Aviokompanija Jat ervejz (Airways), prethodnik Er Srbije (Air Serbia) u 2013. godini je imala gubitak od 8,4 milijarde dinara (73 miliona evra) 2013. godine, saopštila je danas Er Srbija. Ukupan gubitak uključuje operativni gubitak iz poslovanja od 5,2 milijarde dinara (45 miliona evra) i saldo od 3,2 milijarde dinara (28 miliona evra) koji obuhvata korekcije stanja konta bivšeg Jata koje nalaže revizija. Taj iznos korekcije koji nalaže revizija, obuhvata ispravke grešaka preostalih od ranije i pogrešnih usklađivanja, kao i negativnih revizorskih primedbi.
Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) će do kraja ovog meseca slati šifrovane tvitove, koji su ujedno i ponuda za posao i karijeru.
Da biste dobili posao u NSA, „samo“ je potrebno da briljirate u veštini u razbijanja šifara – kao i da imate pristup Internetu.
U ponedeljak je NSA preko svog tweeter naloga @ NSACareers poslala tvit sledeće sadržine: „tpfccdlfdtte pcaccplircdt dklpcfrp?qeiq lhpqlipqeodf gpwafopwprti izxndkiqpkii krirrifcapnc dxkdciqcafmd vkfpcadf. #MissionMonday #NSA #news“
Medijske kuće nisu bile sasvim sigurne šta je ova poruka, pokušši da shvate šta je u njoj napisano.
Korišćenjem sajta za provaljivanje kodova – Quipqiup.com, onlajn medijski portal Daily Dot otkrio je da kodirano značenje ovog tvita glasi : „Želite li da znate šta je potrebno da biste radili u NSA? Proveravajte svakog ponedeljka tokom maja kako tražimo najbolje kandidate za zaštitu Vaše nacije.“
Agencija za privredne registre je na svom sajtu danas objavila godišnje finansijske izveštaje za privredna društva, ustanove, preduztenike i druga pravna lica za 2013. Individualni podaci iz ispravnih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja dostupni su na ovom linku, a pretraga se vrši unošenjem matičnog broja određenog pravnog lica.
Andreas Sajmon, stručnjak za bihevioralni marketing, smatra da su obrasci naših kodiranih ponašanja isti kao pre deset hiljada godina.
Andreas Sajmon je predsednik Uprave marketinške agencije BBDO u Budimpešti, i važi za stručnjača za razumevanje potrošača i bihevioralni marketing. On tvrdi da se iza „seksi podataka“, koji treba da su savremeni izvor kreativne inspiracije, krije razjašnjenje kako da preplitanjem „običnih“ podataka otkrijemo zašto se neki ljudi ponašaju na određeni način. Dakle, nije „seksi“ znati da brendirane kulinarske veb-stranice privlače 40-godišnjake, već je seksi doznati zašto takve stranice, iako izgledaju moderno, ne mogu da „upecaju“ mlade ljude koji žele da nauče, recimo, kulinarske veštine.
Andreas ističe da ne voli izraz ‘potrošač’ jer, „u marketinškom svetu, pretvara ljudsko biće u mašinu za kupovinu, deo statistike. Oni su ljudska bića s osećajima, strahom, nadom, sa svakodnevnim izazovima i slabostima. Mi smo oni. Samo zato što imamo brži pristup informacijama to ne znači da postajemo pametniji ili bolje informisani. Napolju je toliko informacija, toliki pritisak, da radije pribegavamo informacijama koje nam stvaraju ugodnost. Koristimo informacije kako bismo potvrdili vlastita mišljenja, odluke, kupovinu itd. I da, neki od nas imaju manje novca koji će potrošiti i većina nas troši novac malo opreznije, pazeći na šta i kada ga troši. Oprezno? Savesno!“
Sexy podaci, kao takvi, ne postoje. Postoje samo podaci. Način na koji vi na njih gledate čini ih da su „seksi“. Svi podaci, ili bolje: kombinacija podataka, imaju potencijalnu priču o životu određene osobe/ljudi. To zahteva želju za razumevanjem onog „zašto“, koje stoji iza određenog ponašanja. Nije toliko zanimljivo učiti o tome da je srednja starosna grupa korisnika brendirane kulinarske internet – stranice 40 godina. Više je seksi saznati zašto mlađim generacijama to nije primamljivo i zašto se ne upecaju na stranicu, iako je stranica moderna a mlađe generacije zaista žele ovladaju kulinarskim umećima.
U dosadašnjoj komunikaciji uvek se ispostavljao problem odvojenosti „fenomena“ (zapravo, još uvek jesu) na „imidž“, „CRM“, „digitalno“, „medijsko“ itd. Svašta se merilo kako bi se dokazao uspeh jedne kampanje: „uočljivost“, „nasmejava me“, „stvara osećaj udobnosti“, itd… A niko se nije pitao niti odgovorio na najočiglednije pitanje: „Ako se indeks uočljivosti brenda poveća za 10% u odnosu na prošlu godinu, koliko ćemo više proizvoda prodati zbog toga?“ Jedini način da se uverimo da je kompanija igrala aktivnu ulogu u prodajnom procesu jeste da insistiramo na tome da se utroši mnogo vremena na shvatanje motivacije ljudi koje želimo da navedemo da kupe naš proizvod, mišljenja je ovaj poznati marketinški bihevioralista.
Dobri su, kaže Sajmon, svi oni „kreativni briefovi“ koji su sazdani oko istinskog razumevanja ljudskog ponašanja i motivacije. To duboko razumevanje čini razliku između nagađanja i znanja. U tom je pogledu, po njegovom tumačenju, kampanja za Nestlé ‘Chokito’ čokoladicu pravo dostignuće. „Utrošili smo neverovatno puno energije i vremena kako bismo razumeli istinsku motivaciju u životu tinejdžera. Razgovarali smo s njima, slušali ih, poštovali ih. Prodaja je naglo skočila a mi smo osvojili gomilu nagrada za kreativnost.“
Nikada mi se nisu sviđali kreativni briefovi koji odražavaju lenjost klijenta i/ili agencije tako da rešavanje problema prodaje samo prebacuju na kreativce – to je vrlo neseksi, tvrdi Sajmon.
Mogućnost izbora
Govoreći o postulatima bihevioralnog marketinga, koji se nisu promenili ni u 21. stoleću, Sajmon kaže:
Živimo u tehnološki naprednom svetu, a obrasci našeg duboko kodiranog ponašanja/instinkta su slični onima od pre 10.000 godina. Jedina je razlika što odlazimo na kreativne konferencije. Ono što je promenilo mišljenje jeste mogućnost izbora. U prošlosti su kompanije slagale sopstvene poslovne planove, danas svi mi slažemo poslovne planove kompanije. Brend ga slaže na naše lične poslovne planove, tj. imali mi „šoping listu“ ili ne, ističe Andreas Sajmon. „Ako neko nije na njemu, nije na njemu. Danas je umeće prodaje dati pravu ponudu pravoj osobi, u pravo vreme. Da bismo to mogli da sprovedemo i u delo, najpre moramo shvatiti motivaciju koja se krije iza neke kupovine ili ponovne kupovine.“
Jedna od opcija predviđa izdvajanje velikog dela Alitalijinog duga od 800 miliona evra u posebnu kompaniju. Danas je „dan odluke“ o budućnosti ove talijanske avio-kompanije.
Alitalia i njeni poverioci požurili su da do danas definišu osnovni poslovni predlog koji za cilj ima da uveri Etihad da investira u talijanskog prevoznika, suočenog s gubicima, naveo je Rojtersu izvor koji je dobro upoznat sa situacijom.
Jedna od opcija o kojoj se raspravlja previđa izdvajanje velikog komada Alitalijinog 800 miliona evra vrednog duga u posebnu kompaniju, rekao je izvor Rojtersu, potvrđujući raniji izveštaj talijanskog dnevnog lista Il Messaggero. Plan je razmatran na sastanku u Milanu u petak s četiri talijanske banke-kreditora, uključujući UniCredit i Intesa Sanpaolo. Izvršni direktor Altalije Gabrijele Del Torči je u ponedeljak odleteo za Emirate, gde se susreo s Etihadovim šefom Džejmsom Hoganom. Prema planu s Etihadom, Alitalia će biti pretvorena u holding kompaniju, i preuzeće većinu duga ove avionske kompanije.
Za japanski Sony ova godina je loše započela, a oporavak u prodaji nekad čuvenih Sonijevih televizora japanski analitičari smatraju ključnim za povratak kompanije. Oni kažu i da je potrošačka elektronika suvišna za Sony.
Proizvođač potrošačke elektronike objavio je krajem prošle sedmice gubitak za poslednjih 12 meseci od 1,3 milijarde dolara, što je više od ranijih očekivanja. Uz to, kompanija je iskazala operativni rezultat od svega 254 miliona dolara, što je tek trećina prognoziranog u februaru. Ostvareni rezultat predstavlja novo breme na leđima glavnog izvršnog direktora Kazua Hiraija, koji pokušava da vrati stari sjaj japanskoj tehnološkoj ikoni. Međutim, iako s konzolom Playstation 4 kompanija ostvaruje odlične prodajne rezultate, prodaja televizora, kamera i prenosnih računara i dalje je u padu.
A upravo oporavak u prodaji nekad čuvenih Sonijevih televizora japanski analitičari smatraju ključnim za povratak kompanije. „Sony ne može da uđe u fazu rasta i teško se oporavlja. Dokle god ne objave rast prodaje u poslovanju s televizorima, Sony niko neće uzimati za ozbiljno“, kaže za Bloomberg Macušige Akino, fond menadžer u Ichiyoshi Investment Management. S druge strane, deo tamošnjih analitičara smatra kako kompanija mora da se okrene novim poslovnim prilikama, a da je potrošačka elektronika samo sputava na tom putu. „Bez prodaje delova poslovanja s lošim rezultatima, Sony će i dalje praviti iste greške“, smatra Makoto Kikuči, predsednik Uprave Myojo Asset Management.
„Kompanija mora da ostavi proizvodni tip poslovanja. Već je napustila proizvodnju računara. Ostaju televizori“, ističe Kikuči. Kako sada stvari stoje, prvi čovek Sonija ipak deli ovo drugo mišljenje. Naime, upravo će proizvodnja televizora i prenosnih računara doživeti najveće promene u vrlo skoro vreme. Hirai je još u februaru najavio prodaju proizvodnje portabl kompjutera pod brendom Vaio, a proizvodnja televizora biće izdvojena u posebnu kompaniju. Transakcija prodaje i proizvodnje laptopova iz grupe kompanija Japan Industrial Partners, kojoj pripada i Sony, trebalo bi da bude dovršena početkom jula. Kada je 2012. preuzeo kormilo, Hirai je najavio da će stubovi njegove strategije povratka kompanije biti mobilni telefoni, igre i muzika. Osim toga, u februaru ove godine nije odbacio ni mogućnost potpune prodaje dela kompanije koji se bavi proizvodnjom televizora. Međutim, Kazuo Hirai je na mukama, jer mu ulagači – ne veruju.
Takođe, ulagači na japanskom tržištu kapitala ni dosad nisu preterano verovali u mogućnost da će glavni izvršni direktor Sonija Kazuo Hirai suštinski reformisati poslovanje kompanije – barem ako je suditi po kretanju cene deonica. Otkad je preuzeo dužnost pre više od dve godine, deonica Sonija na Tokijskoj berzi porasla je 30 odsto, mnogo slabije od 65-postotnog rasta Nikkei indeksa. Međutim, tokom ove godine, Sonijeve vrednosne hartije oslabile su tek jedan odsto – daleko manje od pada Nikkeia koji je bio 11 odsto. Pre objave rezultata u četvrtak 1. maja, deonica je porasla za jedan odsto, na 1810 jena (17,7 dolara).
Kako bi ojačao brend, Huawei ove godine namerava da u marketing uloži 300 miliona dolara, a osnivač ove kineske kompanije, Ren Žengfej (Ren Zhengfei) je u Londonu održao brifing za zapadne novinare i predstavio plan širenja u Evropi.
Kako prenosi Wall Street Journal, Huawei će uložiti novac u evropski odsek istraživanja i razvoja, a planiraju se i nova ulaganja i zapošljavanja. „Huawei želi da na evropskom tržištu promeni percepciju svoje kompanije kao misteriozne“, istakao je Žengfej. Isto tako, novim programom podsticaja za ključne zaposlene koji nisu kineskog porekla pokušaće da u kompaniji zadrži talente, ali i privuče nove. Slični planovi širenja postoje i za američko tržište, „gde je pozicija još složenija“.
Ren Žengfej smatra da je potrebno 10 do 20 godina da kompanija povrati svoju reputaciju na tom tržištu, poljuljanu optužbama SAD da je Huawei „špijunska filijala kineskih vlasti“. Niz ozbiljnih zamerki, između ostalog i ranija saradnja s Iranom, onemogućilo je neke akvizicije Huaweija, pa tako i plan da kupe američku informatičku kompaniju 3com.
Razloga za netrpeljivost je nekoliko, a jedan od njih je činjenica da je Žengfej u svojoj prethodnoj karijeri, do odlaska u penziju, bio major u kineskoj vojsci. A onda, kada je osnovao Huawei kao predstavnik privatnih preduzetnika, izabran je za člana kineskog kongresa. Zbog njegovih tesnih veza s vojskom Huawei nije dobrodošao u još nekim zemljama s kojima Kina ima loše odnose, recimo u Indiji.
Žengfej je na brifingu pohvalio američku kreativnost ali i toleranciju, primetivši da Kinezi imaju neka ograničenja povezana s viševekovnom zatvorenošću svoje zemlje. „Da je Stiv Džobs kojim slučajem rođen u Kini, bilo bi mu jako teško da uspe jer ima previše karakteristika koje ga razlikuju od ostalih“, priznao je. Kako je već ranije objavljeno, Huawei će ove godine, zbog poboljšane prodaje i jačanja brenda, u marketing uložiti 300 miliona dolara, od čega 40 odsto na matičnom kineskom tržištu. Do kraja 2014. nameravaju da isporuče 80 miliona pametnih telefona, što je 54 odsto više nego prošle godine, kada su takođe rasli za 62,5 odsto. Najtraženiji model, Honor 3C, otkako je pušten u prodaju krajem prošle godine, do sada je prodat u osam miliona primeraka.
Related articles
Reč je o bromiranom biljnom ulju, hemikaliji koja sadrži brom koji se nalazi u retardantima vatre. Coca-Cola se na taj potez odlučila nakon pokretanja peticije američke tinejdžerke, prenosi Rojters.
Coca-Cola je objavila kako će iz nekih svojih napitaka ukloniti kontroverzni stabilizator ukusa. Reč je o bromiranom biljnom ulju, hemikaliji koja sadrži brom, koji se nalazi u retardantima vatre. U Sjedinjenim Državama dopušteno je korišćenje male količine ovog sastojka u pićima s ukusom limuna.
Coca-Cola je izvestila da je ovaj sastojak početkom ove godine izbacila iz dva ukusa svog pića Powerade, a do kraja godine za američke potrošače namerava da ga izbaci i iz Fante i Fresce kao i nekih drugih pića s ukusom limuna. Iz kompanije su takođe rekli kako će sastojak ukloniti iz proizvoda širom sveta, mada nisu odredili datum. Coca-Cola će, umesto bromiranog biljnog ulja koristiti Saharozu-acetat-izobutirat (E444), koju već decenijama koristi u nekim pićima, ili glicerolni ester iz smole (E445), koji se nalazi u mnogim žvakaćim gumama i pićima.
Potez dolazi nakon što je Sarah Kavanagh, tinejdžerka iz Misissippija, na internetu pokrenula dve peticije kako bi javnost „pritisla“ Coca-Colu i rivalski Pepsi da uklone bromirano biljno ulje iz svojih pića. Peticija upućena Pepsiju prikupila je 200.000 potpisa, a kompanija je krajem januara najavila uklanjanje sastojka.
Peticiju za Coca-Colu do ponedeljka je potpisalo 60.000 ljudi.
Related articles
Prodavnica iLike Apple Premium Reseller koja se nalazu u Beogradu u Delta City tržnom centru predstojećeg vikenda (od 9.05.2014 do 11.05.2014) organizuje iLike šoping vikend tokom kojeg će kupcima ponuditi popust od 10% do 15% na kompletan asortiman Apple-ovih i pratećih proizvoda u ponudi.
Posetioci i potencijalni kupci tokom iLike šoping vikenda imaće mogućnost da bolje upoznaju i kupe sve Apple uređaje dostupne za domaće tržište, kao i da do detalja istraže mogućnosti istih.
Na Volstritu su u ponedeljak cene deonica blago porasle jer su ulagače ohrabrile naznake ubrzanja rasta američke privrede, ali se i pored toga trgovalo oprezno zbog napete situacije u Ukrajini.
(Pariska berza CAC, trenutno ima najviši rast)
Dow Jones ojačao je 17 bodova, ili 0,11 odsto, na 16.530 bodova, dok je S&P 500 porastao 0,19 odsto, na 1.884 boda, a Nasdaq indeks 0,34 odsto, na 4.138 bodova.
Rast cena deonica, nakon dva dana blagog pada, može se zahvaliti jačanju aktivnosti u američkom uslužnom sektoru. Institut za menadžere kupovine izvestio je da je ISM indeks tog sektora u aprilu porastao s 53,1 na 55,2 boda, više nego što se očekivalo.
To ukazuje na ubrzanje rasta najvećeg svetske privrede na početku drugog tromesečja, nakon oštrog usporavanja u prethodnom kvartalu zbog loših vremenskih prilika.
„ISM indeks uslužnog sektora ukazuje na prilično snažan rast i to je očigledno privuklo deo ulagača“, kaže Rajn Detrik, strateg u kompaniji Schaeffer’s Investment Research.
Na rast S&P 500 i Nasdaq indeks osetno je uticao i skok cene deonice tehnološkog giganta Applea za 1,4 odsto, pri čemu se, po prvi put od novembra 2012., probila iznad nivoa od 600 dolara.
S druge strane, osetno je, više od dva odsto, pala cena deonica Pfizera, nakon što je taj farmaceutski megakoncern izvestio o manjim kvartalnim prihodima nego što su analitičari očekivali.
Za toliko je pojeftinila i deonica JPMorgan Chasea jer je ta banka upozorila da će njeni prihodi od trgovanja obveznicama i deonicama u drugom tromesečju biti 20 manji nego u istom periodu prošle godine.
Ulagači su oprezni i zbog toga što u istočnim ukrajinskim gradovima Slovjansku i Odesi ne prestaju sukobi između ukrajinskih i proruskih snaga, što bi moglo dovesti do eskalacije krize.
Na oprez ulagača ukazuje mršav obim trgovanja. Na američkim berzama, vlasnika je juče zamenilo samo 5 milijardi deonica, dok je prosečan dnevni obim u poslednjih pet dana iznosio 6,7 milijardi.
I na evropskim berzama juče se trgovalo oprezno. Frankfurtski DAX indeks oslabio je 0,28 odsto, na 9.529 bodova, dok je pariski CAC ojačao 0,10 odsto, na 4.462 bodova. U Londonu se zbog praznika nije radilo.