новембар 2016

Poverioci Fabrike automobila Priboj (FAP) odrekli su se svojih potraživanja i u narednih pet godina dobijaće akcije čija je ukupna vrednost oko osam milijardi dinara, izjavio je predstavnik sindikata radnika FAP-a Miroslav Mršević, navodeći da će Vojsci Srbije biti ponuđeno upravljanje FAP-om.

Mršević je kazao da su državni poverioci FAP-a dobili obavezujuću preporuku da to urade, dok su se radnici na to odlučili, jer su dobili uveravanje da će njihove akcije koje dobiju na osnovu zaostalih plata otkupiti skupština opštine Priboj po nominalnoj vrednosti.

„Vojsci Srbije će sada biti ponuđeno većinsko upravljanje FAP-om i ona će sad dalje odlučivati“, naglasio je Mršević.

Dodao je da se očekuje da će Vojska Srbije sada pozvati na rad oko 150 nekadašnjih radnika Fabrike automobila u Priboju, podsetivši da je nekada u FAP-u bilo oko 650 zaposlenih, da ih je sad ostalo desetak, a da je oko 70 ljudi angažovano po ugovoru o delu.

„Ovo nije maksimalno što smo očekivali, ali je maksimalno moguće i u granicama realnog“, naglasio je Mršević, navodeći da je to bolje rešenje nego što su imala preduzeća IMT ili BIP, ali daleko lošije rešenje od Zastave iz Kragujevca.

Prema njegovim rečima, FAP trenutno radi na ugovoru za isporuku 30 vozila Vojsci Srbije.

Izvor: Tanjug, eKapija

Povlačenje Sjedinjenih Država iz Trans-pacifičkog partnerstva (TPP) je korak u pogrešnom smeru i najgori mogući scenario za svetsku ekonomiju, koji će imati pet direktnih negativnih posledica, komentariše danas direktor makro analize Sakso banke, Kristofer Dembik.

Izlaskom SAD iz TTP-a dodatno će se smanjiti globalna trgovina, koja je naglo usporila posle svetske finansijske krize i zasigurno će biti stavljena tačka na proces globalizacije, započet neposredno nakon Drugog svetskog rata, a od koga su uglavnom imale koristi zemlje u razvoju favorizujući nastanak ogromne srednje klase u mnogim zemljama, kao što su Kina i Brazil.

Narednih godina, ovaj potez poguraće nadole globalni BDP, koji se bori da dostigne nivo pre krize. Povratak snažnog ekonomskog rasta će biti odložen na neodređeno, što znači da će većina razvijenih ekonomija morati da se navikne na prosečan rast godišnjeg BDP-a od oko 1% i 2%, kao i na visok nivo nezaposlenosti.

Desiće se prestanak regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i biće potvrđeno da je sporazum o kome su pregovarale Sjedinjene Države i Evropa u stanju kliničke smrti. Samo zvaničnici Evropske komisije i dalje veruju da se dogovor može postići narednih meseci. Potpisivanje osnovnih sporazuma o slobodnoj trgovini među regionima je postalo deo prošlosti.

Protekcionizam se vratio na velika vrata, trenutno u prikrivenoj formi, što može da dovede do većih trgovinskih barijera i konkurentnih devalvacija tokom Trampovog predsedavanja. Ipak, ovaj model ekonomske strategije se pokazao kao veliki neuspeh tokom 30-ih godina prošlog veka i nema razloga da verujemo da će stvari u današnje vreme bolje funkcionisati.

Dobili smo potvrdu laganog povlačenja Sjedinjenih Država iz Azijsko-pacifičkog partnerstva (APAC) koje je deo njihove tradicionalne zone uticaja, zaključuje u svojoj analizi ekonomista Sakso banke. To će stvoriti zlatnu šansu Kini da poveća svoj uticaj u regionu. Ova zemlja, koja nije deo Trans-pacifičkog partnerstva, će biti u mogućnosti da dodatno preuzme vođstvo u Aziji i Latinskoj Americi i u potpunosti iskoristi smanjenje uticaja SAD. Ovo je potvrda da se Sjedinjene Države postepeno vraćaju u izolaciju, kao što je to npr. bio slučaj 1920-ih godina.

Kada je reč o finansijskim tržištima, direktan uticaj je teško odrediti. Međutim, niži globalni rast, pad priliva stranog kapitala u zemljama u razvoju i moguća pojava trgovinskih ograničenja nisu nikada pozitivan pokazatelj za berze posmatrano dugoročno. Za sada, ona su dobro orijentisana jer monetarna politika FED-a i Evropske centralne banke nastavljaju da imaju presudan uticaj na cenu finansijskih sredstava. Ipak, u nekom trenutku, slab rast tokom dužeg vremenskog perioda će na kraju uticati na rezultate kompanija na berzi, a time i na najznačajnije svetske indikatore.

Period koji je pred nama je veoma neizvestan sa ekonomskog stanovišta. Poslednji pokazatelji potvrđuju da je ekonomija SAD zdrava, ali da dostiže kraj poslovnog ciklusa. Od poslednje faze ekonomskog pada prošlo je 35 kvartala. Izuzev novog rekorda u trajanju (40 kvartala za vreme Klintonovog zlatnog doba), Sjedinjene Države će se suočiti sa novom recesijom u naredne četiri godine. Povlačenjem iz sporazuma o slobodnoj trgovini i promocijom trgovinskih ograničenja, Donald Tramp preuzima rizik ubrzavanja recesije i guranja sveta u novi period masovne nezaposlenosti, zaključuje Dembik.

Ako JP PEU Resavica ne isplati dug za smenski rad po presudama, izvršitelji će uništiti ovu firmu, ocenjuje v.d. direktora ove kompanije Stevan Dželatović. On kaže da su izvršitelji do sada uzeli više od milion evra, što u uglju što u otpadnom gvožđu i više od 120 miliona dinara u novcu i da je rudnik isplatio 310 miliona dinara.

Reč je, da podsetimo, o dugovanjima za smenski rad od 2005. do 2014. godine, kada je on ukinut Zakonom o radu. Kompaniju je tužilo 3.700 rudara, kojima se duguje oko dve milijarde dinara.

„Isplatili smo petinu duga, a kao da nismo platili ništa. Kamate svakodnevno rastu i mi opet dugujemo oko dve milijarde dinara. Molili smo rudare da potpišu sporazum o isplati na rate, ali je to uradilo samo njih 1.900. Apelujem na sve da odustanu od izvršenja, jer tako uništavaju vlastitu firmu. Kada ostanemo bez novca, oni će ostati bez posla“, upozorava Dželatović.

On dodaje da kompanija, koju čini devet rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja, zahvaljujući subvencijama, ima novac za plate, ali da će ostati bez likvidnih sredstava, nafte, podgrada i građe. Poslednjih mesec dana kompaniji je stiglo 40 novih tužbi, jer isti ljudi tuže i po tri puta kako proces ne bi zastareo. Dželatović navodi i da su, zbog neisplaćenog smenskog rada, sva četiri sindikata saglasna da započnu štrajk 28. novembra.

„Do juna, dok nisu ušli izvršitelji, odlično smo funkcionisali. Uradili smo i program reorganizacije kojim bi od naredne godine počelo zatvaranje Ibarskih rudnika, Bogovine, Vrške čuke i Jasenovca, predali ga Ministarstvu rudarstva na usaglašavanje, a Vlada je najavila da će uložiti 600 miliona dinara“, kaže Dželatović.

Novac je namenjen usavršavanju opreme, jer se kopa minersko-bušerskim metodama, odnosno ručno. Zato se godišnje iskopa oko 600.000 tona uglja, dok je pre četiri decenije, kada je otkopavanje bilo mehanizovano i kada je bilo širokih čela, samo Resavica davala 770.000 tona uglja.

Izvršitelji su nedavno počeli da blokiraju račune dužnika kompanije Resavica, odnosno da „napadaju“ njihove glavne kupce, poput EPS-a. Problem je, kaže Dželatović, što je jedan izvršitelj dobio 450 predmeta izvršenja za iznos od preko 200 miliona dinara.

„Nismo ni znali da postoji ovakva zaplena novca. Od toga ne možemo da se odbranimo bez pomoći države. Zapleniće nam sve i u ćerkama firmama koje nam duguju“, upozorava Dželatović.

Izvor: Novosti, eKapija

Nemačka aviokompanija Lufthanza danas će otkazati 876 letova, od kojih 51 medjunarodni let zbog štrajka pilota, dok je njena niskotarifna kompanije Jutrovings juče otkazala oko 60 letova.

Štrajk pilota pogodiće oko 100.000 putnika, navodi se u saopštenju nemačke aviokompanije i dodaje da će biti obezbedjeno više od 2.210 letova partnera Lufthanze, medju kojima su kompanije Jurovings, Svis, Austrijan Erljans i Brisels Erlajns.

Sindikat pilota pozvao je na 24-časovni štrajk zahtevajući povećanje plata koje su poslednji put povišene pre pet godina.

Paralelno s tim, letačko osoblje niskotarifnog avioprevoznika Jurovingsa stupilo je juče u 15-časovni štrajk, zbog čeka je otkazano desetine letova.

Naftna industrija Srbije (NIS) je zadržala vodeću poziciju po ostvarenim prihodima u 2015. godini, iako su oni manji u odnosu na godinu ranije. NIS je, međutim, izgubio lidersku poziciju prema ostvarenoj neto dobiti, koju je preuzeo Telekom Srbija, a novi lider po profitabilnosti je, ujedno, zabeležio i rast prihoda. Među prvih pet najprofitabilnijih u Srbiji, četiri kompanije su iz oblasti energetike i telekomunikacija. U energetici posluju i tri prvoplasirane od pet vodećih kompanija po prihodima u Srbiji, pri čemu je zanimljivo da je petoplasirana kompanija Mercator-S zabeležila među prvom petorkom najveći rast prihoda, koji je u 2015. uvećala za čak 54,7% u odnosu na godinu ranije. Mada je domaća privreda na ukupnom nivou iskazala rast prihoda i dobiti, a smanjila gubitke, zabrinjava dalji rast ukupnog gubitka privrednih društava, kumuliran iz ranijeg perioda. Najveći ukupni gubitak iskazale su dve kompanije koje, takođe, posluju u oblasti energetike – JP Srbijagas, a na drugom mestu negativne liste je EPS. Energetika je obeležila i privredna kretanja u regionu, budući da među 50 vodećih kompanija po ostvarenom prometu, na čelu su naftni i gasni giganti. Najuspešnija kompanija u regionu je slovenački Petrol, dok je Naftna industrija Srbije na petom mestu, što je za dve pozicije niže u odnosu na 2014. godinu, ali je to i najbolji rezultat među rangiranim srpskim kompanijama.

Smena na listi najprofitabilnijih

Na listi najprofitabilnijih je došlo do promena u 2015. godini, odnosno vodeću poziciju je preuzeo Telekom Srbija sa neto dobitkom od 16.317 miliona dinara, a ova kompanija je zabeležila i rast poslovnih prihoda za 3,5% u odnosu na godinu pre. Višegodišnji lider po ostvarenoj dobiti, Naftna industrija Srbije (NIS), u prethodnoj godini je skliznula na drugu poziciju, s obzirom da je dobit od 30.559 miliona dinara koju je ostvarila u 2014. godini, prošle godine preopolovljena na 16.105 miliona dinara, pokazuju podaci Agencije za privredne registre(APR). Na trećem mestu je EPS sa neto dobitkom od 10.992 dinara, ali je ovo javno preduzeće opterećeno kumuliranim gubicima iz prethodnog perioda, u visini od 103.527 miliona dinara.Četvrta je kompanija Telenor, sa neto dobitkom od 9.677 miliona dinara, dok je na petom mestu Delta Rel Estate, sa neto dobitkom od 7.829 miliona dinara, što je dvostruko više u poređenju sa 2014. godinom, pri čemu najveći deo ostvarene dobiti potiče iz profita zavisnih pravnih lica, a poslovni prihodi ove kompanije od svega 457 miliona dinara su za trećinu manji nego prethodne godine. Osim prvoplasirane petorke, u 2015. godini osetan rast profitabilnosti zabeležile su i kompanije Tigar Tyres, Sunoko, Tetra Pak Production i MK grupa, a u društvu najprofitabilnijih, visoke pozicije su zadržale i kompanije Tarkett i YURA Corporation.

Vodeći po prihodu

Naftna industrija Srbije (NIS) je ostvarila najveći poslovni prihod (199.861 miliona dinara) u 2015. godini. Istovremeno,podaci APR ukazuju da je poslovanje ove kompanije obeležio dalji pad aktivnosti, koja je u prethodnoj godini bila manja za 19,3% usled prepolovljenog poslovnog dobitka, što se odrazilo na smanjenje stope prinosa na sopstveni kapital. Drugo mesto je, kao i godinu ranije, zadržalo EPS Snabdevanje sa prihodom od 188.610 miliona dinara, dok je na trećoj poziciji EPS, sa prihodom od od 154.484 miliona dinara, ali je ovo javno preduzeće ujedno zabeležilo i gubitak od od 7.090 miliona dinara. Na četvrtom mestu prema visini poslovnog prihoda je komapnija Fijat Automobili Srbija sa 139.588 miliona dinara, što je manje za 10,6% u odnosu na prethodnu godinu. Mercator-S se nalazi na petom mestu sa prihodom od 112.230 miliona dinara, ali zato ova kompanija, koju je 2014. godine preuzela IDEA, beleži među prvom petorkom najveći rast prihoda, koji je u 2015. uvećala za čak 54,7% u odnosu na godinu ranije. Izraženi rast poslovnog prihoda u 2015. godini iskazale su i kompanije NELT (74,2%) i Mozzart (76,4%).

Negativna lista kumuliranih gubitaka

Prema podacima APR, najveći gubitaš u 2015. godini je JP Srbijagas, sa ukupnim gubitkom od 150.260 miliona dinara, koji prevazilazi visinu kapitala i čini 4,3% ukupnog gubitka celokupne privrede. Na drugom mestu je još jedno javno preduzeće, EPS, sa ukupnim gubitkom od 103.527 miliona dinara, a slede perduzeća koja su, takođe, u državnoj svojini – HIP Petrohemija (ukupni gubitak 70.961 miliona dinara) i Železnice Srbije (ukupni gubitak 63.488 miliona dinara), dok je na petom mestu kompanija u privatnom vlasništvu, Koncern Farmakom, sa ukupnim gubitkom od 60.866 miliona dinara.

Srpske kompanije među 50 vodećih kompanija u regionu Adriatic/Balkan

Na rang listi Coface Adriatic/Balkan Top 50 za 2015. godinu, koja obuhvata Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju, najuspešnija kompanija je Slovenia Petrol sa 3.114,5 miliona evra prometa. Na drugom mestu je hrvatska INA, slede slovenačka kompanija za trgovanje električnom energijom GEN-I i hrvatska kompanija Konzum, dok se NIS našao na petom mestu, sa prometom od 1.641,5 miliona evra. To je za dve pozicije niže u odnosu na 2014. godinu, ali je Nafrna industrija Srbije najbolje rangirana na Adriatic/ Balkan listi od svih srpskih kompanija. Na listi 50 najboljih kompanija nalazi se ukupno devet kompanija iz Srbije: osim NIS-a, tu su i Elektroprivreda Srbije, Fiat, Mercator, Telekom, Srbijagas, Delhaize, Yugorozgas i Telenor. Najveći broj kompanija na listi je iz Slovenije (18), Hrvatske (16) i BiH (5).

Rang po dobiti 

Rang po poslovnom prihodu

Adriatic/Balkan Top 10