Home Archives
Monthly Archives

септембар 2023

EkonomijaVesti

Evro i juan gube na vrednosti, dolar jača

by bifadmin

Kineski juan je sredinom jula pao za 2,6 odsto i dostigao najniži nivo u odnosu na dolar u poslednjih 16 godina.

Američki dolar uživa privilegovani status, u svom najdužem pobedničkom nizu u skoro devet godina.

„Zelena“ valuta je u petak krenula ka osmoj sedmici rasta zaredom, u odnosu na korpu drugih glavnih valuta, što je njen najbolji niz još od zime 2014-2015.

Od sredine jula, dolar je skočio za 5 procenata, a taj porast dolazi nakon višemesečne nestabilnosti, podstaknut zabrinutošću da dolar možda gubi status svetske rezervne valute.

Spekulacije o potencijalnoj dedolarizaciji globalne trgovine ponovo su porasle prošlog meseca, nakon proširenja grupe zemalja BRIKS-a, na čelu sa Kinezima, da se uključe i veliki proizvođači nafte, kao što je Saudijska Arabija.

– Glasine o umiranju američkog dolara i dalje su u velikoj meri preuveličane – rekao je za CNN Džejms Eti, investicioni direktor kompanije „Abrdn“.

Dolar na najvišem nivou

Indeks američkog dolara, koji je sada na najvišem nivou u poslednjih šest meseci, bio je podstaknut nizom pozitivnih ekonomskih podataka iz Sjedinjenih Država poslednjih nedelja — što je podstaklo očekivanja da će Federalne rezerve duže zadržati kamatne stope više.

Više kamatne stope imaju tendenciju da povećaju vrednost valute neke zemlje, privlačenjem više stranog kapitala, pošto investitori očekuju veće prinose. U međuvremenu, olujni oblaci su se nadvili nad ekonomijama Kine i Evrope.

– Američka ekonomija nastavlja da pokazuje izuzetnu snagu, dok stvari u Kini i Evropi, posebno, idu ka recesiji – dodao je Eti.
Nezaposlenost u SAD je blizu najnižeg nivoa u poslednjih 50 godina, a zapošljavanje je i dalje solidno, nakon što je u avgustu zabeležen rast 32. uzastopni mesec. Takođe, plate, kada se prilagode inflaciji, rastu.

Mnogi ekonomisti su revidirali svoje prognoze rasta naviše, kao odgovor na sve dobre vesti, navodi CNN.

Evropa i Kina su, s druge strane, u teškoj ekonomskoj situaciji. Evro je od sredine jula izgubio 4,4% vrednosti, a kineski juan je za to vreme pao za 2,6 odsto i dostigao najniži nivo u odnosu na dolar u poslednjih 16 godina.

Izvor: Telegraf
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Poznavanje nemačkog jezika povećava šansu za zaposlenje

by bifadmin

Oko 100 miliona ljudi čiji je maternji jezik nemački, danas slavi Dan nemačkog jezika. Ovaj datum se obeležava svake godine i to svake druge subote u septembru, a kako ističu stručnjaci iz Webhelp-a, više od 15 miliona ljudi širom sveta trenutno uči ovaj jezik.

Na osnovu publikacije Republičkog zavoda za statistiku vidimo da zainteresovanost za ovaj germanski jezik počinje još u nižim razredima osnovne škole. Prema njihovim podacima, 126.618 osnovaca za drugi strani jezik bira upravo nemački.

„Osim što statistike ukazuju na sve veći broj ljudi koji u Srbiji prepoznaju vrednost ovladavanja nemačkim jezikom, potreba za stručnim licima koji koriste ovaj jezik se znatno povećala u odnosu na prethodne godine“ ističe Miljana Stanković, menadžer za Webhelp Srbiju i dodaje: „Naša zemlja ima razvijeno tržište i kvalitetne ljude zbog čega inostrane kompanije odlučuju da svoja poslovanja prošire na naše prostore.

