Monthly Archives

октобар 2023

OTP banka pokrenula inovacioni ekosistem sa programima za startape i tehnološke kompanije

by bifadmin 31. октобар 2023.

Sa ciljem da podstakne dalje unapređenje inovacionog ambijenta i formira jednostavan okvir za rast i umrežavanje startap i tehnološke zajednice, i finansijskog sektora, OTP banka pokrenula je OTP Connect – program za saradnju, razvoj i podsticaj inovacija.

OTP Connect predstavlja sveobuhvatan program koji inovatorima omogućava direktnu komunikaciju, povezivanje i saradnju sa OTP bankom, testiranje i implementaciju svojih rešenja u okviru sistema banke, ali i pristup velikoj bazi klijenata banke kojoj mogu da plasiraju svoja rešenja. Deo ovog ekosistema mogu postati tehnološki i drugi startapi ili IT kompanije koje žele da ponude gotov proizvod OTP banci, da prijave svoje rešenje kao odgovor na specifične izazove koji će biti organizovani ili da postanu deo ekskluzivne R&D zone u kojoj mogu raditi na razvoju svojih softverskih rešenja i tehnoloških proizvoda, sarađivati sa bankom na različitim razvojnim projektima, a istovremeno graditi svoj proizvod.

OTP banka jedna je od prvih kompanija koja je uvidela značaj saradnje sa startap zajednicom, a sistemska podrška razvoju inovacionog okruženja i opredeljenost za inovacije, jedan je od njenih strateških stubova.

„Inovativnost je jedan od strateških stubova poslovanja OTP banke, ne samo u našoj zemlji, već u celoj OTP Grupi koja je jedna od najbrže rastućih i vodećih bankarskih grupacija, prisutna u 12 zemalja regiona Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije. OTP Connect nije naš početak, već odraz naše ambicije da proširimo i povećamo obim saradnje sa startap i fintech zajednicom i da to uradimo strukturirano kako bi ova saradnja bila što efikasnija za obe strane. Naša je čvrsta namera da kroz inovacioni ekosistem izgradimo most između tradicionalnog bankarstva i modernih tehnoloških rešenja, čime i mi i članovi inovacione zajednice uzimamo najbolje od oba sveta i zajedno kreiramo nove vrednosti“, izjavio je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke.

Strateške oblasti saradnje koje banka nudi inovatorima kroz OTP Connect su digitalna transformacija i operativna efikasnost, personalizovana rešenja za klijente, napredna analitika i razvoj inovativnih proizvoda.

„Saradnja sa tehnološkim sektorom koju negujemo i inovativni način razmišljanja koji podstičemo pomogli su nam da dalji razvoj OTP Banke baziramo na inovacijama i agilnosti. Upravo ta zajednička vizija budućnosti koja je moderna i tehnološka motivisala nas je da pokrenemo ovaj program. Ponosni smo što pravimo ovakav iskorak ne samo u našoj, bankarskoj industriji, već i široj zajednici jer smo sigurni da će rešenja sa kojima ćemo imati priliku da se susretnemo i zajedno razvijamo kroz naš OTP Connect olakšati život i rad svih nas“, istakla je na predstavljanju programa Nataša Rađenović-Živanović, Chief Innovation Officer OTP banke.

Kreiranjem inovacionog ekosistema OTP Connect, a koji ima potpuno otvorenu platformu za uključivanje, banka nastoji da svim inovatorima ponudi mogućnost da, razvojem IT rešenja koja će biti korišćena kako za konkretne potrebe banke, tako i njenih klijenata i partnera, povećaju upravo svoju profitabilnost i ostvare rast zajedničkom saradnjom.

Osim prilike da lako predstave i monetarizuju svoje rešenja OTP banci, inovatori dobijaju pristup i velikoj bazi klijenata kojima mogu da plasiraju svoj proizvod, i to ne samo u Srbiji, već na nivou cele OTP Grupe koja posluje na čak 12 tržišta.

ŠTA NUDI SVAKI OD PROGRAMA U OKVIRU OTP CONNECT EKOSISTEMA

Program “Više od bankarstva” otvara kanal za prijavu gotovih startup proizvoda ili rešenja kao odgovor na određeni izazov.

Svi koji prijave svoj proizvod kroz „Prijavi svoj startup proizvod“ treba da imaju inovativan proizvod sa B2B, B2C ili B2B2C biznis modelom, tehnološki proizvod koji ima validiran MVP i proizvod koji ima stvarne, a ne testne korisnike.

„Prijavite rešenja za naš izazov“ daje svima koji se prijave priliku da učestvuju u rešenju nekog od finansijskih izazova i treba da ispunjavaju sledeće kriterijume: da su tehnološki startap ili inovativna IT kompanija; da iza sebe imaju validiran MVP i stvarne korisnike; da imaju iskustvo u razvoju skalabilnih Saas, B2B ili B2B2C rešenja.

„Postanite deo našeg R&D pool-a“ je program u kojem svi prijavljeni postaju kvalifikovani IT vendori OTP Banke i dobijaju pristup internim konkursima za angažman na razvojnim projektima Banke; dobijaju priliku da u ko-kreaciji sa OTP bankom razvijaju nove funkcionalnosti digitalnih proizvoda i nova softverska rešenja prilagođena finansijskim tehnologijama; dobijaju mogućnost da elemente rešenja koja razvijaju kao vendor OTP Banke, potom upotrebite za razvoj sopstvenog proizvoda.

Program „Naša podrška“ omogućava pristup jedinstvenom finansijskom akceleratoru na našem tržištu, koji je posvećen savladavanju znanja o finansijama. U okviru programa biće obezbeđen i pristup alatu za procenu prednosti i mana osnivača koji su zainteresovani da dobiju ovaj uvid kako bi osigurali što bolju šansu za uspeh startapa. Svi zainteresovani treba da budu registrovani u poslednje četiri godine, razvijaju personalizovana i inovativna rešenja iz domena podataka, digitalne transformacije i operativne efikasnosti (automatizacija i efikasnost, process mining, digitalizacija) i imaju razvijen MVP/prototip i B2B, B2C ili B2B2C biznis model.

31. октобар 2023. 0 komentar

Promo

Novo istraživanje Veritasa otkrilo da skoro polovina organizacija potcenjuje nivo rizika kojem su izložene

by bifadmin 31. октобар 2023.

Veritas Technologies, lider u bezbednom upravljanju podacima u više oblaka, danas je objavio rezultate novih istraživanja, otkrivši da 45% organizacija možda pogrešno izračunava ozbiljnost pretnji svom poslovanju. Studija, Data Risk Management: The State of the Market — Cyber to Compliance, u sklopu koje je anketirano 1.600 rukovodilaca i IT praktičara na 13 globalnih tržišta, pruža uvid u najurgentnije rizike, njihove uticaje i kako organizacije planiraju da se nose s njima.

Uprkos faktorima rizika kao što su kamatne stope i inflacija koji snažno pritiskaju organizacije, rensomver i kompleksnost višestrukih oblaka takođe predstavljaju rastuće zabrinutosti za preduzeća svih vrsta. Međutim, kada su ispitanici u anketi prvobitno upitani da li su njihove organizacije trenutno u opasnosti, skoro polovina (48 odsto) je rekla da nisu. Međutim, nakon što im je predstavljena lista pojedinačnih faktora rizika, ispitanici svih nivoa prepoznali su izazove s kojima se suočavaju njihove organizacije sa 97 odsto, a zatim identifikovali rizike za svoje organizacije.

Primetno je da 15 odsto ispitanika (kaže Veritas) nije verovalo da bi njihove organizacije mogle da prežive još 12 meseci, s obzirom na rizike sa kojima se trenutno suočavaju. Međutim, došlo je do prekida veze između upravljačkog sloja i onih koji zapravo rade na sprovođenju zaštite podataka svojih organizacija, što bi moglo da ukaže na problem u komunikaciji: 23 odsto visokih rukovodilaca predvidelo je propast svojih organizacija u narednih godinu dana, u poređenju sa samo 6 odsto analitičara i tehničara.

Met Veksman, viši potpredsednik i generalni direktor za zaštitu podataka u Veritasu, rekao je: “Prvi korak u rešavanju problema je prepoznavanje da je problem pristutan. Kada su rizici izlože, crno na belo, teško je ignorisati realnost današnjeg složenog poslovnog okruženja. Rizici su svuda i zahtevaju stalnu budnost. Mada je ogromna većina ispitanika na kraju priznala prisustvo rizika i većina je rekla da preduzima korake za njihovo rešavanje, podaci pokazuju da to možda neće biti dovoljno.”

Veritas: Jasna i prisutna opasnost

Imajući u vidu makro pejzaž i dnevne novinske naslove, odgovori na ankete su jasan odraz vremena. sa Sa liste mogućih opasnosti, učesnici ankete su identifikovali bezbednost podataka (46 odsto), ekonomsku nesigurnost (38 odsto) i tehnologije u razvoju, poput veštačke inteligencije (36 odsto), kao glavne pretnje s kojima se njihove organizacije danas suočavaju. Tradicionalne pretnje poput konkurencije i manjka talenata zauzele su četvrto i peto mesto. Geopolitička nestabilnost pala je još niže, na sedmo mesto liste vodećih rizika.

VI (veštačka inteligencija) se dokazuje kao mač s dve oštrice za organizacije. Bilo je mnogo izveštaja poslednjih meseci o lošim akterima koji su usvojili „VI“ rešenja kako bi stvorili sofisticiranije i ubedljivije rensomver napade na organizacije. To je dodatno prepoznato kao faktor rizika za preduzeća koja ne uspevaju da stave odgovarajuće barijere kako bi sprečili zaposlene da krše propise o privatnosti podataka putem neodgovarajuće upotrebe generativnih VI alata. Nasuprot tome, VI je takođe viđena kao jedno od najboljih rešenja za preduzeća da se odbrane od hakera, s obzirom na to da njene mogućnosti mogu da se iskoriste za automatizaciju otkrivanja i reagovanja na zlonamerne aktivnosti.

Pored toga, 87 odsto ispitanika priznalo je da je iskusilo negativan uticaj rizika, uključujući reputacionu i finansijsku štetu. Na pitanje koji su rizici rezultirali stvarnom štetom njihovih organizacija, bezbednost podataka je ponovo bila najveća, sa 40 odsto ispitanika koji potvrđuju povezanu štetu. Ekonomska neizvesnost bila je drugi najčešći rizik koji je pogodio organizacije, a 36 odsto je pogođeno njime. Šteta od konkurencije zauzela je treće mesto sa 35 odsto zahvaćenih, a nove tehnologije, kao što je VI, 33 odsto.

Efekti narušavanja bezbednosti podataka naglašeni su brojem organizacija koje su bile pogođene rensomver napadima. Znatna većina (65 odsto) rekla je da su u poslednje dve godine njihove organizacije bile žrtve najmanje jednog uspešnog rensomver napada u kojem su hakeri uspeli da se infiltriraju u sisteme organizacija. Dvadeset šest odsto onih koji su doživeli uspešan napad reklo je da iste nije prijavilo. Povrede koje su prouzrokovale nepoštovanje regulatornih zahteva koštale su organizacije ispitanika, u proseku, više od 336.000 američkih dolara u regulatornim kaznama za usaglašenost tokom prošle godine.

Veritas: Uhvaćeni na nišanu

Za mnoge ispitanike nivo rizika raste. Više njih (54 odsto) je reklo da su se rizici po bezbednost podataka povećali, a ne smanjili (21 odsto) tokom proteklih 12 meseci. Ipak, oni možda neće u potpunosti ceniti sopstvene ranjivosti. Taj jaz u percepciji pojavljuje se u svetlu toga kako su organizacije koje predstavljaju specifične sektore procenjivale svoj rizik u odnosu na to kako su njihovi odgovori postignuti na skali rangiranja rizika.

Istraživači su svakom ispitaniku dodelili ocenu “rangiranja rizika” na osnovu njihovih odgovora i onoga što su otkrili o njihovom pridržavanju bezbednosnih najboljih praksi. Dok je javni sektor rangiran kao najrizičnija grupa, samo 48 odsto ispitanika ocenilo je sebe kao ugrožene. Slično tome, samo 52 odsto ispitanika iz sektora energetike, nafte/gasa i komunalnih usluga smatra da su ugroženi.

Većina sektora rizika

Javni sektor
Energetika, nafta/gas i komunalne usluge
Mediji, dokolica i zabava
Izgradnja i imovina
Proizvodnja
IT, tehnologija i telekom
Poslovne i profesionalne usluge
Finansijske usluge
Zdravstvo
Biopharma
Većina ugroženih zemalja/regiona
Velika Britanija
Francuska
Kina
Singapur
Japan
SAD
Australija
Nordijske zemlje
DACH
Indija

Pojačavaju svoju odbranu, ali da li je to dovoljno?

Među organizacijama koje nameravaju da ublaže rizike po bezbednost podataka, mnoge su povećale svoje budžete za zaštitu podataka za čak 30 odsto u proteklih 12 meseci. Prosečna veličina tima za zaštitu podataka i bezbednost podataka takođe je porasla za 21-22 člana osoblja. Osamdeset devet procenata ispitanika reklo je da je nivo osoblja sada na adekvatnom nivou za održavanje bezbednosti svojih organizacija.

Zajedno sa pojačanjima osoblja, organizacije istražuju i druge načine da učvrste svoju odbranu. Uprkos rangirnoj VI i novim tehnologijama kao vodećem riziku, 68% gleda na VI i mašinsko učenje kako bi poboljšalo bezbednost. S obzirom na dvostruku prirodu VI kao sile i za dobro i za loše, pitanje koje ide napred biće da li VI zaštita njihovih organizacija može da evoluira uoči VI napada hakera.

Čini se da istraživanje takođe razotkriva još jednu pukotinu u oklopu, s više od trećine (38 odsto) ispitanika koji kažu da nemaju plan za spasavanje podataka ili da imaju samo delimičan plan. To predstavlja razlog za zabrinutost, s obzirom na to da je skoro polovina (48 odsto) iskusila gubitak podataka bar jednom u protekle dve godine.

Veksman je nastavio: “Organizacije izbegavaju pristupanje svojoj strategiji bezbednosti podataka s lažnim osećajem samopouzdanja. Nedavni niz narušavanja podataka visokog profila pokazao je da nijedna organizacija nije imuna. Ako su podaci kao zlatna prašina, čuvajte svoje blago. Budite spremni sa sveobuhvatnim planom sajber elastičnosti za zaštitu i oporavak svojih podataka od ivice do jezgra do oblaka. Redovno uvežbajte plan i rekalibrišite po potrebi. Biti blagovremeno upozoren ravno je biti na vreme naoružan i jačanjem vašeg držanja za veću bezbednost podataka, možete uspešno da se provlačite kroz rizike.”

Za više nalaza ankete preuzmite izveštaj: Upravljanje rizikom podataka: Stanje tržišta – sajber do usaglašenosti.

Veritas: Metodologija istraživanja

Veritas je naručio od Vanson Borna da anketira 1.600 ispitanika u avgustu i septembru 2023. širom Australije, Brazila, Kine, regiona DACH, Francuske, Indije, Japana, Nordijskih zemalja, Singapura, Južne Koreje, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije i Sjedinjenih Država. Ispitanici su bili na pozicijama izvršnog ili praktičara u organizacijama od najmanje 1.000 zaposlenih iz bilo kog sektora.

31. октобар 2023. 0 komentar

Norveški plavi sir je postao broj 1 na svetu

by bifadmin 31. октобар 2023.

Norveški plavi sir u petak je nadmašio konkurenciju iz celog sveta i postao novi sir broj 1 na svetu. Sir Nidelven Blå iz sirane Gangstad Gårdsysteri takmičio se s crème de la crème sveta sira u Trondhejmu, Norveškoj, na najvećem svetskom događaju koji okuplja ljubitelje i proizvođače sireva, a organizator je Guild of Fine Food, prenosi Index.hr.

World Cheese Awards, sada u svom 35. izdanju, okupio je stručnjake iz celog sveta kako bi okrunili ovogodišnjeg šampiona. A 2023. obeležila je rekordnu godinu za takmičenje, sa 4.502 sira, najvećim brojem ikad, koji su stigli „brodom, kamionom, vozom i avionom“ kako bi ih ocenjivala komisija stručnjaka za sireve.

Nakon dugog dana većanja, ovogodišnjeg pobednika konačno je izabrao pred publikom uživo pažljivo sastavljen „super žiri“.

– Mi smo mala farma mlečnih krava smeštena samo dva sata odavde, tako da ovo što se događa na našem domaćem terenu znači puno, a to što je sva ekipa iz mlekare ovde daje dodatnu iskru – rekla je Maren Gangstadt, generalna direktorka Gangstadt Gårdsysteri.

Sudije su imale samo lepe reči o Nidelven Blå, polučvrstom siru s plavom buđi, napravljenom od pasterizovanog kravljeg mleka.

Jedan sudija je rekao da je sir izuzetno kremast, dok ga je drugi nazvao „savršenim plavim sirom“. Treći je primetio njegovu ravnotežu i „voćne tonove, možda neke karakteristike poput vina“.

Izvor: Ekapija

Foto:Pixabay

31. октобар 2023. 0 komentar

Promo Vesti

Masterindex istraživanje: četiri petine ispitanika vidi beskontaktna plaćanja kao brzu i jednostavnu opciju

by bifadmin 31. октобар 2023.

Da su beskontaktna plaćanja sve popularnija metoda plaćanja govore i ovogodišnji podaci Masterindex istraživanja, godišnjeg ispitivanja navika korisnika kartica koje sprovodi kompanija Mastercard. U okviru ovogodišnjeg istraživanja, čak 81 odsto ispitanika istaklo je kako su beskontaktne metode metode plaćanja brže i jednostavnije u odnosu na neke druge platne metode, dok je 41 odsto ispitanika na prvo mesto stavilo bezbednost.

Govoreći o mestima na kojima se koriste beskontaktna plaćanja, najveći broj ispitanika istakao je supermarkete i prodavnice (49%), dok 31 posto ispitanika beskontaktno plaća na benzinskim pumpama. Ostale lokacije na kojima se plaća beskontaktno su prodavnice odeće, obuće i nakita (28%), male lokalne radnje (27%), apoteke i privatne zdravstvene ustanove (23%), drogerije i parfimerije (18%) i restorani i kafići (18%).

Beskontaktna plaćanja su osim putem fizičkih platnih kartica, moguće i u okviru mobilnih novčanika, što je opcija za čije je korišćenje zainteresovano 29 odsto ispitanika MasterIndex studije. Da su mobilni telefoni atraktivna opcija za različite platne metode, potvrđuju u rezultati po kojima 33 osto ispitanika bi želelo da prenosi sredstva sa jedna na drugu karticu putem broja telefona ili imejla primaoca, dok bi 30 odsto njih želelo da obavlja transakcije kao direktne prenose u okviru mobilnih aplikacija.

„Veća zainteresovanost korisnika za beskontaktne metode plaćanja nas veoma raduje budući da one predstavljaju temelj za mobilne novčanike i slične inovativne, savremene metode plaćanja. Kako bismo podstakli korisnike da isprobaju mobilna plaćanja, pokrećemo novu tržišnu kampanju u okviru koje će korisnici koji u toku jednog vikenda obave plaćanja mobilnim telefonom u iznosu od minimum 3000 dinara, ostvariti keš-bek od 1000 dinara, i tako do 9 puta u toku trajanja kampanje. Verujemo da je to još jedna dobra prilika da podstaknemo i edukujemo ljude u pogledu praktičnosti, brzine i pre svega sigurnosti mobilnih plaćanja, i želela bih da se zahvalim svim partnerima koji zajedno sa nama, rade na daljoj modernizaciji platnog tržišta Srbije“, izjavila je Jelena Ristić, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, BiH i Crne Gore.

