Od prošle godine, na tržište radne snage Kine, ušle su nove generacije rođene 90-tih godina, koje se potpuno razlikuju od svojih roditelja. Ovom se demografskom grupacijom, koja ima preko 135 miliona mladih, tamošnje društvo opsežno bavi u pokušaju da definiše njene osobenosti i karakteristike na isti način na koji se Amerikanci bave svojom Y generacijom ili milenijumovcima. Oni su nepoznanica najviše jer su prva generacija koju su u potpunosti oblikovale kineske ekonomske reforme, a koja će već za 10-tak godina imati vodeću ulogu u društvu i oblikovati njegovu budućnost.
Verdijeve opere su svima dobro poznate – ali šta znate o njegovom radu u svojstvu člana parlamenta koji je bio vatreni pristalica ujedinjenja Italije? Uoči 200. godišnjice čuvenog italijanskog kompozitora, Klemensi Barton-Hil je za BBC napravila osvrt na Verdijev život i epohu u kojoj se nalazio.
Možete li zamisliti ijednu zemlju koja bi danas objavila dan nacionalne žalosti povodom smrti kompozitora klasične muzike? Kada je januara 1901. preminuo Đuzepe Verdi – od čijeg će se rođenja naredne sedmice navršiti dva stoleća – cela je Italija zaplakala kao jedan čovek. Skoro četvrt miliona ljudi izašlo je na ulice, prolamao se legendarni ‘Va, Pensiero’ iz “Nabuka” – poznatiji kao hor jevrejskih robova – a horom od 800 pevača je tog dana na ulici dirigovao slavni maestro Arturo Toskanini.
Verdi je zaista bio veliki kompozitor: na to ne treba ni trošiti reči. Uz njegov večni Rekvijem, zanosnu sakralnu horsku muziku ili neko od njegovih čuvenih kamernih ili orkestarskih dela tu je, naravno, tridesetak opera od kojih je najmanje dvadeset danas osnova operskog kanona. Više od bilo koje godine u skorije vreme, u ovoj 2013-toj ređale su se godišnjice najvažnijih kompozitora – stogodišnjica Bendžamina Britna, dvestagodišnjica rođenja Riharda Vagnera, četiristogodišnjica od grozne smrti Don Karla Gesualda – i, što se može primetiti, uz pobrojane jubileje je Verdijeva dvestagodišnjica prošla jedva zapaženo.
Ovo nije pokazatelj (ne)uvažavanja koje imamo prema njemu već samo ukazuje na činjenicu da se njegova muzika ionako neprekidno izvodi širom sveta; prilično je sigurno da, bilo koje noći u godini, neko negde peva Rigoleta ili Otela, Aidu ili Violetu.
Ali, razlog zbog kojeg su Italijani izašli na ulice tog zimskog dana u osvit prošlog veka daleko je prevazilazio ljubav prema njegovoj muzici. Verdijeve opere su obezbedile “muzičku podlogu” političkim burama koje je Verdi pravio u italijanskoj politici sve do svoje smrti; njegove su najpoznatije arije postale svojevrsne himne za nedavno ujedinjenu naciju. Kada je Nabuko imao premijeru u milanskoj Skali 1842, „Italija“ je jednostavno bila skup geografski bliskih kraljevstava i kneževina koje su, izuzev zajedničkog jezika, imale tek malo više “nečega” što ih u ovoj zemlji međusobno spaja s ostalima.
Dakle, kada su mu Italijani pevali ‘hor Jevreja’ u pogrebnoj povorci, nije to bilo samo zbog privlačne melodije na koju su Verdijevi zemljaci znali da otpevaju reči. Njen predmet – dirljiv glas Izraeita kao večita žudnja za svojom obećanom zemljom, ‘Va, pensiero’ je takođe postao i moćan glas predugo neispunjenih želja italijanskog naroda. Kada su u pogrebnoj povorci kroz plač uzvikivali „Viva Verdi!“, još su uvek bili svesni dvostrukog značenja ovog slogana, i njegove tajne rezonance koja je pogađala svakog pobornika ‘Risorđimenta’, ujedinjenja Italije; ovaj povik je bio i glas buđenja italijanske nacije. Početna slova VERDI takođe su bila akronim koji je Italijane asocirao na ime kralja Sardinije koji je, po prvi put od 6. veka, 1861. godine konačno preuzeo presto nad ujedinjenim Italijanima: Vittorio Emmanuele Re d’Italia.
Iste godine, na zahtev novog premijera Kamilja Kavura, Verdi je ušao u prvi italijanski parlament u kojem je kao poslanik proveo četiri godine. Možda zvuči nezahvalno, ali teško da bi današnji italijanski političari poput Silvija Berluskonija (ili Enrika Lete ili Marija Montija) naimenovali nekog savremenog kompozitora u poslanika – a kamoli ga pozvali da s njima deli vlasti.
„Neka je slava tim herojima!“
Verdi je svim srcem stao iza duha i ideje ‘Risorđimenta’ i 1848, nakon izbijanja revolucije u Milanu, iz Pariza je pisao svom libretisti Frančesku Pjaveu: „Neka je slava tim herojima! Slava čitavoj Italiji, koja je u ovom trenutku istinski velika! Kucnuo je čas njenog oslobođenja.“ Onda žuri kući, nazad u Milano, što mu je u tom momentu bio prvi lični prioritet, uz reči: „Govorite sa mnom jezikom muzike! Šta je s Vama? … Verujete li da u ovom trenutku zaista želim da brinem o notama… Ove 1848. godine mora postojati samo jedna muzika dobrodošla uhu svakog Italijana: muzika iz topa!“
Ali, u Verdijevim se notama i sazvučjima uvek radilo i o ličnim interesima. Republikanac, dovoljno pragmatičan da shvati da najveći realni izgledi za ujedinjenje leže u podršci kralja, žestoko protiv crkvenog klera, protiv rata, vatreni rodoljub i liberal, dok su njegove opere postale jedinstveno moćan podsticaj upravo zbog – njegovih političkih uverenja.
Ne iznenađuje što su savremeni istoričari brzo prigrlili poruku njegovih ranih opera Nabuko, Ernani i Atila, uprežući svoja muzička dela u pokret nacionalnog buđenja. Pored političkih poruka koje je kroz svoje kompozicije (direktno ili indirektno) emitovao, Verdijev nagon za preživljavanjem avanture sa ljudskim patosom i raspaljenim emocijama, sa empatijama i uzbudljivom unutrašnjom dramom je jednostavno neuporediv. Bio je to genije koji se svojim statusom, na kraju, uzdigao i iznad sopstvene magije muzike i reči.
Na mnogo načina je njegov genije ostao bez premca do danas. Kako se za par dana navršava dva veka od njegovog rođenja, teško je a ne biti zadivljen činjenicom da je njegova politička britkost jedva potamnela.
Na stranu njegove neponovljive pesme i intrige srca, Verdijeva briga i obziri prema društvu i danas su progresivni – baš kao da je u ovom trenutku na svojim rukopisima ostavio trag mastila, toliko svež da se još nije osušilo. Pomislite na Travijatu, u kojoj je prostitutka izborila moralnu pobedu nad plemićem. Ili na Rigoleta, gde je junak utekao surovoj kazni koja bi ga snašla zbog crtanja smrti svog “pretpostavljenog“, grubijana i sebičnog zlikovca. Ili, pre svega, samo poslušajte Griseldu u ‘I Lombardi’: „Božji naum ne služi zemlji da bi se natapala ljudskom krvlju“. Srećan rođendan, Verdi – koji si već dve stotine godina mlad!
(priredio: Milan Lukić)
Između dve krajnosti – jedne da Kina više nije atraktivna za multinacionalne korporacije i druge da je ova zemlja i dalje jedan od najvećih favorita kompanijskih rukovodstava u celom svetu – pravi odgovor verovatno leži negde na sredini puta. Razumno je reći da, uprkos pojedinačnim incidentima i znacima frustracije , Kina ostaje strateški značajno tržište i nastavlja da pruža jedinstvene poslovne mogućnosti velikim multinacionalnim kompanijama, kaže za Biznis & Finansije Ori Efraim partner u kancelariji KPMG u Bukureštu i šef deska za Kinu.
Koja je najznačajnija godina 20. veka? Tri su moguće kandidatkinje. Prva je 1917, godina Oktobarske revolucije i američkog ulaska u Prvi svetski rat, koji je pokrenuo vek sukoba velesila. Druga je 1918, kada je Rusija izašla iz rata i kad je poraženo nemačko i austrougarsko carstvo, što je pripremilo teren za trijumf demokratije. Treća je 1919, godina Vajmarskog ustava i Pariske mirovne konferencije, koji su se probrinuli da taj trijumf bude prokockan. To znači da je sve promenjeno ishodom Prvog svetskog rata: užasnog, razvučenog, neurednog događaja koga i pored svih pokušaja nije bilo moguće obuzdati. Njegove ogromne posledice ne mogu se nagurati u okvir jedne godine. U istoriji je to retko kada moguće.
O revitalizaciji Golubačke tvrđave priča se toliko dugo, da se i nada žitelja ovog kraja kako će povećani priliv turista pokrenuti zamrle privredne aktivnosti okamenila u ostacima jednog od najznačajnijih spomenika u ovom delu Evrope. Ipak, nadležni najavljuju da će se sa radovima konačno krenuti ove jeseni, te da je uz arhitektonski deo projekta osmišljena i faza komercijalizacije, koja pored turističkih i ugostiteljskih usluga uključuje i intenziviranje poljoprivredne proizvodnje i oživljavanje starih zanata.
Revitalizacija tvrđave „Golubački grad“ na Dunavu najverovatnije će početi ove jeseni, najavljuje Zoran Pajkić, predsednik Opštine Golubac. Projektna dokumentacija je urađena, studija izvodljivosti dobila je pozitivnu ocenu u Briselu, dobijena je lokacijska dozvola, a po završetku revizije projekata očekuje se građevinska dozvola. Nakon toga sledi raspisivanje tendera za izmeštanje puta i probijanje novog tunela južno od tvrđave, čime će praktično početi radovi na revitalizaciji. Pripremu tehničke dokumentacije najvećim delom je finansirala naša država, a obnova će se finansirati sredstvima iz pristupnih (IPA) fondova Evropske unije. Za ovaj posao, koji bi trebalo da traje dve i po godine, obezbeđeno je 6,5 miliona evra.
Golubačka tvrđava je jedan od najznačajnijih i najbolje očuvanih fortifikacijskih spomenika u ovom delu Evrope, objašnjavaju autori projekta, arhitekte Marija Jovin i Siniša Temerinski. Na žalost, izuzev arheoloških istraživanja koja su vršena davno, pokušaja konzervacije i rekonstrukcije dve kule, dela palate i jednog dela bedema, ništa drugo nije učinjeno na njenoj revitalizaciji. U stanju u kojem se nalazi, ne samo da ne ostvaruje bilo kakav prihod već predstavlja i problem za bezbednost saobraćaja na magistralnom putu i turista koji žele detaljnije da je pogledaju.
Turistički prostor „deset kula“
Projektom je predviđena rekonstrukcija svih deset kula, izgradnja vidikovca, restorana, amfiteatra, pristaništa za brodove, vizitorskog centra kao i bazena sa filtriranom dunavskom vodom. Zatvoreni kamenolom u blizini postaće amfiteatar sa tri hiljade mesta, a šestospratna zgrada u kojoj se drobio kamen biće preuređena u prostor za umetnike, objašnjavaju naši sagovornici. Ali prvi korak je izmeštanje puta koji od 1926. prolazi kroz tvrđavu (svakodnevno prođe u proseku oko 600 vozila), a potom izgradnja tunela i prateće infrastrukture. Projektanti kažu da će rekonstrukcija zidanih delova biti minimalna, budući da je objekat solidno građen, dok će drveni elementi biti obnovljeni u potpunosti. Zahvaljujući obnovljenim krovovima, trajno će biti zaštićeni stari zidovi i omogućeno korišćenje kula i drugih objekata. Svi zatvoreni objekti biće iskorišćeni za prezentaciju epohe u kojoj je tvrđava imala svoju funkciju, i događaja koji su se u njoj odvijali. „Kule koje nisu zatvorene biće vidikovci, a kule koje imaju zatvorene prostorije dobiće sadržaje od izložbi slika, srednjovekovnog oružja do izložbi arheološkog materijala“, objašnjava Marija Jovin.
Sa obnovljenim krovovima, Golubački grad dobiće nekadašnju siluetu na ulazu u Đerdapsku klisuru, a za koji se očekuje da postane privredni zamajac ne samo Golupca već i celog Donjeg Podunavlja, pre svega kroz povećanje turističkih aktivnosti i organizaciju kulturnih događanja. Upravo u tom cilju država je proglasila prostor Golubačkog grada za turistički prostor i osnivanjem preduzeća „Golubački grad“ odredila upravljača, čime je tvrđava prvi put ponovo dobila „gazdu“ nakon odlaska Turaka 1867. godine.
„Živa“ tvrđava za živahniju privredu
Autori projekta smatraju da je time učinjen ogroman pomak i u pogledu zaštite tvrđave i kulturne baštine, a po završetku revitalizacije, neophodno je konkretizovati programe koji će doprineti razvoju lokalne zajednice. Zato je u drugoj fazi projekta predviđeno da se realizuju odgovarajući komercijalni sadržaji, uključujući i gradnju apartmanskog kompleksa i restorana, u kojima će gosti moći da sednu za srednjovekovnu trpezu, da probaju ondašnje specijalitete i borave uz obalu Dunava. „Ako ostanemo samo na rekonstruisanom kamenju, od toga nema ništa. Tvrđava je prepoznatljivi simbol Donjeg Podunavlja i ona mora da živi“, upozorava vd direktor preduzeća „Golubački grad“ Iskra Maksimović. U Golupcu veruju da će obnova tvrđave doprineti oživljavanju opštine u kojoj je ostalo jedva nešto više od 8.600 stanovnika (dvostruko manje u odnosu na popis iz 1961. godine), zaposleno je tek oko petine radno sposobnih, a prosečna plata iznosi oko 250 evra. Mada većina zaposlenih radi u javnom sektoru, više od 45% žitelja bavi se nekom vrstom poljoprivredne proizvodnje, a turističke usluge učestvuju tek sa tri do četiri odsto u lokalnoj privredi. Od nešto više od 240 malih i srednjih preduzeća, najveći broj se bavi trgovinom i opravkom motornih vozila, tek četiri proizvodnjom prehrambenih proizvoda i isto toliko hotelskim i restoranskim uslugama.
Glavni razlog drastičnog smanjenja broja stanovnika je nedostatak radnih mesta, potvrđuje i predsednik opštine Zoran Pajkić. „Zato je revitalizacija Golubačke tvrđave za nas jako značajna, jer očekujemo da novoosnovano preduzeće koje će njome upravljati zaposli najmanje pedesetak radnika. Prema procenama i studijama izvodljivosti godišnji obrt ovog preduzeća iznosiće oko 2,5 miliona evra, a dobit pola miliona evra. Koliko je ta cifra značajna govori i podatak da opštinski budžet za ovu godinu iznosi oko 304,6 miliona dinara“, kaže naš sagovornik i dodaje da očekuje daleko više gostiju, i domaćih i stranih, tokom cele godine. „Verujem da će povećano interesovanje turista pokrenuti ljude da se bave izdavanjem smeštaja, izgradnjom apartmana, restorana, promocijom zdrave hrane, a time posredno uključiti i poljoprivredna gazdinstva naše opštine koja će plasirati svoje proizvode. Nov izgled tvrđave vidim i kao šansu da podstaknemo interes stanovnika za obnovu starih zanata koji izumiru, jer u ovom trenutku niko u njima ne vidi ekonomski interes budući da ne postoji tržište za plasiranje zanatskih rukotvorina. Sve te aktivnosti znače i nova radna mesta, što je osnovni preduslov za ostanak mladih, pa time i za održivi razvoj ovoga kraja“.
Pećina koja guta blago i ljude
Sazidana od kamena na strmoj i nepristupačnoj steni na desnoj obali Dunava, Golubačka tvrđava sa deset kula i dve velike kolske kapije već vekovima živi svoj poseban život kroz mitove, priče i legende. U predanjima se prepliću verovanja da je to mesto gde se okupljaju vile, rusalke i druga mitološka bića, poput čoveka sa rogovima i bradom koji nestaje čim se ukaže svetlo, pa do legende o izgubljenom rimskom blagu, koje je iznenada progutala pećina, kao i sve one koji su kasnije pokušavali da ga nađu. Nema preciznih podataka kada je tvrđava sagrađena, a u pisanim dokumentima prvi put se pominje 1335. godine kao ugarsko vojno utvrđenje. I nastanak imena Golubac vezuje se za legende. Jedna kaže da je grad dobio ime po vizantijskoj princezi Jeleni, koja je kao zatočenica u kuli svoju tugu ublažila gajeći golubove, a druga govori o lepoj devojci po imenu Golubana, koju je turski paša vezao za stenu, i nakon surovog mučenja ostavio njeno telo pticama jer je odbila njegovu ljubav. Ima i onih koji tvrde da je grad dobio ime po divljim golubovima koji su se nastanili na okolnim liticama.
Jelena Bujdić Krečković
broj 100, septembar 2013.
Poštanska štedionica koja je proteklih godinu dana bila političko utočište za problematičnu aktivu Agrobanke i Razvojnu banku Vojvodine i njihove obaveze, sada se i sama suočava sa krajnje upitnom stabilnošću koja bi mogla da bude rešena samo dokapitalizacijom. Iako su sitne, još nekoliko državnih banaka mogle bi, ako ne nađu kupca, postati novi teret poreskih obveznika, verovatno već u budžetu za 2014.
Sedam meseci pošto je izbegla da obezbedi podršku MMF u zaduživanju, i suočena sa rastućom cenom zaduživanja posle odluke američkog Fed da postepeno zaoštri monetarnu politiku, Srbija je prinuđena da se vrati za pregovarački sto sa ovom međunarodnom institucijom, pišu Rojters i Blumberg. Investitori su juče tražili ekstra 433 bazična poena, ili 4,33 procentna poena na cenu američkih bondova, više nego za Nigeriju (345 bp) kojoj je Standard i Pur takođe dodelio rejting BB-, pokazuju JPMorgan Chase & Co. indeksi. Istovremeno spred za mađarske obveznice izdate u dolarima bio je 330 bp.
Od Edisona do današnjih dana sijalica je prosto bila sijalica – odvrneš, zavrneš i to je to – svetlosna industrija se menjala strahovito sporo. A onda se sa svetlećom diodom nedavno dogodio preokret koji je otvorio vrata pametnom digitalnom osvetljenju, nametnuvši glavnim proizvođačima oštru utakmicu u kojoj i tržište i kompanije koje ga opslužuju prolaze kroz brze metamorfoze. “Ono što se danas dešava je revolucija u ovoj industriji”, kaže Vojislav Radović, direktor Philips lighting Srbija. “Samo mašta određuje upotrebnu granicu LED i OLED osvetljenja”.
Sa parcijalnom obustavom rada američke vlade (uključujući delimičnu suspenziju značajanog broja istraživanja i razvojnih aktivnosti ) i veoma ozbiljnom opasnošću od američkog bankrota, pravo je vreme da se zapitamo – da li će SAD biti u stanju da zadrži svoju prednost u preduzetništvu zasnovanom na tehnologiji? Šta bi bilo potrebno da proćerdamo prednosti koje trenutno imamo? Mogu li druge zemlje da nas sustignu ili nas prevaziđu u ovoj važnoj dimenziji koja je od ključnog značaja za tehnološke inovacije, poboljšanje produktivnosti i rast zaposlenosti?, pita se Sajmon Džonson, profesor preduzetništva na MIT Sloan School of Management, stariji saradnik na the Peterson Institute for International Economics, i bivši glavni ekonomista MMF, na svom blogu.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev nedavno je poručio da će Rusija „krenuti ka ambisu“ ukoliko ne dođe do ozbiljnih reformi i ubrzanja ekonomskog rasta, Fičov direktor izjavio je da je Turska jedva izbegla “perfektnu oluju”, Indija i Indonezija su se suočile sa rekordnim opadanjem vrednosti svojih valuta, a među posustalim BRIKS ekonomijama oslabio je i brazilski motor. Kad se tome doda okršaj u Vašingtonu, ne čudi što se analitičari pitaju da li su ranjenici i rekonvalescenti opet sišli s uma.