децембар 2016

Tokom prošle nedelje američki dolar je nastavio da jača u odnosu na većinu ostalih svetskih valuta, a u odnosu na evro vrednost mu je porasla na najviši nivo u poslednjih 14 godina. U trenutku pisanja analize, na platformama Admiral Markets-a kurs EUR/USD iznosi 1.0463, i po mnogima samo pitanje vremena kad će se vrednost evra i dolara izjednačiti.

Nekoliko je događaja ove godine uzrokovalo nastavak jačanja dolara u odnosu na evro koje traje još od 2014. Prvi je britanski referendum o Brexitu, koji je doveo do straha od novih referenduma o napuštanju EU, što dugoročno može ugroziti opstanak zajedničke valute. U takvim situacijama investitori prebacuju kapital u sigurnija utočišta, a jedno od njih je američki dolar.

Drugi događaj koji je doprineo jačanju dolara je neočekivana pobeda Donalda Trumpa na američkim predsedničkim izborima. Već u izbornoj noći investitori su počeli da agresivno kupuju američku valutu, a razlog je verovatno racionalno očekivanje da će se Trump značajno promeniti nakon izbora i da neće imati negativan učinak na ekonomski rast.

Treći razlog je neočekivana odluka Evropske centralne banke o značajnom produženju programa ubrizgavanja novca u financijski sistem. Zbog toga će kamatne stope u evrozoni još neko vrijeme biti na izričito niskim nivoima. U takvoj situaciji se ne isplati držanje kapitala u evrima pa ga deo investitora prebacuje u dolar, kod kojeg kamatne stope rastu.

Četvrti razlog se odnosi upravo na kamatne stope u SAD. Naime, pre nekoliko dana američka centralna banka je odlučila da podigne referetnu kamatnu stopu i dala naslutiti da će u 2017. godini biti još tri podizanja.

U poslednje tri godine, dolar je u odnosu na evro ojačao 23%, u odnosu na funtu 24%, a u odnosu na japanski jen 14%.

Može li dolar nastaviti i dalje da jača?

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da je moguće da će se u narednim nedeljama pojaviti još nekoliko vesti koje bi mogle da pogoduju daljem slabljenju evra i jačanju dolara, te da će barem na kratko dolar postati jači od evra. Ipak, ukoliko do toga dođe, ne treba očekivati da će na tom nivou ostati trajno. Naime, po mnogim modelima procene fer vrednosti valuta, evro je trenutno potcenjen.

U takvoj situaciji verovatno će doći do pada uvoza i rasta izvoza evrozone, što znači da će rasti potražnja za evropskom valutom, koja će pre ili kasnije na osnovu toga početi da jača. Kada su u pitanju špekulanti, trenutno ih dve trećine ima otvorene prodajne pozicije na evru. Prodajne pozicije će kad-tad morati da budu zatvorene, a to može da se desi isključivo ponovnom kupovinom evra. To znači da se idućih meseci može očekivati i porast špekulativne potražnje za evropskom valutom, koja bi takođe mogla doprineti jačanju evra. Tokom 2017. godine će verovatno doći do završetka slabljenja evra u odnosu na dolar.

Od nekada čuvenog sremskomitrovačkog Agrosemena, sva je prilika neće ostati ni zrno. Na osnovu rešenja Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici od 23. avgusta 2010. godine o otvaranju stečaja nad Agrosemenom AD, kao i rešenja stečajnog sudije istog suda o bankrotstvu, stečajni upravnik je ovih dana raspisao prodaju imovine javnim prikupljanjem ponuda. Procenjena vrednost imovine Agrosemena koja se prodaje iznosi 118,78 miliona dinara.

Tako se nastavlja rasprodaja nekadašnjeg najprofitabilnijeg preduzeća u Sremskoj Mitrovici, koje je prvo privatizovano putem aukcijske prodaje 26. decembra 2002. godine, po ceni od 180 miliona dinara. Većinski vlasnik Agrosemena postao je konzorcijum fizičkih lica iz Novog Sada – Panonija, koji su činili Igor Sabo, Dušan Đermanović i Antun Kaić. Preduzeće je u trenutku prodaje imalo dva doradna centra i skladište, devet apoteka i više od 90 radnika.

Privatizacijom Agrosemena još 2004. godine bavio se i Savet za borbu protiv korupcije, ukazujući na to da je nezakonita. U izveštaju tog antikorupcijskog tela ukazuje se na to da je jedan od kupaca, Dušan Đermanović, u trenutku kupovine Agrosemena bio pod krivičnom istragom, ali da je to prećutao. Nakon što je obaveštena, Agencija za privatizaciju jula 2003. godine pokreće raskid ugovora, ali u vanparničnom postupku.

Formalnom greškom Agencije, Panonija dobija na vremenu da naplati 70 do 80 miliona dinara od Republičkih robnih rezervi za semensku pšenicu, i da proda oko 1.100-1.200 tona semenskog kukuruza vrednog 100 do 120 miliona dinara, od kojih je više od polovine vlasništvo Agrosemena.

Ni dinar od tog novca nije na računu Agrosemena, navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije. Savet je ukazao na to da je u jesen 2003. godine Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu protiv Đermanovića, Saboa i Kaića podiglo optužnicu zbog zloupotrebe službenog položaja i pranja novca.

Sve u svemu, privatizacija Agrosemena je poništena, njegov kapital se za kratko vreme istopio, a broj zaposlenih, koji su tada primali minimalac, drastično je smanjen. Agonija je trajala sve do avgusta 2010. godine, kada je Privredni sud u Sremskoj Mitrovici pokrenuo predstečajni postupak, a nakon toga, 2011. godine, doneo i rešenje o bankrotstvu te nekada poznate kompanije.

Od tada do danas već je bilo nekoliko oglasa o javnoj prodaji imovine, a u pitanju su bile zgrade, magacini i oprema. Sa svakom narednom prodajom cena nekretnina i imovine Agrosemena je sve manja i manja.

Izvor: Dnevnik, eKapija

Referentna vrednost S&P 500 indeksa akcija je u petak na zatvaranju berze bila 2258,07, samo 0,6% od svog maksimuma. Ovo ukazuje da akcije iz SAD opet ulaze na novu teritoriju. „Obično bismo očekivali da sve ovo ima veze sa višim rastom, inflacijom i euforijom, ali kao i sa svim komponentama trenutne ekspanzije, prenaduvane performanse se ne uklapaju u normalnu priču“, piše u svojoj analizi Piter Garnri, rukovodilac strategije na tržištu kapitala u Sakso banci.

Iako je mnogo znakova koji ukazuju da se stvari popravljaju i da je inflacija na pomolu, najšira slika koju imamo o američkoj ekonomiji ukazuje da i dalje raste ispod trenda i da je u stvari ovakav period najduži još od Velike finansijske krize.

Pored ekonomije koja se upravo jedva probija, investitori ne kupuju na široko unapred za bolja vremena ,a inflacija se polako približava. Ovo tržište na kome cene rastu nastavlja da bude jedan od najomraženijih primera ovog tipa, a koje ima najniži nivo učešća.

Globalna finansijska tržišta pozitivno su reagovala na pobedu novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa. Nikoga izgleda ne brine da li će njegova politika uticati na ekonomiju direktno i posle septembra 2017. (jer je na snazi fiskalna godina trenutne američke vlade). Ukupni rast tokom narednih devet meseci je funkcija prošlih dela onih koji odlučuju o politici a i niskog stvarnog rasta.

Uprkos nedostatku euforije, procena vrednosti indeksa S&P 500 je pogurana ka najvišem nivou od marta 2002. godine ka 17,7 puta većoj 12-mesečnoj zaradi na terminskom tržištu, što je 18,4% iznad istorijskog proseka u istom periodu.

Trenutna procena vrednosti odražava činjenicu da analitičari očekuju da zarada po akciji (EPS) poraste za 19,1% tokom narednih 12 meseci bez obzira na jasne znake da jak američki dolar uzrokuje značajan otpor za američke kompanije (sa kompanijom Oracle kao poslednjim dokazom ovog trenda).

Ova implicirana stopa rasta zarada u velikoj meri ukazuje da su analitičari pogrešili u prognozi zarade po akciji za oko 10-15 procenata tokom poslednje tri godine jer je mogućnost procene nestala za vreme snažnog pada cene nafte.

Sektor energetike predstavlja „onog koji mnogo obećava“ među 500 najboljih američkih kompanija sa očekivanjima analitičara da zarada po akciji poraste za 262% tokom narednih 12 meseci. Dok je sigurno da će se oporavak desiti, veoma je malo izvesno da će biti ovih razmera.

„Naše viđenje situacije na tržištu nafte je da se trenutno na tržištu pojavljuje nova ponuda postavljajući novi limit za vrednost sirove nafte uprkos pokušaju OPEK-a da podigne cenu sirove nafte. Svedoci smo još jedne kritičke pretpostavke u vezi sa S&P 500, iza ogromnih očekivanja je sektor zdravstva gde analitičari očekuju da zarada po akciji poraste za 30% tokom narednih 12 meseci. Nama je teško da poverujemo da zarada u ovom sektoru može toliko da poraste jer su naslovi u medijima o ovom sektoru veoma negativni i učestalo se pojavljuju priče o tome kako srednja klasa nije u mogućnosti da plati svoje račune za lečenje“, smatra Garnri.

Kako ovaj sektor može da ostvari rast profita od 30% u takvom okruženju?

Pored toga, rast kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama će izazvati otpor profitiranju na akcije komunalnih preduzeća, privrednika, telekomunikacija i tržišta nekretnina zbog njihovog bilansa stanja.

Jači američki dolar opterećuje profit u inostranstvu i izvoznike u S&P 500 indeksu, čineći da pretpostavke rasta još više zavise od domaće ekspanzije koja prirodno proističe u S&P 500 od onih koji proizvode kućne potrepštine i finansijskog sektora. Međutim, da li ova dva sektora mogu da ponesu ceo teret opravdavajući trenutnu procenu vrednosti indeksa?

„Kao što smo već ranije pominjali, ostajemo oprezni prema američkim akcijama i preporučujemo smanjenje investicija ili zaštitu od rizika u vidu opcija jer i najmanja promena u prognozama može da spusti vrednost S&P 500 za više od 10%. Ponavljamo da sa ulaskom u 2017. godinu prednost dajemo evropskim i japanskim akcijama“, zaključuje analitičar Sakso Banke.

Pretprošle nedelje Vlada je usvojila Memorandum o komercijalnom ugovoru sa NIS koji će Petrohemiji omogućiti da jeftinije dobija sirovine. Ovaj ugovor trebalo bi da omogući jednom od naših najvećih gubitaša “opstanak na tržištu i bez velike pomoći države”. No, to nije jedini ustupak posrnulom industrijskom gigantu – iz državne kase biće otplaćeni i dugovi Petrohemije prema pomenutoj naftnoj kompaniji.

Ukupna dugovanja Petrohemije su oko 650 miliona evra, od čega ovo preduzeće NIS-u duguje 254 miliona. Država će Rusima, od novca građana, vratiti oko 105 miliona evra, trećinu duga će NIS otpisati a trećina će biti konvertovana u kapital te će naftna kompanija postati suvlasnik Petrohemije. Ostatak obaveza prema drugim partnerima odrediće Unapred pripremljen plan reorganizacije, koji bi Privredni sud mogao da usvoji poslednjeg dana ove godine.

“Posmatrano iz ugla građana koji plaćaju porez opraštati dugove jednoj grupi ljudi i jednom preduzeću deluje kao nenormalno ponašanje, dok je iz ugla Vlade percepcija drugačija. Iz njenog ugla to ima smisla, ukoliko je zaista poslednji pokušaj da se spasi Petrohemija. Ako preživi biće dobro, jer je to preduzeće veliki izvoznik, ako ne, onda Vlada treba da preuzme odgovornost”, kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

I mnogi drugi misle da je ovo poslednja šansa za Petrohemiju, posebno posle neuspešnog pokušaja prodaje iste. Još pre nekoliko meseci je srpski premijer Aleksandar Vučić izjavio da država Srbija mora da preuzme dugove pančevačkog preduzeća da bi ono moglo naći strateškog parntera. Da li će kompanija sada, oslobođena od dugovanja, i sa novim suvlasnicima, uspeti da postigne bolje rezultate na tržištu, ostaje nam da vidimo u novoj godini.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

Poljska je tužila Evropsku komisiju (EK) zbog njene odluke da se ruskom Gaspromu omogući zakup većine kapaciteta u gasovodu Opal u Nemačkoj, duž granica sa Poljskom.

Prema žalbi vlade poljske premijerke Beate Šidlo, ta odluka ugrožava bezbednost Poljske stvarajući zavisnost od samo jednog izvora gasa Rusije.

„U tužbi Poljska zamera EK da je prekršila načela energetske bezbednosti i energetske solidarnosti“, kazala je danas poljskoj privatnoj televiziji TVN24 portparol poljskog ministarstva spoljnih poslova Joana Vajda.

Poljska od Suda pravde Evropske unije zahteva da zamrzne odluku iz oktobra da se Opal kojim gas može da se isporučuje dalje na jug kao kopneni produžetak ruskog gasovoda Severni tok na dnu Baltika, izuzme iz pravila konkurentnosti i da se Gaspromu omogući zakup čak 80 odsto kapaciteta.

Ta odluka ne odgovara ni Slovačkoj zato što omogućava da Rusija u potpunosti izbegne Ukrajinu kao tranzitnu zemlju za isporuke gasa u EU a Slovačka kao tranzit za gas koji dolazi preko Ukrajine gubila bi nekoliko stotina miliona evra godišnje.

„Po oceni Poljske takvo stanje ugrožava bezbednost isporuka gasa u EU, posebno u regionu Srednje Evrope. Stvara posebne rizike za bezbednost isporuka gasa u Poljsku jer je čini zavisnom od isporuka jednog izvora gasa, Rusije“, kazala je Vajda.

Do sporne odluke EK Gasprom je mogao da koristi 50 odsto kapaciteta gasovoda Opal a bio je garantovan i pristup konkurencije tom gasovodu, dok bi prema novim pravilima Gasprom mogao da koristi 80 odsto kapaciteta do 2033. godine.

Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski izjavio je povodom te odluke da Rusiji više neće biti potrebni novi gasovodi ni proširenje Severni tok 2 ni Južni tok.

„Neće biti Severnog toka 2, Rusiji više neće biti potreban. Zahvaljujući gasovodu Opal sada mogu da povećaju protok gasa iz Severnog toka 1 koji nije u potpunosti iskorišćen. Rusima više neće biti potreban Južni tok da pošalju gas na jug Evrope. Preko Opala poslaće ga iz Severnog toka 1“, kazao je pre mesec dana Vaščikovski.

Izvor: Beta