Tekstovi

Stefan Heminger, inženjer mreža otvorenog koda (open source) za brend Vyatta i Linux doprinosilac, otkrio je da je mrežni drajver u Majkrosoftovom Hyper-V koristi komponente otvorenog koda koje su licencirane pod GPL. Ove komponente su statično povezane sa delovima koji su zatvorenog koda, što je direktno kršenje licence.

Heminger je kontaktirao šefa Linux Driver Project-a, Grega Kroah-Hartmana, koji radi za kompaniju Novell, koja je poznata kao usko povezana sa Majkrosoftom. Iako je želeo veliku medijsku pažnju, on sumnja da če Greg postaviti prave ljude da slučaj istraže, što je izjavio na svom blogu.

Kada je donacija tj. otvaranje koda objavljeno u ponedeljak, ni Majkrosoft ni Kroah-Hartman nisu govorili o prekršaju licence. Da bi potvrdio priču, blogger Meri-Džo Foli je kontaktirao Kroah-Hartmana koji mu je celu priču potvrdio uz opasku da je Heminger neusumnjivo upravu: kod je prekršaj licence.

Stručnjaci i Microsoft bloggeri kažu da je ovo velika neprijatnost za Microsoft.

„Očekuje se pad IT potrošnje u Srbiji u periodu 2009-2010 a zatim ponovni rast od 2011 godine. Pad potrošnje treba iskoristi za reorganizaciju uloge IT-a unutar kompanije, pretvarajući njegovu ulogu od poslovnih usluga ka transformaciji poslova, time nudeći niz novih poslovnih prilika. “ kaže Atila Madai, Country Manager, IDC Adriatics. „Prosečna stopa rasta, međutim, zavisiće od sposobnosti dobavljača da se izbore sa ekonomskom krizom sa kojom se država suočila“.

IT potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji je dostigla $121 u 2008 godini, što je 11,6% od proseka potrošnje po glavi stanovnika u EU27 (914 $) – iza Slovenije ($ 494) i Hrvatske ($ 299), a ispred susedne Rumunije ($ 116). Ipak, Srbija je uzela 23,0% ukupne IT potrošnje osam zemalja Jadranskog regiona i bila je ispod prosečne IT potrošnje po glavi stanovnika u regionu od $ 145 u 2008.

IT oprema je činila 72,6% od ukupne vrednosti IT tržišta u Srbiji u 2008. IT usluge su se rangirale kao druge sa 16,7%, dok je sofver uzeo preostalih 10,7%.

IDC očekuje da će se IT potrošnja u Srbiji uvećavati sa prosečnim godišnjim rastom od 11,6% u narednih pet godina, te da će u 2013 godini ta vrednost premašiti 1,54 milijarde dolara.

„Globalna finansijska kriza će negativno uticati na IT tržište Srbije. IDC očekuje da će 1,37 milijardi dolara – iznos koji je veći od tipične godišnje vrednosti srpskog IT tržišta – biti izgubljeno u periodu između 2009 i 2012 godine kao rezultat krize.“ rekao je, Madai. „Veći projekti planirani za 2009. će biti stavljeni na čekanje do druge polovine 2010 godine. Novi projekti u 2009 će se pojaviti samo ako imaju razumni povraćaj uloženih investicija ( ROI ) u kratkom periodu.“

Studija „Serbia IT Market 2009-2013 Forecast and 2008 Vendor Shares“ (IDC#ESK11R9) predstavlja IT tržište u Srbiji i prognozu ukupne IT potrošnje po tehnologijama do 2013 godine. Studija sadrži veličinu tržišta, udeo dobavljača na tržištu, rast i projekcije za hardver i softver, kao i za pružanje IT usluga.

Na sajtu National Geographic možete videti fotografije potpuno identičnih zlatnih Labradora koji su prošli višemesečnu obuku za otkrivanje droge. Oni su potomci, tj klonovi, psa koji je nekada bio u istoj službi.

Povod za kloniranje je dobar genetski materijal psa koji je bio veoma uspešan u njušenju opojnih supstanci, a pokazalo se da „iver ne pada daleko od klade“, svih sedam njegovih potomaka prošlo je test otkrivanja droge, što je uspeh s obzirom na činjenicu da samo 10 do 15% ostalih pasa prođe ovaj test.

Kloniranje je izveo naučni tim koji je pre četiri godine prvi u svetu uspešno obavio prvo kloniranje psa, koji se nada da će se ovaj posao isplatiti, iako kloniranje svakog pojedinačno košta od 100 000 do 150 000 dolara.

Predstavljajući svoj radni manifest za novi petogodišnji mandat, Redingova je u svom govoru rekla da deli frustracije Internet kompanija, uključujući Google, koje žele da ponude interesantne poslovne modele na polju mrežnog izdavaštva, „ali to ne mogu da urade zbog rascepkanog regulatornog sistema u Evropi“.

Ona je odbacila postojeći pravni okvir koji se odnosi na preuzimanje sadržaja, kao što su muzika i filmovi, sa Interneta i tvrdi da on korisnike primorava da postanu pirati i pozvala na usvajanje „jednostavnih, za korisnike prijateljskih“ pravila za pristupanje digitalnom sadržaju na jedinstvenom evropskom tržištu.

Oko 60 procenata ispitanika starih između 16 i 24 godine priznalo je da je ilegalno preuzimalo sadržaj sa Weba, rekla je Redingova predstavljajući rezultate istraživanja Evropske komisije. Piraterija se sve više smatra „seksi“ među, kako ih je Redongova nazvala, mladim „digitalnim domorocima“.

„Da li na tržištu postoji zaista dovoljno atraktivnih legalnih ponuda? Da li naš postojeći pravni sistem za zaštitu intelektualne sredine zaista opravdava očekivanja Internet generacije? Jesmo li razmotrili sve alternative represiji? Jesmo li ovaj problem proučili iz perspektive jednog 16-godišnjaka? Ili samo iz perspektive profesora prava koji su odrasli u Gutenbergovom dobu“, zapitala se Redingova.

„Sve veća piraterija na Internetu je glas nepoverenja u postojeće poslovne modele i pravna rešenja. To bi trebalo da bude znak za uzbunu koji će probuditi one koji donose zakone“, rekla je ona na konferenciji Lisabonskog saveta.

Pored pronalaženja boljih rešenja za zaštitu od kopiranja na Mreži, Redingova želi da stvori evropski javni registar knjiga koje se više ne štampaju ili čiji se autori ne mogu identifikovati. „Više od 90 procenata knjiga u evropskim nacionalnim bibliotekama više nije komercijalno dostupno, jer se ne doštampavaju ili su ‘siročići'“, navela je Redingova i dodala da bi jedan takav registar „stimulisao privatno investiranje u digitalizaciju uz pristojnu i prihvatljivu naknadu autorima čija će se dela naći u digitalnom svetu“.

U kompaniji Google su, naravno, pozdravili izlaganje evropskog komesara. „Projekti digitalizacije knjiga šalju snažne signale da autori, izdavači, biblioteke i tehnološke kompanije mogu zajedno da rade kako bi u život vratili ‘izgubljene’ knjige“, rekao je Santjago de la Mora, Googleov direktor za Evropsko partnerstvo u oblasti izdavaštva. Stvaranje registra je „važno“, dodao je on i zaključio: „Mi želimo da odigramo našu ulogu“.

Najveći deo govora Vivijan Reding je posvetila tome kako informatičke i komunikacione tehnologije mogu da podignu Evropu iz najveće svetske ekonomske krize još od tridesetih godina prošlog veka. Pored ideje o podsticanju stvaranja digitalnog sadržaja, ona je ponovila poziv za što brže usvajanje niza zakona, poznatih pod nazivom telekomunikacioni paket, koje je proletos bilo blokirano zbog neslaganja oko prava korisnika Interneta.

Telekomunikacioni paket pokriva sve – od raspodele radio frekvencija preko osnivanja regulatornog tela na nivou Evrope do zaštite privatnosti korisnika na Mreži. Osnovni cilj tih zakona je osnivanje jednog telekomunikacionog tržišta za sve zemlje članice EU. „Stručnjaci takođe procenjuju da trenutno postojeća regulatorna fragmentacija u sektoru telekomunikacija košta evropske kompanije 20 milijardi evra godišnje – što je činilac, koji u svetlu vladajuće krize, moramo što pre eliminisati efikasnom primenom reformi i novih pravila“, rekla je Redingova. (M.Đ.)

Izvor: Mikro.rs

Do kraja 2009. godine DisplaySearch veruje da će netbook-ovi zauzeti 26% tržišta prenosivih računara u latinskoj Americi i 22% u Evropi, na Bliskom istoku i Africi. Niži prodor se očekuje u Azijsko-pacifičkom regionu, Severnoj Americi i Kini. Skoro svaka kompanija sa „velikim imenom“ već ima bar jedan netbook model u ponudi, dok se Apple za sada drži po strani. Očekuje se da rast prodaje bude veliki u narednih nekoliko godina.

Operativni sistem Chrome moći će da se koristi na računarima zasnovanim na arhitekturi x86, koju koriste Intel i AMD, i arhitekturi Arm. Prototipovi Internet računara čija je osnova arhitektura Arm prvi su se put pojavili prošlog meseca na sajmu Computex na Tajvanu, a Googleova podrška toj arhitekturi bi trebalo da predstavlja „jak vetar u leđa“. Microsoftov operativni sistem Windows ne može da radi sa čipovima Arm, pa su proizvođači govorili o korišćenju Linuxa ili Googleovog operativnog sistema Android. Nije jasno u ovom trenutku koliko će dva operativna sistema imati zajedničkog programskog koda, ali u Googleu ističu da su namenjeni vrlo različitim uređajima.

„Operativni sistem Google Chrome je novi projekat, potpuno odvojen od Androida. Android je razvijen od nule da bi se koristio na brojnim uređajima, od mobilnih telefona preko lokalnih TV pretvarača do Internet računara. Operativni sistem Chrome se projektuje za korisnike koji najveći deo svog vremena provode na Webu“, piše u Googleovom mrežnom dnevniku.

Iako u Googleu ovim potezom pre svega ciljaju na segment tržišta na kojem su Internet računari, veoma lako bi mogao da se pretvori u takmičenje sa Microsoftom i Appleom u areni većih, Internet-centričnih mašina.

Operativni sistem Chrome „se projektuje da pokreće uređaje od malih Internet računara do kompletnih stonih sistema“, tvrde u Googleu. (M.Đ.) Mikro.rs

Tehnološki, Andresen će se držati okvira koga najbolje poznaje. „U obzir uopšte nećemo uzimati proizvode koje ne razumemo“, izjavio je on. Dakle, neće biti ulaganja u „čiste“ tehnologije, energetske kompanije, biotehnologiju, prirodne nauke, automobilske kompanije ili svemirske letelice i tehnologiju. Na sredstva iz ovog fonda moći će da računaju kompanije koje se bave Internetom, računarstvom „u oblaku“ i Web infrastrukturom. Sedište fonda Andreessen Horowitz će biti u Palo Altu u Kaliforniji i „skoro da ni cent neće uložiti“ izvan Silicijumske doline.

Firma će investirati u, kako ih Andresen naziva, „tehničke osnivače“, preduzetnike koji se ne libe da zasuku rukave i isprljaju ruke dok projektuju i razvijaju proizvode, a ne u poslovne manipulante koji za realizaciju i primenu svojih vizija i ideja unajmljuju programere i projektante. „Dopada nam se kada osnivači žele da budu i glavni izvršni rukovodioci“, izjavio je Andresen.

Fond još nije počeo sa investiranjem, ali privatno Andresen ima takvo iskustvo. Svoj novac je uložio u Twitter, LinkedIn, Aliph, Digg i Delicious. (M.Đ.)

Izvor: Mikro.rs