Home Archives
Monthly Archives

јануар 2024

EkonomijaVesti

Stižu rešenja od Poreske uprave za paušalce, proverite poresko sanduče

by bifadmin

Poreska uprava Republike Srbije izvršila je obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2024. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, plaćaju na paušalno utvrđeni prihod (preduzetnici paušalci).

Dostavljanje rešenja o utvrđenim poreskim obavezama preduzetnicima paušalcima, kao i izveštaja o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda, vršiće se u elektronskom obliku, postavljanjem u poresko sanduče na portalu Poreske uprave Republike Srbije ePorezi, u periodu od 23. do 28. januara 2024. godine.

Rešenje se smatra dostavljenim danom postavljanja u poresko sanduče, shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2024. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj, u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen za 2024. godinu. Rok za uplatu prve akontacije, za januar 2024. godine, dospeva 19. februara (poslednji dan roka je 15. februar, ali se zbog državnog praznika i neradnih dana poslednji dan roka pomera na prvi naredni radni dan).

Uz poreska rešenja obveznicima će biti dostavljeni primeri popunjenih uplatnica za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje sa QR kodom.

Podsećamo da se portalu Poreske uprave može pristupiti korišćenjem kvalifikovanog elektronskog sertifikata, koji izdaje pet sertifikacionih tela u Republici Srbiji (MUP, JP PTT, Privredna komora Srbije, Halcom, E-Smart Systems), kao i putem aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Otvorena trodnevna konferencija „Nedelja privatnosti“

by bifadmin

U Beogradu je 24. januara svečano otvorena trodnevna konferencija „Nedelja privatnosti“ koju povodom Međunarodnog dana privatnosti organizuje organizacija Partneri Srbija. Nedelja privatnosti stavlja u fokus pitanja privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, kroz diskusiju sa stručnjacima iz civilnog, privatnog i javnog sektora u cilju informisanja javnosti o izazovima u oblasti zaštite privatnosti i mogućnostima za njeno unapređenje. Slogan ovogodišnje Konferencije je “Izaberi privatnost”.

Konferencija je počela uvodnim obraćanjem u okviru kog su govorili ambasador i šef misije OEBS-a u Srbiji, Jan Bratu, koordinator regionalne mreže za vladavinu prava ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji, Bart de Brujin, sekretarka ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji, Eline Våge, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija, Miodrag Milosavljević i izvršna direktorka Partnera Srbija, Ana Toskić Cvetinović.

Zatim je usledio prvi panel “Izaberi privatnost – uloga ličnih podataka u globalnoj izbornoj godini” gde su učesnici razgovarali o zaštiti ličnih podataka birača u Srbiji i svetu tokom izbornih procesa.

Osvrćući se na situaciju u Srbiji, članica pravnog tima organizacije CRTA, Angela Trajić rekla je kako je „primećen niz nepravilnosti tokom decembarskih izbora, koje su učinjene zloupotrebom ličnih podataka građana. Zloupotrebe ličnih podataka primećene su i u domovima za starija lica. Falsifikovani su i potpisi podrške konkretnim izbornim listama“. Zaključak panela dao je savetnik za Zapadni Balkan Evropskog parlamenta, Đorđe Bojović rekavši da „zemlje Zapadnog Balkana ne mogu same da se izbore sa problemima, uključujući i prakse velikih platformi i zato treba da prihvatimo ono što se usvaja u EU kao zlatni standard“. Podsećamo u 2024. godini, polovina planete imaće prilike da glasa, između ostalog izbori će biti održani u Evropskoj uniji, Americi, ali i u regionu, stoga je važnost zaštite ličnih podataka od izuzetnog značaja.

Drugi panel bio je posvećen ulozi medija u kršenju prava na privatnost građana. Panelisti su analizirali slučajeve Ribnikara i Mladenovca i medijsko izveštavanje, i osvrnuli su se na analizu BIRN-a o povredama privatnosti u medijskom izveštavanju kroz monitoring medija.

Koordinatorka projekata Balkanske istraživačke mreže BIRN, Tanja Maksić, pružila je uvid u medijsko kršenje prava na privatnost. „Na uzorku koji je BIRN analizirao, pronašli smo oko 400 tekstova kojima je kršeno pravo na privatnost. Kršenje prava počinje već u naslovima, a u tekstovima se dalje iznose različiti lični podaci“, rekla je Maksić. Kako kršenja prava na privatnost utiču na žrtve pojasnila je vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, dr Aleksandra Krstić. „Istraživanja pokazuju da naknadno izlaganje žrtava medijskim sadržajima o traumatičnim događajima, izaziva ponovnu traumatizaciju. Ona je posebno pojačana kada su žrtve izložene lažnim vestima o sebi ili traumatičnom događaju“, kaže Krstić.
Prvi dan konferencije završen je zatvorenim radionicama za novinare i medijske radnike, kao i radionicom o odgovornosti kompanija pri zaštiti ljudskih prava od zahteva državnih struktura.

Za drugi dan Nedelje privatnosti planirani su paneli o sudskoj zaštiti prava na privatnost, sajber kriminalu i slučaju EPS-a koji je trenutno aktuelan, i nasilju prouzrokovanim deljenjem privatnih sadržaja žrtava i kriminalizaciji osvetničke pornografije u Srbiji. Panele koji su održani danas, kao i ostala dva dana Konferencije moguće je pratiti putem YouTube kanala organizacije Partneri Srbija.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Doping u elektronskom sportu

by bifadmin

Sa rastom nagrada u elektronskom sportu, koje mogu dostići i nekoliko desetina miliona dolara, raste i motivacija igrača da pobede. Stoga su u medijima sve češće vesti o zloupotrebama na turnirima, od tehničkih prevara do upotrebe dopinga, uz ocenu da tome pogoduju nedovoljno čvrsta pravila. No, Milutin Pećić, stručnjak za elektronski sport i vlasnik kompanije Relog Media, ističe u razgovoru za B&F da ovakve tvrdnje proističu upravo iz nepoznavanja pravila ovog sporta. Prema njegovim rečima, broj prevara je veoma mali i uglavnom su prisutne na lokalnim takmičenjima nižeg ranga, dok se na velikim međunarodnim turnirima sprovode striktne kontrole, jer bilo kakav skandal ugrožava i profesionalne timove i sponzore.

Elektronski sport, za koji se često koristi i skraćenica esport, predstavlja zajednički naziv za takmičarska nadmetanja u video igrama. Mada ove igre obuhvataju više različitih žanrova, jedno im je zajedničko – najbolji takmičari iz celog sveta okupljaju se na velikim međunarodnim turnirima, u borbi za nagradu koja ponekad dostiže i desetine miliona dolara. Njihove mečeve u sportskim arenama uživo prate hiljade pa i više desetina hiljada gledalaca, a preko interneta ili TV ekrana milionska publika.

Konsultantska kuća Fortune Business Insights procenjuje da je tržište elektronskog sporta u svetu prošle godine dostiglo vrednost od 1,39 milijardi dolara i da će rasti po stopi od 16,7 odsto do 2030. godine. Dobar deo ovog novca dolazi od kompanija koje sponzorišu takmičarske timove i reklamiraju se na takmičenjima.

Rast popularnosti ovog sporta i novca koji se u njemu vrti uporedo prate i sve učestaliji medijski izveštaji o prevarama na turnirima, posebno o upotrebi dopinga, usled nedostatka čvrstih propisa. Iako u svetu postoji nekoliko udruženja koja utvrđuju pravila u esportu, još uvek nema zvanične statistike o eventualnoj zloupotrebi nedozvoljenih supstanci.

Stoga su dostupni samo podaci koji se navode u pojedinim analizama, kao što je istraživanje „Tamna strana esporta“, zasnovano na anketi među igračima. Nalazi pokazuju da 85,5% igrača, među kojima ima i profesionalaca i amatera, ulaže velike napore u ostvarivanje što boljih rezultata. Iz tog razloga, upotrebljavaju različita dozvoljena sredstva, poput energetskih pića (97,8%), kafe (81,6%), piva (29,7%) i biljnih preparata (15,7%). Većina njih kaže da ne koristi nedozvoljene supstance, ali bar polovina je čula da neki drugi takmičari to čine.

Novinari navode da ovakve sumnje potvrđuju i priznanja poznatih profesionalnih esportista, kao što je Kori Frisen, da su na nekim dosadašnjim takmičenjima čitavi timovi koristili Adderall. To je lek za poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD), koji uzrokuje zavisnost. On pomaže takmičarima da ostanu koncentrisani duži vremenski period i može se kupiti preko interneta. Pored njega, koriste se i Vyvanse, Ritalin i drugi medikamenti koji takođe obezbeđuju pojačanu pažnju.

Razlika između profesionalnih i turnira nižeg ranga

Na pitanje koliko su prisutne prevare u ovoj vrsti nadmetanja, Milutin Pećić, vlasnik kompanije Relog Media koja se bavi produkcijom u esportu, kaže za B&F da je osnovna greška u novinarskom izveštavanju u tome što se ne pravi razlika između velikih međunarodnih takmičenja na kojima učestvuju profesionalci i turnira nižeg ranga.

Na velikim turnirima postoje striktna pravila, kojih takmičari moraju da se pridržavaju, uključujući i zabranu upotrebe dopinga. U ovim takmičenjima učestvuju profesionalci i oni primaju fiksnu platu, čiji iznos zavisi od njihovog plasmana na tabeli. Ukoliko osvoje neki od turnira na kojima se takmiče, pored plate, dobijaju i procenat od nagrade, koji obično iznosi od 70 do 95% nagradnog fonda. Osim novca, za takmičare je velika motivacija i popularnost koju imaju kod svoje publike, slično kao i u tradicionalnim sportovima. Zato je sve više onih koji žele da se u esportu takmiče na najvišem nivou.

No, da bi neko postao profesionalan igrač treba da pređe veliki put. Kao i u svakom sportu, takmičar mora da bude talentovan i da mnogo trenira, ističe Pećić. Talentovani pojedinci se najčešće otkrivaju na manjim, lokalnim turnirima.

Organizatori turnira nižeg ranga uglavnom nisu članovi Komisije za integritet u esportovima (ESIC), koja se bavi sprečavanjem prevara na turnirima. Dakle, na malim takmičenjima pravila su znatno labavija, a tempo je naporan za igrače jer se igra od 16 do 18 časova dnevno, pa neki od njih posežu za zabranjenim sredstvima kako bi mogli da izdrže takav napor.

Ko uspe da stalno pobeđuje u ovakvim uslovima, obično privuče pažnju profesionalnih organizacija. Kada se to desi, takmičar najčešće dobija mogućnost da nastupa u profesionalnim timovima i da ima stalne prihode, kako ne bi morao da radi dodatne poslove, odnosno da bi mogao da se potpuno posveti treniranju. I tada se njegov život i način rada značajno menjaju.

Profesionalni timovi imaju menadžere koji se, osim rezultatima na takmičenjima, bave i zdravljem i zadovoljstvom igrača. Njihov zadatak je, zapravo, da svi budu zadovoljni, i igrači i sponzori, objašnjava Pećić. Ukoliko neki igrač počne da se ponaša problematično, što znači i da koristi doping, to odmah ugrožava sponzore i ceo tim, i zato mora brzo da se reaguje. „Takvog igrača najčešće izbacuju iz tima. Da li će biti izbačen odlučuju svi članovi tima, jer su u pitanju i njihove karijere“, ističe naš sagovornik.

Ko vara, više gubi nego što dobija

Kompanija Relog Media se u okviru svog posla bavi i organizacijom profesionalnih turnira. „Kao neko ko sarađuje sa gejming profesionalcima iz celog sveta, moram da kažem da njihovi takmičarski dani nisu toliko intenzivni kao što se to misli u javnosti. Kada mi organizujemo neki turnir, igrači imaju sobe za odmor, hranu, piće, sve što im je potrebno da bi se osećali dobro. I što je najbitnije, uvek pravimo raspored koji im omogućava da budu što odmorniji kako bi pružili svoj maksimum. To je, uostalom ono što publika želi da gleda – dobre i zanimljive mečeve. Iz istog razloga, na taj način rade i ostali organizatori profesionalnih takmičenja“, napominje Pećić.

Prema njegovim rečima, zato se sada još češće sprovode i kontrole na profesionalnim turnirima, a onima za koje se utvrdi da su koristili doping preti suspenzija. Takođe, mogu biti poništeni i njihovi prethodno sklopljeni ugovori, uključujući i sporazum o primanju fiksne zarade.

„Pored toga, ako se ispostavi da su se takmičari bavili nedozvoljenim radnjama, vrlo je verovatno da više nikada neće moći da igraju ni za svoj, niti za bilo koji drugi tim. Njih najčešće izbacuju iz tima u kojem su do tada igrali, a ako bi ih kojim čudom angažovala neka druga profesionalna ekipa, ona bi automatski dospela na crnu listu i ne bi mogla da igra ni na jednom ozbiljnom turniru”, objašnjava Pećić zašto u esportu ima manje dopinga nego u tradicionalnim sportskim nadmetanjima.

Naš sagovornik dodaje da profesionalnim esportistima doping i nije potreban. Naime, iako i oni moraju da treniraju kako bi fizički i mentalno mogli da izdrže turnire, njima nije potrebna fizička sprema kakvu zahteva, na primer, profesionalno bavljenje fudbalom ili atletikom. Za takmičare u video igrama je važno da budu spremni, odmorni i da je atmosfera na turniru pozitivna, objašnjava Pećić.

On napominje da se više od dopinga koristi druga vrsta prevare, koja ne utiče na zdravlje igrača, mada ni ona nije mnogo zastupljena. Reč je o promeni koda video igara, odnosno veštačkom poboljšanju sposobnosti određenih virtuelnih junaka. Zato sada na profesionalnim takmičenjima ESIC učestalije sprovodi i takozvane anticheat testove protiv varanja. Ukoliko se utvrdi da je takmičar koristio ovo nedozvoljeno sredstvo, kazna će biti podjednako stroga kao i u slučaju dopinga.

Marija Dukić

Biznis i finansije 216/217, decembar/januar 2023/24

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Hrvatski gradić prodaje kuće za 13 evrocenti kako bi povećao broj stanovnika

by bifadmin

U Legradu, malom gradu na severu Hrvatske, mogu se pazariti kuće po veoma niskoj ceni, ali ukoliko kupac ispunjava nekoliko uslova.

Jedan od tih uslova je da kupac mora biti mlađi od 45 godina, imati supružnika ili vanbračnog partnera, i čist dosije u policiji. On ili ona takođe ne bi smeli da imaju nekretninu na svoje ime, međutim nije precizirano da li se to odnosi samo na nekretnine u Hrvatskoj ili i van njenih granica.

Legard je inače malo mesto koje se nalazi gotovo na granici sa Mađarskom. U njemu živi oko 2.000 stanovnika, što je dvostruko manje nego na početku prošlog veka. Upravo zbog rapidne depopulacije opštinske vlasti su se pre pet godina odlučile da počnu da prodaju nekretnine po veoma niskim cenama.

Pomenuti gradić je naime 2021. ponudio na prodaju 19 kuća i napuštenih građevina po ceni od jedne kune. Do sada je prodato 17. Budući da one nisu bile u dobrom stanju, Legrad je ponudio i finansijsku pomoć za njihovu popravku koja se kretala do 3.558 dolara po kući.

Na tržištu su sada ostale dve kuće koje se više ne cene u kunama, već koštaju po 13 evrocenti.

Da ovakva politika daje rezultate pokazuje i podatak da se u Legradu povećao broj mladih porodica sa decom, i da je mesto malo živnulo. Šta više, broj dece je toliko porastao da se sada gradi i novi vrtić. Ovo međutim nije jedini takav primer, širom sveta se u malim mestima prodaju nekretnine za veoma niske iznose kako bi se povećao broj stanovnika u njima.

Izvor: CNBC

Foto: thommas68, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Od učenika do stručnjaka: Bosch kao pionir dualnog obrazovanja u Srbiji

by bifadmin

Povodom Međunarodnog dana obrazovanja, koji se obeležava 24. januara, razgovarali smo sa Vladanom Doljančevićem, tim liderom za program dualnog obrazovanja u kompaniji Bosch, koja je bila pionir uvođenja ovog programa u našoj zemlji.

Vladan je deo Bosch fabrike u Pećincima od 2016. godine, a već naredne je preuzeo koordinatorsku ulogu u programu dualnog obrazovanja koji je implementiran pre više od 10 godina, odmah po otvaranju fabrike. Takođe, aktivno učestvuje u razvoju dualnog obrazovanja kroz radne grupe Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nemačko-srpske privredne komore.

Istorija dualnog obrazovanja u vašoj kompaniji potiče još od osnivača, Roberta Boša. Šta je cilj ovog programa i razlog njegovog uvođenja i u fabrici u Srbiji?

Davne 1913. godine osnivač naše kompanije, Robert Boš, koji je i sam karijeru počeo kao učenik u radionici, u jednoj od svojih fabrika u Nemačkoj organizovao je program u kojem su mlade osobe sticale teorijska i praktična znanja u realnom radnom okruženju. Osnovni cilj dualnog programa se nije promenio ni nakon 110 godina – to je prilika da mladi ljudi još tokom svog obrazovanja jedan njegov deo provedu u kompanijama gde imaju priliku da teorijsko znanje primene u praksi i steknu nove veštine i kompetencije.

Kada je u pitanju Bosch u Srbiji, neki od primarnih razloga za razvoj programa dualnog obrazovanja su formiranje kvalifikovane radne snage, povezivanje sa lokalnom zajednicom i mogućnost da dobru praksu u oblasti dualnog obrazovanja koju Bosch ima globalno primenimo i na ovoj lokaciji.

Koliko učenika je do sada uspešno prošlo program dualnog obrazovanja u fabrici u Pećnicima? Koliko njih je nastavilo karijeru nakon završetka programa i gde su oni danas?

Do sada smo uspešno realizovali program za 11 generacija učenika, odnosno 107 njih koji su uspešno završili program u našoj fabrici. Od toga je njih 80 svoju profesionalnu karijeru započelo kod nas, a većina je i danas deo našeg tima. Mnogi od njih su nastavili i dalje da se razvijaju, kako kroz različite programe obuka u samoj kompaniji, tako i u nastavku formalnog obrazovanja uz snažnu podršku kompanije u vidu stipendija.

Kako izgleda struktura programa dualnog obrazovanja u kompaniji Bosch u Srbiji i za koje module se učenici mogu opredeliti? Sa kojim tačno školama Bosch ima saradnju u okviru programa dualnog obrazovanja?

Trenutna generacija broji 70 učenika koji se obrazuju za dva obrazovna profila -industrijski mehaničar, u saradnji sa tehničkom školom „Milenko Verkić Neša“ iz Pećinaca i tehničar mehatronike u saradnji sa istom tom školom, kao i sa školom „Politehnika“ – škola za nove tehnologije iz Beograda.

Nešto na čemu insistiramo od samog početka programa je da učenicima, pored sticanja znanja i veština iz nastavnog plana i programa, pružimo priliku da se tokom vremena koje provedu kod nas razvijaju i kao ličnosti. Za njih organizujuemo različite aktivnosti kao što su posete raznim sajmovima, muzejima i izložbama, treninzi iz netehničkih oblasti, savetovanja sa ekspertima, posete visokoškolskim ustanovama u sklopu priprema za potencijalni nastavak školovanja.

Takođe imaju priliku da tokom perioda koji provode sa mentorima vide kako izgleda rad u internacionalnom okruženju u kompaniji koja poštuje najviše standarde u svakom smislu poslovanja i učestvuju u razvoju projekata u najrazličitijim oblastima i odeljenjima.

Kako ovaj program doprinosi razvoju lokalne zajednice?

Doprinosi pre svega kroz obrazovanje i zapošljavanje mladih ljudi iz lokalne zajednice. Kada je u pitanju naša kompanija, takođe pružamo i snažnu podršku razvoju škola, ne samo kroz renoviranje i opremanje školskih radionica, već i obezbeđivanje raznih materijala, alata i druge opreme koja pomaže da se i proces obrazovanja u samoj školi realizuje na najkvalitetniji mogući način.

Uvek se odazivamo pozivima za učešće u različitim projektima sa ciljem poboljšanja obrazovanja kako na lokalnom, tako i na državnom nivou, poput učešća u raznim radnim grupama za promene zakonskog okvira, razvoj novih i adaptaciju postojećih obrazovnih profila i slično, a kada smatramo da ima potrebe i sami smo inicijatori različitih akcija sa istim ciljem.

S obzirom na to da ste uključeni u rad nekoliko radnih grupa koje se bave ovom temom, da li biste mogli da podelite koji su planovi za budućnost dualnog obrazovanja, kao u vašoj kompaniji, tako i na nivou države?

Jedan od fokusa razvoja dualnog obrazovanje u Srbiji u narednom periodu će svakako biti rad na dodatnoj promociji i vidljivosti ovakvog tipa obrazovanja, kako bi što više budućih srednjoškolaca i njihovih roditelja bilo upoznato sa samim načinom realizacije obrazovanja i svim prednostima koje ono sa sobom nosi.

Kada je u pitanju naša kompanija, pored promocije programa u lokalnoj zajednici u saradnji sa školama sa kojima realizujemo program, konstantno uvodimo nove treninge, materijale i opremu u svakodnevnom radu sa učenicima i pokušavamo da ispratimo i kroz obrazovanje ubrzano uvođenje standarda Industrije 4.0 u svakodnevni rad.

I u budućnosti nastavljamo da razvijamo program uz snažnu podršku menadžmenta kompanije, kako u fabrici, tako i na nacionalnom i globalnom nivou, uz blisku saradnju sa državnim institucijama, Privrednom komorom Srbije, Nemačko-srpskom privrednom komorom i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ).

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koji su se najviše prodavali polovni automobili prošle godine?

by bifadmin

Trend pada prodaje polovnih automobila nastavljen je i u prošloj godini, ali je značajno manji u odnosu na 2022. Sa druge strane, tržište novih vozila pokazalo je znake oporavka, te je zabeležen dvocifreni rast prodaje. I u godini za nama kupovali smo mahom polovnjake starije od 10 godina i to najčešće sa dizel motorima, pokazala je tradicionalna godišnja analiza sajta Polovni automobili.

Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezulate u 2023. godini polovnih i novih vozila, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, godišta i pogonskog goriva.

Podaci prikupljeni u saradnji sa „CUBE timom“ pokazali su da je prodaja polovnih automobila iz uvoza u 2023. godini bila manja za 2,8% u odnosu na prodaju ostvarenu u 2022. Ovaj podatak deluje ohrabrujuće, pogotovu ako prodajne podatke iz 2022. uporedimo sa 2021. godinom, kada je pad iznosio čak 15%. Podsetimo, prodaja polovnjaka pretprošle godine bila je manja čak i u odnosu na period pandemije, kada smo imali i vanredno stanje.

Uzroke blagog pada prodaje polovnjaka u 2023. treba tražiti u geopolitičkoj situaciji u svetu, novim ratnim sukobima i inflaciji. Jedan od razloga slabijih prodajnih rezultata leži i u činjenici da su mnogi potencijalni kupci očekivali subvenciju od strane države od 2.100 evra za kupovinu polovnih automobila standarda Euro 6, uz reciklažu starijih automobila sa dizel motorima normi Euro 1, Euro 2 i Euro3. Ostaje da se vidi da li će i kada ovaj program zaživeti.

Gde smo u odnosu na Evropu?

Srbija svakako nije jedina zemlja sa nešto lošijim prodajnim rezultatima polovnih vozila u prošloj godini. Naime, sajt Autovista 24 poredio je prodajne rezultate polovnjaka iz novembra prošle godine sa istim periodom 2022. na nekim od najvećih evropskih tržišta. Prema tim podacima u Italiji je zabeležen pad od 10,9%, u Španiji od 2,5%, Austriji 1% i Švajcarskoj 0,2%. Najveći rast u ovom periodu zabeležila je Francuska od 24,4%, a prati je Nemačka sa porastom od 8,3%.
Ipak, sve se češće može čuti da bi 2024. godina u Evropi mogla da bude godina stabilizacije ponude, ali naravno pod uslovom da ne dođe do nekih iznenadnih velikih promena u geopolitičkim odnosima ili novih talasa poskupljenja. Osnov za ovakva predviđanja leži u rastu prodaje novih vozila u Evropi, a time ćemo se detaljnije baviti u nastavku teksta.

Šta zanima kupce polovnjaka

I u 2023. godini dominantno su se kupovali polovnjaci proizvedeni između 2007. i 2011. godine i oni čine 43% svih polovnjaka koji su u prethodnih 12 meseci prvi put registrovani u našoj zemlji. Zanimljivo, nešto manje od polovine svih prodatih polovnih automobila iz uvoza (47%) u godini za nama ispunjava emsionie standarde od Euro 1 do Euro 4 (vozila proizvedena do 2009. godine). Podsetimo, država je najavila zabranu uvoza ovakvih vozila od 1. januara ove godine, ali se to za sada nije desilo.

Tradicionalno, kupci polovnjaka u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima i podaci su gotovo identični onima iz 2022. godine. Konkretno, 64,48% prodaje polovnih automobila iz uvoza u prošloj godini činila su vozila sa dizel motorom, a 29,71% na benzin.

Nema promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele. Srpski vozači najviše veruju Folksvagenovim modelima: Golfu, Pasatu i Polu, svih generacija, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija
Osim nabrojanih modela Folksvagena, u 2023. godini su se kupovali Fijat Punto, Audi A4 i dva Opelova modela, Korsa i Astra.

Dvocifreni rast prodaje novih automobila

Za razliku od tržišta polovnjaka, u prošloj godini zabeležen je rast prodaje novih automobila od 11,6% u odnosu na 2022. godinu. Bolje su se prodavali putnički automobili, dok su u segmentu lakih komercijalnih vozila zabeleženi nešto slabiji
I na tržištu Evropske unije zabeležena je ekspanzija prodaje novih vozila. Prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila, (ACEA) u 2023. godini prodato je ukupno 10,5 miliona jedinica, što je za 13,9% više u odnosu na pretprošlu godinu. Sva velika tržišta sa kojih uvozimo polovnjake beležila su rast: Italija 18,9%, Francuska 16,1%, Nemačka 7,3%, Španija 16,7%… Jedina država, članica EU koja je u prošloj godini prodala manje novih automobila u odnosu na 2022. jeste Mađarska (- 3,4%).

Preko polovine prodatih automobila benzinci

Interesovanje kupaca novih automobila, kad je reč o pogonskom gorivu dijametralno je suprotno u odnosu na kupce polovnjaka. U prošloj godini više od polovine svih prodatih novih vozila je sa benzinskim agregatima, dok „dizelaži“ čine svega 18,9% tržišta. I dalje raste prodaja „hibrida“, koji su dostigli respektabilnih 23,62% tržišta novih vozila, kao i prodaja čisto električnih vozila. Ipak, i dalje čine jako mali procenat ukupnog tržišta.

Kao i prethodnih godina, kod novih vozila u 2023. godini najviše su se prodavali modeli Škode. Na drugom i trećem mestu su Tojota i Hjundai, a u prvih pet našli su se još Folksvagen i Dačija

Čak četiri modela Škode su na listi pet najprodavanijih modela: Oktavija na prvom mestu, a zatim Skala na drugom, Kamiq na trećem i Superb na petom mestu. Na četvrtom mestu po broju prodatih primeraka u prošloj godini našao se čuveni Tojotin model, korola.

Zanimljivo, u 2023. godini veliki broj luksuznih modela je našao svoj put do kupaca. Tako je prirmera radi u godini za nama prodato čak 180 Poršea, 33 Maseratija, 16 Jaguara i 7 Ferarija…

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Centar za evropske politike: Politički motivisana raspodela potrošnje za javne nabavke

by bifadmin

U većini zemalja Jugoistočne Evrope raspodela potrošnje za javne nabavke politički je motivisana umesto da bude u skladu sa društvenim potrebama i interesom javnosti, jedan je od zaključaka nove studije Regionalne platforme za javno-privatno partnerstvo za dobro upravljanje (R2G4P).

Autori studije „Mostovi koji razdvajaju – Zarobljavanje države i rizici od korupcije u fiskalnim transferima i javnim nabavkama na lokalnom nivou u Jugoistočnoj Evropi“ navode da je, kada je državna mašinerija zarobljena partikularnim interesima, prava moć nad raspodelom javnih resursa koncentrisana u rukama lidera klijentilističkih mreža koji su istovremeno partijsko-politički lideri sa dugoročnim pristupom javnim resursima.

U izveštaju za devet zemalja Jugoistočne Evrope (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Albanija, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija) analiziraju se rizici povezani sa zloupotrebom fiskalnih transfera od centralnih ka lokalnim vlastima.

Takvi transferi, kako se navodi, obično su oruđe politike jednakosti čiji je cilj kompenzacija dispariteta u ekonomskom razvoju teritorijalnih jedinica i obezbeđenje pravedne isporuke javnih usluga širom zemlje. Međutim, kada je vladavina prava ugrožena, unutardržavni transferi mogu biti podložni rizicima od korupcije i mogu da potkopaju efikasnost transfera i dovedu do pogrešne alokacije ili preusmeravanja fondova.

Politička motivisanost

Autori navode da se u većini zemalja pod lupom uočava politički motivisana raspodela potrošnje za javne nabavke, a ne ona zasnovana na nepristrasnoj raspodeli koja odražava javni interes i potrebe. Drugim rečima, kada su opštine politički usklađene sa vladajućom partijom na nacionalnom nivou, veću su šanse da će na raspolaganju imati značajno veće finansije za javne nabavke.

U slučaju Severne Makedonije, Hrvatske i Srbije, analiza je pokazala negativnu korelaciju između politički usaglašenih jedinica lokalne samouprave i trošenja na javne nabavke. Dakle, kada su opštine politički usaglašene sa vladujućom partijom na centralnom nivou, one su trošile manje novca na javne nabavke u odnosu na druge opštine. Takav fenomen može biti objašnjen činjenicom da se u opštinama gde opozicione stranke čine većinu na lokalnom nivou sprovode veliki infrastrukturni projekti sa ciljem da oni asociraju lokalne birače na centralnu vlast i vladajuću koaliciju na tom nivou.
Ukazuje se i da u nekim drugim zemljama (Bugarska, Mađarska i Rumunija) politički usklađene opštine dobijaju veće ugovore, što može da bude rezultat nagrade centralnih vlasti za lojalnost građana na lokalu ali i proste efikasnosti lokalne administracije.

Delimična transparentnost

Dalje se ukazuje da opštine sa predvidivim izbornim rezultatom imaju tendenciju da izdvajaju veća sredstva za potrošnju za javne nabavke. Ovo se objašnjava tezom da javni funkcioneri u tim opštinama imaju izraženiji osećaj nedodirljivosti i stoga sebi većim sredstvima za potrošnju za javne nabavke zapravo otvaraju i veći prostor za zloupotrebu i lično bogaćenje. Studije slučaja iz Mađarske i Rumunije pružaju konkretne primere kako političke mreže mogu da dovedu do zloupotreba procesa javnih nabavki, uključujući favorizovanje određenih kompanija sa političkim vezama i naduvavanjem cena ugovora.

Većina jedinica lokalne samouprave u Jugoistočnoj Evropi se samo delimično usklađuje sa zahtevima za transparentnost, dok su u devet analiziranih država građani i organizacije civilnog društva veoma retko uključeni u proces odlučivanja u oblasti upravljanja javnim finansijama. Takođe, u kontekstu nadzora, većina vlada u posmatranim državama se oslanja na već postojeće generičke mehanizme kontrole prevencije korupcije i (zlo)upotreba finansija. Konkretno, problem zloupotrebe diskrecione moći za transfere sredstava u stranačke svrhe ostaje nedovoljno istražen što dalje vodi nedostatku ciljanih mera prevencije.

Korupcija u javnim nabavkama

Na kraju, nacionalna zakonodavstva i strateški okviri u Jugoistočnoj Evropi gotovo da ne identifikuju nikakve konkretne koruptivne rizike koji se odnose na zloupotrebu nacionalnih i inostranih donacija kako na centralnom tako i lokalnom nivou. Imajući u vidu obim finansijske pomoći koje ovim državama pruža pre svega Evropska unija, ali i drugi akteri, neophodnost formulacije anti-koruptivnih mera u ovom pogledu na svim nivoima trebalo bi da bude prioritet.

U zaključcima izveštaja ukazuje se i da korupciju u javnim nabavkama često olakšavaju dobro utvrđene mreže na lokalnom nivou koje predstavljaju spregu javnih funkcionera i privatnih firmi, a njihovom eliminacijom može se značajno smanjiti broj mogućnosti za koruptivno delovanje.

„Takođe je važno razmotriti specifičan kontekst u svakoj zemlji, uključujući udeo javnih nabavki na lokalnom nivou u odnosu na nacionalni i stepen fiskalne i administrativne decentralizacije“, zaključuje se u izveštaju R2G4P i dodaje da nedostupnost podataka, pre svega u državama kandidatima, onemogućava donošenje definitivnih zaključka o konkretnim slučajevima i šemama zarobljavanja države.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Hedž fondovi imali rekordnu godinu

by bifadmin

Najjači svetski hedž fondovi zabeležili su prošle godine rekordne profite, koji su premašili predpandemijske nivoe.

Naime, 20 hedž fond menadžera napravili su u 2023. ukupni profit od 67 milijardi dolara, što je za dve milijarde više nego u pretkriznoj 2019. godini. Industrija hedž fondova zabeležila je dobitak od 218 milijardi dolara, bar sudeći prema analizi koju je sprovela kliring kuća LCH Investments.

Najbolji među njima ostvarili su najbolje poslovne rezultate u dolarima od svog osnivanja. Iako su upravljali sa 19 odsto od imovine kojom su upravljali svi fondovi na tržištu, oni su od ukupnog profita držali trećinu. Među svima njima su najuspešnije poslovali TCI, Citadel i Viking.

Da podsetimo, hedž fondovi su privatni investicioni fondovi dostupni samo akreditovanim investitorima. Oni najčešće investiraju u nešto rizičnije opcije ali zato nude veće prinose. Činjenica da njima raste profit govori o tome da se finansijska tržišta polako oporavljaju i da investitori postaju sve manje oprezni.

Izvor: CNBC

Foto: nattanan23, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Poziv putnicima turističke agencije „Barcino turs“ d.o.o. koji do sada to nisu učinili da podnesu zahteve za isplatu naknade iz osiguranja

by bifadmin

Poziv putnicima turističke agencije „Barcino turs“ d.o.o. koji do sada to nisu učinili da podnesu zahteve za isplatu naknade iz osiguranja

Milenijum osiguranje a.d.o. poziva sve oštećene putnike, koji to do sada nisu učinili, da podnesu odštetne zahteve za isplatu naknade štete iz osiguranja, za aranžmane koji su kupili kod Turističke agencije „Barcino tours“ na teritoriji Srbije. Važno je napomenuti da će isplata odštete svim putnicima, uključujući i one koji su do sada podneli zahteve, početi tek kada svi oštećeni budu podneli odštetne zahteve uz svu potrebnu dokumentaciju kako je predviđeno prema ugovoru o osiguranju.

Podsećamo da je u skladu sa Dopisom Ministarstva turizma i omladine Republike Srbije br. 000319398 2023 od 03.01.2024. godine proglašena insolventnost turističke agencije “Barcino tours” d.o.o.

Obrazac za prijavu štete i Upitnik mogu se preuzeti na našem sajtu www.mios.rs., gde se nalazi i spisak neophodne dokumentacije koju treba dostaviti.

Dokumentacija podrazumeva:
– pisani ugovor o turističkom putovanju,
– opšti uslovi putovanja,
– program turističkog putovanja,
– potvrda o garanciji putovanja,
– dokazi o plaćanju ugovorene cene putovanja u celosti ili delimično (fiskalni računi, avansni računi uz fiskalni račun, izvod iz banke);
– očitana lična karta;
– instrukcija za plaćanje (broj tekućeg računa oštećenog lica)
Osiguravač zadržava pravo da zatraži i drugu neophodnu dokumentaciju, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

Kompletnu dokumentaciju, uz detaljno popunjen Obrazac za prijavu štete i Upitnik uz zahtev za nadoknadu štete potrebno je dostaviti na imejl adresu: prijava@milenijum-osiguranje.rs ili putem preporučene pošte na adresu: Bulevar Milutina Milankovića 3b, Novi Beograd.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zajedničko tržište rada sa komšilukom možda već od marta

by bifadmin

U Skoplju su juče potpisana dva protokola koji će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za zemlje Otvorenog Balkana.

Da podsetimo, Otvoreni Balkan je inicijativa sa ciljem čvršćeg povezivanja Srbije, Severne Makedonije i Albanije, odnosno država koje ukupno broje oko 12 miliona stanovnika. Ova ideja postoji već decenijama, a tek 2019. počelo je ozbiljnije da se radi na njenoj realizaciji.

U sklopu tih napora juče su Srbija, Severna Makedonija i Albanija potpisale protokole o slobodnom pristupu tržištu rada u njima. Tačnije, potpisani su Protokol za međusobno povezivanje šema elektronske identifikacije za građane i Protokol za sprovođenje uslova za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu. Oni bi trebalo da zažive kada se realizuju završna tehnička ispitivanja i prilagođavanja u okviru sistema e-usluga u tri zemlje, a očekuje se da će se to desiti tokom marta 2024. godine.

Lokalni privrednici od Otvorenog Balkana očekuju da na ovim teritorijama omogući bržu i jeftiniju trgovinu, sa manje administrativnih prepreka.

Foto: alejandroavilacortez, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci