Category:

Analize stručnjaka

Krediti u regionu: Ponuda i tražnja nastavljaju da rastu

by bifadmin 20. март 2025.

Tokom proteklih meseci raste tražnja za kreditima u Srbiji, a banke koje posluju na srpskom tržištu beleže veću ili jednaku profitabilnost u odnosu na nivo grupacije. Slična situacija je i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana, kao i na tržištima centralne i istočne Evrope, pokazuje najnovije istraživanje Evropske investicione banke.

Evropska privreda još nije u punoj brzini, usporen je rast prihoda, ali bankarski sektor u Evropskoj uniji i dalje je snažan i profitabilan. Ipak, ekonomska stagnacija tokom 2024. godine, zajedno sa političkom i regulatornom neizvesnošću, naročito utiče na pojedine velike privrede u EU, poput Nemačke i Francuske.

Međutim, evropske banke bi mogle da završe ovu godinu sa dobrim rezultatima, jer deluju stabilno, profitabilno i sposobno da podrže preduzeća i domaćinstva kojima je potreban kredit. Odnos troškova i prihoda opao je za 10 poena, što ukazuje na veću efikasnost banaka u Evropi. Udeo problematičnih kredita manji je od 2%, što je među najnižim nivoima u protekloj deceniji.

Istovremeno, Evropska centralna banka (ECB) je prošle godine snizila kamatne stope četiri puta, a tokom 2025. dvaput (u februaru i martu), uz mogućnost da se trend sniženja tokom prve polovine ove godine nastavi. Banke su u protekle tri godine zabeležile rast prihoda i profitabilnosti, zbog povećanja neto kamatne marže. Međutim, očekuje se da nakon sniženja kamatnih stopa neće ostati na tako visokim nivoima. Njihovo smanjenje istovremeno će podstaći potrošnju i investicije, što bi moglo povećati tražnju za kreditima.

Profitabilnost bankarskih grupa na Zapadnom Balkanu i dalje je visoka

Kada je reč o centralnoj i istočnoj Evropi i Zapadnom Balkanu, prisutne su velike bankarske grupacije sa svojim filijalama, koje su u većini slučajeva među najvećim bankarskim igračima. One pokrivaju veliki deo aktivnosti bankarskog sektora u regionu. Prema najnovijem istraživanju Evropske investicione banke (EIB) o bankarskom kreditiranju u ovim regionima, većina matičnih banaka je proteklih meseci održala svoj nivo izloženosti i očekuje dalji rast.

Na pitanje o svojim dugoročnim strategijama, 45% prekograničnih bankarskih grupacija nagovestilo je da namerava da selektivno proširi ili održi isti obim poslovanja u regionu (55%). Tržišni potencijal je uglavnom ocenjen kao velik (naročito u Češkoj i Rumuniji) ili srednji (uglavnom na tržištima Zapadnog Balkana). Banke navode da je profitabilnost veća u regionu nego kod poslovanja grupacija u celini. Izgledi su još povoljniji za većinu filijala banaka u zemljama Zapadnog Balkana.

Istraživanje pokazuje da je u proteklim mesecima došlo kako do rasta tražnje za kreditima, tako i do rasta ponude. Tražnja za kreditima znatno je ojačala, podstaknuta poslovima sa stanovništvom (hipotekarnim i potrošačkim kreditima).

Nakon četiri polugodišta u negativnoj zoni koje je obeležio pad sklonosti banaka da odobravaju kredite, što je počelo početkom 2022. godine, kreditna tražnja je zabeležila porast. Kao glavni pokretač ovog trenda, banke vide poslovanje sa malim i srednjim preduzećima. Međutim, očekuje se da će u narednom periodu oslabiti i tražnja i ponuda, odražavajući umereniji ekonomski ciklus u Evropi, a verovatno i u regionu. Tokom proteklih šest meseci unapređen je kreditni kvalitet, s obzirom na to da je zabeleženo manje problematičnih kredita.

Oživljavanje rasta kreditiranja u Srbiji

Bankarski sektor ostaje temelj ekonomske stabilnosti Srbije, zahvaljujući tome što je dobro kapitalizovan, likvidan i profitabilan. Najnovije istraživanje EIB-a ukazuje na zadovoljstvo prekograničnih banaka svojim poslovanjem u zemlji, gde beleže veću ili jednaku profitabilnost u odnosu na nivo grupacije. Nakon oštrog pada 2023. godine, od proleća 2024. godine rast kredita je znatno ubrzan, naročito podstaknut poslovima sa stanovništvom.

Tokom proteklih meseci zabeležen je oporavak tražnje za kreditima koji odražava veće poverenje korisnika, povećanu potrošnju domaćinstava i optimističke projekcije na tržištu stambenih nekretnina. Takođe su poboljšani uslovi kreditne ponude, u skladu sa regionalnim prosekom, podržani većim kreditiranjem stanovništva. Očekuje se da će ponuda u kratkom roku uglavnom ostati nepromenjena, iako se predviđa dalji oporavak kreditiranja za male biznise.

Koeficijenti problematičnih kredita (NPL) su poboljšani, naročito u segmentu poslovanja sa privredom, dostigavši u oktobru prošle godine istorijski minimum od 2,7%. Mada je u narednim mesecima moguće blago pogoršanje, snažni zaštitni slojevi kapitala bankarskog sektora i jaka likvidnost obezbediće otpornost na potencijalne rizike.

Grupacija EIB i inovativno finansiranje za MSP

Rezultati istraživanja ističu i značaj ciljanih instrumenata za povećanju pristupa finansiranju u regionu. Ta vrsta podrške je ključna jer se mala i srednja preduzeća (MSP) na Zapadnom Balkanu i dalje suočavaju sa kreditnim ograničenjima, zbog visokih kamatnih stopa, strogih zahteva u pogledu sredstava obezbeđenja i složenih procedura odobravanja kredita. U tom pogledu, Evropska investiciona banka aktivno sarađuje sa poslovnim bankama u regionu, kako bi im pomogla u upravljanju rizicima i pružanju najpovoljnijih uslova u pogledu rokova otplate i kamatnih stopa.

Inovativni finansijski proizvodi namenjeni su određenim sektorima privrede i poslovnim ciljevima kao što su inkluzivno zapošljavanje, usvajanje praksi cirkularne ekonomije i energetske efikasnosti ili digitalizacije proizvodnih procesa. Ti napori mogu pomoći preduzećima da ostanu konkurentna uprkos rizicima klimatske tranzicije, istovremeno smanjujući troškove i negativni uticaj na životnu sredinu.

Svojim preduzetničkim kapitalom i garantnim instrumentima, Evropski investicioni fond (deo Grupacije Evropske investicione banke) usredsređen je na podršku startapovima i inovativnim preduzećima koja poslovne banke, po pravilu, smatraju previše rizičnim. Samo u Srbiji, Grupacija EIB do sada je u privatni sektor investirala 3,5 milijardi evra, podržavajući inovacije, otvaranje novih radnih mesta i dekarbonizaciju privrede.

Izvor: Pjetro Dalari, Mateo Feraci, Evropska investiciona banka
Foto: Pixabay

20. март 2025. 0 komentar

Analize stručnjaka B&F Plus Ekonomija

Koliko su kompanije otvorene za pitanja novinara?

by bifadmin 4. фебруар 2025.

Iako su javna preduzeća dužna da u potpunosti informišu javnost o svom poslovanju, nisu retke situacije da na pitanja novinara i civilnog sektora ne odgovaraju, pozivajući se na poslovnu tajnu. Privatne kompanije nemaju obavezu prema javnosti, ali one ažurnije reaguju na pitanja novinara. Međutim, u tim odgovorima često ima više lepe slike o firmi nego informacija koje je novinar tražio, jer većina kompanija, posebno onih najvećih, svaku komunikaciju sa „sedmom silom“ doživljava kao priliku za besplatnu reklamu.

Samo na prvi pogled privatne kompanije, iako nemaju obavezu da izveštavaju javnost o svom radu, ažurnije od državnih službi odgovaraju na novinarska pitanja. One se trude da prikažu svoju otvorenost ka javnosti, ali sliku menja kvalitet tih informacija, propušten kroz gusti filter PR službi i korporativnog menadžmenta. Pitanja novinara koji žele da rasvetle neku pojavu ili trend, većina firmi, posebno onih najvećih, shvata kao priliku za besplatnu reklamu, pa su im i odgovori takvi, za ozbiljne tekstove često neupotrebljivi.

Ukoliko je reč o akcidentu koji bi mogao da uznemiri javnost, na scenu stupa „krizni marketing“. U saopštenjima koja su prepuna fraza poput „radimo u skladu sa najboljom svetskom praksom”, „posvećeni smo potrebama potrošača/ zajednice/ zaposlenih…”, kod nekih više, drugde manje, novinar nazire tek po koje zrnce od informacija koje je tražio.

„Privatne kompanije nemaju obaveze prema javnosti, osim finansijskih i eventualno revizorskih izveštaja koji su prilično transparentni na sajtu Agencije za privredne registre. Kompanije se osnivaju da bi stvarale profit i moraju jedino državnim organima da stave na uvid svoje poslovanje. Čak i kada privatna kompanija radi na državnom projektu koji se finansira iz javnih sredstava, o toku radova mora da obaveštava naručioca, a on je u obavezi da informiše javnost. Problem je što država to ne radi, kao što ni tendere ne raspisuje uvek kako bi na Portalu javnih nabavki moglo da se vidi ko je učestvovao, koja je cena, rokovi”, kaže za B&F Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu.

On dodaje da bi privatne kompanije na koje je država prenela neka ovlašćenja ili se bave značajnim infrastrukturnim projektima u gasnom, energetskom sektoru, morale da imaju obavezu izveštavanja javnosti, naročito ako je u pitanju neki incident. Ali po oceni Radosavljevića, taj krizni marketing više se trudi da prikaže kako situacija nije njihova greška, kako je drže pod kontrolom, zbog čega bi ga trebalo primiti sa rezervom, pa je lopta opet na terenu državnih institucija.

Svemoćna poslovna tajna

„Ni sve državne firme nisu u istom statusu. Javna preduzeća bi u potpunosti morala da daju informacije iz svog poslovanja jer su osnovana da sprovode javni interes. Druga grupa su akcionarska društva, gde je država jedini ili većinski vlasnik. Ako ona na tržištu imaju konkurenciju, onda tu postoji i poslovna tajna, ne može sve da ode u javnost. Primer je Telekom, gde država odlučuje da li će da objavi na šta je koliko potrošeno, s kim je razgovarano. Naravno, na kraju dana sve su to neka javna sredstva, što podrazumeva transparentnost, naročito ako ta preduzeća žive od subvencija, a kod nas teško može da se nađe neko koje nije koristilo državne fondove”, ističe Radosavljević.

Naš sagovornik ukazuje da postoji i treća grupa, akcionarska društva u kojima država ima manjinski udeo i gde većinski vlasnik odlučuje kako će da komunicira s javnošću. Država kao akcionar može da obezbedi informacije, ali je to više teorijska postavka nego što se u praksi dešava, kaže Radosavljević.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija takođe ukazuje na teškoće u pribavljanju informacija i navodi primer EPS-a, od koga su tražili dnevni red sednice Izvršnog odbora i informaciju da li su razmatrali neki dokument. Odbijeni su, pa iako takva informacija ne ispunjava nijedan kriterijum za oznaku tajnosti, iz EPS-a su se upravo na to pozvali, navodeći sve zakonom predviđene situacije, od međunarodnih odnosa do komercijalnih interesa.

Istražiće se, proceniće se

Novinari lokalnih medija, međutim, imaju nekada bolja iskustva. Saša Trifunović, vlasnik i glavni urednik borskog gradskog portala Ist media tvrdi da sa komunalnim preduzećima imaju dobro iskustvo, naročito kod važnih pitanja.

„Kada je reč o kompanijama Zijin Copper, gde država ima 37% vlasništva i Zijin Mining, koji je u stopostotnom vlasništvu Kineza, u nekoliko navrata smo tražili informacije i dobili ih. Oni imaju PR službu ali i hijerarhiju, pa prvo moraju da pitaju menadžment, direktori pak moraju da dobiju dozvolu iz Kine ako je pitanje kompleksno, ako se odnosi na ulaganja i slično. Ali, odgovaraju. Prozivali su ih, na primer, zbog radova za koje nisu imali dozvolu, a oni su naveli da imaju problema jer im država sporo daje te dozvole”, objašnjava Trifunović i dodaje da se kompanije oglašavaju i kada se desi neki akcident, povredi ili nastrada radnik, „obaveste javnost, doduše šturo, ali nikad nisu sakrili kad se nešto dogodi“.

Slična iskustva ima i Milan Medenica, glavni i odgovorni urednik Lux Naxi radija u Smederevu, koji ističe da od najveće kompanije HBIS Goup na zvanična, mejlom prosleđenja pitanja odgovore dobijaju u roku od dan-dva.

„Drugo je pitanje koliko su ti odgovori informativni. Uvek kažu da će slučaj biti istražen, pominju internu i eksternu kontrolu, stručnjake iz ministarstva, kažu proceniće se šteta, navedu o čemu se radi, šta je uzrok ili da će to tek utvrditi. Naravno, odgovori jesu korporativni, ali ipak daju neko objašnjenje, ne kriju da se nešto desilo. Dobro sarađujemo i sa drugim kompanijama iz industrijske zone, znamo se, i naša stanica je na toj lokaciji. Ali, ima izuzetaka, na primer firma koju smo u zimskoj sezoni prozivali jer su za grejanje hala palili sve što su mogli, tvrdila je da gore samo čisto drvo, što naravno nije bilo tačno. Bio je u jednom trenutku problem sa turskom tekstilnom industrijom Kaizen, pobunili su se radnici zbog otkaza, mi smo njihove priče emitovali ali nam je i fabrika dostavila odgovore, stalo im je da se čuje i njihova strana”, kaže Medenica za B&F.

Istraživačima nedostupni podaci za istraživanja

I dok se novinari nekako i snalaze, ekonomski istraživači mnogo teže dolaze do potrebnih informacija. Marija Obradović sa Instituta za noviju istoriju, kaže za B&F da nije moguće proučavati savremeni privredni rast i razvoj Srbije ako se potisne ekonomska istorija zemlje, odnosno makroekonomska slika privredne situacije tokom poslednje dve decenije prošlog veka.

„Do egzaktnih podataka iz javnih izvora, recimo nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva (SDK) ili Katastra, praktično nije moguće doći, a građa nije dostupna ni u nekada društvenim a sada privatizovanim preduzećima. Mi imamo situaciju da je na kraju osme decenije 20. veka društveni kapital u BDP-u učestvovao sa preko 90%, najviše u Sloveniji, najmanje na Kosovu, dok su štednja građana i akumulacija po osnovu privatne svojine bili zanemarljivi izvori u ukupnoj privrednoj akumulaciji. I pored toga, pred raspad zemlje i neposredno posle njega u ekonomiji je ’eksplodirao’ uvoz. Postavlja se pitanje odakle potiče kapital za tako značajan rast uvoza, a tezu da je u tom periodu došlo do ogromnog transfera društvenog u privatni kapital nije moguće naučno dokazati. Naime, iako su se bilansi kompanija iz tog perioda nalazili u SDK, u centralnoj banci pristup im je sada onemogućen“, ističe Obradović.

Ona naglašava da proces prisvajanja društvenog kapitala i danas dominira privredom Srbije, a primer su najnoviji nasrtaji na Apoteku Beograd.

„Da bi prikrili otuđivanje društvenih resursa i ekonomsku pošast koju je takva politika uzrokovala, oligarhijske strukture onemogućavaju novinarima i naučnicima pristup izvorima ekonomskih podataka. Na primer, istraživačima je onemogućeno da iz Katastra dobiju informacije o sledu transakcija na osnovu kojih je izvršena konverzija zemljišta Zmaja iz Zemuna, kao i zemljišta oko hotela Jugoslavije, čiji je vlasnik sada Milenijum tim”, navodi Marija Obradović.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 226, oktobar 2024.

Foto: Rishabh Dharmani, Unsplash

4. фебруар 2025. 0 komentar

Analize stručnjaka B&F Plus Politika i društvo

Transparentnost izvršne, zakonodavne i sudske vlasti u Srbiji: Državni zavet ćutanja

by bifadmin 30. јануар 2025.

Kako objavljuje neprofitna organizacija „Partneri Srbija“, otvorenost srpskog parlamenta prema javnosti iznosi 57,24%, Vlade 54,94%, a čak ni pravosudni organi se ne mogu pohvaliti redovnim izveštavanjem o svom radu i trošenju budžeta. Dakle, i oni koji donose i oni koji sprovode zakone ne informišu adekvatno javnost o svom radu, a i za one koji se bave rešavanjem sporova u društvu transparentnost je izgleda veoma sporna stavka.

Vlada Republike Srbije, glavni nosilac izvršne vlasti, ujedno je i najnetransparentniji državni organ u zemlji, sa indeksom otvorenosti od 54,94%, pokazuje izveštaj „Otvorenost izvršne vlasti u Srbiji i regionu u 2023/2024. godini“, koji je uradila neprofitna organizacija „Partneri Srbija“. Republička vlada je jako slabo prošla kod osnovnih kriterijuma koje meri ovaj indeks, a to su transparentnost, pristupačnost, učinkovitost i integritet.

Pala je i na testu poštovanja procedura, poput redovnog objavljivanja svog dnevnog reda, materijala i zapisnika sa sednica, obrazloženja odluka koje su donete na sednicama. Izostali su i vladini izveštaji o sprovođenju javnih nabavki, ali se do tih informacija ipak moglo doći pretragom Portala javnih nabavki.

Zabrinjava što sajt republičke vlade ne sadrži finansijske planove i izveštaje, završne račune, kao ni kvartalno izveštavanje o potrošnji. Podaci o njenom budžetu kao i o visini plata za rukovodioce dostupni su u okviru informatora o radu Vlade, međutim teško je sa sigurnošću utvrditi na koje godine se oni odnose, napominju autori izveštaja.

Ministarstva su ocenjena nešto bolje od Vlade. Indeks otvorenosti na nivou svih ministarstava u 2023/2024 iznosio je 56,54%, što je bolji rezultat u odnosu na 2022. godinu, „ali ne postoji suštinski napredak tih institucija kada je u pitanju otvorenost i transparentnost“, ocenjuje se u izveštaju.

Ovde treba imati u vidu da je pomenuto istraživanje sprovedeno pre formiranja nove Vlade, koja je započela svoj mandat u maju 2024. godine. Dakle, od pređašnjih 25 ministarstava najbolje rezultate ostvarili su Ministarstvo finansija i Ministarstvo odbrane, oba sa indeksom otvorenosti od 74,98%, a sledilo ih je Ministarstvo prosvete sa 71,25%. Najlošiji rezultat ostvarilo je Ministarstvo za javna ulaganja.

Organi uprave ne vole da se ističu

Za razumevanje daljih podataka važno je podsetiti da svako ministarstvo u Srbiji ima svoje organe uprave. Primera radi, kod Ministarstva finansija to su Poreska uprava, uprave za trezor, javni dug i druge. Slična je situacija i u ostalim ministarstvima. U prošlom sazivu, sva ministarstva zajedno imala su 31 organ uprave.

Otvorenost ovih uprava u 2023. iznosila je zabrinjavajućih 36,28%. Ta ocena predstavlja blagi napredak u odnosu na 2021. i 2022. godinu, premda uprave i dalje ne ispunjavaju oko dve trećine postavljenih indikatora. Najbolje rezultate na ovom rangiranju ostvarili su Uprava za duvan (70,11%), Nacionalna akademija za javnu upravu (69,21%) i Republički zavod za statistiku (54,73%). Uprava za rezerve energenata, Uprava za biomedicinu i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija imale su jednocifren indeks otvorenosti.

„Partneri Srbija“ napominju da od ukupnog broja uprava, nekoliko njih nije posedovalo svoj veb-sajt, a ni kod onih koje su ga imale situacija nije bila zadovoljavajuća. Prikaz organizacione šeme mogao se naći na skoro svim sajtovima, kao i informacije o nadležnosti i delovanju institucije, ali tek 18 organa je imalo pretraživač sajta koji radi. Biografija direktora institucije objavljena je na svega devet sajtova. Samo 16 organa imalo je objavljene i ažurne informacije o zaradama zaposlenih. Svoj budžet je objavilo njih 15, a podatke o sprovođenju finansijskog izveštaja 10. Tek pet organa objavljivalo je godišnje programe rada, dok su se izveštaji o radu mogli naći na sajtovima osam organa.

Raspravi u skupštini sve što želiš za 18 sekundi

U analizi „Otvorenost parlamenata u Srbiji i regionu“, koju su takođe objavili „Partneri Srbija“, predstavljeni su rezultati istraživanja o otvorenosti Narodne skupštine Republike Srbije u 2023/2024. Naš parlament je tada ispunio 57,24% indikatora otvorenosti.

Za razliku od republičke vlade, rad parlamenta odvija se uglavnom pred očima javnosti, ali to nije garancija da će on funkcionisati kako treba jer postoje brojni načini da se njime manipuliše. Kao primer navode se česte zloupotrebe procedura kojima vladajuća većina opstruiše rad parlamenta i verbalni sukobi koji „jedu“ vreme predviđeno za skupštinske rasprave.

Ilustrujući na koji način se donose odluke u Narodnoj skupštini, „Partneri Srbija“ u jednoj drugoj analizi navode postupak usvajanja državnog budžeta iz oktobra 2023: „Tada je Skupština usvojila Vladin Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu posle objedinjene rasprave, na kojoj je bilo rekordnih 60 tačaka dnevnog reda o kojima se raspravljalo istovremeno. O kvalitetu te rasprave slikovito govori podatak da je svakoj poslaničkoj grupi prosečno bilo na raspolaganju samo po 18,75 sekundi po svakoj tački dnevnog reda”.

Problem predstavlja i isključivanje javnosti iz rada skupštine prilikom usvajanja nekih značajnih zakona, kao što je Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027. Ovaj lex specialis specifičan je po tome što isključuje primenu Zakona o javnim nabavkama. To znači da će se neki ugovori vezani za projekat Expo i izgradnju nacionalnih stadiona odvijati po specijalnim procedurama i da neće u potpunosti biti dostupni javnosti, što je, kako ocenjuju iz „Transparentnosti Srbija“, veoma plodno tlo za razvoj korupcije.

„Partneri Srbija“ dodaju da zatvorenosti naše zakonodavne i izvršne vlasti doprinosi i nepostojanje strateških dokumenata koji bi regulisali transparentnost i otvorenost institucija. Prema njihovim rečima, ni izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2021. godine nisu doprinele efikasnijem ostvarivanju ovog prava, jer se kršenje ovog zakona uporno nastavlja.

Pravosudni organi nevični informisanju o svom budžetu

„Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa“, koju objavljuje ista neprofitna organizacija, pokazuje da su i sudovi i tužilaštva daleko od otvorenih kada je u pitanju praćenje njihovog načina rada.

Od 66 osnovnih sudova osam nema svoj veb-sajt, a od 44 prekršajna suda samo jedan nema ovaj kanal komunikacije. S druge strane, svi viši sudovi, osnovna i viša tužilaštva imaju veb-sajtove. Međutim, većina njih ne objavljuje redovno vesti na svojim sajtovima. Oni nisu vični ni održavanju konferencija za medije, na kojima bi delili informacije o svom radu i funkcionisanju.

Ali, kakve bi to informacije sudovi i tužilaštva trebalo da dele sa građanima? Na primer, podatke o svom budžetu. Praćenjem rada 66 osnovnih sudova utvrđeno je da je svega četiri suda objavilo podatke o budžetu za 2024. godinu, a kod čak 30 sudova ne može sa sigurnošću utvrditi kada su ažurirali podatke o budžetu.

Analiza sajtova viših sudova je nešto složenija, jer su podaci o budžetu ažurirani na drugačije načine. No, prilikom praćenja objava 25 viših sudova utvrđeno je da su u toku 2024. godine tri suda ažurirala podatke o budžetu za period od pola godine ili kraće, a u toku 2023. godine pet sudova je unelo podatke o budžetu, od čega četiri suda nisu ažurirala podatke za celu godinu.

Situacija nije ništa bolja ni kod tužilaštava. Od 58 osnovnih tužilaštava, samo četiri je 2024. godine ažuriralo podatke o budžetu.

Dakle, i oni koji donose i oni koji sprovode zakone ne informišu adekvatno javnost o svom radu, a i za one koji se bave rešavanjem sporova u društvu transparentnost je izgleda veoma sporna stavka.

Marija Dukić

Biznis & finansije 226, oktobar 2024.

Foto: Geralt, Pixabay

30. јануар 2025. 0 komentar

Analize stručnjaka Ekonomija IZDVAJAMO Tekstovi Vesti

Najveće svetske kompanije preotimaju sve veći deo društvenog bogatstva

by bifadmin 17. децембар 2024.

Uprkos rizicima po ekonomiju i demokratiju od prekomerne disproporcije u raspodeli društvenog bogatstva, za najveće svetske korporacije nestaju granice rasta, pa neke postaju vrednije od bruto domaćeg proizvoda matičnih zemalja. Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko 8% akcija najvrednije svetske kompanije, američkog „Epla“. Srbiji bi od toga pripalo malo više od 2%.

Danski farmaceutski džin „Novo Nordisk“, pre nekoliko godina je postao najvrednija evropska kompanija mereno tržišnom kapitalizacijom, a isto se desilo i sa petrohemijskim gigantom „Saudi Aramco“, najvećom kompanijom u arapskim zemljama. Trenutna vrednost „Novo Nordiska“ na berzi iznosi oko 400 milijardi dolara a za „Saudi Aramco“ premašuje 1.700 milijardi dolara. Apsurdno je da ove kompanije vrede na berzi više nego što iznosi BDP njihovih matičnih zemalja. Bruto domaći proizvod u Danskoj se procenjuje na 390 milijardi dolara, a u Saudijskoj Arabiji na 1.100 milijardi.

Ovakvi slučajevi mogu postati češći sa brzim ukrupnjavanjem najvećih kompanija u vreme skromnog rasta svetske privrede. Pomenute firme su, naime, eklatantan primer koliko korporacije uvećavaju svoju vrednost na tržištu, ne samo zbog realnog rasta njihovih prihoda i zarada, već i zbog dešavanja na berzama koja, izgleda, imaju sve manje dodira sa realnim privrednim kretanjima.

Mada cene akcija presudno zavise od prognoza kako će poslovati kompanija čijim se akcijama trguje i trenutno stanje je tek jedan od činilaca te kalkulacije, vrednost berzanskih tržišta generalno raste poslednjih godina jer su preplavljena novcem. To se događa uprkos sve izraženijim geopolitičkim tenzijama i njihovim negativnim posledicama za veliki deo svetske privrede i građana, a na zabrinjavajuće posledice takvog raskoraka i po stabilnost finansijskog tržišta u oktobru su upozorili MMF i Svetska banka.

Procenjuje se da su berze u svetu 2023. godine porasle za oko 10%. Na najznačajnijoj svetskoj berzi, onoj u Njujorku, indeks S&P 500 koji prati najveće kompanije prošle godine je porastao za 24%, a od početka ove godine do sada za 23%. Lavovski deo tog rasta prelio se na ionako ogromne tehnološke kompanije, koje sada dostižu apsurdne, pa i zastrašujuće razmere. Stagnacija, ili lagani porast opšteg životnog standarda uspešno kamuflira preteranu disproporciju u raspodeli društvenog bogatstva, koje se ubrzano sliva u ruke sve užeg kruga firmi i pojedinaca.

Teškoće sa poređenjem

Koliko brzo se odvija ovaj proces, uprkos razornim posledicama po ekonomiju i demokratiju na koje godinama upozoravaju ugledni ekonomisti poput Tome Piketija i Branka Milanovića, pokazuje i poređenje najvrednijih svetskih kompanija sa evropskim privredama. Od pet kompanija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u oktobru ove godine (tabela 1), prve tri, „Epl“, „Nvidia“ i „Majkrosoft“, vrednije su od bruto domaćeg proizvoda Francuske i Britanije i jedino još zaostaju za BDP-om Nemačke.

Nama je možda slikovitije poređenje sa ukupnim BDP-om koje stvaraju države bivše Jugoslavije, koji bi prema podacima Statiste, velikodušno mogao da se proceni na oko 290 milijardi dolara za 2023. godinu (grafikon 1).

Izvor: „Yahoo Finance“

Svih pet najvrednijih kompanija u svetu dolazi iz američkog tehnološkog sektora, a tokom godine „Epl“ i „Nvidia“ smenjivali su se na liderskoj poziciji. U momentu kada je pravljen presek za ovu analizu, „Epl“ je bio na prvom mestu i vredeo je 12 puta više od BDP-a bivše SFRJ. Pored toga, vidljivo je da se za nešto više od devet meseci 2024. ukupna tržišna kapitalizacija pet vodećih kompanija uvećala skoro za trećinu, iako se predviđa da će ove godine svetska privreda porasti za skromnih 3%. Očekuje se da će taj rast u našem regionu biti još niži, što će ove razlike učiniti većim.

Može se zameriti da se ovde porede različite kategorije, jer se za kompanije uzima tržišno vrednovanje kapitala, a s druge strane se posmatra BDP koji je netržišna, obračunska kategorija ukupne novostvorene vrednosti, ograničena na neku teritoriju i određeni period. Kategorije jesu različite, ali se poređenjem sa veličinom naše i susednih privreda može plastičnije ilustrovati do koje mere su ove korporacije postale ogromne.

Više dodirnih tačaka ima poređenje BDP-a bivše SFRJ sa kompanijama koje imaju najveće godišnje prihode (grafikon 2). Ta lista izgleda znatno drugačije po geografskom poreklu i delatnostima kompanija, ali i ona pokazuje da su to nekoliko puta veće veličine.

Američki maloprodajni lanac „Volmart“ prošle godine je predvodio sa prihodima od 630 milijardi dolara, a za petama mu je „Saudi Aramco“ sa 604 milijarde. U vrhu su i dve kineske državne kompanije, od kojih se „State Grid“ bavi upravljanjem elektroenergetskim sistemom, a „China National petroleum“ eksploatacijom i preradom nafte, sa prihodima od 530 i 483 milijarde dolara. Između njih se smestilo 514 milijardi dolara koje je prihodovao američki „Amazon“.

Okreće se tu i nešto malo keša

Rast najvrednijih svetskih korporacija na berzi prati i enormno uvećanje raspoloživih novčanih sredstava. Ako iznos gotovine kojom raspolažu najvrednije svetske kompanije ponovo uporedimo sa privredom bivše SFRJ, vidljivo je da samo „Majkrosoft“, kao najlikvidniji među njima, na računima ima više sredstava nego što iznosi pojedinačni budžet bilo koje od ovih zemalja.

Toliki resursi omogućuju ovim kompanijama da umesto organskog razvoja, uvećavaju svoje poslovanje predatorskim kupovinama stvarne ili potencijalne konkurencije, posebno onih firmi koje predvode u novim oblastima rasta. Tako je „Majkrosoft“ tokom 2023. godine napravio prodor u oblast veštačke inteligencije uloživši 10 milijardi dolara u firmu „Open Al“ i izvršio invaziju na gejming industriju akvizicijom kompanije „Activision Blizzard“ za 68,7 milijardi dolara.

Ako bismo zamislili krajnje hipotetičku situaciju da svu novostvorenu vrednost koju su proizvele zemlje nekadašnje SFRJ pretvorimo u novčana sredstva, to bi ove jeseni bilo dovoljno za kupovinu oko 8% akcija najvrednije svetske kompanije, američkog „Epla“. Srbiji bi od toga pripalo malo više od 2%. Cinici bi dodali da taman toliko mogu da im ponude investicioni fondovi „Vanguard“ ili „Black Rock“, koji već poseduju 8,7%, odnosno 6,9% akcija u ovoj tehnološkoj kompaniji.

Izvor: Biznis TOP 2023/24, novembar Biznis i finansije

Piše: Vladan Žarković

17. децембар 2024. 0 komentar

Analize Analize stručnjaka B&F Plus Biznis & Finansije Ekonomija IZDVAJAMO Tekstovi Vesti

Poslovanje brokera u Srbiji: Zar to kod nas postoji?

by bifadmin 11. новембар 2024.

Neposredno pred obeležavanje 130 godina od osnivanja Beogradske berze, ovo tržište se nalazi na marginama domaćeg finansijskog sistema, a retki predstavnici te industrije bliži su starim zanatima nego lukrativnim poslovima, kako ih šira javnost doživljava na osnovu američkih filmova.

Trgovinu finansijskim instrumentima, za razliku od poslova na većini tržišta robe i usluga, nije moguće obaviti bez učešća berzanskih posrednika (brokera). Taj koncept postoji odvajkada, ali nije nastao s ciljem da se ovim tržišnim učesnicima omogući monopol, već da se obezbede sigurnost i poverenje investitora. Sama činjenica da su ponuda i tražnja centralizovane, a trgovina se obavlja preko licenciranih berzanskih posrednika, omogućava da se okupi veliki broj investitora koji bi pristao da kupuje i prodaje neopipljive i dematerijalizovane finansijske instrumente.

Berzu u Srbiji su osnovali imućniji trgovci još krajem 19. veka i na njoj se trgovalo mešovitom robom, hartijama od vrednosti, valutama, ali i klasičnom robom. Beogradska berza beleži ekspanziju nakon Prvog svetskog rata, da bi po okončanju Drugog svetskog rata i ukidanjem tržišne privrede postojanje berze izgubilo svaki smisao.

Zvanično je ugašena 1953. godine i mada je nominalno berzansko trgovanje obnovljeno u poslednjoj deceniji prošlog veka, ponovni razvoj Beogradske berze počinje nakon petooktobarskih promena, uporedo sa odvijanjem procesa privatizacije.

Tranzicioni uspon

Uloga Beogradske berze na početku tranzicionog perioda svela se na reprivatizaciju kompanija, koje su akcionarski status dobile tokom devedesetih u postupku svojinske transformacije. Stoga se u prvim godinama berzanskog poslovanja gro transakcija odvijao između strateških investitora (budućih vlasnika) i pojedinačnih akcionara koji su akcije dobili besplatnim putem. Između su stajale sve brojnije brokerske kuće, koje su kao članice berze obezbeđivale prenos vlasništva između ovih, krajnje neravnopravnih učesnika na tržištu.

Tržište je s jedne strane činio veliki broj pojedinačnih akcionara, „naoružanih“ besplatno dobijenim vlasničkim papirima i zaostavštinom devedesetih, tokom kojih često ni novac nije imao vrednost.

S druge strane su bili domaći i strani kapitalisti, spremni da obilato iskoriste žurbu prodavaca da što pre utrže svoje vlasničke hartije. Brokeri su mahom izigravali puke posrednike, bez preterane želje da informišu i edukuju prodavce koji, istini za volju, nisu previše ni marili da dobiju informacije o ovoj novoj tržišnoj igri.

U prilog njihovoj poziciji nije išla ni činjenica da su brojni domaći kapitalisti osnivali brokerske kuće sa gotovo jedinim ciljem da ostvare komparativnu prednost u procesu privatizacije.

Kako je odmicao proces tranzicije, u berzansku trgovinu su se sve više uključivali i portfeljni investitori. Njih su predvodili regionalni ulagači iz Slovenije, Hrvatske i Austrije, osokoljeni dobrim tranzicionim iskustvima u regionu za kojim je kaskalo ovdašnje finansijsko tržište. Nova klasa ulagača donela je sa sobom i veće prohteve, što je uticalo i na razvoj brokerskih usluga. Pored klasične brokerske funkcije da se nalozi na tržištu ispune na što efikasniji način, berzanski posrednici su počeli da nude klijentima mnoštvo korisnih informacija i podršku u vidu vesti, analiza, izveštaja…

Ogroman rast prometa koji se u zenitu berzanske ekspanzije merio u milijardama evra (rekordnih 1,8 milijardi evra prometa akcija 2007. godine), doneo je i poplavu novih brokerskih kuća. Njihov broj je premašio stotinu, ako računamo i brokerska odeljenja bankarskih ustanova. Godišnji profiti vodećih igrača na tržištu dostizali su i po nekoliko miliona evra, što su bili respektabilni rezultati za firme sa najviše nekoliko desetina zaposlenih. Prema podacima regulatora, Komisije za hartije od vrednosti koja izdaje licencu, broj licenciranih brokera premašio je hiljadu i činilo se da se ništa ne može isprečiti nastanku jakog finansijskog tržišta.

Izneverena očekivanja

Izbijanje svetske finansijske krize 2008. godine ogolelo je sve slabosti domaćeg tržišta koje je oskudevalo u valjanoj institucionalnoj i investicionoj infrastrukturi. Ono se nakon pada indeksa od 75 procenata iste godine nikada nije oporavilo. Berzanski posrednici su zabeležili ogroman pad prometa, što je redukovalo njihov broj, pa su mnogi zaposleni iz ovog sektora veoma brzo našao uhlebljenje u srodnim institucijama poput banaka, osiguravajućih kompanija ili, pak, u realnom sektoru.

Odumiranje prometa značilo je i povlačenje sa ovdašnje berze većine stranih investitora koji su nužno zahtevali viši nivo usluge. Tržište je upalo u učmalost koja je gušila poslove u ovoj branši, ali i zaposlene koji su u njoj ostali. Broj zaposlenih u čitavoj berzanskoj industriji pao je ispod dve stotine, a broj brokerskih kuća spustio se ispod dvadeset i pre nego što je izbila pandemija.

Glavni klijenti na tržištu postali su većinski vlasnici ovdašnjih kompanija, a osnovna poslovna aktivnost njihovo nastojanje da otkupe preostale akcije od manjinskih akcionara. U ovakvom odnosu snaga bilo je sve manje prostora za portfeljne investitore koji su prilično dobro istrebljeni u drugoj deceniji tranzicionog perioda, te se čini da ih sada ima manje nego u najranijoj fazi razvoja berze.

U nedostatku investicionih prilika na domaćem tržištu, brokerske kuće su se okrenule stranim berzama, što poslednjih godina čini jedini zdravi segment poslovanja ovih tržišnih učesnika. Međutim, višegodišnje ruiniranje ove industrije osakatilo je njen kadrovski i tehnički potencijal, onemogućivši bržu ekspanziju poslovanja.

Trgovanje na stranim berzama je najveći zamah dobilo od perioda pandemije. Tada je nemali broj domaćih građana iskoristio priliku da se uključi po diskontnim cenama na globalno finansijsko tržište, a njihov popriličan uspeh bila je najbolja reklama za širenje ove vrste aktivnosti. Svakako, interesovanju građana za trgovanje na stranim berzama uveliko su doprinele višegodišnje nulte kamate u bankama i potonja inflacija koja je obrisala desetogodišnju zaradu na štednji.

Hoće li biti druge prilike za brokere?

I dok su domaći mali akcionari na početku tranzicije bili usmereni na lokalne brokerske kuće koje su im često nametali rukovodioci preduzeća, investitori koji nastupaju na globalnom tržištu imaju pregršt opcija na raspolaganju. Razvoj finansijskih tržišta i tehnološka revolucija doveli su do demokratizacije investiranja, omogućivši da se račun za trgovanje otvori od kuće uz veoma niske troškove. Globalni diskontni brokeri pokrili su svaki delić zemaljske kugle, a putem Interneta njihove pojednostavljene aplikacije, koje često liče na liste za klađenje, prosto mame zainteresovane.

Domaće brokerske kuće, stoga, nemaju nikakve šanse da pariraju efikasnosti i ekonomičnosti globalnih e-brokera, koji zahvaljujući ekonomiji obima mogu da ponude provizije koje se graniče sa nultim troškovima. Međutim, ovi onlajn posrednici ne daju bilo kakvu tehničku i edukativnu pomoć koja je ovdašnjem prosečnom građaninu preko potrebna.

Upravo tu postoji najveći prostor za razvoj domaćih igrača koji bi na tržištu ponudili složenije brokerske usluge, a koje se na stranim berzama graniče sa klasom investicionog savetovanja.

Ovo je jedini mogući put za reanimaciju domaće berzanske industrije, ako pretpostavimo da su male šanse da će strategija razvoja ovdašnjeg tržišta kapitala doneti bilo kakav suštinski preokret. Ipak, iako raste interes za ulaganja na stranim berzama, posebno kod mlađih generacija, i dalje ne postoji dovoljna ekonomija obima koja bi poduprla jači rast ove industrije.

Stoga će razvoj brokerskih poslova u Srbiji dugo biti skučen između nevelikih resursa za razvoj složenijih brokerskih usluga i slabe dostupnosti kadrova za ostvarivanje ove ponude. Uspešno rešavanje ove jednačine moglo bi brokerima doneti preko potrebnu stabilno.

Izvor: Biznis i finansije, oktobarski broj, Piše: Nenad Gujaničić

Foto: Pixabay

11. новембар 2024. 0 komentar

Analize stručnjaka B&F Plus Ekonomija

Poslovanje banaka iz Zapadne Evrope i regionu CIE

by bifadmin 4. јул 2024.

Glavni razlozi za prisustvo zapadnoevropskih banaka u regionu CIE su mogućnost rasta, visoka profitabilnost i diversifikacija, a ostvarenje ovih ciljeva nije poremetio ni rat u Ukrajini. Uprkos sporijoj kreditnoj aktivnosti, profitabilnost podružnica u CIE dostigla je rekordan nivo u 2023. godini, uz prognoze da će se takav trend nastaviti. Istovremeno, očekuje se dalja konsolidacija bankarskog tržišta u regionu, koja je trenutno najizraženija u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji.

Zapadnoevropske banke koje posluju u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) koriste prednosti visokog rasta BDP-a u regionu u odnosu na rast u zemljama Zapadne Evrope. Rast je pospešen padom inflacije i višim realnim platama, koje podstiču privatnu tražnju. Ovo je važno, obzirom da je doprinos izvoza rastu BDP ograničen zbog slabije spoljne potražnje. S druge strane, politički rizici bi mogli usporiti prilive iz evropskih fondova, koji su jedan od bitnih faktora za ekonomski rast i razvoj u zemljama CIE.

Predviđa se da će realni rast BDP-a u ovim državama ubrzati u 2024 i nastaviti u 2025. godini, za razliku od evrozone, gde su projektovane stope rasta samo 1% u 2024 i 1.8% u 2025. To ujedno predstavlja i izazov za region CIE koji je usko povezan sa privredom evrozone, posebno Nemačke koja ostaje glavni trgovinski partner regiona.

Kamatne stope u zemljama CIE su počele da rastu ranije nego u evrozoni, ali centralne banke u Češkoj i Mađarskoj već su počele da smanjuju stope, a očekuje se da će to uraditi većina centralnih banaka u regionu tokom 2024. To će doprineti očekivanom ekonomskom oporavku i pospešiti poslovanje lokalnih podružnica zapadnoevropskih banka.

Ako posmatramo Srbiju, ona ima jednu od najbržih stopa privrednog rasta u regionu, odmah iza Rumunije, ali drugu najvišu stopu inflacije i najvišu stopu nezaposlenosti.

Najveći potencijali za rast bankarskog sektora u Rumuniji, Srbiji, BiH i Albaniji

Prilikom procene dugoročnih strateških planova zapadnoevropskih banaka u CIE, izdvajaju se tri elementa: mogućnost rasta, visoka profitabilnost i diversifikacija. Za visoko kapitalizovane finansijske institucije na zrelim tržištima, sa ograničenim potencijalom za rast, mogućnost profitabilnog plasiranja viška kapitala kako bi se zadovoljila potražnja za kreditima i svežim finansiranjem je legitimna strateška opcija. Snažan ekonomski učinak u CIE podstiče dalji razvoj bankarskog sektora, iako su konkurencija i očekivan pritisak na marže negativan faktor.

Poslednjih godina, zemlje CIE beleže značajan rast bankarskog tržišta zahvaljujući većem životnom standardu, stabilizaciji lokalnih ekonomija i u mnogim slučajevima regulatornom i institucionalnom približavanju standardima Zapadne Evrope. Ovaj trend će se nastaviti.

Najveći potencijal za dalji rast bankarskog sektora imaju Rumunija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Albanija. Poljska, Mađarska, Hrvatska, Slovačka i Bugarska čine grupu srednjeg potencijala, dok Češka i Slovenija imaju najveću zasićenost bankarskim uslugama i proizvodima. Čak i poslednja grupa i dalje zaostaje za zemljama Zapadne Evrope mereno učešćem bankarskog sektora u ukupnom BDP-u.

Na tržištima CIE se već tradicionalno ostvaruju veći prinosi na kapital u poređenju sa Zapadnom Evropom, što matičnim bankama uvećava profitabilnosti na konsolidovanom nivou. U poređenju sa drugim zapadnoevropskim bankama, one sa prisustvom u CIE, obično pokazuju bolje finansijske rezultate. Razlog je snažniji ekonomski rast u regionu u kombinaciji sa visokim kamatnim stopama.

Uprkos sporijoj kreditnoj aktivnosti, profitabilnost podružnica u CIE dostigla je rekordan nivo u 2023. zbog visokih kamatnih stopa i relativno niskih rizika. Tome je doprinelo fokusiranje na efikasnost i troškove usled visoke inflacije, dok je digitalizacija dodatno optimizovala poslovanje.

Kreditiranje u regionu će se ove godine oporaviti kako troškovi zaduživanja opadaju, a ekonomska aktivnost ubrzava. Ključne prepreke u 2024 su veličina i vreme očekivanog smanjenja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke i drugih centralnih banaka.

CIE doprinosi diversifikaciji prihoda i zarade za mnoge zapadnoevropske banke. Strateški pristup regionu varira u zavisnosti od banke. Erste Banka, Raiffeisen Bank International (RBI), KBC, UniCredit i Intesa Sanpaolo razvile su sveobuhvatne regionalne strategije sa širokim prisustvom u celom regionu.

RBI, Erste Banka, KBC, BCP i UniCredit imaju značajan udeo u ukupnim prihodima koji dolazi iz CIE regiona. Druge velike zapadnoevropske banke kao što su BNP Paribas, ING, Santander, Commerzbank i Credit Agricole su više fokusirane na Poljsku kao najvećem tržištu u CIE.

Ekonomsko i političko okruženje takođe određuje koncentraciju stranih igrača u CIE. Od ranih 2000-tih, bankarski sektori u regionu prošli su ubrzani proces koncentracije i prodora stranih banaka. Sa izuzetkom Mađarske, Poljske i Slovenije, koje su zadržale jaku bazu banaka u domaćem vlasništvu, ostali bankarski sektori CIE su najvećim delom u stranom vlasništvu.

Izazovi na bankarskom tržištu CIE

Prisustvo u CIE nosi rizike koji su prirodno povezani sa bankarstvom na manje zrelim tržištima, posebno političke i pravne rizike. Uvođenje vanrednih bankarskih poreza za finansiranje javne potrošnje u nekoliko zemalja, ograničavanje kamatnih stopa u Mađarskoj na određene kredite, moratorijumi u otplati kredita i ograničenja nametnuta bankama u pogledu isplaćivanja dividendi su neki od nedavnih primera intervencija u bankarskom sektoru CIE. Politička neizvesnost može imati negativne posledice na poslovanje u ovim zemljama.

Iako su nivoi loših kredita (NPL) u CIE generalno povišeni, veći rizik je kompenzovan i većim prinosima. Pravovremene i adekvatne državne mere pomogle su da se izbegne veći negativni uticaj pojačanih geopolitičkih tenzija i porasta kamatnih stopa na kreditni bonitet klijenata banaka u 2023.

Slabiji kvalitet aktive banaka, u poređenju sa zapadnoevropskim bankama, kompenzovan je višim maržama, omogućavajući na taj način apsorbovanje viših troškova rizika. Adekvatnost kapitala je ostala dobra u 2023. godini, uprkos tekućim geopolitičkim turbulencijama i povećanim kapitalnim zahtevima u određenim zemljama.

Akvizicije banaka najaktivnije u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji

Rat u Ukrajini nije uticao na strategije zapadnoevropskih banaka na tržištima CIE, ako izuzmemo Rusiju i Belorusiju. Banke nastoje da iskoriste potencijal rasta na tržištima CIE i kroz spajanje i pripajanje ili akviziciju portfelja, finansirane velikim rezervama kapitala. Očekuje se dalja konsolidacija na tržištima CIE, jer će na profitabilnost uticati regulatorni pritisak, digitalizacija, troškovi, optimizacija marži i novi porezi nametnuti bankama.

Najnovije aktivnosti se odnose na mađarsko, srpsko i rumunsko bankarsko tržište. U Mađarskoj, MBH Banka (druga najveća banka nastala spajanjem MKB i Takerekbanke u aprilu 2023.) je kupila dva lokalna igrača, Duna Takarek banku i FundamentaLakaskassza banku, kako bi ojačala svoju poziciju na domaćem tržištu.

Erste banka završila je otkup udela mađarske države od 15% u Erste banci u Mađarskoj. Ulaganje je bilo deo sporazuma iz 2015. godine kojim će se doneti stabilnost i rast lokalnim bankama i privredi. Nakon izlaska mađarske države, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) takođe je prodala svojih 15% udela austrijskoj grupaciji.

U martu 2023, grčka Eurobanka prodala je svoju filijalu u Srbiji AIK banci, koja je postala druga najveća bankarska grupacija u Srbiji. Peti najveći kreditor u Crnoj Gori, Adriatik banka, kupila je Expobanku, srpsku podružnicu Češke banke, Expobank CZ.

Rumunija takođe prolazi kroz brzu konsolidaciju. UniCredit je najavio da će spojiti svoju rumunsku podružnicu sa novostečenom Alfa bankom u Rumuniji, koja onda postaje treći po veličini kreditor u Rumuniji. Intesa će se udvostručiti u Rumuniji nakon akvizicije Prve banke. Istovremeno, OTP i BNP Paribas najavile su povlačenje iz Rumunije. U februaru 2024. godine, rumunska Banka Transilvanija, pristala je da kupi lokalnu podružnicu OTP, čime će ojačati svoju poziciju najveće banke u zemlji.

Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting u kompaniji Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu

Biznis & finansije, Finansije Top 2023/24

Foto: QuinceCreative, Pixabay

4. јул 2024. 0 komentar

Analize Analize Analize stručnjaka B&F Plus Ekonomija

Sezona lova na manjinske akcionare

by bifadmin 8. април 2024.

U zemlji u kojoj se svaki građanin makar jednom požalio na kvalitet njenih institucija, nije bilo realno očekivati da će manjinski interesi u kompanijama uživati privilegije koje postoje na razvijenim tržištima. S druge stane, ni najcrnje slutnje nisu mogle nagovestiti scenario koji je usledio – manjinske akcionare štitila je tek dobra volja dominantnih akcionara, dok su ih češće tlačili većinski vlasnici bilo da su ovdašnji kapitalisti, korporacije iz belog sveta ili njihova vlastita država.

Tranzicija domaće privrede u tržišnu ekonomiju neminovno je podrazumevala reaktiviranje berzanskog tržišta koje je u prvoj deceniji ovog veka bilo zapljusnuto talasom privatizovanih kompanija. Listirane kompanije privatizovane devedesetih po zakonu o svojinskoj transformaciji imale su disperzovanu vlasničku strukturu i mnoge od njih postale su predmet reprivatizacije na samom berzanskom tržištu. Sličnim putem išle su i kompanije pristigle po osnovu novog zakona o privatizaciji, s obzirom da su u startu dobijale većinskog vlasnika, pa je u velikom broju slučajeva dalja konsolidacija vlasništva bila njihov logičan put.

Dakle, ova tranziciona uloga berze u kojoj se tržište javlja u ulozi čistilišta bila je neminovna i očekivana, sa idejom da se vremenom iskristališe kritična masa kompanija koja je mogla postati seme razvoja zrelog tržišta. One berze u kojoj emitenti ne bi stizali dekretom nekakvog procesa privatizacije već putem inicijalne ponude akcija, odnosno postupkom prikupljanja kapitala.

Plen dominantnih akcionara

To željeno seme tržišta prilično je nabujalo u godinama pred svetsku finansijsku krizu. Mlado i plitko tržište kapitala, suočeno sa velikim prilivom kapitala iz regiona ali i sa strane domaćih građana, enormno je naraslo sa dnevnim prometima koji su se merili desetinama miliona evra. U kakvom zamahu su bila portfolio ulaganja možda najbolje govori činjenica da je promet akcija na Beogradskoj berzi 2007. godine bio na nivou zahuktalih stranih direktnih investicija.

Ovo obilje novca sakrilo je osnovnu činjenicu koja je verovatno najbitnija za svakog investitora kada pristupa tržištu kapitala – kvalitet njegovih investicionih alternativa. A kompanije na Beogradskoj berzi 2007. godine uglavnom nisu imale karakteristike korporacija – nisu objavljivale kvartalne izveštaje o poslovanju, retko su isplaćivale dividendu, dok je kontrola menadžera putem skupštine akcionara i drugih tehnika koje pretpostavlja akcionarstvo bila misaona imenica.

Kada je pod uticajem svetske finansijske krize i prethodno dostignutih izuzetno visokih vrednovanja Beogradska berza 2008. godine pala 75 procenata, sve spomenute anomalije bile su namah otkrivene. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, sačinjen u velikoj meri od banaka pritisnutih gomilom loših kredita i slabim upravljanjem, veoma brzo se suočio sa korporativnim skandalima koji su u nemalom broju slučajeva okončani bankrotom ovih kompanija. Ostatkom tržišta plovile su kompanije iz realnog sektora desetkovane u tržišnoj vrednosti, koje su ubrzo postale plen dominantnih akcionara, makar onih kojima je likvidnost dozvoljavala krajnju konsolidaciju vlasništva.

Mada je pad tržišne vrednosti kompanija ponukao dominantne akcionare da razmišljaju o konsolidaciji vlasništva i povlačenju kompanija sa tržišta, glavni okidač za ubrzanje ovih procesa bila je izmena regulative koja je nastupila 2011. godine. Prag za prinudni otkup akcija sa do tada predviđenih 95 odsto smanjen je na 90 procenata, što je bio kudikamo dostižniji cilj u odnosu na prethodno ograničenje. Istina, istim zakonom je predviđeno nekoliko kriterijuma za zaštitu manjinskih akcionara i fer isplatu, ali će potonji rasplet događaja potvrditi da su to bile minorne prepreke, koje će većinski vlasnici s lakoćom savladavati. Tako je osnovni postulat berzanske igre postalo dostizanje praga od 90 odsto vlasništva, što je sa ubrzanom osekom investitora, naročito onih sa prefiksom profesionalni, vremenom postajao rutinski zadatak za glavne igrače na tržištu.

Konsolidacija vlasništva po što nižoj ceni

Teško je pobrojati lepezu oruđa kojima su se služili dominantni akcionari i krupni investitori u cilju konsolidacije vlasništva po što nižoj ceni. Omiljena tehnika još iz ranijih berzanskih dana ostala je kupovina akcija preko povezanih lica koja se mogla raskrinkati prostom proverom preko Google pretraživača, a vremenom i manje sofisticiranim metodama. Kupovina preko povezanih lica je izričito zabranjena u svakom berzanskom pravu, jer se time narušava interes manjinskih akcionara i po pravilu jeftinije stiče preostali komad vlasništva. Prelaskom određenog praga vlasništva (prvi prag je 25 procenata), investitor je dužan da ponudi istovetnu cenu svim preostalim akcionarima, čime obelodanjuje nameru za preuzimanje čitave firme i nudi istovetne uslove svim vlasnicima.

Kod nelikvidnih akcija, kojima se retko i slabo trguje, zakon je predvideo ponudu za preuzimanje i eventualni kasniji prinudni otkup po knjigovodstvenoj ili procenjenoj vrednosti akcija, pa stoga nije bila retka praksa da se fingira berzanska trgovina kako bi se zadovoljili zakonski uslovi za likvidnost akcije. Tako su „zamrznute“ akcije na mig većinskog vlasnika postajale likvidne, čime se izbegavao kriterijum po pravilu više knjigovodstvene vrednosti.

Ako se pak likvidnost nije mogla naštelovati, sledilo je obaranje knjigovodstvene vrednosti metodama kreativnog računovodstva, ili nameštena procenjena vrednost koja je u pojedinim bizarnim slučajevima bio krajnje sumnjivi okrugao broj. Takođe, pojedine bonitetne i odlične korporacije koje su imale kontinuitet u isplati dividende, odjednom bi prestale sa ovom praksom kako se približavala odsudna bitka krajnjeg otkupa akcija.

I dok princip prinudnog otkupa akcija, preuzet iz evropske regulative, na razvijenim tržištima predstavlja izuzetak, uz dužnu pažnju regulatora da se ne naruši postupak otkupa po fer vrednosti, na domaćem tržištu je postao uobičajena praksa i krajnji cilj glavnih tržišnih učesnika. Naravno, oseka ovih kompanija se ne može niti treba na silu zaustaviti, ali je formiranje plejade nezadovoljnih investitora izbačenih putem nefer vrednovanja imovine svakako zabrinjavajuća posledica. Ako ništa ono zbog činjenice da u eventualnom oživljavanju berzanskog tržišta, njegovi reanimatori teško mogu računati na ovu grupu ulagača.

Akcionari Komercijalne banke poslednje žrtve

Dojučerašnji vlasnici prioritetnih akcija Komercijalne banke poslednje su žrtve u nefer praksi prinudnog otkupa akcija. Ovi akcionari ostali su bez ovih finansijskih instrumenata po nominalnoj vrednosti ove akcije koja je odlukom skupštine banke proglašena knjigovodstvenom, premda je u berzanskim dokumentima banke knjigovodstvena vrednost običnih i prioritetnih akcija oduvek bila identična. Akcionari su borbu, koja traje već više od godinu dana, nastavili pred sudom u pokušaju da dokažu notornu stvar poznatu u svetu akcionarstva – prioritetne i obične akcije moraju imati istu knjigovodstvenu vrednost.

Nenad Gujaničić

Biznis i finansije 218, februar 2024.

Foto: Belinda Fewings, Unsplash

8. април 2024. 0 komentar

Analize stručnjaka Ekonomija Vesti

Fanki biznis: Kapital igra kako talenat svira

by bifadmin 15. фебруар 2024.

Pre više od dvadeset godina poslovni svet je iskreno obradovala i osvežila knjiga dvojice švedskih ekonomista Jonasa Riderstrala i Kjela A. Nordstroma.

Nazvali su je Fanki biznis, kapital igra kako talenat svira i privukli pažnju i izdavača i poslovnog čitalačkog sveta. Očekivano. Stiglo je osveženje.

Šta su ovim ’fanki’ Manifestom novog poslovnog doba dvojica profesora novo doneli na samom početku 21. veka? Koliko su bili u pravu u predviđanjima i da li se ostvaruju njihove biznis prognoze da je osnovna ideja da će emocije biti glavni akteri prodaje?

„Glup, ponizan i lojalan kupac je stvar prošlosti“, napisali su na početnim stranama Fanki biznisa. Moć prelazi u ruke onih koji kupuju, a ne prodavaca. Suština takmičenja u prodaji je e-biznis, s tim da ovo ’e’ označava ’emociju’. Videti i verovati je osnova prodajne akcije jer je sve u ideji i mašti.

„Zaboravite na kraljeve i kraljice“, pišu dvojica fanki biznismena. „Novi kupac je zahtevni diktator“.

Riderstral i Nordstrom su tvrdili da je vitalni resurs našeg doba ljudski mozak, stoga je glavni resurs u našim rukama. Moć se od onih koji u posao ulažu novac preselila kod onih koji u nju ulažu svoje sposobnosti. „Tako neobrazovan i snishodljiv radnik uskoro nestaje“, napisali su.

Internet i prezentaciju firmi preko interneta uporedili su sa toaletom u poslovnom prostoru. Svaka ga firma mora imati. Prezentacija firme preko interneta jeste neophodnost, ali nedovoljna da proizvede konkurentsku prednost. „Malo će vam direktora reći da će im 16 novih toaleta koje su instalirali prošle godine omogućiti da poraze konkurenciju, ali će to, po pravilu, očekivati od svake investicije u internet. Da nas ne shvatite pogrešno, toaleti su nam sigurno potrebni, ali to više nije dovoljno“, pišu fanki ekonomisti.

Biznis prognoze: Šta će biti sa štreberima?

A, šta je sa znanjem? Kako će prolaziti učeni i štreberi?

„Da li je štreberima došao kraj? Možda i nije. Ubrzo pošto smo završili pisanje Fanki biznisa, Džeri Hol je konačno napustila Mika Džegera i našla novog dečka. To nisu bili ni Rod Stjuart ni Erik Klepton. Ne, ne! Njen novi dečko je Pol Alen, jedan od suosnivača Microsoft-a i čovek koji je do svoje četrdesete živeo sa mamom i čija je brada do pre par godina bila toliko zapuštena i čupava da niste znali gde mu je lice, a gde potiljak. Kad govorimo o prelasku sa Mika Džegera na Pola Alena – sa kotrljajućeg kamenja na bajtove – sa momka koji je napisao ’Sympathy for the Devil’ na najboljeg prijatelja Bila Gejtsa – govorimo zapravo o kvantnim skokovima. Štreberima ide sasvim dobro“, pišu u Fanki biznisu.

E-mocionalni biznis

U svom Manifestu novog poslovnog doba Riderstral i Nordstrom predviđaju da će ’fanki firme’ uspeti da stvore nove i maštovite privremene monopole. Koriste metaforu mehurića i pišu:“Metafora o mehurićima vas može odvesti na pogrešan put, pri čemu bi finansijska sitna pena u sektoru finansijskih tehnologija bila tačniji opis situacije. Ono čemu težimo jeste obilna sapunica. Dok će veliki broj mehurića zaista pući, ’fanki firme’ će sigurno odskočiti od ostalih“.

Ideja koja ih je vodila kroz ceo Fanki biznis je ova:

Jedini način da se izbegne zamka tržišta je da se igra na emocije, umesto na racio.

Istinska konkurentnost se mora izgraditi na nečemu što je svima dobro poznato, ali se o tome retko govori u svetu poslovanja – na emocijama i na mašti. „Nedavno su Stiva Džobsa iz firme Apple pitali šta je to što novi operativni sistem Mac OS X čini tako dobrim. Odgovorio je: Digmići na ekranu tako dobro izgledaju da biste ih najradije polizali! Ni reč o megahercima i gigabajtima! Naša čula rade prekovremeno“, napisali su ’fanki’ profesori na samom kraju 20. veka.

Pitajte se ono glavno

Glavno pitanje koje firme treba sebi da postave po preporuci Fanki biznisa glasi:

Da li volimo, ne da li nam se dopadaju, već da li VOLIMO svoje proizvode, kolege i kupce?

Da li oni vole vas? (Lakmus test – koliko je vaših mušterija sebi na mišici istetoviralo vaš brend u protekle dve godine? Ako Harley Davidson to može, možete i vi!)

„Informacione tehnologije su samo sredstvo za ostvarenje cilja. Put u budućnost će se zaista završiti u Silicijumskoj dolini, ali on mora započeti u duši i proći kroz sistem vrednosti. E-mocionalni biznis“, možete da pročitate u jednom ovakvom Manifestu napisanom entuzijazmom i iskustvom dvojice švedskih ekonomista, profesora koji su ispratili 20. vek na svoj način – vizionarskom studijom o poslovnoj budućnosti.

Fanki biznis, kapital igra kako talenat svira je bez dileme preporuka za čitanje i jedna vrsta biznis prognoze. Iako su vam sada, sa ove tačke, neke ideje iz ove knjige ’početničke’ i podrazumevaju se, morate pre svega uzeti u obzir da su stavljene na papir pre više od 20 godina.

Danas, Riderstral i Nordstrom i dalje rade u prosveti, rade kao savetnici, predavači, pisci.

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay

15. фебруар 2024. 0 komentar

Analize stručnjaka B&F Plus Čitanje za dž Ekonomija IZDVAJAMO Posle 5 Posle 5 Tekstovi Vesti

Porez na nasledstvo: Za koga sam sve ovo stvarao!?

by bifadmin 4. фебруар 2024.

Sa aspekta bogatog čoveka, treća generacija se neće sećati novca i imovine koju im je ostavio, ako je druga do tada sačuva, ali će svakako biti ponosna svaki put kada prođe pored bolnice, škole ili druge zadužbine koju je svojoj zemlji ostavio njihov pradeda.

Koliko ste puta čuli: „Taj je obezbedio naredne tri generacije“? Siguran sam vrlo često, ali da li ste ikada u našim krajevima upoznali nekog ko i dalje uživa u plodovima rada svog pradede? Urbana legenda kaže da u beogradskom elitnom naselju Dedinje, ne postoji vila u kojoj kao odrasli ljudi žive predstavnici treće generacije porodice koja je vilu stekla. Proverite da li takvih ima u elitnim naseljima vaših gradova.

Jedan od mehanizama koji se u razvijenim zemljama primenjuje već decenijama, a koji služi da se deca ne opuste previše, ali i da smanji socijalno raslojavanje, upravo je porez na nasledstvo, često nazivan i taksa na smrt. Gotovo svaka zemlja na svetu u svom poreskom sistemu ima neki vid ovog poreza, kod nas je on simboličan, a kod naslednika prvog reda poreska stopa je 0%. Takođe, značajna je razlika između subjekata koji se oporezuju. U mnogim sistemima, uključujući i poreske sisteme naše regije, oporezuje se naslednik, dok u značajnom broju sistema, oporezovan je pokojnik.

Kako to rade Englezi?

Najčešće analiziran porez na nasledstvo je onaj koji se primenjuje u Velikoj Britaniji, jer sve više zemalja svoje poreze na nasledstvo oblikuje na sličan način. Naime, predmet oporezivanja je imovina koja ostaje iza pokojnika, a koja uključuje nekretnine, novac i sve druge vrednosti kao što su firme, udeli, obveznice, hartije od vrednosti, vredne umetnine, kolekcionarski predmeti velike vrednosti, te sve ono što se smatra tržišno vrednom imovinom.

Porez se naplaćuje na vrednost imovine pokojnika koja prelazi prag od 325.000 funti, po poreskoj stopi od 40%, bez obzira ko imovinu nasleđuje. Od ovoga postoji nekoliko izuzetaka, pa je poresko oslobođenje potpuno u slučaju da je nasleđuje bračni ili vanbračni partner, te ukoliko svoju imovinu ostavljate dobrotvornim organizacijama, lokalnoj zajednici ili amaterskim sportskim društvima.

U slučaju da imovinu nasleđuju deca ili unuci, neoporezivi iznos je 500.000 funti. U imovinu pokojnika se računaju i svi pokloni koje je pokojnik davao u poslednjih sedam godina života, kako bi se sprečilo davanje imovine kada se sazna da je osoba ozbiljno bolesna.

U praksi to znači da ako deci i unucima (svima ukupno) ostavite nekretnine, novac i umetnine u vrednosti od 2.500.000 funti, od te imovine će na ime poreza biti plaćeno 800.000, dok će naslednicima ostati 1.700.000.
imovina 2.500.000
– prag oslobođenja 500.000
= osnovica 2.000.000 x 40%
= 800.000 funti

Korigovanje sreće

Moguće je tražiti potpuno ili polovično oslobođenje od poreza na nasledstvo u slučaju da se naslednicima ostavlja kompletan posao, udeli u firmama koje nisu listirane na berzi, kontrolni paketi akcija u listiranim firmama (preko 50% prava glasa), mašine, zgrade i ostale nepokretnosti, no uslov je da je pokojnik to posedovao najmanje dve godine pre smrti.

Sa druge strane, oslobođenje od ovog poreza nije moguće tražiti za imovinu firme koja nije u funkciji osnovnog poslovanja (poslovni objekat koji se izdaje zakupcu, stan u kom živi vlasnik a vodi se na firmu, itd.), te za firme čija je delatnost vezana za nekretnine, hartije od vrednosti i slično.

Ideja ovakvog sistema je prvenstveno u tome da koriguje nagomilavanje nasleđenog bogatstva kod onih koji ga nisu sami zaradili, već su imali sreću da budu rođeni od bogatih roditelja. Po podacima Britanskog zavoda za statistiku, medijalno domaćinstvo u Velikoj Britaniji raspolaže imovinom od 302.500 funti, dakle ispod praga posle kog se ovaj porez plaća, te velika većina stanovništva ovaj namet i ne oseća.

Sa druge strane, kod onih koji ovaj namet osećaju i imaju imovinu koja će biti oporezovana, budi motivaciju da u svoju decu ulažu kroz vaspitanje i školovanje, jer možda neće imati iste poslovne talente i ambicije kao i roditelji. Takođe, stimuliše ih da investiraju dugoročno u poslovanje i produktivnost, a ne u nekretnine i velike brojke na računima u banci.

Novac se potroši, ponos ostaje

Aspekt oslobađanja od poreza za iznose koji su poklonjeni zajednici i dobrotvornim organizacijama veoma stimuliše filantropiju i zadužbinarstvo, te je veliki broj aktivnosti lokalnih zajednica finansiran poklonima bogatih ljudi, mnoge javne zgrade nose table za imenom zadužbinara, a fundusi muzeja su dobrim delom punjeni poklonima iz kolekcija imućnih.

Vrednosti na kojima se zasniva ovakav vid oporezivanja, ali i posledice koje proizvodi su veoma korisne za svako društvo i ekonomiju, pa bi bilo dobro u tom pogledu ugledati se na razvijene zemlje i prilagoditi i naše poreske sisteme tome. Sa aspekta bogatog čoveka, treća generacija se neće sećati novca i imovine koju im je ostavio, ako je druga do tada sačuva, ali će svakako biti ponosna svaki put kada prođe pored bolnice, škole ili druge zadužbine koju je svojoj zemlji ostavio njihov pradeda.

Izvor: Decembarski broj magazina Biznis i finansije

Marko Ilić, direktor Beotim, Bimbo, Beograd, www.porodicnekompanije.com

4. фебруар 2024. 0 komentar

Analize stručnjaka IT i nauka

Da li će avioni na vodonik ikada postati komercijalni?

by bifadmin 28. јул 2023.

Iako se ogromne sume novca ulažu u njihov razvoj, pojedini stručnjaci tvrde da avioni na hidrogenski pogon ne mogu u skorijoj budućnosti zameniti tradicionalne letelice koje koriste fosilna goriva.

Zbog zagrevanja planete, i države i kompanije izdvajaju sve veće iznose za razvoj automobila na električni pogon i aviona na hidrogenski. Električni automobili su već na ulicama ali njihovo omasovljenje još nije izgledno, ne samo zbog njihove cene, već i zbog problema u izradi baterija. S druge strane, avioni na vodonik su veoma pristuni u najavama za budućnost, ali ne i u praksi. Ideja o proizvodnji goriva iz vodonika zvuči veoma lepo i održivo jer se ovaj gas smatra ekološki najzahvalnijim gorivom pošto sagorevanjem dva molekula vodonika nastaje molekul vode, dakle ono nema štetne nusprodukte. Međutim, teorija i praksa se ovde razmimoilaze.

Jedna od skupljih tehnologija

Prema analizi koju je izradio portal Clean Technica, da bi hidrogenski avioni ušli u komercijalnu upotrebu u putničkom saobraćaju, potrebno je još mnogo rada i investicija, a čak i kada bi bio kreiran bezbedan hidrogenski avion i infrastruktura za njegovo punjenje, cena letenja bi bila toliko visoka da bi ovakve letove mogla da priušti manjina stanovnika visokorazvijenih zemalja, a kamoli siromašnih.

Jer, proizvodnja aviona na hidrogenski pogon je veoma skupa i kompleksna. Ali zanemarimo tehniku i mehaniku, i pozabavimo se ekonomijom. Ovo gorivo bi se za avione koristilo u tečnom stanju. Tečni vodonik na tržištu drži zaista visoku cenu – pomoću najjeftinijeg načina proizvodnje istog, u morskim vetroparkovima, koji nije baš pouzdan, dobija se kilogram tečnog vodonika za 3,5 dolara, što je deset puta skuplje od, primera radi, kilograma prirodnog tečnog gasa koji je takođe skup. No, posle proizvodnje, treba ga i transportovati a prevoz tečnog vodonika pomorskim putem košta 9,3 dolara po kilogramu. Iz tog razloga se 85 odsto vodonika koji se danas koristi proizvodi na mestu njegove upotrebe. To znači da bi na aerodromima trebalo da postoje postrojenja za dobijanje tečnog hidrogena ili bar cevi za dovod ovog energenta, što teško da će se desiti, posebno kada su u pitanju mali aerodromi.

Ni kamioni ne pomažu

Postoji i opcija dovoženja vodonika kamionima na aerodrome, što je veoma skup i rizičan poduhvat. Skup zato što prevoz košta 10 dolara po kilogramu a rizičan jer je ovo gorivo nestabilno i lako zapaljivo. Kada se zapali stvara jednu od najviših temperatura plamena i izuzetno je eksplozivno. Nije problem ni sama njegova eksplozivnost koliko činjenica da su njegovi molekuli toliko mali da se često dešava da cure, a njihovo curenje se često ni ne registruje.

Zbog svega navedenog, u retkim zemljama u kojima se vodonik toči na stanicama za gorivo, ono ima veoma visoku cenu. U Kaliforniji ona dostiže i 25 dolara po kilogramu. Ovo je skupo i za automobile a kamoli za avione.

Jer, uzmimo za primer putnički avion Erbas A321, jednu od najčešće korišćenih letelica za prevoz putnika. U nju staje najmanje 18 tona kerozina. Budući da vodonik proizvodi 2,5 puta više energije od kerozina, ovom Erbasu bi bilo dovoljno 7,4 tona tečnog vodonika. To je nekoliko velikih cisterni doveženih na aerodrom i veoma dugačak proces punjenja, što bi napravilo ogromnu gužvu na već zakrčenim aerodromima. Ali, zanemarimo gužve. Cena punjenja aviona vodonikom bila bi otprilike 10 puta veća nego cena punjenja kerozinom. Mnogo više se isplati dovesti ga cevima, ali prvo treba uložiti u postavljanje istih. Dakle, novi troškovi.

Koliko je vodonik zapravo zelen?

Problem je i to što bi avioni morali znatno promeniti dizajn kako bi u njih mogli da stanu rezervoari sa vodonikom, pošto su oni drugačijeg oblika i ne mogu stati u krila kakva sada postoje, kao što može na primer kerozin.

I poslednji argument, ali ne i najmanje važan, je da je za proizvodnju tečnog vodonika potrebna velika količina električne energije, a svi znamo kako se struja u većem delu sveta proizvodi, uprkos naporima da se energetika ozeleni.

Izvor: Clean Technica

Foto: akitada31, Pixabay

28. јул 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci