Dve najveće misterije u svekolikoj prirodi jesu um i vasiona. Zahvaljujući našoj moćnoj tehnologiji, u stanju smo da fotografišemo galaksije daleke milijarde svetlosnih godina, upravljamo genima koji kontrolišu život i prodremo u privatnost atoma, ali um i univerzum nam i dalje izmiču i draže nas. Najtajanstvenije i najfascinantnije su granice znane nauci.
Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto izjavio je juče da će ova zemlja započeti pregovore sa Srbijom, Makedonijom i Grčkom oko transporta ruskog gasa preko Turske, posle obustave izgradnje cevovoda Južni tok.
Posle susreta sa turskim premijerom ministrom inostranih poslova i ministrom energetike u Istanbulu Sijarto je na konferenenciji za novinare potvrdio da političari iz Ankare pregovaraju sa kolegama iz Rusije o preusmeravanju isporuka prirodnog gasa, prvobitno namenjenog za cevovod Južni tok, preko Turske.
UU decembru je ruski predsednik Vladimir Putin saopštio da se prekida planiranje i izgradnja Južnog toka, vrednog oko 40 milijardi dolara, kojim bi ruski gas za Evropu išao mimo problematične Ukrajine. Ukrajinskim pravcem je i Mađarska dobijala svoju isporuku gasa, a sada se okreće dogovorima sa Turskom i balkanskim zemljama koje će biti posrednici novom gasnom putu.
Sijarto je izjavio da Turska pregovara sa Rusijom o tranziciju oko 63 milijardi kubnih metara gasa na godipnjem nivou, a da postoje planovi i za izgradnju regionalnog čvorišta blizu tursko-grčke granice.
„Već smo započeli razgovore i sa Srbijom i Makedonijom o mogućoj novoj ruti za isporuku gasa. A voleli bidmo i da stupimo u pregovore sa novom grčkom vladom što je pre moguće“, izjavio je mađarski ministar insotranih psolova.
Izvor: portfolio.hu
Izvršni direktor kompanije Siemens Džo Kajzer danas je „odbranio“ odluku da Siemens prošle godine preuzme kompaniju Dresser-Rand za 7,6 milijardi dolara i uđe na tržište nafte iz škriljca, u svetlu najnovijih rezultata i oečkivanog pada profita od čak 25% na godišnjem nivou zbog rekordno niskih cena sirove nafte u svetu.
Nemački industrijski gigant prošle godine je kupio Dresser-Rand, kompaniju za proizvodnju opreme za crpljenje nafte iz škriljaca. Taj potez je danas opravdao direktor Siemens-a Kajzer, rekavši i da ga trenutni trend cena sirove nafte u svetu „ne brine mnogo“.
„Naše odluke se ne donsoe zbog kvartalnih, već dugoročnih rezultata, tako da smo i dalje veoma samopouzdani zbog odluek koju smo napravili. Ekspertiza i znanje Siemens-a mogu doprineti mnogo u razvoju naftne industrije“, rekao je Kajzer.
Siemens je prijavio neto profit za poslednje tromesečje od 1,095 milijarde evra, u poređenju sa 1,457 milijarde u istom periodu prethodne godine. Profit u poslovnoj jeidnici nafte i gasa je u istom periodu pao za 39%, zbog situacije sa niskom cenom energenata u svetu.
Izvor: CNBC
Švajcarski franak je prošle nedelje bio glavna tema medija ali i svakodnevnih diskusija među građanima Srbije, a posebno onih kojima su rate za kredit u švajcarskoj valuti u poslednjih dve nedelje dosta porasle.
Da podsetimo, franak je ojačao nakon što je Centralna banka Švajcarske napustila trogodišnje ograničenje u odnosu na evro, što je vrlo brzo uzdrmalo glavna valutna tržišta. U svetu je tako izazvana panika, kao i bankrot pojedinih brokerskih preduzeća, a u Srbiji je rast franka najviše pogodio one koji su se zadužili u pomenutoj valuti.