Tako je i kompanija Webhelp u svoju razvojnu strategiju uključila i Srbiju i na taj način otvorila vrata za zaposlenje svim korisnicima nemačkog jezika. Do kraja godine planiramo da zaposlimo 120 stručnjaka za poslovanje na nemačkom.“

Iz Webhelpa ističu da se danas poznavanje engleskog jezika podrazumeva i da je to postao jedan od preduslova za pronalaženje poslova. Ipak, poznato je da je velika prednost govoriti nemački, koji ima značajnu ulogu u poslovnim krugovima, pa je tako prirodno to što se u Srbiji interesovanje za ovim jezikom iz godine u godinu povećava.

Miljana Stanković dodaje: „Mladi su kod nas na vreme shvatili da je poznavanje drugog jezika neophodno, a nemački, kao jedan od primarnih jezika u poslovnoj komunikaciji, pruža širinu i otvara razne mogućnosti, kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu.“

Pored poslovnih prilika koje nemački jezik pruža, Stanković smatra da je jedan od razloga što se ljudi u Srbiji opredeljuju za učenje nemačkog jezika ta određena veza koja postoji između srpskog i nemačkog, a koja je nastala pod uticajem istorijskih i kulturnih faktora. „Iako nemački i srpski spadaju u različite jezičke grupe, istorija je ostavila dubok trag, te u srpskom jeziku možete čuti mnogo germanizama koje koristimo u svakodnevnom govoru, a da toga nismo ni svesni.“

Dan nemačkog jezika obeležava se svake godine od 2001. a za cilj ima da promoviše nemački jezik i kulturu širom sveta i da zainteresuje što veći broj ljudi da nauče ovaj jezik.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Vozne karte često skuplje od avionskih

by bifadmin

U intervjuu za poslovni magazin Obs, francuski ministar saobraćaja, Kleman Bon, ističe da je u vreme ekološke krize neodrživo prodavati avio-karte po ceni od samo 10 dolara. Francuska vlada se nada da će ova inicijativa biti proširena na celu EU, a ekolozi su pozdravili ovaj korak.

U skladu s predloženim budžetom, planirano je ulaganje od 110 miliona dolara u železničku infrastrukturu, a sredstva bi trebala doći iz povećanja taksi za avio-kompanije.

Dodatno, planira se ponovno pokretanje noćnog voza od Pariza do Berlina, sa početnom cenom od samo 29 dolara i tri polaska nedeljno.

Francuska vlada takođe planira proširenje zakona koji zabranjuje letove na kratke razdaljine gde postoje brze železničke rute. Ovaj model želi se primeniti i u Nemačkoj, gde građani za oko 50 dolara mesečno mogu koristiti javni prevoz, uključujući međugradske vozove.

Ministar Bon takođe najavljuje razmatranje povećanja poreza na privatne avione u EU, kako bi se dodatno smanjila emisija ugljenika. Iako donošenje novih pravila u EU može biti spor proces, podrška ovim inicijativama jasno je izražena.

Uprkos početnim kontroverzama, Evropski sud je potvrdio zakon o zabrani letova na kratkim razdaljinama, naglašavajući da je klimatska kriza izuzetna okolnost koja opravdava ove mere.

Nedavno istraživanje Greenpeace-a ukazuje na to da su vozne karte često znatno skuplje od avionskih, često koštajući između dva i pet puta više.

Izvor: 24seam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U kojem biznisu se najviše pronalaze preduzetnice do 35 godina

by bifadmin

U prvih šest meseci ove godine u Srbiji je otvoreno čak 400 novih frizersko-kozmetičkih salona. Poređenja radi, u celoj 2022. otvoreno je oko 500 salona za lepotu. Istovremeno, mnogi preduzetnici ugasili su posao, pa upozoravaju da tek malobrojni godinama opstanu u tom poslu.

Stara je rasprava da li su saloni lepote potreba ili luksuz. Bez obzira za koji odgovor se odlučite, ne možete da ih ne primetite – uz menjačnice i kockarnice, sve ih je više. A u njima najtraženije usluge su veštački nokti, trepavice, botoksi i nadogradnja kose.

– Mislim da je sada mnogo nepotrebnih zahvata i na licu i na telu, jako to utiče na mlade devojke. U nekom momentu mog poslovanja sam shvatila da ja neke stvari ne želim da radim i da mi je jako važno da se fokusiram na prirodnu negu – kaže Maja Sradnov, vlasnica kozmetičkog salona.

U APR-u je registrovano oko 14.000 frizersko-kozmetičkih salona. Rast broja salona za lepotu vidljiv je poslednjih nekoliko godina, a kažu naročito od pojave korone. Velika je ponuda salona za lepotu, ali i potražnja.

U školama lepote traži se mesto više

Mnogo je zainteresovanih i za upis u srednju Školu za negu lepote u kojoj se poslednjih godina traži mesto više.

– Upisali smo sve što smo planirali, tako da nismo imali nikakvih problema. Za razliku od prošle godine, donji prag učenika koji su primljeni u našu školu povećan je za pet bodova. Najveće interesovanje je za zanimanje frizer, to je uvek i bilo, upisujemo devet odeljenja. Međutim, veliko je interesovanje i za zanimanje pedikir, manikir – objašnjava Mesud Čustović, direktor Škole za negu lepote.

Koordinator praktične nastave u Školi za negu lepote Kristina Kuzmanović Glišić navodi da učenici iskazuju veliko interesovanje za pokretanje sopstvenog biznisa.

– Već negde na kraju prvog polugodišta, od decembra, oni budu dovoljno obučeni da odu kod preuzetnika i da počnu da uče salonske forme – dodaje ona.

Najpoželjniji biznis za preduzetnice mlađe od 35 godina

Statistika potvrđuje da je to i najpoželjniji biznis za preduzetnice mlađe od 35 godina.

– Upravo zbog tog momenta da je investicija jako mala da uđete u taj biznis, a povrat jako brz. Na društvenim mrežama mogu plasirati sve ono što rade, a na osnovu društvenih mreža mogu dopreti do novih korisnika – ističe Marko Vučetić sa Infostuda.

Zato na zvanične podatke o broju novootvorenih salona treba dodati i nekoliko puta više onih koji usluge šišanja, sređivanja noktiju ili šminkanja pružaju na crno – po stanovima i iznajmljenim prostorima.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Uzgoj žutih dunja u narednom periodu biće i novčano stimulisano

by bifadmin

Kupcima poznata leskovačka dunja je autohtona sorta dunje, voćke izrazite arome i ukusa. Izrazite žute boje, kada sazri, slatkasto-kiselkastog ukusa, pleni spcifičnim mirisom i idealna je kao mirišljavi ukras za raznorazne regale i kredence.

Raste samoniklo, a početkom ove jeseni njene sadnice se prodaju po ceni od oko 150 dinara po komadu, dok se za kilogram ovog mirišljavog voća na leskovačkim pijacama traži oko 120 dinara i više, u zavisnosti od krupnoće i kvaliteta ploda.

Od 100 kilograma sveže ubrane leskovačke dunje pojedini stariji Leskovčani znaju da „ispeku“ oko 12 litara dunjevače prepečenice.

Nema kuće u leskovačkoj kotlini da u svojim dvorištima nemaju po koju sadnicu dunje. Njeno idealno stanište je na oko 350 metara nadmorske visine, a teritorijalno je kao samonikla najviše zastupljena u katastarskim opštinama nekoliko sela u u okviru područnog odbora mesne zajednice Orašca, petnaestak kilometara nadomak Leskovca.

Ovde dunja zajedno sa orahom raste gotovo samoniklo na svakoj visini, na obroncima Suve planine i Babičke gore. Tamošnji voćari na njenim mladim izdancima često kaleme obožavanu im mušmulu ili krušku kolačaru.

Uzgoj dunje će biti stimulisan

Leskovačka dunja u svojoj punoj zrelosti dostiže prosečnu težinu od oko 250 grama. Ovih dana na leskovačkim pijacama je pravi mamac za brojne domaćice koje je nabavljaju u tradicionalnom spremanju „slatkog od dunje“.

Ova dunja dozreva u poznu jesen, a Leskovčani je beru tek kada njeno lišće sasvim opadne sa grane, odnosno do pojave prve slane, jer tada je ona najsočnija.

Meso dunje je sočno i veoma čvrsto, ali dok je mlada dunja ovih dana još nezrela i bez naročitog ukusa, ali kad sazri obavezno je sastavni deo svih sirupa, slatkog i džemova,kompota i drugih đakonija, kolača, bistrih sokova.

U slobodnom prirastu u leskovačkim dunjištima dostiže visinu između 3 i 5 metara i dobro je razvijene krune. Plodovi su joj jabučastog oblika, „limun“ boje, i veoma je izdržljiva na niske temperature.

U leskovačkom Zadružnom savezu, koji posluje u okviru tamošnje Regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski upravni okrug stručnjaci misle da leskovačka dunja i njen srodnik vranjski dunjac imaju veliku perspektivu izvoza na tržištu EU sa svojim kvalitetom, izgledom i ukusom.

– Njen uzgoj će sigurno biti stimulisan u narednih par godina raznim subvencijama ministarstva i lokalne samouprave u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. To je naročita prilika za razvoj voćarstva na padinama Babičke gore, Suve planine, Radana i planine Kukavice, jer leskovačka dunj“ traži takav teren, sa dosta vlage i bez posebnih biljnih štetočina, a prilika je da što više mladih ostane na selu, da živi i radi na selu i bavi se dunjarstvom – priča Vladimir Bojović, sekretar u ovom Regionalnom zadružnom savezu.

Izvor:  Telegraf

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cigla u zidu – kako pripadnici generacije Z zamišljaju svoju karijeru

by bifadmin

Pripadnicima Generacije Z digitalne tehnologije predstavljaju koristan alat za nalaženje rešenja za sve probleme, što ne čudi jer su uz ove tehnologije odrasli. Kako pripadnici Generacije Z zamišljaju svoju karijeru, da li maštaju o radu u velikoj kompaniji ili više vole nezavisnost, šta očekuju na radnom mestu – pitanja su koja sve više okupiraju kompanije.

U želji da sazna odgovore, Nestlé Srbija je pozvao studente i mlade diplomce da na sajtu kompanije u formi imejla budućem poslodavcu podele svoja razmišljanja na temu karijere i idealnog radnog mesta. Saznanja će pomoći ovoj, ali i drugim kompanijama, da se približe i pruže podršku generaciji koja će zauzimati sve veći procenat u ukupnom broju zaposlenih. U jednom skorijem istraživanju u SAD, čak 79 odsto anketiranih rukovodilaca nazvalo ih je generacijom sa kojom je najizazovnije saradjivati.

Ispunjenost bez „pregorevanja“

Iako ne postoji sasvim precizna podela, Generaciju Z čine mladi rođeni između 1997. i 2012. godine. „Dženzeri“, dakle, danas imaju između 12 i 26 godina i odrastaju u svetu koji se u socijalno-ekonomskom smislu brzo menja, sa tehnološkim napretkom bez presedana. Čuvena pesma Pink Flojda „Još jedna cigla u zidu“ (Another Brick in the Wall) bila je himna njihovih roditelja, a kroz njenu prizmu danas možemo posmatrati kako nove generacije vide svoju karijeru u eri definisanoj inovacijama i neizvesnošću.

Jasno je da su mladi svesni neophodnosti obrazovanja u ekonomiji koja se sve više zasniva na znanju, ali imaju snažnu želju za obrazovanjem koje je relevantno. Oni teže da budu opremljeni prilagodljivim veštinama koje prevazilaze tradicionalne uloge u poslu i podstiču kreativno razmišljanje, čime razbijaju kalup da budu samo „cigle“ u nefleksibilnom sistemu.

Dok su prethodne generacije posao od 9 do 5 prihvatale bez pogovora, pa čak i veličale kult produktivnosti, Generacija Z traži nove modele rada koji će im doneti osećaj ispunjenosti bez „izgaranja“. Preferiraju karijere koje zadovoljavaju njihovu želju za balansom između posla i privatnog života i ostavljaju im prostora da se bave hobijima i posvete svoje vreme drugim aktivnostima. Posao na daljinu, freelance i preduzetništvo za njih su načini da sruše zidove tradicionalnih kancelarijskih prostora, dok im ekspanzija društvenih mreža i ličnih blogova omogućava da pokažu svoje talente i veštine – da nisu samo još jedna obična „cigla u zidu“.

„Dženzerima“ posao ne znači samo finansijsku stabilnost. To je i put za lični rast, razvoj i društveni uticaj. Oni teže karijerama koje su u skladu sa njihovim vrednostima i omogućavaju im da se pozabave pitanjima kao što su društveno odgovorne teme, održiv razvoj.

Inovativni i prilagodljivi

A šta na to kažu poslodavci? U već pomenutom istraživanju, kao glavni izazovi ističu se nedostatak tehnoloških veština, truda i motivacije. Pohvalili su njihovu inovativnost i prilagodljivost, kao i to što se ne ustručavaju da iznesu nove ideje i ospore status kvo. Komunikacione veštine su nešto u čemu bi mogli mnogo da napreduju, jer iako su eksperti za digitalne alate, „tanki“ su u interakcijama licem u lice.

Upravo to je jedan od razloga zašto su komunikacija i ostale slične veštine predmet radionica u okviru plaćene prakse za studente Summer’s Cool, koju Nestlé Srbija organizuje svakog leta. Zaključno sa ovom godinom, više od 40 studenata i diplomaca je prošlo ovaj program, kojim Nestlé pruža podršku mladima da poboljšaju svoje poslovne veštine i šanse za zaposlenje.
Podrška se nastavlja i tokom celog septembra. Mladi će na stranicama Nestlé Srbija na Fejsbuku i Jutjubu pronaći savete kako da sastave CV i motivaciono pismo, kao i preporuke literature za dalje profesionalno i lično usavršavanje, a najkreativniji imejlovi poslodavcu biće nagrađeni vrednim nagradama.

Konkurs pod nazivom „Pismo budućem poslodavcu“, koji se sprovodi u saradnji sa Lagunom, deo je nastojanja Nestlé-a da što bolje razume potrebe, očekivanja i kreativne vizije novih generacija kako bi dodatno unapredio uslove rada i mladima olakšao prve profesionalne korake.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Koja je aktivnost najbolja za decu

by bifadmin

Deca se tokom odrastanja bave različitim vrstama hobija. Dok neki traju ceo život, drugi im dosade za par dana ili nedelja.

, postoji jedna stvar koju možete detetu pokloniti sada kako biste poboljšali zdravlje njegovog mozga u budućnosti. Prema naučnicima, to je da ga naučite da svira neki muzički instrument.

U sklopu studije koju je sproveo Univerzitet Edinburg ljudi koji su većinu svog života svirali neki instrument imali su bolje rezultate u testovima kognitivnih sposobnosti u 70-ima i ranim 80-ima od onih koji nisu.

Veza je bila uočljiva čak i kada su se u obzir uzeli drugi faktori koji su mogli uticati na zdravlje mozga u starijem dobu, poput inteligencije ili obrazovanja.

Svi učesnici studije, njih 420, rođeni su 1936. godine u područjima Edinburga i Lotijana. Tokom odrastanja testirane su njihove fizičke i mentalne funkcije. Njih 167 imalo je iskustvo sviranja nekog muzičkog instrumenta, uglavnom tokom detinjstva ili tinejdžerskih godina, i oni su ostvarili bolje rezultate u testovima brzine obrade informacija i prostornog razmišljanja.

„Ove rezultate vidimo kao uzbudljivu polaznu tačku za dalje istraživanje o tome kako muzičko iskustvo kroz život može doprineti zdravom starenju“, rekla je dr Džudit Okli sa Univerziteta Edinburg.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Psychology and Aging“.
Ranije studije su pokazale da deca imaju koristi i od puštanja muzike dok su mala jer im to pomaže da ostvare bolje rezultate na kognitivnim testovima.

Izvor: Index.hr/021.RS

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Internetom kruži prevara u vezi sa brzom zaradom, banka ne stoji iza toga

by bifadmin

UniCredit Bank Srbija upozorava sve svoje klijente i širu javnost da je u toku jedna od internet prevara u kojoj se spominje ime banke, a kroz koju se građani pozivaju da ulože novčana sredstva kako bi stekli brzu zaradu.

Naime, internetom, pre svega društvenim mrežama, deli se određeni link i obaveštenje koje sadrži neistinite informacije o navodnoj investicionoj platformi UniCredit Banke, koja nudi brzu zaradu, zahtevajući ulaganje novca. UniCredit Bank Srbija obaveštava sve da ne stoji iza takvih informacija i da je u pitanju prevara.

U cilju bezbednosti UniCredit Banka poziva građane da ne učestvuju u pomenutim aktivnostima, niti da postupaju prema instrukcijama koje se navode u lažnim vestima. Banka je preduzela sve korake u cilju sprečavanja daljih sličnih aktivnosti, a sve građane podseća da budu oprezni kada se od njih traže lični podaci putem društvenih mreža.

Kako bi se u najkraćem roku eliminisale prevarne akcije, Banka poziva sve da uvek prijave lažne naloge društvenim mrežama, kako bi bili uklonjeni.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Važno je umeti sa novcem

by bifadmin

Međunarodni dan pismenosti, koji se u celom svetu obeležava 8. septembra, ove godine dočekujemo ohrabreni rezultatima poslednjeg popisa koji pokazuju da je u prethodnoj deceniji u Srbiji znatno smanjen broj nepismenih građana.

Iako se pismenost u tradicionalnom smislu i dalje podrazumeva, u svetu koji sve više definišu informacije i nove tehnologije, ovaj pojam je evoluirao izvan granica čitanja i pisanja.

Prepolovljen broj kompjuterski nepismenih

Pismenost danas podrazumeva da je neophodno ovladati i znanjima iz oblasti računarstva i finansija kako bi se neometano funkcionisalo u savremenom svetu. Računarska pismenost je neophodna da bismo se prilagodili promenama koje donosi digitalna transformacija. Kod nas se prvi put ispituje od 2011. godine (pitanje se postavlja starijima od 15 godina) i ovogodišnji rezultati su očekivano mnogo bolji nego u prethodnom popisu.

Broj kompjuterski nepismenog stanovništva je prepolovljen sa više od 50 na manje od 25 odsto građana. Poslednjih godina ova veština još više dobija na značaju jer je na tržištu sve više finansijskih usluga koje zahtevaju digitalnu pismenost, ali, nažalost, i prevara od kojih nas upravo digitalna i finansijska pismenost štite.

Odgovornost za budućnost

Finansijska edukacija se nažalost često zanemaruje, a mali broj ljudi tokom svog formalnog obrazovanja ima priliku da stiče znanja i veštine u ovoj oblasti. Stoga je veliki deo građana prinuđen da uči na greškama i oslanja se na savete prijatelja i porodice. To, nažalost, nije dovoljno jer često dovodi do loših finansijskih oduka, neodgovorne potrošnje, preteranog zaduživanja, ali i nekorišćenja nekih finansijskih mogućnosti.

Iako u Srbiji, kao ni u najvećem broju zemalja, finansijska pismenost nije poseban školski predmet, sve više se prepoznaje njena uloga u osiguravanju finansijskog blagostanja pojedinca. Ministarstvo prosvete prepoznalo je ovaj problem i zajedno sa Erste Bankom pokrenulo projekat „Škola novca za osnovca“ u četvorogodišnjem trajanju, kako bi učenici razvili ovu, po proceni Unicefa, ključnu životnu veštinu za 21. vek.

„Deca odrastaju u sve složenijem finansijskom svetu i važno je da im svi pružimo podršku – od roditelja, preko nastavnika, do finansijskih institucija. Kada uspešno savladaju osnovne principe štednje, ulaganja i upravljanja dugom, lakše će im biti da kasnije plivaju kroz svet novca i finansijskih proizvoda, koji se dolaskom novih tehnologija neprestano usložnjava. Iskustvo nam pokazuje da osnovci neke pojmove iz sveta novca još lakše usvajaju kroz igru, i upravo zato smo, između ostalog, napravili edukativnu mobilnu igricu Čuvari Zmajevog blaga, koja je do sada preuzeta više od 50 hiljada puta“, istakla je Marija Mutić, menadžerka za finansijsku edukaciju i društveno odgovorno poslovanje Erste Banke.

Put ka finansijskom osnaživanju

U eri dominacije kreditnih kartica, kredita i berzi, finansijska pismenost je postala preduslov ne samo ličnog uspeha već i napretka čitavog društva. Ona podrazumeva sposobnost razumevanja i korišćenja različitih finansijskih veština, uključujući upravljanje ličnim budžetom i investiranje, u cilju donošenja dobrih finansijskih odluka, razumevanja kako novac funkcioniše i planiranja sigurne budućnosti.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), finansijska pismenost je osnovna životna veština potrebna za učešće u savremenom društvu. Od 2012. godine je deo PISA testiranja, a učenici iz Srbije su 2018. godine imali prilike da provere svoje znanje iz oblasti finansija. Na testu se procenjuje u kojoj meri mladi poseduju znanja i veštine neophodne za donošenje finansijskih odluka i planova za budućnost.

Sa prosečnim brojem bodova od 444, naši učenici su ostvarili lošije rezultate od vršnjaka iz svih članica OECD. Finansijski su najpismeniji srednjoškolci iz Estonije, Finske, Kanade i Poljske

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Pada broj ultra bogatih

by bifadmin

U Aziji je broj ultrabogataša prošle godine drastično pao, a ni evropski i američki milijarderi nisu beležili dobre rezultate. Ovo je uglavnom posledica inflacije, rata u Ukrajini i drugih ekonomskih problema koji potresaju svet.

Tokom prethodnih ekonomskih kriza važilo je da “običan narod” siromaši, dok se bogataši još više bogate. Situacija se međutim promenila. Doduše, ne na bolje za bilo koga. Narod i dalje ne živi dobro, ali sada ni bogatašima “ne cveta cveće”. Tačnije ultrabogatašima, odnosno onima koji poseduju više od 30 miliona dolara.

Primera radi, u Aziji je u 2022. broj najbogatije populacije opao za 10,9 odsto, bar sudeći prema podacima kompanije Altrata. Sada na tom kontinentu ima “samo” 108.370 ultrabogataša. Kao razlog za ovaj pad navode se striktna kovid ograničenja u Kini, rat u Ukrajini i poremećaji u lancima snabdevanja.

Ipak, kombinovana vrednost imovine azijskih bogataša od 12,13 biiona dolara i dalje premašuje ukupnu vrednost evropskih koja iznosi 11,73 biliona. Evropa je inače zabeležila drugi najveći pad broja bogataša na svetu. U njoj se ultrabogataška populacija smanjila za 7,1 odsto na 100.850 pojedinaca. To je bila posledica rata u Ukrajini, to jest energetske krize usled istog.

Severna Amerika je trenutno kontinent sa najviše ultrabotagaša na svetu. Ima ih 142.990 a vrednost njihovog bogatstva je prošle godine bila 16,47 biliona dolara. Ipak to je pad u odnosu na 2021. od četiri odsto. Uzrok tog pada je uglavnom povećavanje kamatnih stopa koje je sprovodio američki FED u cilju obuzdavanja inflacije.

Na Bliskom Istoku, u Latinskoj Americi i na Karibima je pak porastao broj veoma bogatih ljudi, no on je i dalje mali u odnosu na tri gore pomenuta kontinenta.

Izvor: CNBC

Foto: Nathan Dumlao, Unsplash

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci