudnih potencijala koje ne koristimo na odgovarajući način. Tehnološko korišćenje raspoloživih mineralnih sirovina prema visokim standardima održivog razvoja, proizvodno i razvojno povezano sa višim fazama u ukupnom proizvodnom lancu, može ozbiljno doprineti efikasnijoj industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije. Istovremeno, ova oblast je, pored poljoprivrede, najrealniji potencijal za razvoj nerazvijenih područja.
45. Kako podići tehnološki nivo prerade kvarcnog peska u Srbiji: Iz praha i pepela
Dolazak „Kvarcverkea“ i otvaranje novih proizvodnih linija u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu probudili su tihu nadu da bi se, uz pomoć stranih investicija, u Srbiji ponovo mogao zatvoriti tehnološki krug viših nivoa obrade kvarcnog peska – osnovne sirovine u obradi stakla, kojom Srbija raspolaže u evropski respektabilnim razmerama. Među danas uglavnom uništenim fabrikama iz ovog lanca, slabe znake života daje još i staklara u Pančevu, koja bi uz investiciju od oko 100 miliona evra mogla ući u krug komponentaša u automobilskoj industriji.
48. Pravni sistem u Srbiji i pitanje korišćenja prirodnih resursa: Rudnik sumnje
U državi koja je prošla i još prolazi kroz neuređenu tranziciju i u kojoj postoji ozbiljna i široko rasprostranjena sumnja u kvalitet i primenu pravnih odredbi, uz izražen nedostatak učešća javnosti, trebalo bi puno učiniti da građani izgube povod da ne sumnjaju u namere onih koji bi da se bave eksploatacijom prirodnih resursa, aktivnosti koja je i u znatno uređenijim pravnim sistemima povezana sa izvesnim rizicima po zdravlje i životnu sredinu
Intervju
52. Miloš Sholim Rajković, vizuelni umetnik: Život nije eksterni hard disk
Iako živimo u istom gradu, za 28-godišnjeg beogradskog vizuelnog umetnika Miloša Sholima Rajkovića saznali smo tek iz stranih medija, koji sa velikom pažnjom prate duhovite GIF animacije kojima kritikuje savremene društvenih anomalije. U svom prvom intervjuu „na maternjem jeziku“, Sholim ističe doprinos novih tehnologija kreativnom stvaralaštvu, ali i pretnju da nam tehnološka zavisnost pretvori život u eksterni hard disk.
Skener
56. Zašto je pola miliona ljudi iz regiona uzelo mađarsko državljanstvo: Put kojim se sve češće ide
Šta je preko 90 hiljada Mađara i Srba iz Vojvodine i 50.000 hiljada Ukrajinaca navelo da zatraže mađarsko državljanstvo, lako je razumeti – to je najkraći put do Evropske unije i bezviznog ”tranzita” do SAD i Kanade. Motive Mađarske da potomcima žitelja nekadašnje Austrougarske ponudi svoj pasoš, i EU da odobri ovaj nestandardni uvoz Evropljana, teže je odgonetnuti.
60. „Suncokret“ iz Hajdukova – od proizvodnje do filozofije zdrave hrane: Ukrotitelj divljeg nara
Koliko je danas Srbija daleko od Evrope? „Tačno 3.500 kilometara“, mogao bi da odgovori kao iz topa Ivan Perčić, vlasnik firme za proizvodnju zdrave hrane „Suncokret“ iz Hajdukova – toliko njegova roba vijuga do rafova najbližih EU suseda. Iako bi taj put mogao da skrati seljenjem u prvo obližnje mađarsko selo, Perčića je četvrt veka preduzetničkog iskustva uputilo na sopstvenu verziju „održivog razvoja“ i trpeljivosti.
62. Ručno rađena obuća i izazovi modernih tehnologija: Poslednji „Mokasinac“
Danas su obućari koji se bave ručnom izradom cipela retki „čuvari vatre“ koji u sebi spajaju zanatliju, umetnika i stvaraoca. Najčešće nemaju nastavljače, jer umeće koje se u Srbiji nekad prenosilo s kolena na koleno traži težak i posvećen rad – kvalitete koji danas nisu na ceni.
64. Nemanja Nešković, preduzetni avanturista: Divlji u srcu
Iako je imao dugogodišnje iskustvo IT konsultanta i Fakultet organizacionih nauka iza sebe, Nemanja Nešković je sa svojim najboljim prijateljem izabrao pre pet godina, po sopstvenom priznanju „najgori mogući trenutak u poslednje dve decenije“ da osnuje turističku agenciju za domaće i inostrane ljubitelje „divlje prirode“. Pa ipak, umeće i strast osvajanja nedostupnih planinskih vrhova i jama, veština da mlade ljude zainteresuju za upoznavanje skrivenih delova Srbije i temeljan pristup poslu, omogućili su im da za sada uspešno prođu sve brzake privatnog biznisa.
Nove tehnologije
66. Elektronski otpad i idolatrija „najnovijeg modela“: Olovni vojnici
Potrošači opsednuti novim modelima svakovrsnih gadžeta su odani vojnici dve industrije – elektronskih uređaja i prerade otpada. Ujedinjene nacije upozoravaju da će se do 2020. godine količina televizijskog smeća udvostručiti, kompjutera upetostručiti, a mobilnih telefona povećati i na 18 puta. Ovo smeće se malim delom prerađuje a većim deponuje u siromašniji deo sveta, gde su školska dvorišta i pijace primeri mesta sa visokim koncentracijama nikla, olova, bakra i cinka.
Nauka
68. Nasleđe savremenog čoveka: Neandertalac u meni
„Pravi si nenadertalac!“ Najčešći kontekst ovakve izjave je uvredljiv i nagoveštava da je neko, mi sami ili onaj kome smo takvu primedbu uputili, tupoglavac sa “dva prsta čela”. Ipak, ako pitate naučnike – koji su gotovo istovremeno objavili studije o ovom našem pretku u magazinima Nature i Science – oni će vam bez ikakve doze nipodaštavanja potvrditi da je u nama “ostao pećinski čovek“. I to na pomalo neočekivanom mestu – (i) u genima povezanim sa dijabetesom, Kronovom bolešću, lupusom pa čak i sklonošću ka pušenju. O bujnoj kosi da i ne govorimo.
Koktel
70. Sudbina biblioteka: Enciklopedija preživljavanja
Bibliotekari u Srbiji su, sudeći po sagovornicima Biznisa i Finansija, nepoklebljivi optimisti, spremni da prigrle čitaoca, bez obzira da li on traži pomoć u slanju molbi za posao, savet Ombudsmana ili vodiča u moru elektronskih sadržaja. U redefinisanju svoje uloge – u uslovima krize i internet revolucije, domaće biblioteke prate svetske trendove, čak i kad raspolažu sa dva evra priloga koliko godišnje na njih odvaja stanovnik Srbije, a jutro im počinje pogledom na krov koji se urušava.
74. Oldtajmeri u Srbiji: Stara ljubav zaborava nema
Posedovanje oldtajmera je „društvena pasija“ – za vlasnika je presudno da svoju ljubav podeli sa familijom, jer će auto biti njen punopravni član, kao i da nađe široko društvo istovrsnih hobista. Za razliku od sakupljanja markica, novčića ili umetničkih predmeta koji su samotnjačke discipline, članovi udruženja oldtajmera međusobno razmenjuju informacije, vežbaju mehaničarske veštine, a povremeno organizuju i porodična vikend okupljanja u zemlji i inostranstvu. Publika ima prilike da zaviri u njihov svet svakog aprila.
Komunikacije
76. Internet i cenzura: Smeh i poslednji dani
Internet je nemilosrdan kada oseti slabost. Virtuelne zajednice koje čine legije anonimnih provokatora se iz zabave u talasima obrušavaju na svaku osetljivu manjinu ili pojedinca: žene, decu, gojazne, Slovene, crnce, homoseksualce, Aleksandra Vučića… Jedino što se na internetu prezire više od slabosti su licemerje i ograničavanje slobode govora. U našim predizbornim kampanjama, u takvim trenucima, kao bespoštedno sredstvo obračuna sa cenzurom isplivavaju mimovi napravljeni po ugledu na daleko najčuveniji insert iz nemačkog filma „Hitler: poslednji dani”, koji je u globalnim razmerama već odavno upokojen.
Reprint
78. Da li će Španija uskladiti časovnik sa ostatkom Evrope: Rat za jedan sat – sijeste
Predloženo pomeranje kazaljki jedan sat unazad u Španiji je izazvalo različite reakcije javnosti – nekima bi smetalo ukidanje sijesti, a nekima bi odgovaralo da ranije završavaju sa poslom i imaju više vremena za porodicu.
Vremeplov
80. Amerikanac o Srbima u Prvom svetskom ratu: Srbin nikada nije suviše star da se bori
Američki novinar Pol Fortier Džons je 1915. godine pročitao novinski tekst u kojem se pozivaju dobrovoljci da pomognu humanitarne napore saveznika u Srbiji. „Odluka da se odazovem tom pozivu, promenila je moj život zauvek“, pisao je kasnije američki novinar u svojoj knjizi „U egzilu sa Srbima: Avanture jednog Amerikanca u vojsci koja ne može da umre“, koja je objavljena u Njujorku 1916. godine. Deo koji prenosimo govori o prvim Džonsovim utiscima kada se zatekao u Srbiji, neposredno pre i pošto je izdata naredba za povlačenje srpske vojske preko Albanije, koja se odigravala u zimu 1915/1916. godine.
Otisak meseca
82. Superministar
Funkcija superministra je marketinška dosetka zasnovana na političkom i medijski zasnovanom konstruisanju autoriteta, ali i na skretanju mržnje sa zbog nepopularnih mera sa predsednika vlade na „stručnjaka“ koji gotovo bez izuzetka ima „uspešnu“ prošlost u inostranstvu.
Nakon što su u Briselu 21. januara 2014. godine otvorili pregovore, predstavnici Evropske komisije i Vlade Republike Srbije nastavili su analizu domaćeg zakonodavstva u kontekstu usklađenosti sa EU. Ovaj proces naziva se skrining, ili formalno: analitički pregled i ocena usklađenosti propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU i njihove implementacije. U martu će se na dnevnom redu naći skrining u oblasti slobode kretanja radnika, prava poslovnog nastanjivanja i slobode kretanja usluga i druga ekonomska pitanja.
Samo 30% naučnih istraživača na čitavom svetu su žene. One su zastupljene od muškaraca u naučnim oblastima na svim kontinentima. Region centralne i istočne Evrope po tom pitanju je bolje kotiran od zapadne Evrope i Amerike, sa prosekom od 40%, a u Srbiji čak 49%, pokazuje statistika najnovijeg istraživanja „Žene u nauci“ UNESCO-vog Instituta za statistiku.
Pažljivije zagledanje u rezultate studije pokazuju neke zanimljive podatke, zapravo da je u zemljama koje su imale ili još uvek imaju socijalističke režime, žene više zastupljene nego u državama ekonomski razvijenog zapadnog sveta. Primera radi u Boliviji žene čine čak 63% naučnih istraživača, naprema francuskih 26% ili etiopskih 8%.
U zemljama centralne i istočne Evrope izdvaja se Makedonija sa 51%, Litvanija sa 51%, ali i Crna Gora sa 50% i Srbija sa 49% žena-istraživača, piše u studiji UNESCO-a. Apsolutni svetski rekorder u pozitivnom smislu je Mjanmar (nekadašnja Burma) sa čak 86% žena istraživača. Za nešto lošije rezultate od očekivanih za razvijeni Zapad tvorci studije krive „sukob poslovne i privaten sfere“, odnosno odluku velikog broja žena da se posle studija neko vreme posvete porodici. U Švedskoj čak 60% studenata diplomaca u naučnim disciplinama čine žene, ali njihov broj opada kako se dalje napreduje na obrazovnoj lestvici: 49% ih je na doktorskim studijama i samo 36% naučnih istraživača.
Čitavu statistiku možete pogledati na zvaničnom sajtu studije.
Austrijske vlasti uhapsile su ukrajinskog milijardera Dmitrija Firtaša po zahtevu američkog FBI, zbog sumnji na korupciju i organizovanja kriminalnih grupa.
U Beču je uhapšen Dmitri Firtaš, tajkun koji se obogatio na hemikalijama i energetici, „težak“ 2,3 milijarde evra. Najbliži saradnici Firtaša zasad nisu dali nikakav komenar, osim zvaničnog saopštenja njegove Group DF u kome se kaže „da je došlo do nesporazuma, koji će ubrzo biti otklonjen“, kao i da do „privođenja nije došlo zbog aktuelne političke situacije u Ukrajini, niti zbog njegovih poslovnih aktivnosti u Evropi i SAD, već zbog učešća u jednom investicionom projektu tokom 2006. godine“, prenosi Financial Times.
S druge strane, oblasni tužilac Beča izdao je nalog za hapšenje po istrazi FBI koja tereti Firtaša da je učestvovao u kriminalnom udruživanju. Firtaševo ime pominje se i u dokumentima Wikileaks-a, kada je tokom bezakonja u Ukrajini devedesetih godina tražio dozvolu od ruskog mafijaškog bosa Samjona Mogileviča da uvozi i trguje gasom u Ukrajini. Mogilevič se još uvek nalazi na listi deset najtraženijih kriminalaca FBI.
Firtaševa grupacija upravlja proizvođačima hemikalija Ostchem i Crimea Titan, nekolicinom firmi koje distribuiraju gas, bankama Nadra i Pradex, kao i Tv stanicom Inter i Ukrajinskom novinskom agencijom. Firtaš je bio povezivan i sa ruskim milijarderom Arkadijem Rotenbergom, bliskim prijateljem Vladimira Putina.
U četvrtom kvartalu 2013. godine, u Republici Srbiji, prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu iznosila su 58368 dinara. Od ukupno raspoloživih sredstava 96,0% čine prihodi u novcu, a 4,0% su prihodi u naturi saopštio je republički zavod za statistiku.
Dinar će danas 15. dan biti u neprekidnoj stagnaciji kursa prema evru, uz intervenciju centralne banke na deviznom tržištu, tako da će kurs biti 115,9574 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Kada je u pitanju slanje novca, ljubav matice prema dijaspori ne poznaje ograničenja, ali zato „rodna gruda“ najčešće postavlja brojne administrativne i neformalne prepreke povodom mogućeg političkog uticaja svojih građana iz tuđine.
Ujedinjene nacije procenjuju da najmanje 175 miliona ljudi odnosno oko 3% ukupne svetske populacije živi van svoje zemlje porekla, dok Svetska banka izveštava da je „lider dijaspore“ Meksiko (oko 11,9 miliona iseljenika). Slede ga Indija (11,4 miliona), Rusija (11,1 miliona), Kina (8,3 miliona), Ukrajina (6,6 miliona), Bangladeš (5,4 miliona) i Pakistan (4,7 miliona). Evropske zemlje u kojima je zabeležen najveći nivo migracija u nekoliko poslednjih godina su Rusija, Ukrajina, Turska, Rumunija, Belorusija, Bosna i Hercegovina i Albanija, a sa područja Zapadnog Balkana, na kojem živi 25 miliona stanovnika, u dijaspori je oko 10 miliona ljudi. Na primer, prema poslednjim procenama Ministarstva spoljnih poslova Makedonije, u kojoj živi nešto više od dva milona stanovnika, oko 900.000 građana je u dijaspori, što znači da svaki treći građanin ove zemlje živi u inostranstvu.
Najuočljivija veza dijaspore sa maticom je slanje novca rodbini, o čemu govori i podatak Svetske banke da je ukupna vrednost doznaka prošle godine dostigla 550 milijardi dolara. Najviše ih je pristiglo od emigranata iz Indije (70 milijardi dolara) i Kine (60 milijardi), slede Filipini (26 milijardi), Meksiko (22 milijarde), Nigerija (21 milijarda) i Egipat (20 milijardi), a „drugi ešalon“ ove liste čine iseljenici iz Pakistana, Bangladeša, Vijetnama. Ukrajine i Srbije.
Nema ljubavi gde je politika
Kada je u pitanju slanje novca, ljubav matice prema dijaspori ne poznaje ograničenja, ali čim na dnevni red dođu izbori, jedna od uobičajenih dilema u političkoj javnosti je u kojoj meri je opravdano da ljudi koji decenijama žive van matice, ne poznaju dovoljno društvena kretanja niti u njima direktno učestvuju, svojim glasom utiču na odluku kome će se poveriti vođstvo zemlje u narednom periodu. Sa druge strane, u nekim državama je dozvoljeno da dijaspora ima svoje predstavnike u parlamentu, kao što je slučaj u Francuskoj, Italiji, Alžiru, Portugalu, ali i kod nekih naših suseda, u Rumuniji, Hrvatskoj i Makedoniji.
Istraživanja, međutim, ukazuju na generalni trend da su iseljenici sve manje zainteresovani da glasaju na izborima u matici, zbog uverenja da to neće doprineti suštinskim promenama. Još jedan od indikatora je da se opadajuće interesovanje poklapa sa stasavanjem novih generacija koje su rođene van matice i nemaju emotivan odnos prema zemlji porekla kao prethodne generacije. Primera radi, procenjuje se da samo u SAD živi oko 200.000 nemačkih državljana, ali je na poslednjim parlamentarnim izborima svega oko 5.000 njih izašlo na glasanje.
Međutim, dijaspora i njeno glasačko pravo mogu postati ključno pitanje izbora, kao što se desilo na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 2007. godine, kada se burno raspravljalo o tome da li bi oni koji u Hrvtaskoj ne plaćaju porez trebalo da biraju poslanike i vladu. Protivnici, na čelu sa SDP, na toj platformi nisu dobili izbore, ali su se izborili za smanjenje broja predstavnika iz dijaspore u parlamentu. Hrvatski analitičari, međutim ocenjuju da se to smanjenje pokazalo potpuno irelevantnim „jer niti su to bili pravi zastupnici dijaspore, niti su mogli uticati na bilo kakvo preglasavanje“, a komentatori u hrvatskim medijima zaključuju da je negativan tretman iseljenika do danas ostao nepromenjen. Iseljenici iz Bosne i Hercegovine su, pak, radi većeg uticaja na politiku u matici osnovali Stranku dijaspore, koja se već takmičila na izborima u Federaciji, ali bez ikakvih rezultata. Inače, na opštim izborima 2010. za izborne jednice u Federaciji zabeleženo je nešto više od 9.000 važećih glasova dijaspore putem pošte, a nešto preko 12.000 u Republici Srpskoj, što je najblaže rečeno zanemarljivo u odnosu na broj iseljenika.
Odziv dijaspore je primetno veći kada je u pitanju Mađaraska, gde se oko 137.000 dvojnih državljana, od kojih 20.000 iz Vojvodine, već prijavilo za glasanje na parlamentarnim izborima 6. aprila. Na osnovu izbornog zakona Mađarske, pravo da glasaju imaju i njeni državljani bez stalne adrese u zemlji, a da bi ga ostvarili dovoljno je da se registruju. Procenjuje se da će na izborima u Mađarskoj iz Srbije ukupno glasati oko 40.000 dvojnih državljana, a registrovanih birača ima i u Bosni i Hercegovini, SAD, Švajcarskoj, Alžiru, Južnoj Africi, Japanu, Novom Zelandu, dok u Australiji i Južnoj Americi – gde živi značajan broj mađarskih emigranata – jedva ima oko sto registrovanih. Prema kalkulaciji analitičara, čak i u slučaju kada bi svi birači iz dijaspore glasali za vladajujuću partiju Viktora Orbana, njihovi glasovi bi u parlamentu koji broji 199 poslanika doneli samo dva mandata.
Nema ljubavi ni gde je ekonomija
Slično slabom uticaju na politička događanja u domovini, dijaspora retko uspeva da oformi snažan lobi koji bi u zemji u kojoj iseljenici žive i rade promovisao interese matice. Jedan od najpoznatijih takvih slučajeva u modernoj istoriji je uspeh jermenske dijaspore da od Sjedinjenih Država i Francuske izdejstvuje da se ubistvo 1,5 miliona Jermena u Otomanskoj imperiji 1915. okarakteriše kao genocid. Uspešnima u lobiranju pokazali su se i Amerikanci albanskog porekla, kojih je u SAD oko 750.000. Albanska dijaspora je, radi otcepljenja Kosova od Srbije, prikupljala novac i okupljala moćne političare od kojih su neki, poput bivšeg senatora i predsedničkog kandidata 1996. Boba Dola, senatora Mekejna i potpredsednika Bajdena, otvoreno stali na stranu Albanaca tokom sukoba na Balkanu.
Ipak, ni albanski emigranti nisu izuzetak od pravila da su investicije najslabija karika na relaciji dijaspora-matica. Na primer, kada se pre nekoliko godina u Albaniju vratilo 250.000 Albanaca iz Italije i oko pola miliona iz Grčke, na veliko razočaranje Tirane sa sobom nisu doneli značajniji kapital. Mada albanski „gastarbajteri“ iz evropskih zemalja šalju svake godine više stotina miliona evra doznaka, ulaganja u biznis „kod kuće“ su više nego skromna. Na istovetan trend ukazuje i primer poljske emigracije koja je narasla na 1,5 miliona ljudi u zemljama EU, u kojima ulažu daleko više u pokretanje biznisa nego u rodnoj Poljskoj. Osim činjenice da se iseljenici po pitanju ulaganja rukovode interesom a ne emocijama, analitičari procenjuju i da će sa svakom sledećom generacijom dodatno opadati ulaganja u domovinu. Nove generacije će prodavati nekretnine svojih roditelja u matici da bi investirale u inostranstvu, a sa poskupljenjem životnih troškova smanjivaće se i doznake rodbini, koja će biti sve manje poznata, pa time i sve dalja.
Tek svaki stoti će glasati 16. marta
Od kada je 2004. Srbija omogućila da se za ovdašnje izbore glasa u inostranstvu, broj ljudi koji ostvaruje to pravo je iz godine u godinu sve manji a odziv dijaspore za predstojeće izbore 16. marta je najmanji u poređenju sa prethodnim izbornim ciklusima. Zbog toga neće biti otvorena birališta u nekoliko zemalja u kojima živi znatan broj naših državljana, poput Australije, Kanade, Švedske, ali ni u Mađarskoj, Grčkoj, Rumuniji, Južnoafričkoj Republici… Prema propisima Republičke izborne komisije, za otvaranje jednog biračkog mesta u inostranstvu potrebno je da se prijavi minimum sto glasača, a taj uslov je ispunjen u 20 zemalja, među kojima su Austrija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, SAD, Turska, UAE, Libija… U inostranstvu je popisano oko 300.000 naših ljudi sa pravom glasa, a procenjuje se da će na predstojećim izborima učestvovati tek oko 3.500, odnosno tek svaki 140-ti. Čak i u zemljama sa tradicionalno velikim brojem iseljenika iz Srbije, poput Austrije i Nemačke, prijavio se skroman broj birača. Slabo interesovanje analitičari objašnjavaju činjenicom da može da se glasa samo u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ali da je verovatno još značajniji razlog što nisu ispunjeni dugogodišnji zahtevi dijaspore da ima svoje predstavnike u parlamentu, odnosno da za njih direktno glasa na izborima.
Vladimir Adonov
broj 105, mart 2014.
UniCredit Banka Srbija je 2013. potvrdila treće mesto na tržištu kada je u pitanju ukupna aktiva, istovremeno dodatno unapredivši poslovanje sa klijentima i proširivši paletu usluga koju im nudi.
Banka je u ovoj godini zadržala visok nivo efikasnosti. Njen profit je dostigao iznos od 8,7 milijardi dinara, zabeleživši snažan rast od 6,5% u poređenju sa 2012. godinom. Bilans stanja je porastao za 3% u poređenju sa prethodnom godinom, na skoro 252 milijarde dinara. Na kraju 2013, neto profit banke u Srbiji je dostigao 3,8 milijardi dinara, dok su neto prihodi od kamata i neto prihodi po osnovu naknada zabeležili rast od 8%.
Klijentska baza je povećana za 7,4%, tako da je ukupan broj klijenata premašio 210.000. Kao posledicu toga imamo rast depozita za 2% u poređenju sa prethodnom godinom, koji su premašili 113 milijardi dinara. Uprkos tome što je lokalno tržište karakterisao nedostatak kreditno sposobne tražnje, uspeli smo da obezbedimo odgovarajuće klijente i da nastavimo da pokazujemo svoju posvećenost i spremnost da podržimo budući očekivani razvoj zemlje i finansijske potrebe klijenata. Volumen odobrenih kredita u 2013. godini je dostigao iznos od skoro 159 milijardi dinara, s tim da je zabeležen skok od 9% u poređenju sa prethodnom godinom, kada su u pitanju krediti odobreni stanovništvu.