Prema podacima NBS, ukupni krediti privredi i stanovništvu vezani za švajcarsku valutu iznose oko 1,1 milijardi franaka (što je danas isto toliko evra), od čega se najveći deo ovih kredita odnosi se na stanovništvo (oko milijardu franaka). To je više od 20.000 stambenih kredita vezanih za franak.
Ovo međutim nije samo naš problem, u mnogim evropskim zemljama, pa i u našoj regiji, su podizani krediti u “švajcarcima”. Možda je zato širom Balkana odjeknula vest da je Hrvatska odlučila da pomogne svojim građanima koji su se zadužili u francima tako što je na godinu dana zamrznula kurs franka na 6,39 kuna.
U Mađarskoj je ovo pitanje pokrenuto još ranije. Njeni građani su se pre desetak godina masovno zaduživali u švajcarskim francima pa je obećanje Viktora Orbana da će rešiti problem kredita bilo jedno od važnijih poluga njegovog dolaska na vlast. Nakon godina borbe sa EU, odakle su negodovali zbog zadiranja vlasti u tržište kapitala, mađarska vlada je omogućila dužnicima da kredite u stranim valutama pretvore u kredite u domaćoj valuti po povoljnom kursu.
Poslednjih nekoliko dana mediji dosta pišu o ovom modelu, no treba imati u vidu da on niti je svuda primenjiv niti je mnogima prihvatljiv. Tako Poljska i Rumunija ne žele da primene model Mađarske ili Hrvatske. U Rumuniji je oko 75.000 građana zaduženo u francima pa je rumunska opozicija zatražila od premijera Viktora Ponte hitne spasonosne zajmove za zadužene u “švajcarcima”. Vlada je započela “široke neformalne razgovore sa komercijalnim bankama i centralnom bankom”, ali je javno isključila mogućnost pribegavanja merama poput mađarskih. Rumunski zvaničnici su kao moguće rešenje najavili “kombinaciju ličnog bankrota i restrukturiranja zajma”.
U Poljskoj je pak više od pola miliona zaduženih u francima, ali, kako kaže ministar finansija Mateuš Šćurek, ni ova zemlja neće pribegavati zamrzavanju krusa franka ili pretvaranju ove valute u domaću.
“Klijenti su morali da prihvate rizik kursa, a banke rizik kamate. To je pošten dogovor“, rekao je Šćurek. Pa ipak, premijerka Poljske Eva Kopač naredila je istragu prakse odobravanja takvih kredita.
Dok su svakim danom saznavali nešto novo o reakcijama institucija iz drugih zemalja, u Srbiji su oči javnosti bile uprte u NBS koja je još pre dva dana u javnost izašla sa saopštenjem da se rešenja ne mogu prepisivati.
Bivši guverner NBS Dejan Šoškić koji je 2011. zabranio bankama da odobravaju kredite indeksirane u ovoj valuti, smatra da su to trebali da urade i njegovi prethodnici i da bi u tom slučaju sadašnji problem bio manji. Što se tiče saniranja već postojećih posledica, Šoškić kaže da bi danas bilo najcelishodnije da se ovi krediti prebace u dinare.
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, upozorava da će, ako veliki broj kredita u “švajcarcima” postane nenaplativ, banke u Srbiji morati da aktiviraju polise osiguranja koje imaju kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, kojoj će biti potrebna velika sredstva za podmirenje dugovanja korisnika bankama. Zato Efektiva predlaže konvertovanje dugovanja u francima u dugovanja u evrima.
Dok ekonomisti daju savete šta bi sve moglo da se uradi, NBS još nije izašla pred građane sa konkretnim rešenjem. Guvernerka je izjavila da ova institucija nije za ishitrena rešenja te da će o rešavanju problema koje je prouzrokovao rast franka sa predstavnicima komercijalnih banaka razgovarati na sastanku naredne sedmice.
„Model, pre svega, treba da bude primeren tržištu i da se odnosi na stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima“, rekla je Jorgovanka Tabaković. Kako ona tvrdi, u okviru toga razmatraju se razne mogućnosti od restrukturiranja kredita na individualnoj osnovi preko konverzije kredita indeksiranog u švajcarskim francima u evro do mogućnosti usklađivanja kamate sa tržišnim uslovima.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Telekom Srbije, kao većinski vlasnik Dunav banke, objavio je danas ponudu za preuzimanje još 7,25 odsto akcija te banke za ukupno 469,2 miliona dinara.
Kako se navodi u oglasu objavljnom u listu Politika, Telekom Srbije poseduje 55,79 odsto akcija Dunav banke, a namerava da stekne još 475.397 akcija Dunav banke po ceni od 987 dinara za jednu akciju. Ponuda će biti otvorena do 18. februara.
Prema podacima iz dokumenata objavljenih sa sajtu banke (dunavbanka.com) Telekom Srbije je većinsko vlasništvo u Dunav banci stekao 30. decembra 2014. kroz dokapitalizaciju u ukupnom iznosu od 1,17 milijardi dinara (oko 9,5 miliona evra). Cena po kojoj je Telekom Srbije stekao akcije Dunav banke u dokapitalizaciji je 320 dinara po komadu.
Telekom Srbije je tada kupio 68,86 odsto emisije, odnosno 3.658.394 akcija Dunav banke emitovanih radi povećanja kapitala banke, dok je 21,37 odsto emisije kupilo Dunav osiguranje, a 0,71 odsto Dimedia grup iz Ženeve.
Prema podacima sa sajta Centralnog registra hartija od vrednosti (crhov.rs), najveći akcionari su Telekom Srbije koji poseduje 55,79 odsto akcija Dunav banke, Dunav osiguranje sa 32,76 odsto, Dunav-Re sa 3,63 odsto i Srbijagas 1,32 odsto akcija.
Generalni direktor Telekoma Srbije Predrag Ćulibrk rekao je prošle sedmice za Politiku da će ulaganje Telekoma u Dunav banku biti veće od 10 miliona evra. „Na bankarskom tržištu Dunav banka bila je verovatno idealna banka za nas po svojim kapacitetima. Mi zaista kroz banku želimo da lansiramo nove bankarske usluge i pakete u sinergiji sa onim što Telekom Srbija već radi“, rekao je Ćulibrk.
Poljoprivreda i sigurnost hrane se moraju tretirati kao ključni elementi izgrađivanja mira i rešavanja sukoba u svetu, rekao je Hoze Graciano da Silva, generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) i dodao da se iz istorije može naučiti da su se epohe gladi i velikih sukoba preklapale.
Zato se, prema mišljenju Silve, odgovornim pristupom obezbeđivaju hrane mogu preduprediti brojni sukobi ali “da bismo to uradili moramo delovati pre nego što se kriza desi, a ne obrnuto. Mi na primer ne možemo sprečiti sušu ali možemo sprečiti glad koju ona prouzrokuje”.
A glad trenutno u svetu svake godine usmrti mnogo više ljudi nego ratovi ili terorizam. Tako je na primer u periodu između 2004. i 2009. godine 55.000 osoba izgubilo život u ratovima dok je u Somaliji između 2010. i 2012. godine preko 250.000 ljudi preminulo zbog gladi prouzrokovane velikom sušom.
Ali sve ovo je povezano. Ratovi negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, čiji obim se gotovo uvek na zaraćenim teritorijama smanjuje, i to na duži rok. Zato treba pomoći državama koje se oporavljavaju od ratnih dejstava da ožive svoju poljopivredu.
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard izjavila je da nema govora o brisanju grčkog duga i da je prioritet MMF dijalog s novim grčkim vlastima o programu strukturnih reformi.
„Nema govora o brisanju grčkog duga, jer je to pitanje jednakosti zemalja Evropske unije. Postoje interna pravila koje članice zone evra treba da ispune. Ne možemo da pravimo posebne kategorije za neku konkretnu državu“, rekla je Kristin Lagard ponedeljak u intervjuu za pariski list Mond.
Posle pobede levičarske stranke Sirize na prevremenim parlamentarnim izborima u Grčkoj, generalna direktorka MMF je rekla da je prioritet te institucije „ponovno angažovanje dijaloga s novim vlastima, posebno o strukturnim reformama zemlje“.
U okviru drugog plana međunarodne pomoći, ostaje još 3,6 milijardi evra da se isplati Grčkoj. Međutim, ta isplata je moguća ukoliko Grčka sprovede strukturne reforme kako to zahtevaju medjunarodni kreditori – MMF, Evropska komisija i Centralna evropska banka.
„To uključuje reforme državnog aparata, sistema naplate poreza, kao i skraćivanje sudskih postupaka. To nisu mere štednje, već suštinske reforme koje su još potrebne u Grčkoj“, rekla je Kristin Lagard.
Izvor: Beta
Privatizacija distribucije električne energije u Albaniji dovela je do katastrofalnih rezultata kako po potrošače, tako i po samu distribucionu mrežu. No posledice ove greške sada se u potpunosti prebacuju na leđa ionako socijalno ugroženih malih potrošača, koji su sve češće prisiljeni na život bez struje.
Velika većina građana Albanije u svojim domovima koristi električnu energiju kompanije koja je pre procesa neoliberalizacije bila u državnom vlasništvu. U višefaznom procesu privatizacije i komodifikacije sektora električne energije kompanija je prvo podeljena u dve, a zatim je 2009. njen najvažniji sektor distribucije kupila firma České Energetické Závody (ČEZ). Ta privatizacija je bila politički isplanira da se poklapa sa češkim predsedavanjem Savetom EU iste godine. Tadašnja albanska vlada desnog centra iskoristila je prijavljivanje za status kandidata za članstvo u EU kao propagandni gest uoči opštih izbora, a premijer Sali Berisha je dostavio zahtev direktno češkom premijeru za kojeg se pretpostavljalo da utiče na ČEZ i privatizaciju. U ideološkom smislu privatizacija distribucionog sektora i prijava za članstvo u EU smatrala se daljim koracima prema ostvarenju konačnog nacionalnog cilja: integraciji u EU i strukturnim reformama, poput privatizacije, koje ona zahteva.
No privatizacija sektora distribucije ne samo da nije poboljšala uslugu snabdevanja stanovništva električnom energijom, već je dodatno produbila već postojeću energetsku krizu. Loše upravljanje, previsoke cene usluge za građane, zloupotrebe, rastući dug i tehnički gubici u isporuci energije gotovo su doveli sistem u kolaps. To je prisililo vladu desnog centra da sektor distribucije vrati u državno vlasništvo. Pravni spor između ČEZ-a i albanske vlade završio je sporazumom kojim je albanska vlada bila dužna da plati ČEZ-u puni iznos za koji je prodala sektor pre pet godina (oko 100 milijuna evra). To je značilo da su ostvareni profiti ČEZ-a ostali netaknuti i, još važnije, da je plaćanje dugova koje je kompanija nakupila tokom godina u kojima je bila u vlasništvu ČEZ-a preuzela novoosnovana državna kompanija (OSSHE). Ovaj spor je rešen nedugo pre odluke EU da prihvati zahtev Albanije za članstvo, pri čemu se strahovalo da bi, u slučaju nepostizanja dogovora oko struje, češka vlada mogla uložiti veto.
Restrukturiranje na račun siromašnijih
Pritisnuta preporukama i uslovima Svetske banke, sadašnja vlada levog centra je donela odluku o restrukturiranju sektora električne energije i smanjivanju gubitaka. Sprovođenje te uštede nije zamišljeno kroz rezanje nekih tehničkih troškova u distribucionoj mreži, nego kroz povećanje cene električne energije za gotovo 30%. Iako se o ovome još uvek raspravlja, vladina agencija koja ima pravnu nadležnost za predlaganje nove cene tražila je upravo takvo povećanje. Uz to, novi tarifni sistem naplate potrošnje električne energije dodatno je zaoštrio klasnu pristranost jer će prema njemu oni koji troše manje energije (po pravilu siromašniji) morati da plaćaju više, a oni koji troše više (po pravilu bogatiji) plaćaće manje po kilovatsatu.
To nije sve. U poslednjih nekoliko nedelja albanska vlada, njena uprava za električnu energiju i policija su započele veliku kampanju isključivanja električne energije onima koji nisu platili račune. Prosečan broj potrošača koji nisu platili ili su odgodili plaćanje računa za električnu energiju je 20%, a velika većina njih je iz siromašnih domaćinstava, nezaposlenih, korisnika socijalne pomoći, prekarnih radnika itd. Na primer, u najsiromašnijoj regiji u Albaniji, Kukës, samo 4% potrošača je podmirilo račune za električnu energiju. Aktuelno zaoštravanje klasnog sukoba prisililo je veliki broj siromašnih ljudi na život u potpunoj tami, a cele siromašne četvrti bačene su u predmoderno doba. Da ocrtamo širu sliku: realna stopa nezaposlenosti u Albaniji procenjuje se na više od 30% (uprkos tome što Vlada tvrdi drugačije), a pad doznaka albanskih migrantskih radnika iz Grčke i Italije pogoršao je ekonomske uslove onih već siromašnih i u siromaštvo gurnuo još veći broj ljudi.
U ovim prilikama, u kojima je pronaći posao postalo privilegija (bez obzira na to koliko je slabo plaćen i što ne podrazumeva nikakva radna prava), udar vlade na siromašne dodatno pogoršava njihovu socijalnu situaciju. Novinari izveštavaju da siromašna deca domaće zadatke pišu uz svetlost sveća prekrivena ćebadima dok se hladno vreme približava. No još je gore to što se svaki pokušaj pojedinaca, a pogotovo onih siromašnih, da se samostalno ponovno pripoje na dovod energije – ukoliko ne dovede do nesretnog slučaja i prouzrokuje smrt osobe koja je pokušavala da rukuje sa električnim kablovima – procesuira, a slučajevi siromašnih koji su morali u zatvor služe za vladinu propagandu kojom namerava da prisili ostale da plate račune. U jednom slučaju je policija javno uhapsila mladu nezaposlenu majku zajedno sa njenom petogodišnjom ćerkom.
Prećutni kompromis
Na ideološkom planu Vlada pokušava da ućutka siromašne i kriminalizuje one koji ne plaćaju račune, a posebno one koji “kradu” energiju, te nasuprot njima sebe da prikaže kao predstavnike poštene većine. Vlada dakle pokušava da prikrije klasne protivrečnosti i odgovornost vlasti za kolaps sistema pa kao glavni problem predstavlja “parazitiranje” građana. Istodobno, Vlada pokušava da pronađe saveznike u onim retkim slojevima stanovništva čija je pozicija nešto bolja. Na primer, Vlada kao pozitivan primer ističe penzionere čija stopa plaćanja računa za električnu energiju iznosi preko 90%. No ona pritom prećutkuje činjenicu da, premda su većinom siromašni, penzioneri u Albaniji nisu najsiromašniji, ako u obzir uzmemo da i dalje imaju stabilne prihode (za razliku od nezaposlenih) i da većini njih novac šalju njihova deca koja rade u inostranstvu. Što se tiče siromašnih, Vlada obećava da će nadoknaditi porast cene ali pritom ne razjašnjava prema kojim će se kriterijima siromaštvo definisati. Ako će se, kao i obično u Albaniji, ono definisati prema onim porodicama koje primaju socijalnu pomoć od oko 30-40 evra mesečno, ostaje nejasno na koji će način te porodice (od kojih većina duže vreme nije platila račune za struju) priuštiti da plate ceo račun, čiji mesečni iznos premašuje njihova socijalna primanja.
Neoliberalizacija albanskog društva u poslednjih nekoliko decenija izgrađena je na prećutnoj suglasnosti između ekonomsko-političke elite i masa, a posebno siromašnih. Ovi prvi kontinuirano su “tolerisali” nelegalne radnje potonjih, koji su ih pak koristili kao priliku za beg od najekstremnijih posledica siromaštva. Neplaćanje računa za struju većine siromašnih smatrano je društvenim troškom nužnim radi pacifikacije masa, kako bi se pritom neoliberalne reforme mogle provesti bez većeg otpora. Danas je taj prećutni pristanak slomljen, što ujedno znači i da su se otvorili novi prostori političkog organizovanja društvenog gneva.
Izvor: bilten.org
Rezultati grčkih izbora su gori od očekivanih zato što je narod većinom glasao protiv mera štednje ali u realnosti ova zemlja i nema neki izbor: ili će se povinovati pravilima Trojke ili će napustiti evrozonu, kaže Stin Jakobsen (Steen Jakobsen), specijalista za trgovanje i investicije u Saxo Banci.
Problem sa Grčkom je što je tokom ekonomske krize njen dug prešao u ruke EU i ECB. Evropskom mehanizmu za stabilnost Grčka ukupno duguje 145 milijardi evra, MMF-u još 20,1 milijardu, a Evropskoj centralnoj banci 55 milijardi. Grčka godišnje daje samo na kamate 30 milijardi evra. Svaki njen građanin je zadužen 38.755 evra. Možda je zato, zbog osiromašenja grčkog naroda, u ovoj zemlji pobedila ekstremna levica. “Ali, tržišta ne vole nesigurnost koju proizvode iracionalni političari”, kaže Jakobsen.
Možda se čini da će državni kreditori (oni koji raspolažu novcem svih građana) lakše otpisati dug nego privatne banke, ali Unija sebi više ne sme da dovzoli luksuz popuštanja “bolesniku Evrope”. Dok čekamo na rasplet situacije ne treba zaboraviti da je situacija veoma ozbiljna: ECB-u je ponestalo obećanja, a Grčkoj je ponestalo vremena i strpljenja.
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković ocenila je danas da građani koji imaju pobleme sa otplatom kredita u švajcarskim francima rešenje problema treba da traže pojedinačno, u pregovorima sa bankama.
To je najbolje rešenje, jer je svaki kredit priča za sebe, rekla je Tabakovićeva na konferenciji za novinare posle sastanka Izvršnog odbora NBS i predstavnika poslovnih banaka.
Ona je najavila da će naredne sedmice predstavnici NBS i banaka razgovarati o mogućim modelima koje banke mogu da primene i da će se ići u pravcu podele rizika banaka i građana koji su uzimali kredite.
Guvernerka je rekla i da NBS neće posezati za bilo kojim elementom pritiska na banke i da neće primeniti ni mađarski ni hrvatski model rešenja problema građana sa kreditima u švajcarskim francima.
Tabakovićeva je istakla i da NBS neće ograničavati kamatne stope. „Ne pada nam napamet da ograničavamo kamatne stope ili da ih limitiramo“, rekla je ona.
Ona je rekla i da rešenja ne treba da budu ishitrena i brza, već da ovaj put mora da bude konačno rešenje.
Ona je istakla da regulatori na drugim tržištima još nisu došli do optimalnog rešenja ovog problema i zato je neophodno, dodala je, da se sve prednosti i mane alternativnih modela pažljivo razmotre.
„NBS kao regulatorno telo pre svega zanimaju oni krediti građana u francima koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)“, rekla je ona i dodala da ima par hiljada kredita koji to nisu.
Cilj je, istakla je, a da model bude jednostavan kako bi se lako primenio u praksi.
Tabakovićeva je rekla i da je vođena otvorena diskusija o nekoliko alernativnih modela od restrukturiranja kredita na individualnoj osnovi preko konverzije kredita u evro do mogućnosti da se izvrši usklađivanje kreditnih stopa na te kredite sa tržišnim.
Guvernerka je preporučila građanima i da ozbiljnije shvate poziv banaka na razgovore o kreditima.
U Srbiji, prema podacima Udružnja banka, ima ukupnpo 20.897 takvih kredita u švajcarskim francima.
Prema podacima NBS, ukupni krediti privredi i stanovništvu vezani za švajcarski franak iznose oko 1,1 milijradi franaka, od čega se najveći deo, oko milijardu franaka, odnosi na stanovništvo.
Problem sa kreditima u švajcarskim francima ima 16 od 29 banka u Srbiji, među kojima pet banaka te kredite ima pretežno u svojim portfolijima, rekla je Tabakovićeva.
Korisnicima tih kredita značajno je uvećana rata usled jačanja franka posle odluke švajcarske centralne banke da ukine veštački paritet franka i evra. To je polovinom januara dovelo do jačanja franka prema dinaru od oko 20 odsto.