Manji iznosi se mogu beskontaktno platiti bez ukucavanja PIN koda – u slučaju Mastercard kartica, taj limit je 4.000 dinara, a 23 odsto MasterIndex ispitanika se oseća komforno sa tim iznosom. Značajni je broj onih (34%) koji bi želeli da plaćaju iznose do 5.000 rsd bez ukucavanja PIN koda, a četvrtina ispitanika bi se osećala komforno i sa iznosima preko 5.000 dinara.

MasterIndex pokazaje da je 53 posto ispitanika zainteresovano za biometrijsku identifikaciju, u odnosu na 54 posto onih koji su zainteresovaniza potvrdu plaćanju pomoću PIN koda. Biometrijska autentifikacija skeniranjem otiska prsta prihvatljiva je za 31 posto ispitanika, dok je autentifikacija skeniranjem lica metoda koju želi da koristi 22 odsto ispitanika.

31. октобар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Najskuplje japanske vagi krave po prvi put uzgajaju se i u Srbiji

by bifadmin 31. октобар 2023.

Vagi govedina je najskuplja govedina na svetu pre svega zbog jedinstvenog kvaliteta mesa i dobrih gena

Zahvaljujući entuzijazmu i biznis ideji mladih ljudi, najskuplje na svetu, japanske vagi krave, od ove jeseni po prvi put uzgajaju se i u Srbiji. Njihov dom je zapadni deo zemlje i jedno selo u blizini Čačka u koje su već stigle prve krave ove rase, a koje daju najskuplje i najkvalitetnije meso.

– Prepoznali smo potencijal u razvoju stočarstva u Srbiji, jer ovde još uvek niko ne uzgaja vagi krave. To nas je poprilično iznenadilo jer je njihova govedina poslednjih godina napravila pravi bum na svetskom tržištu, stoga smo odlučili da ovde pokrenemo taj biznis i prve krave su stigle u okolinu Čačka.

Cilj nam je da oformimo jako stado, postignemo kvalitet i krećemo plasman u Srbiji. A, kada se posao razradi krećemo i sa izvozom srpske vagi govedine u Englesku, gde već imamo razrađen posao, rekao je Nemanja Borjanović jedan od inicijatora ove biznis ideje i ugostitelj.

Vagi govedina je najskuplja govedina na svetu pre svega zbog jedinstvenog kvaliteta mesa i dobrih gena. Čuvena je po visokim nivoima instramuskularne masti, što joj daje posebnu sočnost i karakterističan ukus. Ono po čemu je takođe posebna jeste mramorno prošarano meso, bogato omega-3 i omega-6 masnim kiselinama u mnogo većem procentu u odnosu na običnu govedinu, zbog čega je prepoznato kao izuzetno zdrava namirnica.

Najbolja i najskuplja genetika

– Meso od vagi krava je odlično prihvaćeno u svetu, i ono što ih preporučuje svakako jeste ta prošaranost, visok nivo masti, što tom mesu daje poseban ukus i kvalitet. Zbog takvog kvaliteta cena njihovog mesa je i tri puta skuplja, zbog čega se služe samo u eksluzivnim restoranima. Cilj nam je da proizvedemo najviši mogući kvalitet vagi krava u Srbiji i zato smo uvezli najbolju i najskuplju genetiku. Ona nam povećava šanse da postignemo uzgoj goveda sa visokim stepenom prošaranosti mesa, ali i dobru proizvodnju mleka za telad i razvoj stada – ističe Borjanović.

Vagi krave su srednje veličine, uglavnom crne boje. Ishrana im se sastoji od zrnevlja, repe i žitarica i nije dozvoljena upotreba lekova i hormona za rast. Hrane se i na probranim pašnjacima, kojima Srbija obiluje, pogotovo okolina Čačka gde su stigli i prvi primerci ovih skupih životinja.

Ishrana im zavisi i od uzrasta, jer dok je tele sa majkom, krave su na ispaši i hrane se travom. Kad se tele odvoji od majke, polako prelazi na ishranu koja ima veći kalorični dohodak. Veliki broj farmera čuva tajnu prehrane, a veoma je važno da se uzgajaju pod minimalnim stresom i da imaji pristup vodi i hrani preko celog dana.

– Kada smo krenuli u ovu celu priču, susreli smo se neočekivanim problemom da nismo mogli naći ljude koji bi se brinuli o ovim vagi kravama. Medjutim, pun pogodak je bio doći ovde zu zapadnu Srbiju u okolinu Čačka gde smo pronašli vrednog domaćina koji se bavi stočarstvom. Cilj je da u bliskoj budućnosti dostignemo cilj od nekih 300 grla, srpskig vagi krava, izjavio je Marko Markićević, ekonomista.

Izvor: Telegraf Biznis/RINA

Foto: Pixabay

31. октобар 2023. 0 komentar

Promo Vesti

Zašto je važno da osigurate svoje vozilo?

by bifadmin 31. октобар 2023.

Ako ste barem i jednom imali situaciju da vas je neko udario i oštetio vaš automobil, ili je deo fasade pao i naružio izgled vašeg četvorotočkaša, onda znate koliko je važna polisa Kasko osiguranja!

U pitanju je najbolji način svoje vozilo i u situacijama kada o sudbini vašeg automobila ne odlučujete samo vi.
Kupovina Kasko polise u AMS osiguranju omogućiće vam nadoknadu štete na vozilu, bez obzira na to da li ste vi izazvali nezgodu, ili ste samo učesnik u nekoj nepredviđenoj situaciji. Važno je da polisu

osiguranja imate i kako biste na svaki put kretali sa jednom brigom manje – onom o automobilu. Isto tako, polisa Kasko osiguranja će vam značiti ukoliko vas neo “čukne” na parkingu, da nadoknadite i pokrijete eventualnu štetu.

Kasko polisa AMS Osiguranja pokriva troškove nastale štete usled saobraćajne nezgode, pada drveća, delova fasada i drugih predmeta, elementarnih nepogoda, požara, poplava, eksplozije i ukoliko je ugovoreno, krađe. Pored potpunog Kasko osiguranja, možete se odlučiti i za delimično i dopunsko Kasko osiguranje.

Dopunskim Kasko osiguranjem vozila može se ugovoriti pokrivenost od rizika krađe, krađe stakala na motornim vozilima, kao i utaje vozila. Ovo osiguranje moguće je zaključiti samo uz potpuno Kasko osiguranje.
Delimično Kasko osiguranje pokriva štetu loma i oštećenja standardno ugrađenih stakala na motornim vozilima, koje je jedno od najčešćih oštećenja.

Važno je da znate i da štetu nastalu na vozilu ne sanirate dok se ne izvrši procena i prijava štete, a da naknadu štete možete ubrzati ukoliko odmah po nastanku štetnog događaja obavestite nadležne organe čime ćete upotpuniti prijavu odštetnog zahteva.

Podsećamo da uz kupljenu polisu Kasko osiguranja u AMS Osiguranju na poklon dobijate AMSS člansku karticu. Ova prilika se ne propušta!

Za sve dodatne informacije uvek se možete obratiti prijateljima iz AMS osiguranja na broj 0800 009 009 ili ih pronaći na njihovom sajtu .

31. октобар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Koje voće i povrće se najviše uvozi

by bifadmin 31. октобар 2023.

Kriška pomorandže u čaši kuvanog vina u januaru ili ukusna kapreze salta u martu? I jedno i drugo zvuči odlično, ali sveže namirnice domaće proizvodnje svakako ne možemo naći na tržištu.

Nevelik broj produkta može se u našoj radinosti naći tokom cele godine, ali druge namirnice kojim smo navikli da se sladimo svih 12 meseci jednostavno ne sazrevaju na ovoj klimi tokom cele godine.

Odakle nam onda stižu mlad krompir, crni luk, jagode ili kruške kada im ovde „vreme nije“?

Prema podacima i analizama Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, tokom 2022. godine uvezeno je 305.990,5 tona voća, odnosno 9.1 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

Vrednost uvezenog voća i povrća, saopštili su za N1, iznosi 295.7 miliona evra, što je za 3.2 odsto više u odnosu na vrednost uvoza u 2021. godini.

Najveću vrednost uvoza u 2022. godini ostvarile su banane u iznosu od 61.2 miliona evra, a odmah posle njih slede limun i pomorandže, što je i logično, jer reč je o kulturama koje nisu karakteristične za našu klimu.

U 2022. godini najviše su se uvozile banane i to iz Ekvadora, Кostarike i Кolumbije.
Slede citrusi, tj. pomorandže iz Grčke, Turske, Španije, klementine iz Grčke i Turske, mandarine iz Grčke i Turske, limun iz Turske, Argentine, Španije i Grčke, kao i grejpfrut iz Turske.

U 2022. godini uvezeno je 26.126 tona jabuke, u vrednosti uvoza od 3,7 miliona evra.
Jabuka se najviše uvozila iz Severne Makedonije i to u količini od 23.837,8 tona i u vrednosti od 3,1 miliona evra.

Jagode se najviše uvoze iz Grčke, Albanije i Turske, kruške iz Italije i Poljske, nektarine i breskve iz Grčke, Italije i Španije.

Povrće od Holandije do Krigistana

Tokom 2022. godine uvezeno je 169.752,1 tona povrća što je za 10.3 odsto više u odnosu na prethodnu godinu a u vrednosti od 155.1 miliona evra što je za 29 odsto više u odnosu na 2021. godinu, pokazuju podaci koje nam je dostavilo Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Кoličinski, u prošloj godini najviše se uvozio mladi krompir, paradajz (koji je tehnički voće) i pasulj, a u nešto manjoj količini crni luk, zamrznuto povrće i krastavac .

Najveću vrednost uvoza u 2022. godini imao je paradajz u iznosu od oko 21 milion evra ili 14 odsto od ukupne vrednosti uvoza.
Pasulj je ostvario ukupnu vrednost uvoza od 20,6 miliona evra ili 13,3 odsto od ukupne vrednosti uvoza.

Tokom 2022. godine krompir se najviše uvozio iz Holandije i Francuske,pasulj iz Кirgistana, paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, crni luk iz Holandije i Severne Makedonije, dok se beli luk najviše uvozio iz Кine.
Кupus se uvozio iz Severne Makedonije, sveža paprika iz Severne Makedonije i Albanije, krastavci iz Albanije, dok su se zamrznuti grašak, zamrznuti spanać i ostalo zamrznuto mešano povrće uvozili u manjim količinama.

Lubenice su se uvozile najviše iz Grčke, a znatno manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u znatno manjoj količini od lubenice.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

31. октобар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Izražen rast štednje u dinarima

by bifadmin 31. октобар 2023.

Za protekle četiri godine, koje su obeležile pandemija, inflacija i globalna ekonomska neizvesnost, broj građana Srbije koji praktikuju neki vid štednje ili investiranja povećao se za 12 odsto. Prosečna mesečno ušteđena ili uložena suma tokom 2023. godine iznosila je 6.081 dinar, što je za 565 dinara više nego prošle godine, pokazalo je tradicionalno godišnje istraživanje Erste Grupe* o štednim navikama građana Srbije.

Najpopularniji način čuvanja novca i dalje je „slamarica“. Gotovinu kod kuće drži 34 odsto građana (za 12 odsto više nego 2020. godine), a skoro trećina ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu, što je nova stavka uključena u istraživanje od ove godine. I jedan i drugi način predstavljaju puko čuvanje novca kojim se ne uvećava njegova vrednost, a ponekad se i smanjuje usled inflacije. U istom periodu opala je popularnost kako oročene štednje (sa 11% na 7%) tako i štednje po viđenju (sa 14% na 9%). U životno osiguranje ulaže 14 odsto građana, što je na sličnom nivou kao prethodnih godina.

Štedimo iz predrostrožnosti i za planirane kupovine

Stavovi prema štednji nisu se značajnije promenili. Da je ostavljanje novca na stranu važno, i dalje smatra skoro 70 odsto građana Srbije, ali bi voleli da mogu više da uštede. Svega 22 odsto anketiranih je zadovoljno iznosom koji uspevaju da sačuvaju.

Formiranje fonda za teška vremena (53%), stvaranje finansijske „zlatne“ rezerve za porodicu (46%) i obezbeđenje nege u starosti (22%) najčešći su motivi za štednju iz predostrožnosti. Kada je u pitanju planirana kupovina, najveći broj anketiranih štedi za odmor (29%), kupovinu uređaja poput telefona i televizora (13%) ili veće investicije kao što su auto i stan (11%).

Inflacija pogađa više od 90% građana

Poskupljenje proizvoda i usluga odrazilo se na životni standard 96 odsto anketiranih, a čak 62 odsto procenjuje da su veoma ili prilično pogođeni inflacijom, što je za 5 odsto više nego u prošlogodišnjem istraživanju. Manje novca na raspolaganju uticalo je na njih da smanje ličnu potrošnju mnogo (13%) ili prilično (34%).

U odnosu na 2020. godinu gotovo da se udvostručio procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine (sa 25% na 49%). Da je ostala nepromenjena, tvrdi 38 odsto anketiranih, dok 12 odsto njih ocenjuje da je bolja nego što je bila.

Obveznice i fondovi (ni)su samo za avanturiste

U istraživanju se ovog puta proveravalo i razumevanje finansijskih pojmova koji su danas najčešće u upotrebi. Šta je kamatna stopa prilično tačno bi moglo da opiše 82 odsto građana, a u stopu inflacije i akcije razume se 62 odnosno 61 odsto njih. Pojmove kao što su obveznice, dividende i investicioni fondovi zna da objasni približno jedna trećina anketiranih, dok je Belex15, vodeći indeks Beogradske berze, za ogromnu većinu „špansko selo“ – samo 4 odsto anketiranih zna da objasni šta je.

Manjak znanja doprinosi nepoverenju u akcije, investicione fondove ili obveznice. Veliki broj anketiranih (43%) kaže da je teško razumeti ove proizvode. Preovladava mišljenje da su oni samo za avanturiste i da se na njima može izgubiti mnogo novca. Ipak, ima i onih koji veruju da mogu doneti dobru zaradu i da su dobra alternativa štednom računu.

Raste svest o održivim investicionim proizvodima

Građani su i sami svesni da im fali znanja o svetu novca – 40 odsto je ocenilo to znanje jedinicom ili dvojkom. Zanimljivo je, međutim, da ne planiraju da porade na svom finansijskom opismenjavanju – 74 odsto navodi da je mala verovatnoća da će se u bliskoj budućnosti obrazovati o ovim temama. Na pitanje od koga očekuju informacije i znanja o finansijskim temama odgovaraju da su to na prvom mestu mediji (71%), porodica (68%) i banke (66%).

U odnosu na 2021. godinu sa 27 na 35 procenata je porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi.

Izražen rast štednje u dinarima

Prosečni štedni ulog oročenog depozita u evrima u Erste Banci iznosi 20.000 evra, a oročenog depozita u dinarima preko 1,8 miliona dinara.

„Erste Banka je oduvek bila sinonim za tradiciju, sigurnost i pouzdanost. Na kraju septembra ove godine, naša oročena štednja beleži solidan rast, sa skoro 4,5 milijardi dinara u domaćoj valuti i oko 190 miliona evra u deviznoj štednji. Primetno je da se u prvih 8 meseci ove godine oročena štednja vratila na velika vrata, te smo zabeležili rast od 18% kada govorimo o dinarskim depozitima, dok je rast štednje u devizama značajno niži i iznosi 1,39%“, navodi Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste Banci.

31. октобар 2023. 0 komentar

Promo

Održana konferencija PULSE360

by bifadmin 30. октобар 2023.

PULSE360: The Complete View of Cybersecurity Excellence, konferencija PULSEC Grupe, okupila je više od 300 cybersecurity stručnjaka i predstavnika poslovne zajednice, upoznajući ih sa trendovima, regulativama i najnaprednijim tehnološkim rešenjima.

Centralni deo konferencije bila su predavanja posvećena ključnim aspektima cyber bezbednosti. Učesnici su birali između dva glavna tematska segmenta. Prvi segment – PROTECTION360 bio je fokusiran na vodeća tehnološka rešenja i načine njihove primene, dok je drugi, SOC360, bio posvećen elementima i svakodnevnim operacijama savremenog bezbednosno-operativnog centra (uključujući pronalaženje pretnji, neprekidno nadgledanje, odgovor na incidente i druge relevantne teme). „Razvoj tehnologije unapređuje poslovne procese, ali isto tako donosi pregršt izazova.

Napadi postaju sve sofisticiraniji, meta su i veliki poslovni sistemi, i male kompanije, i javna preduzeća. Jedan od najefikasnijih načina da se predupredi šteta do koje može dovesti cyber napad jeste postojanje Security Оperation Centra (SOC), bezbednosno-informativnog centra koji kontinuirano prati i analizira stanje bezbednosti, uočavajući mogućnosti za njeno poboljšanje.

Organizacija internog SOC-a nije opcija za veliki deo kompanija, obzirom da formiranje jednog ovakvog tima zahteva izdašne materijalne resurse i velikim tim stručnjaka sa potrebnim kvalifikacijama koje je jako teško naći na tržištu. Zato mnoge kompaniju ostvaruju saradnju sa spoljnim saradnicima, odlučujući se za njihove SOC as-a-Service (SOCaaS) ponude”, istakao je Petar Bajović, jedan od predavača u okviru SOC360 segmenta, i menadžer bezbednosno-operativnog centra PULSOC.

Konferenciju je, razgovorom o aktivnostima Republike Srbije u oblasti informacione bezbednosti, otvorio državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Milan Dobrijević, koji je ovom prilikom naglasio da je u prethodnom periodu fokus Ministarstva bio na unapređenju legislativnog i institucionalnog okvira u oblasti informacione bezbednosti, te da je izrađen Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti, koji definiše IKT sisteme od posebnog značaja u javnom i privatnom sektoru i propisuje mere koje je potrebno sprovesti u cilju zaštite sistema, a predložena je i izmena i unapređenja institucionalnog okvira. Pored rada na legislativnom polju, u poslednje vreme Ministarstvo je podržalo više aktivnosti koje za cilj imaju podizanje svesti i kapaciteta u oblasti informacione bezbednosti u našoj zemlji.

Veliku pažnju učesnika privukao je i panel Kako do bolje cyber bezbednosti kroz sinergiju javnog i privatnog sektora? tokom koga su svoja iskustva preneli Vladimir Lučić, direktor kompanije Telekom Srbija; Danilo Savić, direktor Data Cloud Technology centra, Jelena Zelenović Matone, CISO u Evropskoj investicionoj banci; Nebojša Bjelotomić, generalni direktor Inicijative Digitalna Srbija i Vladimir Popović, Managing Director kompanije Ingram Micro.

PULSEC Grupa predstavlja sistem kompanija specijalizovanih za implementaciju naprednih cybersecurity rešenja i usluge u oblasti cyber bezbednosti. Čine je kompanije PULSEC i PULSOC, koje zahvaljujući prisustvu u zemljama Zapadnog Balkana i EU svoje usluge pružaju širokom spektru klijenata na različitim tržišta. Kompanija PULSEC vrši security analize i procene, na osnovu kojih kreira i implementira cybersecurity strategiju i rešenja, dok bezbednosno-operativni centar PULSOC 24/7, 365 dana u godini nadgleda sistem, vrši detekciju i odgovara na potencijalne pretnje po cyber bezbednost svojih klijenata i to sve georedundantno – iz Beograda, Banja Luke i Beča.

30. октобар 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci