октобар 2016

Posle nekoliko nedelja tržišne letargičnosti, protekla nedelja je donela pojačanu aktivnost koja je imala za posledicu rast, kako količinskog tako i vrednosnog prometa. Ukupno je preko Produktne berze prometovano 3 254 tone robe, finansijske vrednosti 54 443 950,00 dinara, što je značajan rast prometa u odnosu na prethodnu nedelju.

Merkantilni kukuruz je i dalje u žiži interesovanja. Zaključena ovonedeljna cena iznosila je 14,80 din/kg bez pdv-a što je rast od 4,22% u odnosu na prethodni period. Osim kukuruza izvoznog kvaliteta trgovalo se i kukuruzom vlage do 18% po ceni od 12,80 din/kg bez pdv-a.

Merkantilnom pšenicom je ove nedelje trgovano po ceni od 14,70 din/kg bez pdv-a, što je u odnosu na prethodni period pad cene od 2,65%.

Kao i prethodne nedelje i ove nedelje soja je otsustvovala sa berzanskog trgovanja.

PRODEX

Rast cene kukuruza je ove nedelje uticao da dođe do blagog skoka vrednost PRODEX-a. Berzanski indeks je viši za 0,44 poena, što ukupno iznosi 193,55 indeksnih poena.

SVET

U Čikagu, u odnosu na prošlu nedelju, pšenica je pojeftinila za 0,62%, dok je kukuruz poskupeo za 1,82%.

U Čikagu, u odnosu na prošlu nedelju, soja je poskupela za 3,98%, a sojina sačma je poskupela za 7,55%.

U Budimpešti je cena pšenice pala za 0,70%, dok je cena kukuruza porasla za 2,69%.

U Parizu je cena pšenice porasla za 1,08%, a cena kukuruza je porasla za 5,04%.

Tradicionalno poslednja nedelja oktobra obeležava početak nedelje štednje. Nedelja u kojoj su se davale ekskluzivne kamate na štednju, je izgleda zaboravljena. Kako u ovom periodu najviše oročenih sredstava ističe, i velike količine novca napuštaju banku, sproveli smo mini istraživanje i pitali svoje posetioce šta će učiniti sa svojom ušteđevinom.

Anketa „Gde ćete uložiti svoju štednju?“ na finansijskom portalu Kamatica je pokazala da od 2048 ispitanika usled mizernih kamata na štednju odlučuje da svoj novac zadrži u „slamarici“ čak 36%, posle toga ide štednja u banci koju i pored kamatne stope od jedva 0.6% na devizne depoziteštediše smatrajući da je ovo ipak najsigurniji vid štednje, što i jeste, i usled niskih kamata oni ipak odlučuju da zadrže svoje depozite unutar bankovnih računa.

Na trećem mestu je ulaganje u nekretnine koje bi odabralo 17% ispitanika. Ovaj vid ulaganja može da se posmatra i kao svojevrsni mini biznis, a ukoliko on na godišnjem nivou ostvari dobit od 5% smatra se dobro uloženim sredstvima.

Alternativne vrste štednje kao što su Osiguravajuća društva (6%), Investicioni fondovi (4%) i berza(3% ) nisu još usvojeni modeli štednje. Iako su se pokazale kao veoma isplative, ali zbog visokog rizika koje nose sa sobom nisu popularne.

Najmanje rizična ulaganja su kratkoročni plasmani (do godinu dana) koji se odnose na državne dužničke hartije (zapisi Trezora), koje je moguće kupiti preko brokerskih kuća, nose solidan prinos, a dosta su siguran vid ulaganja. Štednja u banci do iznosa od 50.000 evra takođe nosi garanciju države. Sličan nivo rizika (samim tim i prinosa) nose novčani investicioni fondovi koji plasiraju sredstva u spomenute instrumente (niskorizične hartije od vrednosti) i imaju za cilj očuvanje vrednosti imovine svojih članova.

Sa niskim stepenom rizika ide i nizak prinos, pa oni koji žele samo da očuvaju vrednost svog novca biraju sigura ulaganja, dok oni koji su skloni riziku biraju alternative koje shodno visini rizika nose i visok prinos.

Kako štednja u Srbiji iz godinu u godinu raste, iako kamate sve više padaju jasno je da većina bira sigurne vode i svoj novac i pored niskih kamata drže u bankama.

Izvor: Kamatica

Prema najnovijim istraživanjima Erste Grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije, štediše u našoj zemlji na mesečnom nivou trenutno izdvajaju prosečnu sumu u iznosu od 4.215 dinara. Četrdeset odsto ispitanika trenutno odvaja između dve i šest hiljada dinara mesečno, dok više od 12.000 dinara na stranu stavlja sedam odsto štediša.
Pedeset i jedan procenat anketiranih građana štedi, a 20 odsto njih je zadovoljno, odnosno šest odsto vrlo zadovoljno trenutnom ušteđevinom. Ove godine je nešto manje onih koji su nezadovoljni ušteđenim novcem, 22 odsto, za procenat manje nego 2015. godine. Više od polovine građana izjavilo je da je u protekle dve do tri godine uštedelo istu količinu novca. Trećina njih je uštedela manje, a 13 odsto više u odnosu na prethodni period. Kao razlog za smanjenu štednju ističu povećane troškove života, tvrdeći da su im prihodi ostali nepromenjeni. Dvadeset i jedan odsto ispitanika ističe da je ukupni prihod njihovog domaćinstva snižen, a 14 procenata njih da je smanjilo štednju zbog povećanih troškova za porodicu.

Ipak, 71 odsto stanovnika Srbije štednju prepoznaje kao važnu, a 40 odsto je smatra veoma važnom. Štednja je najznačajnija pripadnicima starosne grupe između 30 i 49 godina. Kad je reč o ulaganjima, velika većina građana naše zemlje sebe opisuje kao „veoma” ili „prilično” obazrive: gotovo 80 odsto njih bi prihvatilo niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Samo šest odsto smatra da je uglavnom spremno da prihvati rizike zarad većih kamata.

Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija ostala je na sličnom nivou kao prošle godine – prednjače oročena štednja, štednja po viđenju i dečja štednja. Životno osiguranje, kao vrsta štednog proizvoda je ostalo na istom nivou (devet odsto). Glavni motiv za štednju i dalje su stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve. Građani štede iz predostrožnosti (93 odsto), a kad je reč o kupovini, 32 procenta ispitanika štedi kako bi sebi moglo „nešto da priušti”, dok 20 odsto građana štedi za odmor i putovanja. Četiri procenta njih ostavlja novac po strani bez posebnog razloga,

Kada treba da se posavetuje u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, gotovo polovina ispitanika (46 odsto) se obraća porodici i prijateljima, dok je na drugom mestu odlazak u filijalu banke. Internet, novine i časopisi su na trećem mestu kao izvor informacija, dok se sedam odsto građana obraća ličnom bankarskom savetniku. I dalje visok procenat ispitanih (90 odsto) tvrdi da u svakom trenutku upravlja svojom finansijskom situacijom, a 79 odsto njih smatra da drži pod kontrolom svoje mesečne izdatke i rashode. Uprkos tome, polovina ispitanika navodi da često potroši više novca nego što je planirano.

Mesečni kućni dnevnik za finansijska pitanja, koji bi pomogao u upravljanju ličnim finansijama popisivanjem troškova, zarade, uštede i ulaganja vodi 39 odsto ispitanih, a tek 12 odsto građana detaljno popisuje finansije. U slučaju da se na računu ispitanika iznenada nađe 30.000 dinara, 70 odsto njih bi ovaj novac stavilo u banku, na svoj tekući račun u štednju po viđenju ili bi sredstva oročili na određeni period. Gotovo četvrtina ispitanika od 30.000 ne bi uštedela ništa, a u ovoj odluci prednjače muškarci – njih 30 odsto bi potrošilo čitav iznos. Od pomenute svote, ispitanici bi prosečno uštedeli 11.881 dinar.

Kad je reč o štednji u gotovini, kod kuće ili u sefu, za ovu vrstu čuvanja novca opredeljuje se 32 procenta ispitanika, pet odsto manje u odnosu na prošlu i 13 odsto manje u odnosu na 2014. godinu. O trošenju svakog dinara dobro razmisli 74 odsto ispitanika. Stav „samo jednom se živi, častim se stvarima koje želim i nije mi važno koliko ću novca imati u budućnosti“ zauzima 24 odsto građana, što je za pet procenata više no prošle godine. Da je dobro obavešteno o temi bankarskih proizvoda smatra 23 odsto ispitanih, dok gotovo isti postotak građana tvrdi da uopšte nije informisano o finansijskim temama.

Poređenje štednih navika u Srbiji sa drugim tržištima

Pored Srbije, istraživanje Erste Grupe sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. U poređenju sa Srbijom u kojoj građani prosečno mesečno uštede 4.215 dinara (34 evra), prosečna štednja na mesečnom nivou u Rumuniji je 46 evra, Mađarskoj 52, Hrvatskoj 57, a Austriji 216 evra. Udeo onih koji su veoma zadovoljni ušteđevinom u Hrvatskoj je na istom nivou kao u našoj zemlji (šest odsto), dok je za procenat viši u Mađarskoj i Rumuniji. U pomenutim zemljama je mnogo veći broj građana potpuno nezadovoljan ušteđevinom, pa je tako ova brojka u Hrvatskoj na primer 35 odsto, u odnosu na 22 procenta u Srbiji.

Naši građani spadaju u obazrivije kad je reč o ulaganju novca, dok smo prvi u neplanskom trošenju. Pedeset i pet odsto stanovnika Srbije su veoma obazrivi pri investiranju, dok je u Hrvatskoj taj postotak 65, u Austriji 43, a Rumuniji 33 procenta. Dok tačno polovina ispitanika u Srbiji često potroši više no što je planirala, u Hrvatskoj to čini 45 procenata građana, Rumuniji 49, Mađarskoj 36, a Slovačkoj 41 odsto.

Što se tiče porasta troškova građana u odnosu na prošlu godinu, Srbija je najpribližnija Rumuniji i Hrvatskoj. U odnosu na tržišta obuhvaćena istraživanjem, prednjačimo u broju ispitanika koji su registrovali rast izdataka za namirnice (54 odsto, sledi Rumunija sa 32 i Hrvatska sa 15), sredstva za higijenu (35 procenata, 24 u Rumuniji i sedam u Hrvatskoj), kiriju i stambene troškove (46 odsto u odnosu na 41 u Rumuniji i 16 u Hrvatskoj), kao i za račune za internet i mobilni telefon (32 procenta u odnosu na 27 u Rumuniji i 16 u Hrvatskoj). U obrazovanje i obuke ulažemo 23 odsto više no u 2015. godini, dok građani Hrvatske ulažu devet, a Rumunije 25 procenata više no lane.

Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je za Erste Grupu istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom. Telefonska anketa sprovedena je u septembru na uzorku od 500 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Da je ovo izuzetno dobra godina za šećernu repu slažu se i u industriji šećera Hellenic sugar i u Sunoku, u dve kompanije koje posluju na srpskom tržištu. Uz cenu od 35 EUR po toni, koju ove godine garantuju obe šećerne kompanije, proizvođači, a posebno oni veliki, mogu da ostvare bruto prihod vredan 3.000 EUR po hektaru.

Na sirovinskom sektoru grčke industrije šećera u jeku kampanje, na imanju zemljoradničke zadruge Kljajićevo u punom je jeku vađenje slatkog korena. Po procenama agronoma ova će godina biti zabeležena u analima poljoprivrede bar kad je kraljica ratarskih kultura u pitanju jer su je od setve do kampanje pratili idealni vremenski uslovi.

U kompaniji Hellenic sugar kažu da u preradi očekuju čak 10 tona sirovog šećera po hektaru, što je na nivou kompanija Nemačke i Francuske, vodećih u proizvodnji repe i šećera. Prognoziraju da će kampanja vađenja i prerade trajati bar još sedam nedelja, i da ove godine neće biti problema sa isplatom.

Pošto je domaća kompanija Sunoko već izašla sa uslovima za narednu setvu u Hellenic sugaru ističu da idu u korak sa konkurencijom i da i oni potpuno transparentno nude i garantuju 35 EUR po toni slatkog korena. Iako se naredne godine ukidaju proizvodne kvote za šećernu repu u Evropskoj uniji, naši proizvođači u obe kompanije, osokoljeni ovogodišnjim sjajnim rezultatima nisu zabrinuti i planiraju čak i povećanje proizvodnje.

Ono što je izvesno je to da ove jeseni prvi put posle 55 godina neće raditi šećerana u Senti, nedavno pripojena kompaniji Sunoko. Ali posle jednogodišnje pauze ponovo radi šećerana Šajkaška u Žablju, vlasništvo grčke industrije šećera, gde uveravaju da će za taj prerađivački pogon u narednim godina sigurno biti sirovine.

Izvor: RTV, eKapija

Unuk osnivača Samsunga preuzima rukovodstvo najveće južnokorejske kompanije koja beleži pad profita u trećem tromesečju posle fijaska koji je imala sa modelom pametnog telefona „Galaksi Nout 7“.

Južnokorejski gigant beleži profit od 3,9 milijardi dolara od jula do septembra, što je 17 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.

Prodaja je opala za sedam odsto dok je operacionalna dobit za treće tromesečje smanjena za 30 odsto, u skladu s prognozom koju je kompanija dala ranije ovog meseca.

Deoničari su glasali da 48-godišnji Li Džae-jong, sin prvog čoveka kompanije Li Kun-hija i unuk biznismena i osnivača Samsunga Li Bjung-čula preuzme vođstvo.

Li, koji je školvan na Harvardu, postavljen je na čelo borda direktora posle problema i povlačenja telefona modela telefona „Galaksi nout 7“ zbog samozapaljivanja.

Potpredsednik Samsunga Kvon Oh-jun rekao je da će imenovanje Lija dočekano „aplauzom“. Li je naime počeo da radi za Samsung 1991. a posle skandala sa samozapaljivim telefonima je kao član upravnog odbora dosta uradio na očuvanju reputacije ove kompanije, koliko je to bilo moguće.

Pre njegovog imenovanja glavni u Samsungu je bio njegov otac, koji je posle srčanog udara 2014. onemogućen da u potpunosti obavlja sve radne aktivnosti.