Industrijska proizvodnja u Srbiji smanjena je u aprilu ove godine za 16,6 procenata u odnosu na isti mesec 2019, dok je u odnosu na prošlogodišnji prosek pala za 20,8 posto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U periodu januar-april 2020, industrijska proizvodnja je zabeležila mali pad od 0,8 odsto u poređenju sa istim lanjskim periodom.
Izvor: Tanjug
Tokom poslednjih nekoliko godina, programeri iz čitavog sveta okupljaju se u Sijetlu, originalnom “Cloud gradu”, da bi se upoznali, razmenjivali ideje, usavršavali ili učili nove veštine. Ove godine se ne sastaju lično, već u online okruženju, na najvećem događaju tog tipa koji je Microsoft organizovao. Nedelja održavanja Build-a slavi ključnu ulogu developera i njihove neumorne napore da budu u prvim redovima onih koji će inovirati organizacije, industrije, zajednice.
Kako se radna okruženja razvijaju, Microsoft stvara rešenja koja pomažu kreativnost, obnovu i napredak, uključujući i nove alate koji developerima omogućavaju da dizajniraju i isporuče aplikacije veštačke inteligencije (AI) na etičan i odgovoran način. Akcenat je na uticaju i vrednosti, kroz rešenja unutar Azure, M365 i Windows – od alata koji developerima obezbeđuju bolju saradnju i produktivnost, do usluga koje pružaju klijentima fleksibilnost u korišćenju AI mogućnosti u bilo kom okruženju – i to bez ikakvog prethodnog iskustva u programiranju.
Ključne vesti sa ovogodišnjeg Build-a:
Microsoft predstavlja Azure Synapse Link, koji u realnom vremenu objedinjuje operativne usluge baze podataka i analitiku. Inicijalno pokrenut u Azure Cosmos DB, uskoro stiže na sve operativne sisteme i pomaže korisnicima da smanje troškove i vreme kako bi stekli dragocene i efikasne uvide u relevantne podatke.
Poboljšanja platforme Microsoft Teams – uključuju pojednostavljeno iskustvo za developere u kreiranju i objavljivanju Teams aplikacija iz Visual Studio i Visual Studio Code programa; mogućnost da IT administratori procene i primene line-of-business i ISV aplikacije za svoje korisnike u Teams-u; i nove načine saradnje i korišćenja aplikacija u Teams-u.
Ažuriranje Fluid Framework-a, uključujući i njegovo otvaranje za programere i mogućnost da krajnji korisnici dožive Fluid s najavljenim novim komponenata u Office.com i Outlook-u za Web.
Novi Odgovorni ML alati u Azure Machine Learning i OSS paketi alata koji pomažu korisnicima da odgovornije raspoređuju AI modele, poboljšavajući interpretaciju, uz obezbeđivanje privatnosti i poverljivosti podataka.
Da bi pomogao unificiranje razvoja aplikacija na milijardu Windows 10 uređaja, Microsoft predstavlja Project Reunion – viziju razvoja Windows developer platforme kako bi se olakšala integracija preko Win32 i UWP API-ja i napravile sjajne aplikacije koje rade na svim Windows 10 verzijama i uređajima.
Microsoft dodatno ulaže u uvođenje sveobuhvatne low-code tehnologije automatizacije robotskih procesa – Robotic Process Automation (RPA) u Power Automate kroz akviziciju Softomotive-a, vodećeg dobavljača low-code RPA razvojnih okruženja.
Build 2020 najavljuje i jedan od najmoćnijih svetskih AI superkompjutera, koji je konstruisan na Azure platformi. Razvijen u saradnji i ekskluzivno za OpenAI, ovaj super-računar je namenski kreiran za treniranje masivno distribuiranih AI modela.
Na ovogodišnjem događaju, kao deo Microsoft misije da pomogne studentima u razvoju velikih, smelih ideja, pružanjem alata, programa i tehnologije za učenje veština – biće istaknuti i projekti šest finalista ovogodišnjeg Imagine Cup takmičenja i proglašen šampion 2020. Top ideje uključuju rešenja koja pomažu u poboljšanju lečenja mladih koji žive sa mentalnim bolestima, alate koji pomažu u borbi protiv dezinformacija u medijima i tehnologija koja lekarima omogućava da rano otkriju Parkinsonovu bolest i prate napredak pacijenta tokom lečenja.
Na kraju biće predstavljen i Microsoft Cloud for Healthcare, prvo industrijski specifično rešenje u oblaku, koje okuplja mogućnosti namenjene boljem angažmanu oko pacijenata, povezivanju timova za negu i poboljšanju saradnje, donošenju odluka i operativne efikasnosti.
Kipar je predstavio plan za vanredne situacije kojim je predviđeno pokrivanje medicinskih troškova ukoliko se turisti razbole od Kovida-19.
Prema ovom planu, biće uspostavljeni namenski karantinski hoteli gde bi država pokrivala sve troškove smeštaja, hrane, pića i lekova.
Ova inicijativa ima za cilj da osigura da svi slučajevi korona virusa budu brzo izolovani kada se međunarodni dolasci na ostrvo nastave u junu, nakon skoro tri meseca od zatvaranja. Takođe, planom je predviđena i bolnica sa 100 kreveta koja je namenjena isključivo putnicima koji prilikom testa na virus daju pozitivne rezultate. Oko 112 odeljenja intenzivne nege opremljenih sa 200 respiratora biće rezervisano za najbolesnije pacijente. Isto tako, biće dostupan i karantinski hotel sa 500 soba za članove porodice pacijenata.
Ova garancija je data u pismu koje je u utorak objavljeno vladama, avio-kompanijama i turističkim operaterima, a prenosi CyprusMail. U pismu su navedeni strogi zdravstveni protokoli kojima vlada Kipra pokušava da privuče turiste i turističke agencije da dođu na Kipar i to nakon što je u ponedeljak okončan obavezan dvonedeljni karantin za one koji ulaze u zemlju.
Pomenuto pismo su potpisali ministri inostranih poslova i saobraćaja i turizma Kipra. U njemu se navodi i da je ova ostrvska država među zemljama sa najmanje zaraženih koronom po glavi stanovnika u Evropi. To je pokazalo testiranje više od 10% njenog stanovništva. Kipar je ostao relativno netaknut pandemijom, sa manje od 950 slučajeva obolelih i 17 smrtnih slučajeva.
Međunarodna avionska putovanja na Kipar nastaviće se 9. juna za 19 zemalja, a svi putnici će morati da se testiraju na postojanje virusa korone tri dana pre polaska. Ta mera će biti ukinuta 20. juna za 13 zemalja, uključujući Nemačku, Finsku, Izrael, Grčku i Norvešku.
Više o ovome možete čitati na sajtu Daljine.rs
Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay
Kompanija Reno objavila je danas da će, zbog restrukturiranja svojih fabrika, otpočeti i pregovore sa sindikatima o mogućem otpuštanju 15.000 radnika.
Suočen sa padom potražnje i deficitom finansijskih sredstava, francuski automobilski gigant mora da smisli kako da u naredne tri godine uštedi dve milijarde evra. Zato će, pre svega, prestati sa velikodušnim investiranjem koje ga je mnogo koštalo. Pored toga, moraće da smanji proizvodnju sa četiri miliona vozila na 3,3 miliona do 2024. godine. Fokusiraće se više na minivanove i električne automobile. Smanjiće i broj podizvođača u oblastima poput inženjeringa.
U nekim fabrikama izvršiće prenamenu, pa bi tako postrojenje u Flinsu blizu Pariza, u kojem se proizvode električni automobili, moglo da postane centar za reciklažu. Takođe se razmatra restrukturiranje još pet fabrika, među kojima su i neke koje se nalaze u inostranstvu.
Renoov japanski partner Nisan takođe planira rezanje troškova.
Foto: DWNTKRS, Pixabay
Ukoliko kineska društvena mreža TikTok nastavi ovako brz rast, uskoro će prestići Instagram, koji je Facebooku doneo prihod od 20 milijardi prošle godine.
Da ByteDance ne zovu neosnovano kineskim Facebookom pokazuje činjenica da je ta kompanija prošle godine ostvarila 17 milijardi dolara prihoda, a više od tri milijarde je čist profit. To ga čini najvrednijim startapom, koji sve brže raste, piše Bloomberg.
Kompanija je tako više nego duplirala prihod iz 2018. godine, koji je iznosio 7,4 milijarde. Razlog je sve veća popularnost TikToka, koji sa svojim pandanom za kinesko tržište i informativnim servisom dovlači više od 1,5 milijardi aktivnih korisnika mesečno.
TikTok je ujedno prva kineska aplikacija koja se toliko proširila van granica zemlje, a svakim danom se povećava broj korisnika. Ova mreža poput reinkarnacije Dabmasha, koji je ubačen u Instagram story. Korisnici uglavnom snimaju imitacije već popularnih klipova, koreografije i duge kratke formate.
Od popularnih društvenih mreža je razlikuje to što ne morate biti infuenser da biste imali veliki broj pregleda. Algoritam radi tako da korisnicima prikazuje najzanimljivije sadržaje. Tako svakom korisniku može omogućiti onih Vorholovih 15 minuta slave, mada bismo pre rekli 15 sekundi, jer su snimci uglavnom kraći od pola minuta.
„Nijedna kineska tehnološka kompanija nije postigla ovaj nivo uspeha na globalnom tržištu pre ByteDance-a. S obzirom na to koliko profita donosi, kompanija nije u žurbi da svoje akcije ponudi na tržištu, kako bi prikupila dodatni kapital. To bi značilo da bi vrednost akcija mogla biti velika”, ukazuje Ki Jan, alalitičar DZT Researcha iz Singapura.
Poređenja radi, Facebooku je Instagram prošle godine doneo 20 milijardi dolara prihoda od oglašavanja, dok je YouTube prihodovao 15,1 milijardu. Uz razvoj ove platforme, kompanija investira u e-commerce i gejming.
Petar Paunović
Izvor: Startit
Foto: antonbe, Pixabay
Američka banka Goldman Sachs u izveštaju klijentima je navela kako nema nameru da investira u kriptovalute poput bitkoina.
Goldmanovi stratezi su u analizi uticaja koje je panedmija koronavirusa imala na američku ekonomiju dosta prostora posvetila upravo bitkoinu i ostalim virtualnim valutama.
– Kriptovalute uključujući i bitkoin ne mogu se smatrati klasom imovine, kažu u Goldmanu.
Stratezi Goldlmana detaljno su naveli razlog zbog kojih se krpitovalute ne mogu smatrati imovinom. Između ostalog, one ne generišu novčani tok kao obveznice ili zarade kroz izloženost globalnom ekonomskom rastu.
– Verujemo da sigurnost koja primarno zavisi od toga je li neko spreman da plati višu cenu za krpiptovalutu, nije primerena investicija za naše klijente, pišu u Goldmanu.
Goldman je usporedio neverovatan rast bitkoina s kraja 2017. – kada je porastao blizu 20.000 dolara – s holandskom “manijom tulipana” iz 17. veka, jednog od najpoznatijih špekulativnih mehurića u istoriji. Slična su poređenja prethodno napravili rukovodioci banaka – ponajviše J. P. Morgan, odnosno njegov izvršni direktor Jamie Dimon, koji je bitkoin nazvao “prevarom” koja će na kraju “eksplodirati”.
Goldman je oborio ideju da je bitkoin “oskudni resurs”, primećujući da su neki od najvrednijih kovanica – bitkoin cash i bitkoin SV – “vilice”. To znači da su novi novčići stvoreni iz promena u protokolu bitkoin mreže.
Investitori u bitkoin često tvrde da je ograničena ponuda digitalne imovine deo onoga što podupire njenu vrednost i čini je potencijalnom „zaštitom“ od valuta koje su osetljive na devalvaciju u vreme ekonomske krize.
Banka je kriptovalute takođe nazvala “vodičem za nezakonite aktivnosti”, ističući njihovu upotrebu u lažnim shemama i pranju novca.
Ipak, stavovi Goldmanovih stratega nikako se ne mogu nazvati dominantnima u finansijskom svetu.
“Važno je napomenuti da su konkurenti Goldman Sachsa Fidelity i JP Morgan značajno investirali u kriptovalute”, rekao je Dave Hodgson, glavni direktor prodaje i izvršni direktor NEM Ventures, kompanije za rizični kapital usmerene na kripto valute. Fidelity je prošle godine osnovao zasebnu jedinicu posvećenu kliringu i čuvanju kriptovaluta, dok je J. P. Morgan razvio vlastitu internu digitalnu valutu, “JPM Coin”, za isplate.
„Iako je volatilnost visoka, uspešnost iz godine u godinu, a sada već deceniju, kontinuirani je trend koji se temelji na držanju imovine, a ne na trgovanju volatilnošću. Smatrajući da je to za njihove ulagače nezamislivo, Goldman Sachs je rizikovao da će njegovi investitori propustiti jedan od najučinkovitijih klasa imovine u posednjih 100 godina, bez obzira na poslednjih 10 godina. “, zaključuje Hodgson.
Izvor: SEEbiz
Iako je sprečavanje sindikalnog organizovanja u Srbiji krivično delo sa zaprećenom zatvorskom kaznom, presuda poslodavcu iz Sremske Mitrovice pokazuje da je dovoljno platiti novčanu kaznu – i nikom ništa. Oštećeni ovakvim sporazumom – radnici koji su morali da se iščlane iz sindikata a oni koji nisu hteli dobili su otkaz – nemaju nikakva zakonska prava, piše portal 021.
Krivična prijava protiv Miodraga Anđića, direktora Vodoprivrednog preduzeća „Regulacije“ iz Sremske Mitrovice, odbačena je, jer je pristao da uplati iznos od 50 hiljada dinara u humanitarne svrhe, potvrđeno je za 021 u Osnovnom javnom tužilaštvu Sremske Mitrovice.
Miodrag Anđić, do odlaganja, krivično je gonjen zbog krivičnog dela sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja za koje je zaprećena zatvorska kazna do dve godine ili novčana kazna.
Institut odlaganja krivičnog gonjenja (oportunitet), inače, može da se primeni za određena krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Minimalni iznos koji osumnjičeni mora da uplati kako bi krivično gonjenje bilo odloženo je 40 hiljada dinara.
Milena Vasić pravnica YUCOM-a kaže za 021 da je jedini uslov koji zakon postavljla da kazna zatvora za krivično delo bude do pet godina.
„Ono što jeste problem je da se taj institut oportuniteta vrlo arbitrarno primenjuje u smislu da tužioci kod nas smatraju da mogu da ga primene kad god je ispunjen taj zakonski uslov, dok sa jedne strane koja je više teorijska i koja ne postoji u samom zakonu, ali je možemo naći u Zakonu o javnom tužilaštvu koja obavezuje tužilaštvo da postupa u javnom interesu. Imamo stav da tužilaštvo ne može kad god želi da primeni oportunitet već da treba da gleda celishodnost krivičnog gonjenja, odnosno da se radi o krivičnom delu koje nije od veće društvene opasnosti“, objašnjava Vasić.
Kako ističe, oštećeni, u ovakvim postupcima nemaju nikakva prava zato što se osoba koja je ispunila obavezu koju je propisalo tužilaštvo ne smatra osuđivanom.
„To je u stvari taj najveći problem, što se ne vodi računa o licima koja su oštećena ovakvim sporazumom. Ovde sada nije pitanje kazne, već više poruke koja se šalje u javnost o društveno prihvatljivom ponašanju. Mislim da bi tužilaštvo u ovakvim slučajevima moglo da postigne sporazum o priznanju krivice uz određenu kaznu koja može biti simbolična, bilo šta što bi učinilo da sud prizna da je ovim licima kršeno pravo i to bi moglo da ima mnogo veći društveni značaj od oportuniteta“, zaključuje Vasić.
Urednik portala Radnik.rs Miloš Vučković kaže za 021 da tužilaštvo očigledno ne vidi da je javni interes zapravo sloboda sindikalnog udruživanja bez obzira što je ona navedena u Ustavu Srbije kao pravo građana.
„Budući da je krivična prijava odbačena moguće je da neki drugi poslodavci povučeni ovim slučajem mogu nešto ovako slično da učine znajući to koštati 50.000 dinara, pa će verovatno staviti na vagu to, koliko oni mogu da profitiraju, a koliko može da ih košta“, ističe Vučković.
Kako navodi, nemoguće je tačno proceniti kolika je direktna šteta za radnike koji su se iščlanili iz sindikata, jer je to nešto što je teško licitirati, ali sigurno je da su oni oštećeni.
Dodaje da možda postoji i skriveni interes iza ovakve odluke.
„Da je ovo delo gonjeno i da je direktor osuđen oni ne bi mogli da učestvuju u javnim nabavkama zato što je Zakonom o javnim nabavkama predviđeno da mora da se potpisuje izjava da odgovorno lice nije osuđeno ni za prekršajno ni za krivičo delo. Na taj način bi njima bilo sprečeno učestvovanje dok ne imenuju drugog direktora“, zaključuje Vučković.
Prijavu protiv Anđića podneo je Miodrag Bradonjić predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine nakon što je preduzeće u ugovore o radu ključilo i odredbu koja propisuje istupanje iz sindikata. Bradonjić kaže za 021 da se, u međuvremenu, većina radnika pod pritiskom iščlanila iz sindikata, pa su samim tim, i sindikat i radnici u gubitku.
Kako su tada za 021 pričali radnici ovog preduzeća nekoliko dana nakon što je preduzeće privatizovano od njih je tražen spisak zaposlenih koji su u sindikatu, tražili su od njih da se iščlane, a jednom radniku koji je preispitivao ugovor, naročito član o istupanju iz sindikata, uručen je otkaz.
Autor: Dragana Prica Kovačević, https://www.021.rs/
Štednja u Evropskoj uniji je dostigla rekordne sume tokom pandemije, a njen darstičan rast preti da uguši ekonomski oporavak. Za razliku od dugih država u evrozoni, Nemci povlače novac iz banaka, jer preferiraju „slamaricu“ u kriznim vremenima. Neki ekonomisti smatraju da ovako visoka štednja može imati i pozitivne efekte, ako se usmeri u državne obveznice.
Crne slutnje ekonomista da lična potrošnja neće doneti preko potrebnu pomoć u oporavku evropske ekonomije od korona krize dobile su potvrdu u statističkim podacima koji pokazuju ogroman skok štednje.
Kako piše „Financial Times“, pozivajući se na podatke Evropske centralne banke (ECB) i Banke Engleske, štedni depoziti u četiri velike evropske privrede u martu su zabeležili veliki skok, daleko iznad dugoročnih proseka. Recimo, Francuzi su u banke „sklonili“ gotovo 20 milijardi evra, daleko više od dugoročnog mesečnog proseka koji se kreće oko 3,8 milijardi evra.
Podaci Banke Francuske, pak, pokazuju da su od marta, kada su u toj zemlji uvedene mere izolacije, pa do sredine maja, depoziti uvećani za 60 milijardi evra. To sugeriše da je štednja francuskih građana bivala sve veća uporedo s jačanjem krize.
Podaci ECB-a pokazuju da su italijanske štediše u martu povećale depozite za 16,8 milijardi evra, u poređenju s dugoročnim prosekom od 3,4 milijarde evra.
U španskim bankama štednja je porasla za 10,1 milijardu evra, dok je uobičajeni prosek 2,3 milijarde evra. U Velikoj Britaniji depoziti su skočili za 13,1 milijardu funti, pokazuje statistika Banke Engleske, što je rekordni mesečni rast.
Međutim, u najvećoj evropskoj privredi – Nemačkoj, slika je poptpuno suprotna. Štedni depoziti su oštro pali, ali to ne znači da su preliveni u potrošnju. S obzirom da Nemci vole da u kriznim vremenima imaju novac u svom džepu, analitičari ističu kako su domaćinstva jednostavno povukla štednju iz banaka.
Tu tezu potvrđuju i podaci Bundesbanke, koji pokazuju da je od kraja januara do početka maja iznos gotovine u opticaju skočio za 39,7 milijardi evra. Slična situacija dogodila se u Nemačkoj i tokom vrhunca prošle ekonomske krize 2008. godine.
U Evropskoj centralnoj banci takođe potvrđuju izuzetan rast štednje u evrozoni. Takav trend ukazuje da praktično ne treba računati na mogućnost da će lična potrošnja pokrenuti ekonomski oporavak.
Naravno, nije isključeno da se deo te štednje prelije u potrošnju nakon što se epidemiološka situacija stabilizuje. Ali Evropska komisija smatra da će štednja ostati na visokom nivou celu ovu godinu.
Zvanični Brisel je u svojim najnovijim prognozama objavio da će štednja domaćinstava u evrozoni porasti s prošlogodišnjih 12,8% raspoloživog dohotka na rekordnih 19% tokom ove godine. Iduće godine trebalo bi da padne na 14,5%.
Prošlonedeljna anketa je pokazala da je u maju pokazatelj potrošačkog raspoloženja blago porastao na -19,5 bodova, s martovskih -22 boda, najnižeg nivoa od 2008. godine. Ali prodaja novih automobila, odlasci na odmore i posete restoranima neće se oporaviti još mesecima, ocjenjuju ekonomisti.
Nemačka osiguravajuća kompanija Allianz prognozira da će do kraja 2020. evropski potrošači i dalje imati 400 milijardi evra štednje, što je 3% BDP-a Evropske unije. Zbog mera izolacije, lična potrošnja u većini evropskih država pala je za više od trećine, naglašavaju u Allianz-u.
Ipak, deo ekonomista i predstavnika centralnih banaka naglašava da povećanje štednje može imati i pozitivne efekte. Akumulirana štednja domaćinstava može se usmeriti u ulaganje u državne obveznice, čime bi se pružila podrška državama koje trenutno imaju veliku potrebu za zaduživanjem. ECB očekuje da će učešće javnog duga u vrednosti privreda porasti za 20 procentnih poena, kao posledica korona krize.
Kako pokazuju primeri Japana i Kine, država koje su takođe tokom ekonomskih kriza značajno povećavale zaduženost, ako dobar deo tog duga drže domaćinstva, njegov visok nivo ne generiše spoljni ekonomski pritisak.
Italija je prošle nedelje plasirala obveznice u vrednosti od 22 milijarde evra, od čega su 14 milijardi evra direktno kupili mali investitori.
Poslednjih godina polako se povećava interesovanje za podizanje zasada oraha. Ova voćka, čiji je plod jako cenjen u svetu, kod nas se inače i uvozi, a s obzirom na to da postoji prostor za to – može i da se izvozi. Voćari iz Oglađenovca pre nešto više od godinu dana odlučili su se da podignu nove zasade i osnuju zadrugu, jer smatraju da će se na taj način lakše probiti na tržištu koje nije naklonjeno pojedincima i malim proizvođačima.
Na svojim gazdinstvima do sada su u ovom valjevskom selu proizvodili oko 300 tona raznog voća, a pored jabuke, šljive, maline i kupine, podignut je zasad oraha.
– Cene voća variraju i moramo stalno da tražimo nove načine da se obezbede prihodi, kada dođe do pada cene na tržištu za pojedine vrste. Zvog toga smo se i odlučili da se udružimo i podignemo moderan zasad oraha. Za formiranje zadruge imali smo pomoć Javnog preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline, koje je zaduženo za razvoj poljoprivrede, a deo novca uložili su sami poljoprivrednici – kaže direktor Poljoprivredne zadruge Mali korak iz Oglađenovca Đorđe Puzderliski.
Za kupovinu sadnica, obradu zemljišta i nabavku đubriva bilo je potrebno oko 1,4 miliona dinara, ali to nije kraj ulaganjima jer je plan da se sredstva ulože u prerađivačke kapacitete.
– Nabavljeno je oko 700 sadnica koje će biti posađene na ukupnoj površini od oko pola hektara. U planu je da se nabave mašine za obradu zasada, trešenje, ali i sušenje, kako bi se dobio ujednačen i kvalitetan krajnji proizvod koji, kao takav, može imati dobru cenu. Sa ovim mašinama možemo pojeftiniti samu proizvodnju, pre svega – navodi Puzderliski.
Sadnice koje su nabavljene pripadaju sorti čendler za koju se smatra da je dobrog kvaliteta.
– Sorta čendler koju smo nabavili je nova sorta i sve više se gaji u svetu i plod je tražen. Kao oprašivač služi sorta franket. Reč je o ranim sortama koje relativno rano donose plod, zahvalne su za održavanje jer je moguća mašinska rezidba. Plod ima mekanu ljusku, a samo jezgro je sa gotovo belom pokožicom i to se smatra i ceni kao veoma kvalitetno – naglašava sagovornik Agrokluba.
Orah se, kao i lešnik, uvozi u našoj zemlji, tako da tržište postoji, a pored samog jezgra kao proizvoda, dobru cenu na tržištu ima i orah u ljusci.
– Zanimljivo je da se ova sorta može prodavati i u ljusci, jer je i kao takva berzanska roba. Cena oraha u ljusci je dobra i kreće se oko 3 EUR za kilogram. Prema statističkim podacima u Srbiji je relativno malo zasada pod orahom. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, orah se u Kolubarskom okrugu gaji na preko 350 hektara od čega samo u valjevskim selima na 146 – kaže Puzderliski.
Tržište nije zasićeno orahom, pa je realno očekivati da se sve količine plasiraju na tržištu. Prednost je i što je za podizanje zasada oraha potrebno manje sredstava nego za druge voćne vrste, troškovi nisu veliki, a procene su da se već posle pet godina od podizanja zasada ostvaruje prihod.
Stručnjaci napominju i da orah nije zahtevan za održavanje, dobro podnosi niske temperature, a nema mnogo štetočina koje mogu ugroziti orah. Ono što je najbitnije je da se orah u ljusci može čuvati duže vreme, a pored ploda, orahovo drvo je cenjeno i ima široku primenu u industriji.
Izvor: Agroklub
Prihodi od prodaje Mercator Grupe, u prva tri meseca 2020. godine, porasli su za 10,8% u odnosu na isti period prošle godine i iznose više od 530 miliona evra. U ovom periodu, Mercator Grupa je zabeležila 14,1% veći prihod od prodaje u trgovini na malo i 11,1% rast normalizovane EBITDA. Mercator Grupa je prvi kvartal 2020. završila sa neto dobiti od 1,1 miliona evra, što je za 4,8 miliona evra više u odnosu na isti period prošle godine.
Predsednik Uprave Mercatora Tomislav Čizmić naglasio je: „Pozitivni trendovi poslovanja, kako u pogledu prihoda, tako i EBITDA i dobiti, rezultat su uspešne primene strategije diferencijacije poslovanja i svih 125 inicijativa operativnog plana za efikasno poslovanje na svim tržištima Grupe.
Već na početku poslovne 2020. godine uspeli smo da utvrdimo snažan pozitivan trend poslovnog učinka i profitabilnosti. Samo blagovremena i odgovorna priprema za promenjenu situaciju u vreme proglašenja epidemije omogućila je Mercator Grupi da nastavi pozitivne trendove u poslovanju. Mercator je danas konkurentna kompanija, integrisana u lokalno tržište, što su kupci takođe prepoznali, a dokazuje i rast tržišnih učešća na svim tržištima na kojima Grupa posluje.”
Bez obzira na poslovanje tokom krize, Mercator je nastavio sa svim aktivnostima koje su ključne za dalji i dugoročno uspešan razvoj Grupe, pri čemu je nastavljen projekat izgradnje novog logističkog centra u Ljubljani. Takođe, kompanija je nastavila sa širenjem i obnavljanjem svoje poslovne mreže.
Za dalji razvoj i novi investicioni ciklus Mercatora potrebno je osigurati stabilno vlasništvo, odnosno transfer u Fortenovu. Brzina prenosa je presudna, naročito jer se cela ekonomija suočava sa neizvesnim periodom. Transfer je takođe presudan za lokalne i regionalne dobavljače, jer je Mercator temelj njihovog daljeg razvoja.