Monthly Archives

август 2015

Srboauto, primer porodične kompanije kojoj konstantno raste izvoz

by bifadmin 28. август 2015.

Istraživanja pokazuju da Srbija ima veliki potencijal u malim, srednjim i porodičnim kompanijama čiji proizvodi sve češće zadovoljavaju najviše svetske standarde u pogledu kvaliteta, načina izrade i primene.

Primer za ovu tvrdnju je, između ostalih, i porodična kompanija “Srboauto”, koje se bavi proizvodnjom i remontom kardanskih vratla svih namena, za sve tipove vozila (vojni, putnički, kombi, kamioni, autobusi) i građevinskih i radnih mašina, industrijskih postrojenja, brodova.

Njeni proizvodi razvijeni su od strane domaćih inženjera po najvišim standardima koji su ujedno pravi dokaz da Srbija ima veliki kadrovski potencijal i dovoljno znanja da se sa ovih prostora u bliskoj budućnosti izvoze vrhunska rešenja za najrazličitije namene u celom svetu.

Na nedavno održanom sajtu naoružanja Partner 2015. Predrag Tomić, direktor kompanije “Srboauto”, je u razgovoru sa potencijalnim poslovnim partnerima iz regije istakao kako je intelektualni, ljudski i resursni potencijal sa ovih prostora još uvek nedovoljno iskorišćen, ali da postoje indicije da će se u narednim godinama to u potpunosti promeniti.

Već sada se ispoljava veliki potencijal proizvoda koji naša mala i srednja preduzeća plasiraju na inostrana tržišta. Prema istraživanjima Ministarstva privrede Republike Srbije i Vlade RS,
strani kupci su najviše zainteresovani za proizvode male privrede, poljoprivredne proizvode, ali i rešenja domaćih porodičnih kompanija. Međutim, i u drugim oblastima se beleži uspeh. Tako je kompanija “Srboauto” poslednjih godina skoro duplirala izvoz, ne zanemarujući i domaće tržište, na kojem je takođe zabeležila rast prodaje.

Slične rezultate kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu ostvarila je i kompanija “Pneumatik flex” u vlasništvu kompanije Srboauto koja nudi kompletna rešenja za sve hidraulične sisteme, počev od planiranja, projektovanja, pa do prodaje i servisiranja svih pneumatskih i hidrauličnih sistema.

Stručnjaci kažu da malim i srednjim firmama ide u prilog to što nisu previše birokratizovanje i što njihovo poslovanje nije preterano skupo, a u stanju su da isporuče kvalitetan proizvod i nove ideje. Ispratićemo da li će zaista, kako neki tvrde, u predstojećim godinama čak 70% domaćeg izvoza pripadati rešenjima male i srednje privrede.

28. август 2015. 0 komentar

Ekonomija

Banca Intesa: Kartice koje vole dobar početak škole

by bifadmin 28. август 2015.

Banca Intesa pokrenula je tradicionalnu promotivnu akciju u susret novoj školskoj godini kako bi nagradila korisnike MasterCard i Maestro platnih kartica za fizička lica.

U okviru nagradne akcije pod nazivom „Kartice koje vole dobar početak škole“ Banca Intesa će uručivati poklone za svako plaćanje izvršeno MasterCard i Maestro platnim karticama na prodajnim mestima u zemlji u iznosu od 3.500 dinara i više. Banka će nagraditi plaćanja obavljena do 19. septembra ove godine, dok kupovina na internetu, podizanje novca na bankomatima u Srbiji i inostranstvu, kao i plaćanja karticama van zemlje neće učestvovati u promotivnoj akciji.

Počevši od danas, preuzimanuje poklona vršiće se svakog petka i subote tokom trajanja akcije na promo štandovima banke u Beogradu (TC Ušće i TC Delta City), Novom Sadu (TC BIG), Kragujevcu (TC Plaza) i Nišu (TC Forum).

Prilikom preuzimanja poklona potrebno je priložiti slip račun i platnu karticu kojom je izvršeno plaćanje, a računi se ne mogu sabirati u cilju dostizanja iznosa potrebnog za dobijanje nagrade. Promocija traje dok traju zalihe a najkasnije do 19. septembra.

28. август 2015. 0 komentar

Prognoza kretanja na svetskom tržištu berzanskih roba do kraja 2015. godine

by bifadmin 28. август 2015.

Cene brojnih berzanskih roba su dostigle najniži nivo u poslednjih 16 godina i time izbrisale sav rast koji je ostvaren za vreme kineskog buma tokom prve decenije ovog milenijuma. Glavni pokretač ovog pada nije usporavanje tražnje već povećana ponuda u vreme kada tražnja ne uspeva da održi rast. Povećana proizvodnja ključnih roba, od nafte do kukuruza i gvožđa trenutno ne nailazi na potrebnu tražnju, pa se traži niži nivo na kome će tržište uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između ponude i tražnje, kaže Ole Slot Hansen, direktor sektora strategije trgovine berzanskim robama i (u tekstu ispod) daje uvid u predviđena kretanja cena na svetskim berzama.
Zlato:
Finansijski investitori, kao i kupci fizičkih zaliha zlata, su sve češće mogućnosti za investiranje tražili na drugom mestu. U julu je cena zlata pala ispod višegodišnjeg minimuma jer su hedž fondovi i investitori koji trguju finansijskim derivatom ETF (exchange-traded funds) intenzivnije prodavali zlato. Devalvacija juana 10. avgusta je povećala nervozu na tržištu, pa je cena zlata dostigla 1.170 dolara za finu uncu. U kratkom roku će zlato nastaviti da se bori sa nervozom kojom se prati šta će američki Savezni komitet za otvoreno tržište (US FOMC) preduzeti oko kamatnih stopa. Predviđa se da postoje izgledi za rast cene jer će sve veća neizvesnost na tržištu, kao i pad kursa valuta i cena akcija u zemljama u razvoju, uticati na povećanje tražnje za alternativnim investicijama. Prognoza za kraj godine ostaje nepromenjena i iznosi 1.275 dolara za finu uncu, koju će Sakso banka revidirati naniže samo ukoliko se probije donja granica od 1.080 dolara za finu uncu.

Kukuruz:
Obimna ponuda iz Severne i Južne Amerike bi trebalo da pomogne da se popune zalihe za predstojeću zimu, pa ako ne bude iznenađenja pred žetvu, predviđa se ograničena mogućnost za rast cene kukuruza na svetskim berzama žitarica.

Bakar:
Ključno merilo koje učesnici na tržištu koriste da bi protumačili nivo aktivnosti na strani tražnje je ponašanje najvećeg potrošača na svetu. Zaživela je zabrinutost da će rast u Kini usporiti više nego što se očekivalo, pa je cena bakra od maja doživela pad za jednu četvrtinu i trenutno ima najnižu cenu od početka recesije 2009. godine. Globalna ponuda se do sada uvećavala u očekivanju stalnog rasta tražnje koja potiče iz zemalja u razvoju, ponajviše iz Kine. Međutim, iako tražnja posustaje, odgovor proizvođača u smislu smanjenja proizvodnje se tek očekuje. Zbog toga se prognozira da je potencijal za rast cene ograničen, dok istovremeno analitičari Sakso banke ne isključuju mogućnost da se u Kini uvedu dodatne stimulativne mere. Predviđaju da će se cena bakra oporaviti u odnosu na trenutni nizak nivo i dostići 5.500 dolara po toni do kraja godine.

Srebro:
Njegova dvostruka uloga, kao plemenitog i industrijskog metala, je štetila srebru više nego zlatu tokom prethodnih nekoliko nedelja, a količina srebra koja po vrednosti odgovara jednoj unci zlata je rasla za 78 procenata, što je najniži nivo ovog odnosa od recesije 2009. godine. Prognozira se da će se cena industrijskih metala neznatno oporaviti pre kraja godine i da će cena srebra rasti brže od zlata, pri čemu će se odnos vrednosti meren u uncama smanjiti na 75, što bi pri ceni zlata od 1.275 dolara po finoj unci, značilo cenu srebra od 17 dolara po unci.

Sirova nafta:
Situacija će se i dalje pogoršavati, ali je oporavak na pomolu. Takvo je trenutno preovladavajuće mišljenje na tržištu nafte, a Sakso prognozeri se sa time ne slažu. Nafta pati od hroničnog viška ponude jer je OPEC u očajnom nastojanju da generiše prihode povećao proizvodnju, a očekivano smanjenje proizvodnje nafte iz škriljaca u SAD tek treba da se dogodi. U naredna tri meseca, tražnja američkih rafinerija za sirovom naftom će opadati usled sezonskih uticaja, što će dovesti do još jednog talasa povećanja zaliha u SAD, koje su trenutno za oko 100 miliona iznad petogodišnjeg proseka. Kako je uvreženo uverenje da je sirova nafta za mnoge proizvođače u SAD neprofitabilna po ceni od 40 dolara za barel, glavno pitanje kada će to početi da se odražava na obim proizvodnje. Drugi razlog za zabrinutost koji se pojavio tokom proteklih nekoliko nedelja je da li se može održati prognozirani rast tražnje imajući u vidu trenutnu neizvesnost oko Kine, najvećeg uvoznika sirove nafte na svetu. I najmanje posustajanje rasta tražnje bi samo još više povećalo prezasićenost tržišta i izložilo ga daljim gubicima dok se obim proizvodnje konačno ne smanji.

Slot Hansen očekuje da će se do kraja godine cena sirove nafte WTI ponovo vratiti na 55 dolara po barelu, ali veruje da će taj put biti težak.

28. август 2015. 0 komentar

Posle 5 Slajder

Mladi Nemci koriste reč „Merkel“ kao glagol

by bifadmin 28. август 2015.

Iako je na međunarodnoj sceni doživljavaju kao „odlučnu i principijelnu“, pogotovu kada su u pitanju mere štednje u Evropi, na domaćem terenu nemačku kancelarku vide kao preopreznu i sporu u donošenju odluka.

Osobine Angele Merkel da okleva i pažljivo promisli pre donošenja konačne odluke u nemačkoj unutrašnjoj politici donele su svetski poznatoj političarki i novi glagol u njenu čast, objavljen po prvi put u Rečniku nemačkog jezika izdavača Langenscheidt-a – „Merkeln“, a koji u prevodu znači „ne raditi ništa, ne donositi odluke, ne davati izjave“.

„Merkeln“ je u zvaničnoj trci za reč godine kod mladih u Nemačkoj, zajedno sa novim izrazima „earthporn“ (anglicizovan pojam koji označava prelep pejsaž) i „smombie“ (reč nastala ukrštanjem „zombija“ i „samrtfona“, koja označava one ljude koji su toliko opčinjeni svojim pametnim telefonom da ne primećuju ništa drugo).

28. август 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

EU izdvaja 600 miliona evra za infrastrukturu na Zapadnom Balkanu

by bifadmin 28. август 2015.

Evropska unija će izdvojiti 600 miliona evra za realizaciju deset regionalnih infrastrukturnih projekata, među kojima su autoput od Niša do Drača i modernizacija železničke pruge između Beograda i Budimpešte, dogovoreno je danas na Samitu zemalja Zapadnog Balkana održanom u Beču.

Od 600 miliona evra, koliko je dogovoreno za infrastrukturni paket, 200 miliona će biti opredeljeno iz pomoći EU za približavanje Uniji, a preostalih 400 miliona evra od drugih institucija, poput Nemačke banke za razvoj (KfW), Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Na skupu kome su pored premijera zemalja regiona prisustvovali i nemačka kancelarka Angela Merkel i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, potvrđena su i 24 projekta, vredna oko 7,7 milijardi evra, koji će biti realizovani u narednom periodu.

Planirano je da tim projektima bude postignut rast bruto BDP-a od jedan odsto godišnje u zemljama zapadnog Balkana i da se u narednih 15 godina u regionu otvori 200.000 novih radnih mesta.

Na Samitu je najavljena i izrada mapa puta za uvođenje dualnog sistema obrazovanja u zemljama Zapadnog Balkana po uzoru na Austriju.

Izvor: Beta

28. август 2015. 0 komentar

Blogovi Slajder

Ime je sudbina

by bifadmin 28. август 2015.

“Nomen est omen” govorili su stari Rimljani. U prevodu “Ime je znak (predznak)” ili čak i “Ime je sudbina”. Kakvo vam je ime, takva vas sudbina čeka u životu. Mnogi se ne bi složili sa tom izrekom. Ime niste birali vi (kad postanete punoletni), već su vam ga dali roditelji, u skladu sa njihovim ukusom, porodičnom tradicijom, “modnim” trendovima (vrhunski sportisti, glumci, političari). Niko vas ništa nije pitao, prihvatili ste ime, kakvo god da je, i sa njim živite. U školi ste verovatno “pokupili” i nadimak – koji vas je možda bolje opisao (kako vas vide drugi) i koji je verovatno još više uticao na ono što vam se događa.

U poslovnim aktivnostima vi odlučujete o imenu firme koju pokrećete, događaja koji organizujete, novog proizvoda ili usluge…. Svakako ćete pomisliti da je i u tom slučaju najvažnije kakav je kvalitet proizvoda ili usluga koje nudite, zvali ih kako bilo. Ako su vam proizvod ili usluga nekonkurentni, nikakvo atraktivno, moderno (pomodno) ime vas na dužu stazu neće učiniti omiljenim među vašim korisnicima.

Kako stoje stvari na Internetu? U doba u kome je prvi utisak veoma važan, jer se pažnja internet korisnika koju ćete možda dobiti meri sekundama, odabir imena vaše firme, proizvoda, događaja koji organizujete, je od vrhunskog značaja. Ako niste osmislili novi proizvod ili uslugu, bazirane isključivo na internet uslugama, već želite da na Internetu predstavite postojeći proizvod/uslugu, najverovatnije ćete početi od toga da ime vašeg internet domena bude isto kao ime vaše firme/proizvoda/usluge/događaja. Tu možete da naiđete na prvi problem – ime je već registrovano. Kako je to moguće? Ko je mogao da registruje vaše ime? Ako naziv domena nije registrovan, on je slobodan za registraciju. Jedino ako je ime koje želite zaštićeno na odgovarajući način[ref]1[/ref] , mogli bi ste da u procesu arbitraže[ref]2[/ref] realizujete svoje pravo.

Koje su onda vaše mogućnosti? Možete da registrujete slično ime (hm, nije to to), ili da svoje jedino željeno ime potražite u drugom domenskom prostoru. Ako ste izabrali neki od nacionalnih, .rs ili .srb, domena imaćete znatne prednosti u lokalnom pretraživanju[ref]3[/ref] – jer Gugl, kada pretražujete iz Srbije:
• u 97% svih pretraga prikazuje rezultate sa sajtovima namenjenim lokalnom, srpskom tržištu;
• ravnopravno tretira pojmove na ćirilici i latinici, bez obzira na to kojim pismom je upisan traženi pojam;
• u rezultatima pretrage daje prednost sajtovima na lokalnim, nacionalnim internet domenima, kao što su naši .RS i .SRB.

Kako odabrati domenski prostor?

Obratite pažnju na namenu svakog od domenskih prostora[ref]4[/ref]. Ako su zauzeti, vama odgovarajući, .rs i .co.rs, možete da registrujete i .in.rs, naravno samo kao fizičko lice. Da li će sadržaj veb sajta biti komercijalni nastup vaše firme, nema nužno veze sa time da li je vlasnik naziva domena fizičko ili pravno lice. Ipak, imajte na umu da će se posetilac sajta sigurno zamisliti nad činjenicom da je domen namenjen fizičkim licima, a da je na odgovarajućem veb sajtu sadržaj koji predstavlja komercijalnu delatnost firme. Poruka koju želite da pošaljete u vašem nastupu na Internetu bi trebalo da bude jedinstvena i nedvosmislena. Svaka neusaglašenost vam sigurno ne ide na ruku. Ime domena nije samo tekst koji se nalazi levo od tačke – ceo naziv domena ima svoje značenje za svakog posetioca, a to znači i domenski prostor koji ste odabrali.

Izbor nacionalnog domena upućuje posetioca na geografsko poreklo, pripadnost određenoj državi, a prema tome i određenom pravnom sistemu. Samom registracijom u nacionalnom domenskom prostoru prihvatili ste pravila[ref]5[/ref] koja korisnicima sadržaja na vašem domenu pružaju viši nivo sigurnosti u pogledu validnosti podataka o registrantu.

Koji su još domenski prostori na raspolaganju? Pored široko poznatih .com, .net, .org., .biz, .info., .name itd. domena najvišeg nivoa, u poslednje vreme se pojavljuje stotine novih – koji predstavljaju ili užu geografsku odrednicu (gradovi, kao što je .berlin, .moskva, .barcelona, .moscow, .paris) ili određene oblasti ljudskih aktivnosti (.tattoo, .beauty, .accountant, .agency, .lawyer, .translations, .deti). Da li možete sami da registrujete svoj domenski prostor najvišeg nivoa? Za početak pripremite 185.000 američkih dolara i pažljivo pročitajte sve ostale uslove koje morate da zadovoljite[ref]6[/ref]. Ako ste ipak ustuknuli pred ovim uslovima – koliko će koštati domeni u ovim domenskim prostorima za “obične” registrante? To zavisi od cenovne politike svakog od novih registara. Neki su u prvoj godini davali domene besplatno – kao npr. .berlin, koji je na taj način u prvoj godini registrovao 140.000 domena. Uobičajene cene se kreću od nekoliko do nekoliko desetina dolara godišnje, ali ima i specijalnih cena koje se mere hiljadama dolara u prvoj godini.

Objaviti ili zaštiti podatke o vlasniku domena?

Prilikom registracije domena imate mogućnost da, uz dodatnu godišnju naknadu, zaštite privatnost vaših podataka kao vlasnika domena. Naravno, vaši podaci su i dalje poznati registru kod koga ste izvršili registraciju domena, ali neće biti javno dostupni preko WHOIS servisa, koji je na raspolaganju na ovoj adresi[ref]7[/ref], za .rs i .srb domenski prostor. Ako vam je cilj da se za vas čuje i pročuje širom Interneta, trudićete se da iskoristite svaku priliku da vaši kontakt podaci budu dostupni potencijalnim klijentima, pa i kad proveravaju ko je vlasnik domena preko kojeg dolaze do vašeg veb sajta. Ako ste već navikli da proveravate identitet potencijalnih poslovnih partnera na sajtu Agencije za privredne registre, nije na odmet da uzmete u obzir da uvek možete da proverite i ko je vlasnik odgovarajućeg naziva domena. Najčešće se vlasnik domena podudara sa vlasnikom kompanije, ali šta ako nije tako, šta ako je neko drugi vlasnik? A šta ako su podaci skriveni od javnog uvida? Da li je to odmah znak za uzbunu? Stara poslovica kaže “Mož’ da bidne, ne mora da znači”. Postoji veliki broj razloga zbog kojih je vlasnik domena odlučio da detaljni adresni podaci o njemu ne budu javno objavljeni. Možda se na sajtu objavljuju politički stavovi, satirički tekstovi, ili neke druge diskutabilne teme, koje bi navele nekog da potraži vlasnika na navedenoj adresi, radi nastavka diskusije u fizičkom kontaktu. Ako se radi o komercijalnom veb sajtu, na kome je isto tako neki preduzetnik, kao i vi, koji nastoji da se za njega čuje i pročuje, zašto bi želeo da njegov identitet ostane tajna. Pogotovu ako su već na sajtu navedeni kontakt podaci? Ovo je pitanje oko koga se “lome koplja” već duže vreme. Postoje i sasvim legitimni razlozi zbog kojih vlasnici domena i veb sajtova ne žele da njihovi kontakt podaci budu javno dostupni. Uz sve poštovanje prema takvim argumentima, nemojte se iznenaditi ako potencijalni kupci budu rezervisani kada na red dođe finansijska transakcija u kojoj je strana koja prima novac maskirana.

Da li vam je potreban još jedan domen, ili više njih?

Godinama uspešno koristite vaš domen naziv-firme.com. Svi vaši partneri ga dobro poznaju, kao i klijenti. Dobro ste pozicionirani u pretraživačima. Tim koji dobija ne treba menjati, zar ne? Da li ste registrovani i u nacionalnim domenima, npr. .rs i .co.rs? Ne, zašto bi kad sve dobro radi, uostalom ko će sada da menja sve email adrese! Da li ste zaštitili naziv (firme, brenda) u Zavodu za zaštitu inteletualne svojine? Ne, zašto je to bitno? Da li se situacija na tržištu promenila u poslednjih desetak godina? Da li ste iz situacije tržišnog lidera dospeli u situaciju da je tržište preplavljeno ponuđačima koji (na prvi pogled) identičan proizvod nude po 2-3 puta nižoj ceni? Naravno, daleko je taj proizvod od vašeg po kvalitetu, ali kupac (koji najčešće odlučuje impulsivno) verovatno neće imati vremena (volje) da detaljno analizira sve one razlike koje vaš proizvod čine suštinski kvalitetnijim. A pogotovu neće uzeti u obzir sve troškove koje ste vi imali prilikom razvoja vašeg proizvoda, za razliku od proizvođača jeftinijih kopija. Da li ste pomislili da bi neko od tih ponuđača mogao da registruje “vaš” domen sa istim imenom firme naziv-firme.rs. i naziv-firme.co.rs. Pošto niste zaštitili ime vaše firme, male su šanse da u postupku arbitraže dođete do tih domena. Vremenom u rezlutatima pretraživanja taj veb sajt postaje bolje rangiran i od vašeg. Tržišni udeo počne da vam pada još brže, a naknadno vajkanje ne pomaže. Šta uraditi? Ono što je najjednostavnije – registrujete željene domene blagovremeno. Ali kako sada da menjamo sve email adrese, štampane prospekte, natpis na ciradi kamiona? Nema potrebe da to uopšte radite, osim ako nemate jake tržišne razloge da menjate postojeću poziciju vašeg brenda. Nastavljate posao po starom, koristite postojeći domen i sve servise bazirane na njemu, a novoregistrovane domene možete da usmerite tako da pokazuju na vaš postojeći veb sajt. Za multinacionalne korporacije ovo je već standardna procedura- kad god se pojavi neki novi domenski prostor (nacionalni domeni, ili novi generički domeni najvišeg nivoa), prvo što urade je da registruju sve moguće nazive domena za koje smatraju da su im bitni – ponekad se radi i o hiljadama domena. Naravno, koliko ćete takvih domena registrovati zavisi od vaše tržišne procene – koji su to domeni za koje vam ne bi odgovaralo da se pojave na internetu i na taj način unose “zabunu” među vaše postojeće i potencijalne klijente. Ovo je pitanje koje postavljate onima koji se u vašoj organizaciji bave analizom tržišnog nastupa (najverovatnije marketing). Isto važi i ako ste mikro-preduzeće sa nekoliko zaposlenih. Onda ste najverovatnije upravo vi ta osoba. Ako se ne snalazite među svim raspoloživim domenima, pitajte nekog ko se time bavi (ne “dečko” koji održava kompjutere). U svakom slučaju konačna odluka je vaša i samo vaša.

Vaše ime na društvenim mrežama?

Raširena upotreba društvenih mreža nameće pitanje blagovremenog zauzimanja odgovarajućih korisničkih imena na svakoj od društvenih mreža za koje smatrate da su vam korisne sada ili će to biti u nekom budućem periodu. Ako mislite da je odabir domena već dovoljno komplikovan stalno rastućom razuđenošću domenskih prostora, odabir jednog imena u društvenim mrežama je još zahtevniji zadatak. Da li je baš neophodno da u svim društvenim mrežama, sa često veoma odvojenim grupama korisnika, uvek imate isto ime? Ako želite da vašim korisnicima, ma odakle da dolaze, uvek pružite jedinstveno korisničko iskustvo, sigurno je od velike pomoći ako ime pod kojim se predstavljate uvek bude isto, ili barem što sličnije onom za koje želite da predstavlja osnovu vašeg digitalnog identiteta.

Na ovim adresama možete lako da proverite da li je željeno ime zauzeto na većini popularnih društvenih mreža, kao i u domenskim prostorima:

• http://www.namecheck.com
• https://namechk.com
• https://www.namecheckr.com

Za proveru dostupnosti vašeg željenog domena u svim našim nacionalnim domenskim prostorima (.rs i .srb) preporučujem vam ovu adresu[ref]8[/ref].

Da li je ime ipak vaša sudbina?

U tzv. “ekonomiji pažnje”, u kojoj se trudite da vas internet korisnik uoči (nadate se i zapamti) u nekoliko sekundi koje (možda) imate na raspolaganju, pitanje kvaliteta vašeg imena jeste od vrhunske važnosti. Poželjno je da vaše ime (naziv domena, korisničko ime na društvenoj mreži) bude razumljivo, lako za izgovaranje i pamćenje. Vaše ime bi trebalo da sadrži asocijaciju na ono što smatrate vašom tržišnom prednošću – suštinskom kvalitetu koji vas izdvaja od konkurencije. Mislim na asocijaciju za posetioce vašeg virtualnog prostora, ne obavezno i za vas. Zato je potrebno poznavati životne vrednosti, kao i nove tehnološke navike, onih kojima se obraćate.

Preporučujemo seriju članaka o temi “Šta je u imenu”[ref]9[/ref]. Naročito je poučna ova priča o odabiru korisničkog imena[ref]10[/ref] na društvenoj mreži.

————————

1. http://www.zis.gov.rs/pocetna.1.html
2. http://www.rnids.rs/cir/решавање-доменских-спорова
3. http://www.domen.rs/iz-ugla-gugla-o-nacionalnim-domenima
4. http://www.domen.rs/izbor-nacionalnog-domena
5. http://www.rnids.rs/cir/регистранти
6. https://newgtlds.icann.org/en/applicants/customer-service/faqs/faqs-en
7. http://www.rnids.rs/cir/whois-%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%82
8. http://www.domen.rs/proveri-da-li-je-slobodan/?lang=cir
9. https://pando.com/tag/whatsinaname
10. https://pando.com/2014/10/29/whats-in-a-name-pandolive-is-not-to-be-confused-with-pan-dolive

Preuzeto sa bloga Vojislava Rodića

28. август 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Google je odbacio primedbe EU o monopolu u inetrnet trgovini

by bifadmin 28. август 2015.

Najveći svetski internet pretraživač Google u pretragama za nabavku robe prikazuje na prvom mestu svoj servis za onlajn prodaju. Rezultati pretraživanja za onlajn prodaju su, prema rečima EU komisije, „pogrešni iz ugla činjenica, prava i ekonomije“. Međutim, u Google-u misle drugačije.

Predsednik Evropske komisije za ravnopravnost konkurencije, Margaret Verštagen, još u aprilu je optužila kompaniju Google da zloupotrebljava svoj monopol i ponaša se protekcionistički prema sosptvenim proizvodima.

Google je juče poslao svoj pisani odgovor, u kome brani svoj stav i odbija predlog EU da prikazuje listirane sve reklame ponuđače tražene vrste proiozvoda.

Google je izneo tri argumentau svoju odbranu: Količina saobraćaja preko njega prema drugim ponuđačima u protekloj deceniji je porasla za 227%, a u zemljama EU osnovano je nekoliko desetina danas velikih onlajn ponuđača robe koji nesmetano trguju i povećavaju svoj biznis; zakonski, internet gigant nije u obavezi da direktno preusmerava korisnike prema svojim rivalima-ponuđačima; EU nije dovoljno uzela u obzir količinu onlajn potražnej robe preko namenskih servisa kao što su Amazon, eBay ili društvene mreže.

Preko Google-a se u Eu ostvari oko 90% ukupnih internet pretraga.

28. август 2015. 0 komentar

Blogovi

Duhovna energija – onaj koji ima zašto da živi

by bifadmin 27. август 2015.

Postoje četiri nivoa ljudske ličnosti – fizički, emotivni, mentalni i duhovni. Da bismo ostvarili pun lični potencijal, potrebno je da razvijamo energiju na sva četiri nivoa. Danas imamo puno primera gde ljudi ulažu veliki napor da razviju svoj kapacitet samo na fizičkom ili mentalnom nivou, a manje pažnje posvećuju emotivnom i duhovnom razvoju.

Posledica takvog pristupa je neispunjen život – životna realnost kojom nismo zadovoljni. Znate sigurno osobe koje su fizički „jake“, a emotivno „slabe“, mentalno „jake“, a duhovno „prazne, ili, fizički izgrađene, mentalno snažne, a emotivno nestabilne i slično… Kada malo popričate sa njima vidite da nisu baš srećni i zadovoljni svojim životom, iako spolja „blistaju“. Naš narod voli da kaže „spolja gladac, a unutra jadac“. Ma kako zvučala, ta izreka ima temelj u duboko ukorenjenoj pojavi.

Put do životne realnosti kakvu želimo, neizostavno podrazumeva razvoj potencijala na sva četiri nivoa. Ograničavajući faktor u izgradnji kapaciteta je taj što mnogi ljudi odustanu čim se pojavi i najmanja neprijatnost.

Emocionalni, mentalni i duhovni kapacitet gradimo po istom principu kao i fizički. Suočavanje sa „neprijatnostima“ je sastavni deo ličnog razvoja. Zbog toga sam i pisao u ranijim postovima da „lagan način“ za vredne životne promene ne postoji. To je iskustvo.

U životnim situacijama, ljudi ne kažu „vidi, pojavila mi se unutrašnja barijera, neprijatnost … odustajem!“, već nalaze izgovore, kao na primer, da imaju nešto važnije (!?) da rade. Kao dete kad treba da uči, kaže „uči mi se“ a trenutak nakon što je to izgovorilo – ide mu se u WC, pije mu se voda, najednom je ogladnelo i slično.

Emocije su naše „gorivo“ koje nas pokreće. Koliko pažnje posvećujete svojim emocijama? Da li znate kako one nastaju? Da li upravljate njima, ili, one upravljaju vama? Kako utiču na vaš način života? Kako utiču na vaš dominantni način komunikacije? Koliko često uradite nešto automatski, pa se sekund kasnije kajete i šta je uzrok takvog postupka? Da li odustajete kada se pojavi neprijatnost?

Učesnici mojih treninga „Moć efikasne komunikacije“ i „Uspeh bez kompromisa“ dobro znaju odgovore na ova važna pitanja, zato što ovim područjima ličnog razvoja, posebno prevazilaženju unutrašnjih barijera koje nam stvaraju neprijatno osećanje, posvećujem punu pažnju u svom radu.

U ovom postu želim da Vam ukažem na važnost duhovne energije, odnosno, razvoja kapaciteta na duhovnom nivou ličnosti. Ovo je važno zato što ne postoji problem u našoj životnoj realnosti koji nema svoj uzrok na duhovnom nivou. Tako je na svim životnim područjima, pa i u komunikaciji.

I u Crkvi nas uče, kao što sam pomenuo, da nema problema na fizičkom nivou koji nema svoj uzrok (!) na duhovnom. To je iskustvo. Zakon uzroka i posledice. I to zakon koji ne možete da pogazite. Možete samo da pogazite sebe u odnosu na zakon. Tako se udaljavate od željene životne realnosti na svim područjima.

Navešću jedan primer: Nik Vujičić. Znate njegovo predavanje „Bez ruku, nogu i bez problema“. Svoje iskustvo prenosi ljudima širom sveta. Izuzetan motivacioni govornik. Bio je i u Beogradu. Nedavno je po drugi put postao otac. Po sopstvenom priznanju, živi srećan život.

Kao dva najvažnija saveta za uspeh, a i suštinu ličnog uspeha, Nik Vujičić navodi:

1. Uspostaviti lični odnos sa Bogom
2. Prebaciti brige na Boga (… jer On se brine za nas …)

Duhovni nivo, zar ne? I naravno najefikasniji način da se prevaziđu fizička ograničenja …

U suštini, duhovna energija je sila koja nas pokreće u svim dimenzijama našeg života. Ona je najmoćniji izvor naše motivacije, istrajnosti i usmerenja. Pored Nika Vujičića, pomenuću i Novaka Đokovića, a i brojni drugi to potvrđuju.

Džim Ler, autor brojnih programa čija je delotvornost potvrđena u praksi (neke od metoda sam usvojio i koristim ih u okviru pojedinih trening programa koje radim), u okviru programa „Moć punog angažovanja“ značajan prostor posvećuje duhovnoj energiji, a neke od ključnih poruka iz njegovog programa, podeliću u ovom postu sa vama:

• Duhovna energija predstavlja pokretačku snagu u svim dimenzijama našeg života. Ona pokreće strast, istrajnost i posvećenost.
• Duhovna energija se iz povezanosti sa duboko usađenim vrednostima i ciljem koji prevazilazi lični interes
• Karakter – hrabrost i ubeđenje da se živi u skladu sa najdubljim vrednostima – jeste ključni mišić duhovne energije
• Osnovni pomoćni „duhovni mišići“ jesu strast, posvećenost, integritet i iskrenost
• Trošenje i obnavljanje duhovne energije su duboko isprepletani
• Duhovna energija se održava između posvećenosti nekom cilju koji je iznad ličnog interesa i odgovarajuće brige o sebi
• Duhovni rad u isto vreme može da bude i zahtevan i koristan
• Proširenje duhovnog kapaciteta uključuje naprezanje iznad naše zone prijatnosti. Proširujemo ga na isti način kao i naš fizički kapacitet
• Energija ljudskog duha može da nadjača čak i najteža ograničenja fizičke energije

Zar nam primer Nika Vujičića sve ovo ne potvrđuje?

Koliko vi radite na proširenju svojih duhovnih kapaciteta?

Preuzeto sa bloga Krizne komunikacije

27. август 2015. 0 komentar

IT i nauka

Naučnici rade na baterijama koje bi mogle „večno“ da traju

by bifadmin 27. август 2015.

Naučnici Instituta MIT i kompanije „Samsung“ došli su do zaključka da bi se upotrebom baterija u čvrstom stanju mogli rešiti svi problemi koje korisnici imaju sa današnjim baterijama.

Današnji uređaji uglavnom koriste litijum-jonske baterije koje su prilično malog kapaciteta, brzo se troše, a i uvek postoji opasnost od eksplozije.

Prema rečima Gerbranda Cedera, profesora koji je zajedno sa još pet naučnika radio na novom materijalu, svi požari koji se događaju u, na primer, „Boeing“ avionima i „Tesla“ automobilima, nastali su upravo zbog tečnih elektrolita.

– Sam litijum nije zapaljiv, kao što je to slučaj u ovim baterijama. Uz čvrste elektrolite nema bezbednosnih briga, možete je baciti na pod, u nju zabiti šraf i neće doći do požara – ističe profesor Ceder.

Problem sa razvijanjem baterija u čvrstom stanju bio je u tome što je teško pronaći čvrste materijale koji čestice provode jednako brzo kao što to čini tečnost. Međutim, ovaj tim naučnika analizirao je svojstva postojećih litijum-jonskih materijala i uspeo da pronađe materijale koji su dovoljno dobri provodnici.

Takođe, nove baterije bolje se ponašaju u hladnim uslovima, a mogu da izdrže i nekoliko stotina hiljada ciklusa punjenja.

S obzirom na to da naučnici u svoj rad ulažu mnogo truda i napora, postoji nada da će „večne baterije“ u bliskoj budućnosti ugledati svetlost dana, piše „zimo.dnevnik.hr“.

27. август 2015. 0 komentar

B&F Plus Slajder

Položaj revizije na globalnom i domaćem tržištu: Srpski revizori u začaranom krugu

by bifadmin 27. август 2015.

Nezavisnost je univerzalno i globalno pitanje koje se odražava na položaj profesije i kod nas, dok je profesionalna osposobljenost, dominantno, lokalno pitanje, odnosno tema koja je u najvećoj meri aktuelna na balkanskim i ostalim tržištima sa smetnjama u razvoju.

Revizija finansijskih izveštaja je izvorno nastala iz tržišne potrebe da neko stručan i nezavisan potvrdi ili demantuje prikazane iznose i obelodanjene ostale informacije od značaja za razumevanje finansijske pozicije entiteta. Ako bih nešto boldovao u prethodnoj rečenici, u današnje vreme, to bi svakako bilo „stručan i nezavisan“. Ovakva percepcija ne proizilazi iz mog članstva u Etičkom odboru Komore ovlašćenih revizora Srbije, već iz iskustva i zapažanja koja svakodnevno prikupljam na našem tržištu, kao i ona posredna saznanja do kojih dođem u komunikaciji sa članovima jedne od vodećih globalnih mreža „Nexia International“, čiji smo reprezenti mi na teritoriji Srbije.

Revizija u svojoj DNK sadrži inherentan problem koji se tiče nezavisnosti. Zaista je teško, u okolnostima u kojima klijent revizije plaća naknadu direktno revizoru, zadržati nepovređen princip nezavisnosti. Dugo sam razmišljao o tome kako bi dodatno mogla da se osnaži pozicija nezavisnosti revizora, a da to ipak ne bude mimo tržišne ekonomije. Možda bi bilo celishodno da se uspostavi fond u koji bi se slivala sredstva predviđena za naknade revizorima (od strane klijenata revizije), i iz koga bi revizori primali honorare određene na osnovu obima i kompleksnosti angažmana.

Jasno je da je onaj deo koji se odnosi na određivanje visine honorara za konkretan angažman, najdelikatniji, ali verujem da bi se investicija u razradu ideje isplatila u moneti koja se zove iskonska nezavisnost. Takođe, konkurencija među revizorima bi imala mnogo veći ponder u kvalitetu, rokovima, stručnosti, dok bi kriterijum cene bio minimiziran. Ovaj sporedni efekat bi imao blagotvoran multiplikovan uticaj na celu profesiju, kvalitet finansijskog izveštavanja, bolju obučenost kadrova.

Profesionalna osposobljenost u obavljanju revizije fianansijskih izveštaja je takođe kritičan faktor. Nije dovoljna nezavisnost kao ni najbolja volja i visoke moralne vrednosti da bi bili u stanju da sprovedemo Međunarodne standarde revizije na pravi način. Jer da jeste, glavne zvezde u fudbalskim timovima bi bili neumorni radnici koji prolivaju tone znoja na terenu, a ne plejmejkeri, koji genijalnim potezima rešavaju meč.I dok su ova pitanja sistematski regulisana u vodećim internacionalnim mrežama, ne prepuštajućiedukacijustihiji i dobroj volji pojedinca profesionalca,u Srbiji se sprovodi kontinuirana edukacija, doduše samo ovlašćenih revizora, u trajanju od približno dva dana godišnje. I to je sve. Apsolutno nedovoljno!

Negativna spirala

Profesija revizije u Srbiji se nalazi u začaranom krugu, negativnoj spirali iz koje je teško izaći. Evo primera iz prakse: poslovi se uglavnom pribavljaju uz najjači argument – najnižu cenu; dobijanje posla samo na osnovu niže cene znači da takva firma mora neprestano da uvećava broj klijenata kako bi pokrila svoje troškove. Novi klijenti, uz niže cene, ne daju veće prihode proporcionalno količini posla i samim tim ograničavaju budžete za plate. Ograničeni budžeti za plate, dalje onemogućavaju zapošljavanje novih ljudi. Nedostatak ljudi, a povećanje broja klijenata dovodi do toga da revizori i konsultanti imaju sve manje vremena da posvete klijentu, što neminovno dovodi do opadanja kvaliteta pružene usluge. Niži kvalitet pružene usluge ugrožava reputaciju firme i sprečava dobijanje kvalitetnih klijenata. „Spas“ se, naravno, pronalazi u daljem spuštanju cena, jer je „bolje išta nego ništa“. I onda opet sve ispočetka. U takvoj situaciji, svi učesnici su na gubitku.

Apsolutno je neophodno da se klijentu pruži usluga vrhunskog kvaliteta, jer samo takva usluga može da zadrži postojeće klijente, da omogući veće profite i da smanji pritisak da se traže dodatni klijenti. Ali, šta je vrhunska usluga? Iz ugla revizorskih firmi to je usluga u kojoj one iskazuju sve svoje „potencijale“, da poznaju sve moguće zakone i profesionalne standarde, umeju da iskoriste sve boje u prezentacijama i zadive ponajviše sebe, potpuno zaboravljajući onoga sa druge strane stola. Sa stanovišta klijenta, vrhunska je samo ona usluga koja dodaje vrednost njegovom biznisu.

Šta mi, kao revizori, možemo da učinimo da pomognemo sebi i voljenoj struci? Postaje očigledno da je neophodno da se sa tradicionalnih preusmerimo na usluge koje dodaju vrednost poslovanju klijenta.Sportskim rečnikom, atletika je bazična disciplina i nužna u gotovo svakom drugom sportu. U mom profesionalnom životu, atletika je računovodstvo i revizija,odnosno usluge pružanja uveravanja. Teško je tu očekivati da klijent pronađe elemente koji dodaju vrednost njegovom biznisu, odnosno teško je ostvariti korektne naknade za revizore. Kada pričam o naknadama, misli mi nisu gramzive, ja pričam o kontinuiranoj edukaciji, o nužnoj pažnji posvećenoj svakom konkretnom klijentu i pojedinačnom problemu, o investicijama u softverska i hardverska rešenja.

Evo i nekih ideja i prakse, kako da revizorsku atletiku pretvorimo, na primer, u košarku, uz razvijanje savetodavnih usluga: poslovno planiranje, projekcije raznih poslovnih scenarija u budućnosti, procene poslovnih rizika i slabosti internih kontrola kao i predlozi za unapređenja, poresko planiranje, prodaja i kupovina entiteta, restrukturiranje duga.

Globalni trendovi i šta može da uradi država

U budućnosti se očekuje proširenje društvene uloge revizora. Postojeći izveštaji će se menjati i formalno i suštinski, jer se menjaju i zahtevi korisnika. Od revizora će se očekivati da pruža i uveravanja u vezi pitanja kao što su izveštaji koji nisu klasični finansijski izveštaji (pre svega analize koje sastavlja rukovodstvo u domenu poslovnih rizika, neizvesnosti i prosuđivanja, going concerna, frauda, internihprocesa, itd).Takođe, za očekivati je da će se nastaviti trend ograničavanja pružanja nerevizorskih usluga revizorskim klijentima,kao i da će se ova ograničenja koja, trenutno, važe za listirane kompanije preneti i na nelistirane, tj. privatne kompanije u daljoj budućnosti.

Potrebno je da komisije za reviziju, nadzorni odbori i drugi organi klijenata revizije, zaduženi za nadzor nad poslovanjem, počnu da rade svoj posao, a to je kvalietan nadzor, umesto što svoju funkciju doživljavaju na način da im je jedini posao da smanjuju cene za reviziju.

Komora ovlašćenih revizora treba kroz kontrolu kvaliteta da eliminiše firme koje nisu komptentne i koje reviziju doživljavaju kao trgovinu. Trenutno, na kontroli kvaliteta radi dvoje (cenjenih) kolega, a prema planu kontrole koji usvaja Savet Komore. Subjekti kontrole kvaliteta su ovlašćeni revizori, kao i revizorske firme, koje, u velikom broju slučajeva sa dvadesetak zaposlenih obavljaju revizije za, često, i preko 300 klijenata. Samo ove elementarne činjenice, ukazuju na to da mnoge revizorske firme uspevaju da u rezervoar putničkog automobila u koji staje 50 litara evrodizela, upumpaju nešto preko 185 litara istog goriva. Ni ova bazična, i iz aviona vidljiva istina, nije dovoljan argument za neke ozbiljnije kontrole i prateće poštene sankcije. Pritom, kontrola kvaliteta je usmerena na konkretne revizije i predstavlja ad hoc, a ne sistemsku kontrolu.

Ostadoh oduševljen u Carigradu, prošlog meseca na regionalnoj Nexia konferenciji, kada mi je kolega izHolandije saopštio da je, tamo, jedna revizorska firma izgubila licencu jer je sprovodila neodgovarajući sistem edukacije. Daleko je Beneluks od Adria regije. Ali zato je Bugarska blizu. I Bugarska ima svoju Agrobanku ad Beograd, a revizor finansijskih izveštaja je isti kao u Srbiji. Ali u susednoj Bugarskoj je ostao bez dozvole za rad, uprkos tome što ima Big Four Letter ime.

Zvezdan Božinović, direktor revizorsko-konsultantske kompanije LB Rev
Finansije Top 2014/15.

27. август 2015. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci