Monthly Archives

октобар 2018

Kako odabrati pravo mesto za poslovni sastanak?

by bifadmin 24. октобар 2018.

Deliti ručak sa nekim je odličan način za bolje upoznavanje. Međutim, u poslovnom smislu, to je nekada tanka linija koja razdvaja pregovore i uspešnu realizaciju. Ukoliko iznenadite klijenta ili poslovnog partnera dobrim izborom, sigurno da dugoročna saradnja neće izostati.

Postoji mnogo razloga zašto su lokacija, izbor hrane i prijatna atmosfera zapravo važni kada je reč o planiranju ovakve vrste sastanaka.

Predrag Gavrilović somelijer restorana “Legat 1903” kaže je dobar restoran “uvek dobra podloga za pozitivan ishod poslovanja. U svetu biznisa prijatan i luksuzan enterijer, upečatljiv i distinktivan meni i veliki izbor kvalitetnih vina i pića uvek su na samom vrhu prioriteta kada birate restoran”.

Navodi i da u poslovnom svetu ljudi koji se ne poznaju na početku biraju dobro, provereno mesto, ono koje je na glasu. Kasnije biraju prema senzibilitetu i ličnom ukusu.

Nije retkost da čujete i da poslovni ljudi vole dobar biftek, a ovo je potvrdio i Gavrilović. “Biftek je gastronomski klasik i tu nema greške. Kod nas gosti mogu da ga probaju uz različite varijante soseva izvorne francuske kuhinje. Takođe, u ponudi imamo i biftek Wellington, kao i biftek u ulju i sa jedinstvenom kombinacijom začina, koji je poseban specijalitet sa potpisom našeg sefa kuhinje Bojana Lacmanovića”, objašnjava Gavrilović.

Na pitanje kada se najčešće dolazii na poslovni ručak on odgovara da je obično u pitanju tradicionalno vreme ili neki kasniji termin koji je zapravo rana večera oko 18 časova. Od Gavrilovićevih saveta za organizovanje obroka sa poslovnim partnerima izdvajamo onaj da “ukoliko niste sigurni u gastronomski ukus osobe koju pozivate, izbegavajte restorane sa egzotičnom i etničkom kuhinjom – najbolji predlog je internacionalna. Obavezno rezervišite, a pre sastanka dođite barem deset minuta ranije. To vreme možete da iskoristite da konobaru skrenete pažnju da ste na poslovnom sastanku, koliko vremena imate i da vama na kraju sastanka preda račun. Takođe, ne počinjite poslovni razgovor čim dođete u restoran. Uživajte u konverzaciji o sportu, hobijima, izbegavajte politiku. Poslovni razgovor započnite kad naručite hranu”.

24. октобар 2018. 0 komentar

Promo

Najveći šoping centar u Srbiji otvara vrata novitetima

by bifadmin 24. октобар 2018.

Iako tržni centri predstavljaju tržišne institucije novijeg datuma, neosporno je da je još od davnina postoji ideja i potreba da se na jednom uređenom prostoru stvore svi potrebni uslovi za protok i razmenu robe. Tako su još u Antici trgovi bili mesto okupljanja građana, ali i ponuđača i kupaca, dok su u Italiji srednjevekovne piazza-e imale gotovo identičnu ulogu. Razmatrajući istorijat kupovine na jednom određenom, vidljivim ili nevidljivim linijama ograđenom prostoru, razvoj modernih šoping centara predstavlja logičan sled okolnosti.

Premda su građani pod utiskom da svako malo „nikne“ novi tržni centar u Srbiji, rezultati brojnih istraživanja pokazuju da je srpsko tržište daleko od zasićenog kada je izgradnja šoping molova u pitanju. Prema statističkim podacima iz 2017. godine na hiljadu stanovnika, Beograd ima 186 kvadratnih metara trgovinskog prostora, dok Zagreb ima tri puta više – 580 kvadrata, a Varšava čak 850 metara kvadratnih. Naravno, ovakvom odnosu „snaga“ doprinose i drugi faktori, a svakako najvažniji od njih jeste razlika u kupovnoj moći. Naime, prosečna plata u Srbiji, u trenutku objave navedenih statističkih podataka, iznosila je 388 evra, za razliku od Hrvatske, u kojoj je bila skoro dva puta veća, dok je u Posljkoj iznosila 930 evra.

S tim u vezi, uskoro nam se bliži otvaranje najvećeg šoping centra u Srbiji – Promenada Novi Sad. Iako je do sada vladao trend da se veliki šoping centri grade isključivo u prestonici, dok su u ostalim gradovima otvarani manji tržni centri i retail parkovi, Promenada po mnogo čemu predstavlja izuzetak.

Ukupna površina ovog tržnog centra iznosiće 150.000 kvadratnih metara, čime će površina svih tržnih centara u Srbiji biti uvećana za 25 odsto. U okviru navedenog prostora čak 48.000 kvadratnih metara predstavljaće prostor za izdavanje. Pored toga, o veličini ove investicije govore i podaci da je u prvu fazu projekta uloženo 128 miliona evra, dok će, prema trenutno raspoloživim podacima, u drugu fazu projekta biti uloženo još 6 miliona evra. Iako ove brojke građanima naše zemlje možda deluju nerealno ili im pak ništa ne znače, one zaista govore mnogo o značaju ovog, po svim naznakama, grandioznog projekta.

Na početku projekta predstavnici kompanije NEPI Rockcastle, vodećeg investitora u komercijalne projekte kada je u pitanju region Centralne i Istočne Evrope, naznačili su važnost povezivanja ovog projekta sa lokalnom zajednicom. Iako se ovakve izjave često uzimaju zdravo za gotovo i u mnogim slučajevima su samo prazna obećanja, o profesionalnom i društvenom odgovornom poslovanju ove kompanije najbolje govori podatak da su na izgradnji šoping centra Promenada učestvovali domaći izvođači radova iz 51 različite domaće kompanije. Štaviše, otvaranje šoping centra Promenada doneće sa sobom 1.500 novih radnih mesta čime će se, prema podacima o nezaposlenosti u Novom Sadu sa početka 2018. godine, broj nezaposlenih smanjiti za gotovo 10%.

Kada je rad ove kompanije u pitanju, moramo se osvrnuti na njihovo višegodišnje poslovanje u Kragujevcu, gde je NEPI Rockcastle višegodišnji vlasnik šoping centra Kragujevac Plaza. Zahvaljujući konstantnom ulaganju, kako bi se ispunila očivanja posetilaca, Kragujevac Plaza je postala moderno šoping utočište čime su grad i okolina doživeli svojevrstan ekonomski i socijalni procvat.

Svi ovi podaci govore o jednom velikom i veoma važnom projektu za Vojvodinu, ali i državu Srbiju. Prema navodima stručnjaka, otvaranjem najvećeg tržnog centra Novi Sad postaće nezaobilazna šoping destinacija kako za Vojvođane, tako i za ostatak građana naše zemlje, ali i za turiste. Povoljna strateška lokacija ovog tržnog centra, pruža i dodatne benefite za lokalnu ekonomiju, s obzirom na to da odlazak u šoping više ne mora biti planski i namenski.

O značaju ovog projekta za lokalnu zajednicu nabrojano puta je govorio, u intervjuima i izjavama, i gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević. Prema njegovim navodima, od velike je važnosti to što je upravo Novi Sad odabran za ovako veliku grinfild investiciju. Sa ciljem da Novosađanima pruži što prijatnije mesto za druženje, relaksaciju i kupovinu, grad aktivno radi na tome da kompanija NEPI Rockcastle ima najbolje moguće uslove za poslovanje, kako bi se izgradnja Promenade završila u predviđenim rokovima. Prema rečima gradonačelnika, prostor oko šoping centra dobiće potpuno novu dimenziju i biće jedan od najlepših delova grada, o čemu svedoči i činjenica da grad trenutno radi na uređenju zemljišta u neposrednoj okolini u vidu ulepšavanja pejzaža, sađenja zelenila, kreiranja pešačkih staza i potrebne javne rasvete.

O važnosti investicija i otvaranja novih centara u našoj zemlji govori podatak da je tržište Republike Srbije umereno koncentrisano. Dolaskom novih investitora, raste konkurencija i odgovara se na potrebe savremenog potrošača. Prema podacima do kojih je došla novinarka Tatjana Veselinović, u trgovinskim lancima u Srbiji, netrgovinski deo zarade, od iznajmljivanja prostora i marketinga, čini čak 30 odsto od ukupnih prihoda, i veći je nego u Evropi, gde je ispod 20 odsto. To prihode od same trgovine u Srbiji čini manjim. Rastom konkurencije, mogući je pozitivan uticaj i na veću zaradu trgovaca, samim tih i zaposlenih u tom sektoru. Odlučujući uticaj, nesumnjivo ima i kupovna moć potrošača.

Nedvojbeno, tržni centri danas su postali destinacije za izlazak. Ovo će naročito biti vidljivo u slučaju Promenade koja se nalazi gotovo u samom centru grada i ne zahteva poseban napor da bi se stiglo do nje. Uzmimo kao primer različite generacije, prvenstveno mlade kojima je lokacija možda i najvažnija. Tržni centri postali su njihova okupljališta, kako zbog modernih bioskopa, kuglani i ostalih zabavnih sadržaja, tako i zbog razgledanja garderobe i gedžeta. Oni se osećaju sigurno i orijentisano u dobro poznatom prostoru. Studentima, mladim profesionalcima, roditeljima i zaposlenima šoping centar predstavlja oazu za sve potrepštine smeštene na jednom mestu – bez nepotrebnog lutanja i traženja na raznoraznim lokacijama. Za one najstarije predstavlja mesto za šetnju, razonodu sa porodicom i narodski rečeno izlazak među ljude.

Istorijski posmatrajući, tržni centri predstavljaju socijalni, potrošački i kulturološki napredak. Novi šoping centar koji će biti otvoren u Novom Sadu sredinom novembra, predstavljaće istinski novitet na našim prostorima svojom veličinom, sveobuhvatnošću sadržaja i povezivanja sa lokalnom zajednicom. Njegovi benefiti su već vidljivi, a godine koje dolaze umnogome će pokazati značaj ove investicije.

24. октобар 2018. 0 komentar

Da li trgovanje akcijama na berzi može da bude isplativa alternativa štednji?

by bifadmin 24. октобар 2018.

Svetski dan štednje tradicionalno se obeležava poslednjeg dana oktobra, a banke svojim štedišama tada nude najbolje kamate na oročene depozite. Međutim, isplativost štednje u bankama je od 2014. godine dobila potpuno drugačije značenje. Te godine desio se najveći pad kamata na oročene štedne uloge, pa je tako za štednju u evrima kamata pala za 1,36 procenata.

Kamatica je istraživala da li trgovanje akcijama na berzi može da bude isplativa alternativa štednji u bankama. Za početak, trgovina akcijama na berzi je rizičniji vid ulaganja od štednje u banci, ali je i mogućnost zarade veća.

„Svako ulaganje podrazumeva određeni nivo rizika te potencijalnu zaradu svakako treba sagledati u tom svetlu. Niko ne bi hteo da se bavi privatnim biznisom, pa ni trgovinom akcijama na berzi, ako bi mu se ponudio prinos od jedan ili dva procenta godišnje. Uzimajući u obzir nizak nivo referentne stope Narodne banke Srbije, prinosi na štednju i obveznice su u ovom momentu niski. U takvim okolnostima, obično novac „beži“ u zonu gde su potencijalni prinosi bolji poput akcija, ali se to kod nas nije desilo jer je tržište dosta nerazvijeno, a građani prilično needukovani. S druge strane, svako treba da izmeri sopstveni nivo sklonosti prema riziku, pa tek onda da pohita ka drugim alternativama ulaganja u odnosu na najmanje rizične“, objašnjava Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće Momentum.

Za razliku od štednje u bankama koja je moguća na tri ili šest meseci, trgovina na berzi spada u dugoročni vid ulaganja i zarade. Stručnjaci savetuju da svako ko želi da trguje akcijama trebalo bi da opredeli novac, ušteđevinu, koja mu neće biti potrebna u narednih godinu ili dve.

„To ne znači da se novac ne može povući, portfolio investicije podrazumevaju momentalno povlačenje novca ili prekomponovanje portfelja, ali su akcije dugoročne hartije od vrednosti i upravljanje ovim investicijama na kratke staze teško može dovesti do uspeha. Naravno, može se na berzi zaraditi i na mnogo kraći rok, na primer za dan, nekoliko dana i sedmicu, ali je to obično više plod srećnih okolnosti oko tajminga nego što može biti posledica valjane investicione aktivnosti“, kaže Gujaničić.

Ako pogledamo domaće tržište akcija ono je od početka godine, mereno indeksom Belex15 u minusu 2,7 odsto, a ako bi se uračunale i dividende prosečan investitor na Beogradskoj berzi bio bi u blagom plusu. Od pojedinačnih akcija najbolji prinos je doneo Aerodrom „Nikola Tesla“ koji je od početka godine u plusu preko 12 procenata.

U poslednje tri godine dividendne akcije na Beogradskoj berzi donele su investitorima prinos od 13-14 procenata na godišnjem nivou.

Ova godina je bila promenljivog karaktera i za inostrana tržišta. Nakon nedavnog pada, američke berze su i dalje u plusu od po nekoliko procenata, dok su evropske berze u minusu. Ali i uprkos velikom padu u proteklih nekoliko nedelja, akcije tehnoloških kompanija su ove godine donele najveću zaradu na svetskim berzama.

Izvor: Kamatica

24. октобар 2018. 0 komentar

Politika i društvo

Borba za ustavnu garanciju zaštite privatnosti građana

by bifadmin 23. октобар 2018.

Više od 30 organizacija civilnog društva podržalo je tekst amandmana na član 40 Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti i pozvalo narodne poslanike da podrže amandman koji utvrđuje da se prava građana na zaštitu podataka o ličnosti mogu ograničiti isključivo na osnovu zakona. Ako se sporni član zakona u sadašnjem obliku usvoji u Skupštini, postoji opasnost da organi vlasti ili privatne kompanije koje rukuju podacima o ličnosti mogu da ograniče prava građana bez izričitog zakonskog ovlašćenja i po sopstvenom nahođenju.

U vezi sa tim one podsećaju da je Ustavni sud, na predlog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 30. maja 2012. doneo presudu u predmetu IUz-41/2010 prema kojoj delovi članova 12, 13 i 14 trenutno važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije jer daju mogućnost ograničavanja prava građana na osnovu “drugog propisa”. Stav Ustavnog suda u navedenoj odluci jeste da se prema članu 42 Ustava Republike Srbije samo “zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka”, te da je bilo kakva mogućnost uređivanja ove oblasti na osnovu “drugog propisa” neustavna. Ukoliko član 40 Predloga zakona u trenutnom obliku bude usvojen u Narodnoj skupštini, postoji velika verovatnoća da će se slično pitanje ponovo naći pred Ustavnim sudom, te da bi član 40 mogao da bude proglašen neustavnim.

Član 23 Opšte uredbe Evropske unije o zaštiti podataka o ličnosti 2016/679 (GDPR), prema kome je pisan član 40 domaćeg Predloga zakona, predviđa da se prava građana mogu ograničiti zakonskom merom radi zaštite 10 opšte definisanih interesa, kao što su “javna bezbednost”, “javni interes” ili “prava i slobode drugih”, ali samo ukoliko je to neophodno i ako je učinjeno u najnužnijoj meri koju određena situacija zahteva. Upravo zbog ove uopštenosti, stav 2 ovog člana precizira da će konkretno, svaka zakonodavna mera sadržati posebne odredbe o kategorijama ličnosti, obimu ograničenja, određenju konkretnih lica koja mogu da uvedu ograničenja itd. To znači da GDPR daje mogućnost državama članicama da posebnim zakonima i u posebnim situacijama samo za određena lica uvedu ograničenja, a nikako da jednom opštom normom daju mogućnost svima, kako državi tako i privatnom sektoru, da se po slobodnoj proceni koriste izuzecima.

Princip da se prava građana, odnosno lica na koja se podaci odnose, mogu ograničiti isključivo zakonskim merama deo je jedinstvenog okvira GDPR i kao takav prisutan je i u recitalu 73 Preambule, u kome se jasno navodi da ograničenja moraju biti u skladu sa zahtevima koji su utvrđeni u Povelji EU o fundamentalnim pravima i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropska konvencija, koju je Republika Srbija potpisala i ratifikovala, u članu 8 predviđa da se javne vlasti ne mešaju u pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života građana osim ako je takvo mešanje predviđeno zakonom i ako je to neophodna mera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje, sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala ili zaštite prava i sloboda drugih. Član 8 Povelje EU takođe ističe da svako ima pravo na zaštitu podataka o svojoj ličnosti, kao i da takvi podaci moraju biti obrađeni pošteno za unapred određenu svrhu i na osnovu informisanog pristanka osobe ili po nekom drugom legitimnom osnovu koji je uređen zakonom.

Pregledom zakona država članica EU kojima se implementira GDPR primećuje se da neki od njih, poput nemačkog, austrijskog, švedskog ili hrvatskog zakona, uopšte nemaju posebne članove koji se odnose na ograničenja prava građana ili su ta ograničenja uže određena. Nemački i austrijski zakoni o zaštiti podataka o ličnosti sadrže ograničenja samo u delu koji se odnosi na obradu podataka u policijske i odbrambene svrhe, svrhe istrage krivičnih dela, sprovođenja krivičnih sankcija i slično, dok hrvatski Zakon o provedbi opće uredbe o zaštiti podataka ne sadrži članove koji se tiču ograničenja prava građana. Švedski zakonodavci su ostavili mogućnost da se dodatnim zakonima propišu ograničenja prava građana u smislu člana 23 GDPR.

Po uzoru na najviše standarde zaštite podataka o ličnosti, novi zakon predviđa niz novih prava za efikasniju kontrolu građana nad svojim podacima, kao što su pravo na ispravku, brisanje, prenos podataka kod drugog rukovaoca ili prekid obrade, koja mogu biti potpuno obesmišljena ako rukovanje podacima nije adekvatno uređeno zakonom, što je trenutno slučaj.

Obzirom da izrada i donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti traju već šest godina, a da je Vlada Srbije usvojila i uputila Narodnoj skupštini tekst zakona koji je veoma konfuzan i težak za tumačenje, na šta su ukazali organizacije civilnog društva, Poverenik, stručna javnost pa i sama Evropska komisija, očekuje se da u finalni tekst zakona bude vraćena odredba da se prava građana mogu ograničiti samo zakonom i da se građanima Srbije omogući najviši stepen zaštite prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.

Organizacije koje podržavaju amandman na član 40 Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti:

1. Asocijacija onlajn medija
2. Autonomni ženski centar
3. Bečejsko udruženje mladih
4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
5. Beogradski centar za ljudska prava
6. BIRN Srbija
7. Biro za društvena istraživanja
8. Građanske inicijative
9. Građanski savez Grada Kraljeva
10. Inicijativa mladih za ljudska prava
11. Južne vesti
12. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
13. Libertarijanski klub Libek
14. Link plus
15. Media i reform centar Niš
16. Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK)
17. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
18. Odbor za ljudska prava Valjevo
19. Odbor za ljudska prava Negotin
20. Partneri za demokratske promene Srbija
21. POD teatar
22. Praksis
23. Regionalna informativna agencija JUGpress
24. Slavko Ćuruvija fondacija
25. Share fondacija
26. Trag fondacija
27. Transparentnost Srbija
28. Udruženje Kutija i internet portal Medijska kutija
29. Udruženje Nova Naša reč i Nedeljnik Nova Naša reč
30. Udruženje Radnik, portal radnik.rs
31. Fondacija za otvoreno društvo – Srbija
32. Fondacija centar za demokratiju
33. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
34. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
35. Centar za razvoj građanskog društva (PROTECTA)

23. октобар 2018. 0 komentar

Politika i društvo Slajder

Grejanje na drva i dalje najjeftinije

by bifadmin 23. октобар 2018.

Iščekujući svake godine sve kasniji početak rada centralnog grejanja verovatno su se mnogi od vas bar jednom zapitali da li uopšte treba sebi dopustiti zavisnost od gradskih toplana. Iako odjavljivanje sa sistema Beogradskih elektrana nije ni jednostavno ni isplativo, mnogi stanovnici prestonice razmatraju baš ovu opciju. Ali koliko bi ih ona zapravo koštala? Agencija za energetiku Srbije objavila je koliko koštaju različiti tipovi grejanja širom zemlje.

Ispostavilo se da će najniže troškove za grejanje prosečnog stana u ovogodišnjoj grejnoj sezoni imati domaćinstva koja se greju na drvo, u mestima u Srbiji gde se ono nabavlja po nižim cenama i ako imaju peći čija je efikasnost veća. U tom slučaju za nabavku goriva za grejanje stana od 60 kvadratnih metara 16 sati dnevno tokom cele sezone potrebno je 37.500 dinara.

Prema procenama te agencije, veće troškove u grejnoj sezoni 2018/2019 imaće oni koji koriste skuplje ogrevno drvo i peći niže efikasnosti.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, za nabavku energenata za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone potrebno je 128.000 dinara za električnu energiju, 132.000 dinara za propan butan gas, a 146.000 za lož ulje.

Jedinične cene peleta su niže za osam odsto u odnosu na prošlu godinu, a cene lož ulja veće za 41 odsto.

Za grejanje gasom tokom zimske sezone treba izdvojiti 42.000 dinara, dok su troškovi grejanja na ugalj od 48.000 do 52.000 dinara.

Građanima koji se greju na pelet godišnji izdaci iznose oko 61.000 dinara ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za to gorivo.

Agencija za energetiku Srbije procenila je da će oni koji koriste termoakumulacione peći imati troškove od 48.000 dinara ukoliko koriste jeftinu noćnu električnu energiju.

Dopunjavanje TA peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno uvećava troškove za 44 odsto, što je skuplje od većine alternativnih goriva.

U saopštenju se navodi da se navedeni iznosi odnose samo na troškove nabavke energije, a ne i na investicione i troškove periodičnog pregleda i održavanja.

Izvor: Beta

23. октобар 2018. 0 komentar

Ekonomija

Etihad Airways i No1 Lounges pokreću svoj brend aerodromskih salona

by bifadmin 23. октобар 2018.

Etihad ervejz (Etihad Airways) je pokrenuo savremeni brend aerodromskih salona u partnerstvu sa kompanijom No1 Lounges. Brend će funkcionisati pod imenom „The House“ (D Haus) i predstavlja projekat jedinstvene saradnje između aviokompanije i nagrađivane kompanije koja obezbeđuje usluge salona.

Projekat je počeo sa londonskim aerodromom Hitrou (Heathrow), gde je salon Etihad ervejza rebrendiran u „The House, dom Etihad ervejza i drugih vodećih aviokompanija“. Obim rada novog brenda može se proširiti i na druge salone.

Izbor kompanije No1 Lounges iz Velike Britanije za ovaj projekat je usledio posle proučavanja vodećih svetskih pružalaca usluge i obimnog tenderskog procesa aviokompanije. Dokazana ekspertiza i iskustvo kompanije No1 Lounges će obezbediti brojna poboljšanja iskustva u salonu korisnicima Etihad ervejza, izgrađenog na osnovu reputacije aviokompanije u izvrsnosti usluga i pružanju većeg izbora i kvaliteta. Ova saradnja će takođe omogućiti bolju iskorišćenost salona i učiniti ovo iskustvo dostupnim širem tržištu.

Besplatan ulaz će biti moguć gostima Etihad ervejza iz Biznis i Prve klase, kao i onima koji putuju Rezidencijom. Članovi Etihad Guest programa za česte putnike sa zlatnim i platinastim članstvom kao i gosti u biznis i prvoj klasi kod-šer partnera kojima upravlja Etihad ervejz takođe imaju slobodan pristup.

Aviokompanija takođe nudi plaćeni pristup salonu The House svojim gostima iz ekonomske klase. Salon će takođe i dalje koristiti gosti premijum klasa manjeg broja drugih aviokompanija i u zavisnosti od dostupnosti biće dostupan uz plaćanje gostima drugih aviokompanija.

Od otvaranja, gosti će moći da uživaju u novom iskustvu otmenog ručavanja i bogatijoj ponudi u baru, uključujući sveže ceđene sokove i smutije, kafe iz celog sveta i sofisticiranu ponudu vina.

23. октобар 2018. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Najtraženiji kadrovi u narednih pet godina neće biti iz IT oblasti

by bifadmin 23. октобар 2018.

Širenje automatizacije će neminovno uneti određene promene na tržište rada, pre svega ukidajući pozicije na manuelnim poslovima koje mogu da obavljaju roboti, ali i jačajući svest o potrebi za ljudskom kreativnošću i posebnim veštinama.

CareerBuilder, globalna online platforma za povezivanje radne snage i poslodavaca, objavila je svoje najnovije istraživanje američkog tržišta rada, za koje prognozira da će u narednih pet godina zaposliti još osam miliona ljudi. Najveći rast zapošljavanja ostvariće se u visokoplaćenim i niskoplaćenim delatnostima – prve će beležiti rst od 5,7 odsto a potonje od 5,6 odsto. Broj zaposlenih sa srednjim nivoom primanja rašće za 3,8 odsto.

Među dobro plaćenim zanimanjima najtraženije će biti računovođe, ali samo u bližoj budućnosti jer se u daljoj očekuje da bi i njih mogli zameniti kompjuteri. Takođe će biti posla za nastavnike, istraživače tržišta, kompjutersku podršku i vodoinstalatere.

Što se tiče srednje plaćenih poslova, u SAD bi u narednim godinama moglo biti otvoreno još 50.000 radnih mesta za vozače dostavnih vozila, mada bi i njih relativno brzo mogli zameniti autonomni kombiji i automobili, kao i dronovi. Velika će biti i potražnja za građevinskim radnicima, kadrovima koji održavaju razne mašine, medicinskim sestrama i strukama iz finansijskog sektora.

Među slabije plaćenim zanimanjima najlakše će se zapošljavati trgovci, kuvari, negovatelji, radnici u obezbeđenju i recepcionari u hotelima.

23. октобар 2018. 0 komentar

B&F Plus Slajder

Borba za prevlast nad Nilom: Reka bez koje nema života

by bifadmin 23. октобар 2018.

Etiopija najavljuje da će naredne godine pustiti u rad najveću hidrocentralu u Africi, čija izgradnja je uzdrmala iz temelja dominaciju Egipta nad rekom Nil, od koje zavise životi stotina miliona ljudi. Nastojanja jedne zemlje da obezbedi fizički opstanak svoje ogromne populacije suprotstavljena su nastojanjima druge zemlje da svoju, podjednako ogromnu populaciju izvuče iz siromaštva. Između dve države nalazi se Sudan koji u jednoj ruci drži postojeći ugovor sa Egiptom, a u drugoj ogromnu potencijalnu korist od etiopskog megaprojekta.

Egipat zauzima jedinstveno mesto u razvoju civilizacije, a već hiljadama godina ova država postoji doslovno zahvaljujući jednoj reci duž čijeg toka živi celokupno stanovništvo i bez čije vode bi čitava zemlja bila gola pustinja. Egipat troši ubedljivo najveći deo resursa reke Nil, ali ima i „Ahilovu petu“: od ukupno jedanaest zemalja kroz koje protiču Beli, Plavi i Veliki Nil, Egipat je poslednji u nizu, odnosno nalazi se na kraju donjeg toka. Ovo ga čini izuzetno osetljivim na ono što se dešava u gornjem toku, a to je pre svega izgradnja hidrocentrala.

Upravo je Egipat pre pola stoleća izgradio u Asuanu do sada najveću branu na Nilu. Pre početka izgradnje, potpisao je sa susednim Sudanom „Ugovor o vodama Nila“, koji raspodeljuje pravo na vodu u razmeri 3:1 u korist Egipta. Najveći problem sa ovim ugovorom je taj što nijednoj od devet zemalja kroz koje Beli i Plavi Nil protiču pre nego što se spoje u Kartumu, nije dodelio ni kubni metar vode. Stoga ne čudi da te zemlje nikada nisu priznale, niti uzimale u obzir pomenuti sporazum.

Uz to, Sudan usled nedovoljnih ulaganja nikada nije uspeo da iskoristi svoju „kvotu“ od 18,5 kubnih kilometara godišnje, tako da je Egipat u praksi preuzimao i trošio značajno više od 55,5 kubnih kilometara koje je prethodno sam sebi dodelio. Hidrocentrala u Etiopiji, čija se izgradnja privodi kraju, ima potencijal da iz korena promeni situaciju jer će zahvaljujući njoj Sudan biti u stanju ne samo da postigne svoju kvotu iz sporazuma sa Egiptom, već i da je značajno premaši i počne da koristi vodu iz Nila za ozbiljan razvoj svoje poljoprivrede.

Za Etiopiju velika renesansa….

Gledano iz egipatske perspektive, situacija je gotovo kritična jer čak i minimalno smanjenje dotoka vode iz gornjeg toka, pogodilo bi određen procenat od četrdeset miliona ljudi koji žive od poljoprivrede između Asuanske brane i delte Velikog Nila. U slučaju drastičnog smanjenja, posledice u Egiptu bile bi kataklizmične, a čak ni „status kvo“ nije dugoročno održiv jer projekcije kažu da će se populacija Egipta u narednih 30 godina udvostručiti, a ozbiljne nestašice vode uslediti već 2025. godine. Egipat se stoga u prošlosti nije libio da otvoreno preti ratom svakome ko pomisli da pregradi Nil, a 2010. godine je uz podršku Sudana glatko odbio zajednički apel pet zemalja iz gornjeg toka da se voda pravednije raspodeli.

Kada je 2011. godine u Kairu otpočelo „arapsko proleće“, egipatska elita je bila preokupirana sopstvenim opstankom, što je Etiopija iskoristila da sprovede u delo svoj dugo sanjani san, započevši gradnju najveće hidrocentrale u Africi. Projekat je takvih razmera da može biti ključni zamajac budućeg razvoja Etiopije, a o ambicijama govori već i samo ime koje mu je dato – „Brana velike etiopske renesanse“. Hidrocentrala će više nego udvostručiti trenutnu proizvodnju električne energije i stvoriti uslove da ona dođe do desetina miliona ljudi koji je trenutno nemaju. Poljoprivreda će takođe prosperirati zahvaljujući većoj dostupnosti vode za irigaciju, kako u Etiopiji tako i u susednom Sudanu gde vlasti već daju u zakup zemlju duž toka Plavog Nila, između Kartuma i granice sa Etiopijom. Posvećenost etiopske vlade ovom cilju je takva da vlada aktivno „ohrabruje“ sve zaposlene u javnom sektoru da tokom godine odvoje najmanje jednu mesečnu platu za kupovinu obveznica velike brane.

…za Egipat velike brige

Egipat se od početka protivio izgradnji hidrocentrale u Etiopiji, zbog dva ključna razloga. Prvi je kratkoročne prirode i odnosi se na punjenje ogromnog akumulacionog jezera koje će držati više od 70 kubnih kilometara vode (iako će biti u prvih deset na svetu po zapremini, akumulacija na etiopskoj brani biće gotovo dvostruko manja od one na Asuanskoj brani u Egiptu). Kako bi napunila akumulaciju, Etiopija će morati da jedno vreme ograničava protok vode kroz branu. Od dužine tog perioda direktno zavisi kolike će posledice pretrpeti egipatski zemljoradnici u donjem toku Nila, tako da su obe zemlje izašle sa sopstvenim proračunima i studijama ovog problema.

Očekivano, etiopski proračuni predviđaju da se punjenje akumulacije uopšte neće osetiti u Egiptu, dok egipatski proračuni predviđaju gubitak neverovatnih 50% obradivog zemljišta ukoliko punjenje bude trajalo tri godine. Strani eksperti, koje obe države prizivaju u pomoć pri rešavanju ovog problema, smatraju da je istina negde na sredini, odnosno po njihovim proračunima do posledica u Egiptu bi došlo pod uslovom da punjenje akumulacije traje nešto kraće od pet godina. Tačne cifre, međutim, nije lako predvideti, a povrh toga, Etiopija daje vrlo šture informacije koliki period je predvidela za punjenje akumulacije, iako se očekuje da brana bude puštena u rad već sledeće godine.

Drugi razlog za zabrinutost u Egiptu je dugoročnije prirode i odnosi se na količine vode koje će nakon puštanja brane u rad preuzimati susedni Sudan, prvenstveno radi navodnjavanja useva. Mala brana koju je Sudan izgradio na Plavom Nilu obezbeđuje vodu za poljoprivredu samo tokom par meseci u godini i upravo će etiopska brana omogućiti sudanskim zemljoradnicima da neprekidno navodnjavaju svoje useve. Više vode za sudansku poljoprivredu znači manje vode za egipatsku, koja je već sada na ivici održivosti. Proizvodnja električne energije na Asuanskoj hidrocentrali takođe će biti pogođena.

Egipat, koliko god da mu etiopska hidrocentrala nije po volji, nema načina da zaustavi njen rad. Vojne akcije o kojima se decenijama govorilo, više nisu realna opcija. Okolnosti su se promenile i Etiopija u kojoj se nekada masovno umiralo od gladi, sada realizuje nacionalni projekat kojim će podstaći priverdni rast i izvlačenje iz siromaštva svoje ogromne populacije. Aktuelna vojna hunta u Egiptu je, po svemu sudeći, shvatila da je etiopska brana realnost a dogovor jedino rešenje, tako da su prvi trilateralni sastanci sa Etiopijom i Sudanom održani 2015. godine.

Kako se izgradnja brane bliži kraju, tako se kontakti između tri zemlje intenziviraju a razgovori od opštih mesta pomeraju ka tehničkim pitanjima kao što je brzina punjenja akumulacije. Postoji čak i saglasnost sve tri strane da se u proces rešavanja konkretnih problema uključe strani eksperti. Iako konačan sporazum još nije na vidiku a zvaničnici skoro nikada ne daju više informacija od: „Nešto smo dogovorili“, ili: „Ništa nismo dogovorili“, primetno je da i u Etopiji i u Egiptu raste svest o značaju dogovora i koordinisanog upravljanja dvema ogromnim akumulacijama na istoj reci. Kako će na taj dogovor i koordinaciju uticati klimatske promene i projektovani demografski tokovi, ostaje da se vidi u bliskoj budućnosti.

Rat na Belom Nilu

Reka Nil je u novijoj istoriji već bila uzrok građanskog rata i cepanja jedne zemlje. Pobunjenici u Južnom Sudanu su 80-ih godina prošlog veka napali radnike koji su prokopavali 250 kilometara dugačak kanal koji je trebalo da skrene tok Belog Nila izvan ogromne močvarne zone, u kojoj svake godine ispari oko četiri kubna kilometra vode. Ovaj kanal vremenom je prerastao u jednu od ključnih stavki u sudanskom građanskom ratu, koji je 2011. godine okončan odvajanjem Južnog Sudana. Dve zemlje su nakon toga potpisale čitav niz sporazuma, a praktično jedina tačka koju su preskočile je – upravljanje resursima Belog Nila. Egipat u ovakvim situacijama vidi svoju šansu, pa je tri godine kasnije sa Južnim Sudanom potpisao sporazum o razvoju vodenih resursa ove zemlje. To u praksi verovatno podrazumeva završetak spornog kanala i pomoć Južnom Sudanu da maksimalno poveća svoj udeo u kapacitetu Belog Nila, koji bi Egipat zatim otkupio.

Milan Kokorić

Septembar 2018, broj 153.

23. октобар 2018. 0 komentar

Politika i društvo

Kompanija Atlas na predstojećem 56. Međunarodnom sajmu nameštaja

by bifadmin 22. октобар 2018.

Najvažniji događaj u regionu iz oblasti produkcije, distribucije i dizajna nameštaja održaće se po 56. put u vidu tradicionalnog Međunarodnog sajma nameštaja u Beogradu od 6. do 11. novembra. Od samog osnivanja, 1963. godine, ova manifestacija predstavlja možda najznačajniji povod za susret svih značajnih svetskih proizvođača nameštaja i promociju njihovih najnovijih proizvoda i kolekcija, dok posetiocima sajma pruža priliku da iz prve ruke vide presek najnovijih trendova iz oblasti dizajna nameštaja i uređenja enterijera.

Dizajnerski segment

Najzanimljiviji segment sajma odviće se u Hali 3 Beogradskog sajma gde će se predstaviti renomirani brendovi kojima je jedna od glavnih okosnica sam dizajn proizvoda i inovativan pogled na polju forme, odabiru materijala uz idejna rešenja za kompletno opremanje enterijera.

Jedan od tih brendova je i Atlas nameštaj koji se bavi proizvodnjom ekskluzivnog tapaciranog nameštaja namenjenog savremenim potrebama stanovanja. Ovaj brend, koji je inicijalno nastao u Užicu, jedan je od retkih domaćih proizvođača koji po kvalitetu može da parira renomiranim inostranim brendovima. U prilog tome govori i saradnja sa italijanskim proizvođačima koju je ova kompanija uspostavila. Ta saradnja temelji se na razmeni ideja i veština sa najvećim virtuozima proizvodnje italijanskog nameštaja.

Spoj funkcionalnosti i dizajna

Prošle godine privukli su veliku pažnju posetioca sa izložbom odevnih komada napravljenih od materijala koje inače koriste u izradi garnitura, a evo šta kažu iz kompanije Atlas povodom ovogodišnje prezentacije:

“Dizajn čini veliki segment našeg rada, a najviše truda ulažemo u razvoj modularnih ugaonih garnitura i sofa, tako da će na samom štandu biti predstavljene upravo inovacije iz ovog segmenta. Ostali nameštaj i predsajamsku ponudu pripremili smo u izložbenim salonima naše kompanije gde se može pogledati kompletan asortiman proizvoda, ali i ponuda italijanskih brendova sa kojima sarađujemo, kao što su Stones i Pensarecasa. Za nas je sajam već počeo, jer u našim izložbenim salonima već mogu da se nabave proizvodi iz sajamske ponude sa posebnim pogodnostima.”

Sajamske pogodnosti

Pomenuti popusti mogu se iskoristiti tokom predsajamske i sajamske ponude od 15. oktobra do 11. novembra i mogu ići i do 25%. Popust se obračunava u skladu sa načinom plaćanja, dok članovi Loyaliti club-a Atlas nameštaja imaju specijalne povoljnosti. Adrese izložbenih salona u kojima možete pogledati kompletnu ponudu su:

Atlas nameštaj Beograd: Bulevar Arsenija Čarnojevića 69a, prekoputa Kombank arene

Atlas nameštaj Čačak: Bulevar oslobodilaca Čačka 151

Atlas nameštaj Užice: Javorska bb, Sevojno

Posetioci koji planiraju da posete štand ovoga brenda na samom sajmu imaće priliku da se uvere u beskompromisni kvalitet ovoga brenda, što je krilatica koja se provlači kroz sve segmente poslovanja Atlasa. Takođe, posetioci će moći da uživo vide nove materijale i isprobaju modele sa modularnim elementima, kao i garniture sa posebnim elektropokretanim relax mehanizmima za pronalaženje idealnog položaja i druge inovativne forme koje uz posebne dodatke i završnu izradu od najfinijih materijala čine ovaj nameštaj biserom domaće industrije nameštaja.

22. октобар 2018. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Špekulanti za samo nedelju dana potrošili 8,6 milijardi dolara na zlato

by bifadmin 22. октобар 2018.

Cena zlata je od početka godine imala opadajući trend, pri čemu su zlatne poluge i ostali oblici zlata izgubili približno 10% vrednosti. No, sudeći po aktivnostima na finansijskim tržištima, padu je došao kraj i moguće je da počinje dugi period rasta cene žutog plemenitog metala.

Početkom meseca je došlo do neuobičajeno velikog pada vrednosti američkih akcija, iako nije bilo nikakvog konkretnog događaja koji je mogao uzrokovati takav pad. Čini se da su mnogi investitori jednostavno shvatili da su akcije precenjene i da se bliži recesija. Budući da u recesijama redovno dolazi do velikog pada cena akcija, investitori su očigledno odlučili da prodaju akcije dok je to još moguće po dobrim cenama.

U krizama takođe dolazi do masovnog prebacivanja kapitala u sigurna utočišta, kao što su obveznice, zlato, valute poput švajcarskog franka i japanskog jena. Na obveznicama i CHF za sada nije bilo većih promena, ali iz poslednjeg izveštaja o pozicijama velikih špekulanata s američkog tržišta fjučersa i opcija se vidi da je dosta špekulativnog kapitala počelo ulaziti u zlato.

Špekulanti su u samo nedelju dana kupili 7,2 miliona unci zlata (cca 224 metričke tone), što po trenutnoj tržišnoj ceni vrijedi 8,6 milijardi dolara. To je dovelo do porasta cene zlata od približno 3%. Budući da veliki špekulanti po pravilu na tržištu pokušavaju da ulove mnogo veća pomeranja cene od nekoliko odsto, iz njihovih trenutnih aktivnosti se može zaključiti da sve više njih očekuje značajniji porast cene zlata. To takođe može značiti da očekuju loša ekonomska vremena, tj. krizu.

Ukazuju li ostali podaci na dolazak recesije?

Statistički podaci o rastu BDP, stopi nezaposlenosti i stopi inflacije za sad su odlični. Naime, BDP u SAD raste po nadprosečno visokim stopama, dok je u ostalim razvijenim zemljama, nakon perioda vrlo niskog rasta, napokon došlo do naznaka oporavka. Stopa nezaposlenosti pada u većini zemalja, dok stopa inflacije počinje rasti, što ukazuje na rast ekonomske aktivnosti. Dakle, službeni podaci za sad ne ukazuju na skorašnji početak recesije.

Postavlja se pitanje zašto su se onda investitori i špekulanti na finansijskim tržištima pripremaju za loša ekonomska vremena? Sada smo očigledno u fazi da investitori, koji primenjuju strategiju predviđanja budućnosti, očekuju da uskoro stiže recesija, stoga prodaju instrumente kojima tradicionalno pada vrednost u krizama i kupuju zlato, kome cena u nesigurnim vremenima raste.

Da je samo pitanje godine kad će početi značajniji pad na berzama može se zaključiti i iz upoređivanja rasta cena akcija u prethodnim godinama s periodima rasta u prošlosti. Trenutni period rasta u SAD je po trajanju najduži u istoriji, a po procentu rasta cena akcija drugi najveći u istoriji. Dakle, nerealno je očekivati da sa sadašnjeg nivoa vrednost akcija i berzanski indeksi nastave dalje da rastu.

Autor: Josip Kokanović, Admiral Markets

22. октобар 2018. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci