Kada se Velika Britanija izborila za specijalni tretman u EU, mnogi su pomislili da je time učinjen opasan presedan. Ispostavilo se da su bili u pravu jer sada i Norveška razrađuje planove da se na sličan način distancira od Unije.
Zanimljivo je, za početak, to što Norveška nije ni deo zajednice država već sa EU ima specijalne sporazume. Njeni glasači su dva puta odbili ulazak u Uniju ali je ipak ova zemlja usvojila 75% njenih zakona kako bi imala mogućnost pristupa ovom isplativom tržištu.
Sada neki Norvežani žele sličan sporazum poput onog koji je uspostavila Britanija sa EU, a posebno u oblasti samoregulative socijalnih beneficija za imigrante. Tako na primer konzervativac Arve Kambe, koji je član tamošnjeg skupštinskog Komiteta za rad i socijalna pitanja, traži iste povlastice po tom pitanju kakve je dobila i Britanija. Ova zemlja je bogata i nudi svojim građanima besplatno zdravstvo i obrazovanje, a zato je i privlačna strancima. To je razlog što, po Kambeovim rečima, sada troši 25,8 miliona dolara godišnje za beneficije za imigrante.
Kambe se pridružio onim političarima koji žele da popuste “savez” sa EU, i da smanje zavisnost od odluka Brisela.
U Srbiji je, objašnjava, broj frilensera krenuo drastično da raste pre 6-7 godina. Dok u javnosti vlada uverenje da najveći broj frilensera dolazi iz IT sektora, Varagić kaže da je takav utisak pogrešan. Iako je, kaže, tražnja za IT-jevcima velika, na virtuelnom tržištu, dobro se kotiraju i prevodioci, administrativni radnici kao i finansijski analitičari. Predviđa i da će od sledeće godine pravi hit biti posao iwriter-a odnosno na kreiranju onlajn sadržaja, što znači da za angažman neće morati da brinu frilenseri koji znaju da pišu dobre informativne ili promotivne sadržaje.