Ministar privrede i vršilac funkcije ministra finansija Dušan Vujović razgovarao je juče uveče sa predstavnicima sindikata preduzeća u restrukturiranju o problemima koji se odnose na uslove rada, isplate minimalnih zarada, socijalne programe, kao i overu zdravstvenih knjižica, saopštila je pres služba ministarstva.
Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava u Strasburu donelo je odluku da Slovenija mora da plati odštetu deviznim štedišama nekadašnje Ljubljanske banke. Još se očekuje odluka Veća u vezi s Invest bankom iz Srbije. Sud je Sloveniji naložio da u roku godinu dana pronađe sistemsko rješenje za isplatu štednje.Takvom odlukom potvrdio je presudu iz 2012. godine po tužbi troje deviznih štediša Ljubljanske i Invest banke. Odluka Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava je konačna.
Novi partner kompanije EY – Urs Indermuhle vodi sektor za podršku pri poslovnim transakcijama u jadranskom regionu, prenosi E kapija.
MMF je u pisanom saopštenju pozdravio istrajnost Vlade Srbije u posvećenosti reformama usmerenim ka obnavljanju fiskalne održivosti i unapređenju investicione klime.
Bankarski softver Aseba BPS koji je razvila kompanija Aseko SEE (Asseco SEE) izlazi sa srpskog i regionalnog na svetsko tržište. Očekuje da će u roku od 3 godine na međunarodnom bankarskom tržištu povećati prodaju najmanje za preko 50 odsto, na 1,71 miliona evra, piše američki ekonomski portal Blumberg.
Blumberg piše da se očekuje dodatni rast u jugoistočnoj Evropi i na tržištima u ekspanziji, kao što su Bliski Istok i Afrika, kao i da postoji mogućnost izlaska i na najrazvijenija finansijska tržišta na svetu.
Aseba BPS je inače napravljen tako da se prilagođava svakom posebnom klijentu i da se usaglašava sa propisima zemlje u kojoj radi, dizajniran za brzu analizu podataka i upravljanje dokumentima potrebnih bankama, kao i za njihovo jednostavno arhiviranje.
Istočna Evropa, a posebno zemlje poput Srbije, Bugarske i Rumunije, imaju problem sa privlačenjem stranih investicija zbog imidža “Divljeg Zapada” koji su im stvorile njihove neefikasne i korumpirane vlade, piše danas CNBC. Zato je njihov jedini izlaz iz teške ekonomske situacije iskorenjivanje korupcije i stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta.
Hrvatska je, piše ovaj medij, još ranije počela da radi na ovom problemu, a hapšenje Ive Sanadera samo je pokazalo da u borbi protiv korupcije neće biti zaštićenih.
Sa druge strane, Srbija ima mnogo ozbiljniji problem, što pokazuje i njeno rangiranje na listama korumpiranih zemalja – prošlogodišnje istraživanje Transperensi internešnala pokazalo je da 70% građana Srbije vidi javni sektor kao korumpiran, što je poprilično velika brojka. Zato nam analitičari ove NVO poručuju da moramo ozbiljnije raditi na iskorenjivanju zloupotrebe funkcija, sklapanja tajnih ugovora i opšteg modela “završavanja poslova” podmićivanjem.
Premijer Aleksandar Vučić je borbu protiv korupcije označio kao prioritet ove Vlade, ali, kako kažu izvori CNBC-a iz Beograda, za ovo je, osim predanog rada policije i tužilaštva neophodna i prava reforma pravosuđa.
Novi talas štrajkova u londonskim Ritzy bioskopima pokazuje da su nove generacije prilagodile sindikatsko udruživanje modernim vremenima.
Većina zaposlenih u bioskopskim dovaranama engleske prestonice su mladi i potplaćeni radnici, piše danas opendemocracy. Zaposleni u lancu Ritzy bioskopa izglasali su štrajk sa 97% glasova, uz punu podršku svojih kolega iz Britanskog filmskog Instituta, BFI Imax, Cineworld, Coroneta, Curyon, Everyman, Odeon i Picturehouse bioskopa.
Bioskopska industrija u mnogome se promenila uvođenjem digitalnih tehnologija – izostala je potreba za iskusnim kinoprojektorima – a rasporedi prikazivanja se prilagođavaju potrebama potrošača, zbog čega su ugovori za radnike „veoma fleksibilni“. Dugo vremena su poslodavci mogli da prođu sa niskim platama za zaposlene, ali su postali „nervozni“ kada je usledila obaveza da svake godine povećavaju plate. Kasnije su se pozvali i na „siromaštvo“, odnosno hroničan nedostatak u industriji prikazivanja filmova.
Međutim, sve to je palo u vodu kada je izvršni direktor Picturehouse bioskopa sebi isplatio godišnji bonus za 2013. u visini od 15.000 funti, što većina zaposlenih ne skupi tokom čitave godine. Da sve bude još gore, Picturehouse tri godine zaredom nije platio korporativne poreze, iako je u vlasništvu Cineworld-a, koji će najverovatnije udvostručiti svoj neoporezovani profit na 81 milion funti do 2015. Picturehouse je odbio da prikazuje filmove Kena Louča, čuvenog engleskog reditelja i deklarisanog levičara, koji je stao na stranu štrajkača.
Zaposleni u Ritzy bioskopima pokazali su kako nove generacije mogu da aktiviraju javnost svojim štrajkovima putem modernih tehnologija i drugačijeg pristupa problemu. Mnoge poznate javne ličnosti pružile su otvorenu podršku, poput bivšeg fudbalera Erika Kantone i glumca Džejmsa Nezbita, kao i preko aktuelnih filmskih festivala Amnesty International festival fudbalskih filmova i Filmskog festivala o ljudskim pravima. Kampanja preko društvenih medija pozvala je na bojkot poseta projekcija u bioskopima Picturehouse, a organizovano je i prikupljanje donacija za štrajkače.
Štrajkači u Ritzy-u traže uvođenje minimalca, što je već prihvaćemo njihovim kolegama pod ugovorom u BBC-u, BFI IMax-u, ITV, Nacionalnom teatru i Kraljvskoj operi.
Lideri BRICS zemalja (Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike) potpisali su ugovor o osnivanju razvojne banke koja će raspolagati sa 100 milijardi dolara.
Banka bi trebalo da finansijski pomaže razvojne projekte i izgradnju infrastrukture u ovim zemljama a u njenom nadzornom odboru trebalo bi da budu ministri finansija ili guverneri centralnih banaka BRICS zemalja.
Sedište banke će se nalaziti u kineskom gradu Šangaju a njen prvi predsednik će biti iz Indije.
Ova razvojna banka trebalo bi da predstavlja protivtežu zapadnim finansijskim institucijama poput MMF-a i Svetske banke. Pre njenog osnivanja članice BRICS-a kritikovale su pomenute međunarodne institucije da pri donošenju odluka ne uzimaju dovoljno u obzir mišljenje najvećih zemalja u razvoju. Sada će one imati ravnopravan glas u odlučivanju o finansiranju svog daljeg razvoja.
Izvor: BBC
Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže za sajt „B&F“ da je predlog Zakona o izmenama Zakona o PIO i Zakona o radu pozitivno ocenjen. „On je napravljene u skladu sa najboljom evropskom praksom, koja bi trebalo da dovede do liberalizacije tržišta rada i finansijskog stabilizovanja domaćeg penzionog sistema, koji je pod dosadašnjim uslovima bio praktično neodrživ“, kaže Altiparmakov.
Predložene izmene imaju za cilj da obezbede neophodno povećanje efektivne starosne dobi osiguranika pri penzionisanju, jer se prosečno trajanje života u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, kontinuirano povećava. Pre pola veka očekivano trajanje života osiguranika je iznosilo 67 godina, trenutno iznosi 74 godine starosti, a demografske projekcije ukazuju na to da bi prosečno trajanje života u 2060. godini u Srbiji moglo da iznosi oko 84 godine, navodi se u zvaničnim ocenama Fiskalnog saveta.
„Što se tiče Zakona o radu, jedna od najbitnijih posledica predloženih izmena trebalo bi da bude rešavanje problema sa državnim kompanijama koje su najveći gubitaši, kao što su Srbijagas, EPS ili Železara Smederevo“, napominje Altiparmakov. Da bi se nove, fleksibilnije odredbe Zakona o radu mogle u potpunosti iskoristiti za efikansije sprovođenje procesa racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, neophodno je da u kratkom periodu budu usvojene i izmene drugih zakona kojima se uređuju radni odnosi u javnom sektoru (npr. Zakon o državnim službenicima i sl,), te da se kolektivni ugovori do sada zaključeni u javnom sektoru u potpunosti usklade sa novim odredbama Zakona o radu.
Grčka kompanija Lamda development je ušla u posed poslednje trećine zemljišta nekadašnje fabrike tekstila Beko u Beogradu oko koje je sedam godina vođen spor. Presudom Privrednog apelacionog suda kompanija je konačno dobila parcelu kupljenu još 2007. godine, čime su stvoreni uslovi za početak izgradnje savremenog kompleksa koji će činiti moderni stambeni objekti, galerija, poslovni deo, hotel sa 5 zvezdica, najsavremeniji kongresni centar, prodavnice i robna kuća.
Realizacijom projekta Beko, koji je dizajnirao trenutno najpoznatiji svetski arhitektonski studio Zaha Hadid, u potpunosti će biti revitalizovan zanemaren i potpuno nepristupačan deo Dorćola, a građani Srbije će dobiti mogućnost da konkurišu za preko 1000 novih radnih mesta. Očekuje se da će ukupna investicija prevazići 200 miliona evra.
Naime, kompanija Lamda je do sada u kupovinu parcela uložila 55,8 miliona evra, 10 miliona evra u pripremne radove, dok je ostatak od preko 200 miliona evra predračunska vrednost izgradnje celog multifunkcionalnog kompleksa.