Tekstovi

Za primenu ove usluge nije neophodna optička vidljivost između uređaja i bazne stanice, pa predstavlja izuzetno rešenje za širok dijapazon korisnika.

Instalaciju usluge moguće je obaviti u roku od 48 sati, a pogodna je i zbog jednostavnog preseljenja Internet konekcije, u slučaju selidbe korisnika.

Zbog nedostatka domaćih propisa naše IT kompanije su primorane da se pri ugovaranju „autsorsing“ poslova oslanjaju na pravne sisteme drugih država, a inspekcijski službenici često ne shvataju „šta se to prodaje preko Interneta a ne može da se vidi“.

Prema procenama agencije „Gartner“, u 2008. godini svetsko tržište „autsorsinga“ u oblasti IT vredelo je oko 284 milijarde dolara i taj iznos se neće smanjiti ni ove godine i pored recesije. U Srbiji se više stotina IT preduzeća povremeno bavi nekim vidom „autsorsinga“, a nekoliko desetina kompanija se skoro isključivo bavi razvojem softvera za strane korisnike. Prošle godine strana lica su osnovala u Srbiji oko 70 IT kompanija koje se pretežno bave „autsorsing“ poslovima. Ovaj vid IT poslovanja zahteva veoma stručne sertifikovane kadrove, osposobljene za primenu odgovarajućih ISO standarda.

Konkurentske prednosti „autsorsing“ softvera iz Srbije su kvalitet, cena i relativno dobre komunikacije sa svetom. Među stručnjacima kruži anegdota da je softveraš iz Srbije „vredan, obrazovan, lucidan, razbarušen i nesklon da baš sve radi po proceduri, pa je zato softver obično vrlo dobar“. Uprkos jakoj svetskoj konkurenciji i onoj iz susednih Rumunije i Bugarske, naše kompanije zadržavaju i proširuju ovu vrstu poslova, a među najuspešnijima su PSTech, Gtech, Execom, Massvision PEXIM. Poslovni ugled i uspesi domaćih IT kompanija doprinose i imidžu Srbije, kao zemlje iz koje stiže kvalitetan softver za najsloženije primene.

Inferiorna država
Na žalost država to ne prepoznaje, počev od činjenice da usluge „autsorsinga“ nisu evidentirane u važečoj klasifikaciji delatnosti i obično se razvrstavaju kao „trgovina nekretninama i ostalo“. Državni organi do sada nisu podržavali aktivnosti na pružanju „autsorsing“ usluga, iako se tako zapošljava više stotina ljudi sa relatvno dobrim platama i u zemlju sliva više desetina miliona evra. Kako se nedavno moglo čuti na okruglom stolu Društva za informatiku Srbije posvećenom ovoj temi, naše IT kompanije zameraju državi da je svoju ulogu svela „isključivo na uterivanje poreza“, kao i da su njeni službenici do te mere tehnološki nekompetentni da ne shvataju „šta se to prodaje preko Interneta a ne može da se vidi“. Domaće vlasti još uvek ne razumeju prirodu „autsorsing“ poslovanja ili loše tumače propise pri izvozu softvera, što zahteva precizna razjašnjenja sa nadležnim organima, pre svega ministarstvima finansija i trgovine, Poreskom upravom i Carinom.

Zbog nedostatka domaćih propisa naše kompanije su primorane da se pri ugovaranju „autsorsing“ poslova oslanjaju na pravne sisteme drugih država i prema njihovim zahtevima regulišu vlasnička prava nad softverom, čuvanje i zaštitu informacija, pravo na izvorni kod, proces testitranja, ograničenja od odgovornosti i dr. Među državnim organima u Srbiji jedino SIEPA podržava i podstiče „autsorsing“ aktivnosti, time što povremeno daje finansijske podsticaje kompanijama koje izvoze softver, stimuliše i organizuje njihov nastup na stranim sajmovima, angažuje strane konsultante za podršku domaćim kompanijama i slično. Da bi se postigli veći efekti u promociji domaćih potencijala u ovoj delatnosti, stručnjaci sugerišu i intenzivnije prisustvo njenih predstavnika u privrednim delegacijama, predstavljanje ove vrste resursa na sajtovima državnih organa, privrednih udruženja i zainteresovanih kompanija i formiranje baze podataka sa detaljnijim informacijama o domaćim IT kompanijama koje se bave „autsorsingom“.

Nikola Marković
broj 57/58, jul/avgust 2009.

Novi Google Chrome se može preuzeti odavde.

Promena se desila oko godinu dana pošto se Google Chrome pojavio.

„Ovo izdanje usledilo je posle 51 razvojne nadogradnje, 21 beta i 15 stabilnih nadogradnji i 3505 ispravki grešaka u proteklih godinu dana“, piše na Googleovom blogu.

Google Chrome je osvojio svega 3,5% globalnog tržišta, ali je svejedno ispred nešto duže prisutnih rivala Opere i Appleovog Safarija, sudeći prema podacima koje objavljuje StatCounter. Microsoftov IE je na čelu sa 58% a Mozillin Firefox je drugi sa 31%.

Naravno, Google Chrome je ranije ovog leta pripremio i scenu za istoimeni operativni sistem.

Najuočljivija novina nove verzije su prilagodljivije kartice s jezičcima.

Strana Nova kartica (New Tab) promenjena je tako da se lakše koristi i lako prilagođava. Sličice nedavno posećenih strana mogu se premeštati povlačenjem mišem a one koje ne treba da nestanu čak i kada promenite navike pretraživanja mogu se fiksirati. Pored toga, delovi kartice koje ne želite da vidite mogu se sakriti, a omogućen je i prikaz najposećenijih strana u vidu spiska. Na dnu Nove karice su čak i saveti kako se Chrome koristi.

Google je pojednostavio i Omnibox, univerzalno polje za unošenje termina za pretraživanje i mrežnih adresa, jer je optimizovao njegov padajući meni dodavanjem sličica kojima se lako razlučuje da li se radi o predloženoj strani, pretraživanju, obeleživaču ili prethodno posećenim stranama.

Valja istaći i podršku za HTML5 video oznake koje su učinile da se video sadržaji reprodukuju bez upotrebe dodatnih modula, kao i ponudu galerije tema za promenu izgleda ovog čitača. (M.V.)

Izvor: Mikro.rs

Ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije je u 2008. godini dostigao 3.084.872, što predstavlja udeo od 41,14%, uz stepen digitalizacije od 95,52%. Ukupan prihod od usluga fiksne telefonije bio je 413 miliona evra.

Ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije je u 2008. godini dostigao 9.618.767, što predstavlja udeo od 128,27%. Ukupan prihod od usluga mobilne telefonije je bio 980,45 miliona evra, uz 240,27 miliona evra investicija u mobilne mreže u 2008. Treba naglasiti i da se broj pretplatnika 3G mreže skoro utrostručio u odnosu na 2007. godinu i dostigao cifru od 750.026.

Usluge kablovske distribucije radio i televizijskog programa trenutno u Srbiji pružaju 74 dobavljača, koji su u 2008. ostvarili ukupan prihod od 60,7 miliona evra. Broj pretplatnika KDS usluga je 860.787, uz značajan porast od 11% u poređenju sa 2007. Pri tom, u poslednje dve godine preovlađuje upotreba hibridnih mreža, što utiče na porast kvaliteta usluge kablovske distribucije.

Broj registrovanih dobavljača Interneta u Republici Srbiji je 197, a broj pretplatnika 1.619.711, što predstavlja učešće od 21,6%. Ukupan prihod od pružanja usluga Interneta je dostigao 107,58 miliona evra. Uočava se da tehnologije koje obezbeđuju širokopojasni pristup beleže stalni rast (pre svega ADSL i kablovski modem). Takođe je interesantan pristup Internetu preko mobilne mreže treće generacije, 3G.

Praćenje stanja na tržištu telekomunikacija uključuje i analizu stepena slobodne konkurencije. Tržište mobilne telefonije, sa jednim domaćim i dva inostrana operatora, je potpuno slobodno. U cilju liberalizacije tržišta fiksne telefonije, sprovedena je procedura javnog nadmetanja za fiksni bežični pristup (FWA) za teritoriju Republike Srbije u CDMA tehnologiji, gde se prijavilo 8 potencijalnih ponuđača za 2 licence. Licence su 17. juna dodeljene preduzećima „Telekom Srbija“ i Media Works, uz obavezu da počnu sa pružanjem komercijalnih usluga u roku od šest meseci po dobijanju licence.

„Od ubrzanog razvoja širokopojasnog pristupa i, pre svega, e-servisa očekuje se da omoguće brži razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta, pa će ta oblast informaciono-komunikacionih tehnologija biti među prioritetima Republičke agencije za telekomunikacije“, izjavio je profesor Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Ratela. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

Jajah je pustio svoj servis Jajah@call i korisnici mogu pozvati drugog korisnika kucanjem „@call @korisničko_ime“, gde je „korisničko_ime“ nečiji Twitter nalog. S obzirom da je Twitter ograničen na 140 karaktera, tako je i poziv organičen na dva minuta, tzv. micro call. Tako je, za sada, dok je servis u beta stanju razvoja, a čelnici kompanije navode da će se vreme razgovora produžiti.

Ove nedelje i korisnici Facebook društvene mreže mogu koristiti glasovne pozive i tako komunicirati jedni sa drugima koristeći Vivox aplikaciju. I mikro chatting servis Tinychat u svojoj beta verziji nudi audio i video komunikaciju među korisnicima.

Istraživači su ustanovili da skoro polovina Britanaca koristi samo jednu lozinku za pristupanje svojim nalozima, bilo da se radi o bankarskom računu ili nalogu za korišćenje društvene mreže. Dve trećine učesnika istraživanje je izjavilo da teško pamti više od jedne lozinke, dok je 17 posto ispitanika izjavilo da strahuje da više neće moći da pristupe svojim nalozima ukoliko zaborave svoju lozinku.

Približno 40 posto učesnika istraživanja je izjavilo da najmanje još jedna osoba zna njihove lozinke, bilo da se radi o bračnom drugu, detetu ili kolegi sa posla. Od ovog broja, dva posto ispitanih je izjavilo da njihov nekadašnji supružnik još uvek ima pristup njihovom bankarskom računu ili nalogu za korišćenje društvene mreže.

Britanci nisu previše maštoviti kada određuju svoje lozinke, navode istraživači CPP-a. Osamnaest posto anketiranih kao lozinku koristi ime svog kućnog ljubimca, a 12 posto njih datum svog rođenja ili datum rođenja nekog od članova porodice. Deset posto ispitanika je izjavilo da kao lozinku koristi imena svoje dece, dok devet posto njih koristi devojačko prezime svoje majke.

Predstavnici kompanije CPP su izjavili da je 57 posto ispitanika osetilo posledice krađe njihovih lozinki. Od tog broja, u 18 posto slučajeva se radi o krađi lozinke radi kupovine preko Interneta, u 12 posto slučajeva napasnici su “počistili” bankarski račun žrtve, a u pet posto slučajeva ukrali lične poverljive podatke vlasnika lozinke.

Sara Blejni, rukovodilac CPP-ovog odeljenja za suzbijanje krađe identiteta kaže:”Niko razborit ne bi koristio isti ključ za otključavanje kućnih vrata, garaže ili automobila. Ako to imamo na umu, onda za korisnike koji se ne služe sa više lozinki kada pristupaju svojim bankarskim računima ili drugim nalozima, u najmanju ruku možemo reći da su neoprezni”. (G.B.)

izvor: mikro.rs

Pored toga što su razvili pretraživačku tehnologiju, Sardeha i njegov tim koji se nalaze u Holandiji, napravili su i dvoslojni filtar. Kad korisnik dobije haram rejting prvog ili drugog nivoa od ukupno tri, savetuje mu se da izabere drugu ključnu reč za pretraživanje, ali će moći da nastavi pretraživanje ukoliko veruje da će pribavljeni rezultati biti čisti.

Reči kao što su pornografija i silovanje imaju rejting tri i blokiraju se. Međutim, pivo i svinjetina dobijaju rejting jedan, jer ih korisnik ne može konzumirati sa Interneta, objasnio je Sardeha.

Pretraživač je pokrenut 1. septembra i do sada je navodno imao preko 400.000 posetilaca. Njegovi promoteri razmišljaju o korišćenju reklama kao izvora prihoda za održavanje.

Muslimani su poslednjih godina postali veoma aktivni na Internetu, ali do sada nisu postojale alatke koje bi im pomogle da njihove Internetske aktivnosti budu bezbedne i odgovorne. ImHalal.com zato nastoji da stvori sigurno i čisto okruženje za muslimane koji pretražuju Web, kaže Sardeha.

Najčešće korišćeni pretraživači su u mnogim delovima sveta izloženi kritikama zato što prikazuju sadržaje koji su uvredljivi za lokalnu kulturu, ili su u suprotnosti s lokalnim zakonima. U Izraelu je, na primer, iz tih razloga za ortodoksne Jevreje razvijena i u junu puštena u rad košer verzija Googlea nazvana Koogle. (M.V.)

Izvor: Mikro.rs

Prema nedavnim istraživanjima IDC-a, tržište se smanjilo za 5,8 odsto u lokalnoj valuti u odnosu na prethodnu godinu. Potrošnja na IT tržištu Crne Gore bila je podstaknuta kontinuiranim ulaganjima u telekomunikacije, finansije i državni sektor. Tržište IT-a je, takođe, održano povećanjem prihoda domaćinstva i podstaknuto rastom realnih zarada i kredita za domaćinstva u 2008. Nekoliko stranih investicija je pokrenulo projekte u sektoru IT u Crnoj Gori.

Analitičari IDC-a procjenjuju da će globalna ekonomska kriza u velikoj meri utecati na ekonomiju Crne Gore, zbog čega će IT tržište do kraja godine biti smanjeno za najmanje 8,7 odsto, ali se već naredne godine očekuje porast od 5,9 odsto.

IDC očekuje da će IT tržište Crne Gore rasti po prosečnoj stopi (CAGR) od 5,4 odsto do 2013. godine i da će tada dostići vrednost od 103,33 miliona dolara.

Studija pod nazivom „Montenegro IT Market 2009-2013 Forecast and 2008 Vendor Shares“ predstavlja IT tržište u Crnoj Gori i prognozu ukupne potrošnje tog sektora po tehnologijama do 2013 godine.