Konzumiranje vrućeg čaja može izazvati rak grla, objavili su iranski istraživači i preporučili da se vruća pića ohlade pre uzimanja.
Konzumiranje čaja čija je temperatura veća od 70 stepeni povećava rizik od raka grla za osam puta više nego konzumiranje čaja temperature ispod 65 stepeni. Nije poznato na koji način vreli čaj izaziva rak, a jedna od pretpostavki je da uzastopno termalno povređivanje grla podstiče razvoj tumora.
U osmom po redu Globalnom izveštaju o informacionoj tehnologiji Svetskog ekonomskog foruma (WEF), Srbija je na 84 mestu od ukupno 134 zemlje.
Istraživanje ICT konkurentnosti pokazuje koliko se pojedina zemlja oslanja na informatičku i komunikacionu tehnologiju (ICT) u podsticanju ekonomskog rasta. Indeks mrežne spremnosti na kojem se temelji istraživanje obuhvata tri dimenzije: opštee poslovno, regulativno i infrastrukturno okruženje za ICT, zatim spremnost pojedinaca, poslovnog sektora i vlade za jače korišćenje ICT-a kao i stvarno korišćenje najmodernijih informaciono-komunikacionih tehnologija.
Prema rezultatima istraživanja, najkonkurentnija ICT zemlja na svetu i ove je godine Danska, sledi Švedska, na trećem mestu je SAD, a slede Singapur iŠvajcarska. Najveće iznenađenje je skok Kine za 11. mesta na 46. mesto. Od zemalja u regionu najbolje je rangirana Slovenija koja je na 31. mestu, Hrvatska na 48 mestu, Crna Gora na 71. mestu, Makedonija je na 79. mestu, a Bosna i Hercegovina na 106. poziciji.
NASA i Microsoft najavili su plan ove dve firme kojim će objaviti slike svemira dostupne preko interneta, pod tzv. Space Act sporazumom.
Ovim projektom NASA i Microsoft zajedno razvijaju tehnologiju i infrastrukturu potrebnu za prikazivanje najzanimljivijeg sadržaja u vlasništvu NASA-e. U kolekciji se nalazi i veliki broj fotografija i podataka Meseca i planete Mars.
Fotografije i podaci biće ponuđeni putem aplikacije Microsoft’s World Wide Telescope.
U sporazumu je predviđen ogromna količina podataka koje NASA treba da ustupi, a količinski to je preko 20.000 DVD-ova ili preko 100 terabajta podataka..
Više informacija na sajtu: Microsoft’s World Wide Telescope
U Evropi je počeo sa radom novi sistem kontrole letenja koji će, uz povećanje bezbednosti, udvostručiti broj letova, skratiti dužinu putovanja i uštedeti gorivo.
Očekuje se ušteda goriva u vrednosti od 4 milijarde evra godišnje.
Ovaj sistem eliminiše nužnost da se avioni kreću „vazdušnim putevima“, odnosno iznad navigacionih radio-uređaja na zemlji, već će kontrolori avione pratiti uz pomoć GPS-a. Ostim toga, uvodi se tehnika kontinualnog sletanja, umesto dosadašnje „po stepenicama“. I ovo nam donosi uštedu novca.
Stručnjaci procenjuju da će broj letova u Evropi 2030. godine biti udvostručen na 20,4 miliona godišnje.
Prošle nedelje Google je unapredio svoj e-mail servis sa nekoliko opcija od kojih će jedna posebno odgovarati nesigurnim korisnicima. Naime, reč je o opciji „poništi slanje poruke“.
Dakle, ako ste poslali mail i u trenutku shvatili da možete još nešto da dodate, imate nekoliko sekundi da oborite slanje (Undo send). Ovu opciju možete aktivirati pomoću Settings/Labs.
Japanci će uskoro na modnim revijama svetu predstaviti robota koji hoda, govori i ima lice žene.
Model HRP-4C prodavaće se za 200 000 dolara. On se kreće pomoću 30 motora u telu, a 8 motora u glavi omogućava mu imitiranje ljudskih reakcija i osećanja. Iako je promocija već održana, modna industrija nije pokazala veliko oduševljenje.
Nintendo je svoju konzolu Wii u februaru prodao u 753.000 primeraka. Ovo je porast prodaje u odnosu na januar ove godine za 70.000 jedinica.
U odnosu na februar prošle godine, Nintendu je porasla prodaja za 74%. Nintendo je do danas prodao 19 miliona konzola na američkom tržištu.
Opšte gledajući, s obzirom na stanje američke ekonomije, tržište igara skočilo je za 10%.
Tim italijanskih stručnjaka sa Univerziteta u Veroni smatra da se pomoću genetski modifikovanog duvana može sprečiti razvoj insulinski zavisnog dijabetesa (Melitus).
S obzirom na to da je dijabetes autoimuna bolest, a duvan lako može genetski da se transformiše, postoji mogućnost da se konzumiranjem specijalne vrste duvana uz dekarboksilazu glutaminske kiseline, spreči pojavljivanje dijabetesa tipa 1.
Posle godinu dana od pojavljivanja prve beta verzije, kompanija Microsoft je objavila Internet Explorer u verziji osam.
Kompanija je stavila akcenat na bezbednost i brzinu, kao i poštovanje web standarda. Nova verzija engine-a Trident pretpela je mnoštvo izmena, ali web developeri mogu u html meta tag uneti određeni kod i stranica će se prikazati kao npr. u Internet Exploreru 7.
Podestimo, kod nas je još uvek u širokoj upotrebi odavno prevaziđen i tehnološki zaostao Internet Explorer 6, koji je svojevremeno, a i još uvek, kod onih koji ga koriste, pojam neisigurnog pretraživača. Magazin Biznis i Finansije pozivaju sve da skinu novu verziju Internet Explorera 8, ili da koriste neki od popularnih browsera kao što su Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera ili Apple Safari.
Microsoft Internet Explorer 8 možete preuzeti sa ovog linka.
Funkcionalna hrana je ona hrana čijom se dužom konzumacijom može uticati preventivno ili terapeutski na različite aspekte zdravlja ljudi. Ona može biti konvencionalna sa bioaktivnim komponentama ili „ojačana“ tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti. Hipokrit je pre više od dve hiljade godina dao jednostavno objašnjenje – neka tvoja hrana bude tvoj lek i neka tvoj lek bude tvoja hrana.
Termin funkcionalna hrana javlja se prvi put osamdesetih godina prošlog veka u Japanu i definiše je kao alternativu medikamentima. I na srpskom tržištu ima proizvoda koji mogu poneti ovu oznaku. Uglavnom dolaze iz uvoza ali ima i domaćih proizvoda. Firma „Nutrilans“ plasirala je na tržište funkcionalni obrok „Nutrilans“, koji je mešavina prirodnih dijetalnih biljnih vlakana i obogaćen Omega – 3 masnim kiselinama. Autor recepture je Zoran Roksandić, stručnjak prehrambene tehnologije sa magistarskom diplomom i nutricionista. „Po strukturi, funkcionalna hrana su dijetalna biljna vlakna od voća, povrća i leguminoza (soja, grašak, boranija…). Njihova sjajna osobina je da apsorbuju teške metale iz organizma i utiču na detoksikaciju digestivnog trakta. Biljna vlakna takođe utiču i na osećaj sitosti jer apsorbuju dosta tečnosti. Uloga Omega – 3 masnih kiselina je nemerljiva kod preventive koronarnih bolesti i kancera“, kaže Roksandić.
Zoran Roksanić je žestok protivnik industrijske hrane. On je devet godine radio u stranoj firmi iz oblasti hemijske industrije koja prodaje sirovine za prehrambenu i farmaceutsku industriju, vitamine za humanu primenu itd. „Kad uđete u taj sistem, kao da ste otvorili Pandorinu kutiju. Industrijska hrana je prepuna aditiva i hemikalija. Pod izgovorom da se hrana obogaćuje, dodaju se veštački zaslađivači, boje i arome. Za mnoge je dokazano da su ili alergeni ili kancerogeni. Primera radi, šlag pena poznatog nemačkog proizvođača ima u sebi veštački zaslađivač aspartan za koji je klinički dokazano, da izaziva kancer na mozgu i Alchajmerovu bolest. Gazirana pića strane proizvodnje bez šećera, sadrže najgore veštačke zaslađivače. U pojedinim saveznim američkim državama zabranili su u školama prodaju gaziranih pića, koja su inače njihov simbol, a kod nas ta pića dobijaju nagradu kao vrhunski brend na sajmu brendova,“ kaže Roksandić. Na domaćem tržištu prodaju se i začini koji sadrže 18 odsto monosodium glutamata. To je so glutaminske kiseline koja je kancerogena. Upotreba takvog začina ne utiče na zdravlje ljudi za nedelju-dve dana, nego za godinu dana (u literaturi poznato kao “kumulativni otrov”). Spisak ovakvih primera koje Roksandić nabraja je dugačak. On kaže da je zato želeo da „komponuje“ hranu bez industrijskih primesa koja će biti „surogat zdravlja i preventive u samo dve supene kašike dnevno.“
Istraživanjem i proizvodnjom funkcionalne hrane Roksandić se bavi više od jedne decenije. Po njegovoj recepturi napravljene su prve kobasice obogaćene dijetalnim biljnim vlaknima, kao i dijetetski proizvod „BioBalans“. Prodao je licencu za ovaj preparat i posle dve godine napravio novi – „Nutrilans“. Prema ispitivanjima koja su rađena na Institutu za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, na našem tržištu „Nutrilans“ predstavlja najbogatiji prirodni izvor Omega – 3 masnih kiselina (sa preko 7%) i dijetalnih biljnih vlakana (sa preko 55%). Zaštićeni patent Roksandić je ustupio firmi “Nutrilans” u kojoj je jedan od trojice suvlasnika, direktor proizvodnje i razvoja. Drugi suvlasnici su lekari. „Oni su hirurzi i bave se svojim poslom ali su uložili novac u ovaj projekat jer veruju da je potencijal tržišta funkcionalne hrane veliki. Ja sam u osnivanje firme uložio novac od prodaje stana i sa suprugom i dvoje dece otišao u podstanare. Supruga i ja smo ubeđeni da će nam se ta investicija brzo vratiti. Za mene je funkcionalna hrana i opsesija i profesija i tema budućeg doktorata.“
Iako se „Nutrilans“ skromno reklamira u novinama i na elektronskim medijima, prodaja stalno raste. Roksandić kaže da je najbolja reklama zadovoljan konzument. Pacijenti sa zdravstvenim tegobama rade laboratorijske analize pre i posle upotrebe funkcionalne hrane. One su pokazale da se sa dva funkcionalna obroka dnevno pojedine zdravstvene tegobe (povišena telesna težina, trigliceridi, holesterol…) mogu rešiti za mesec i po dana, bez upotrebe medikamenata. „Nutrilans“ je predklinički testiran, između ostalog i u Domu zdravlja „Stari grad“. Po preporuci njihovih dijetetičara i nutricionista, do sada je plasirano preko 13.000 kutija ovog preparata. „Znači, ne ubeđujem ja ljude kako je moja hrana dobra. Ne smete da se šalite sa tuđim zdravljem ni da tvrdite ono iza čega ne stojite jer to onda vodi u nadrilekarstvo i šarlatanstvo. Zadovoljan pacijent preporučiće prijateljima moj proizvod i tako se širi krug potencijalnih kupaca. Nažalost, još nemamo veliki budžet za marketing“, kaže Roksandić.
Šta jedemo„Industrijska viršla ima do 47 odsto MOM-a (mehanički odtkoštano meso). Melju se kosti, papci, grkljani i od toga pravi emulzija koja se ubacuje u kobasice, salame i viršle. To rade i u domaćim i u stranim mesnim industrijama. Viršlu koja u prodavnici košta 200 dinara ne bih dao ni kućnom ljubimcu da jede. Ako jedna firma napravi viršlu koja košta 200 dinara, gazda druge naloži tehnologu da napravu konkurentnu viršlu koja će biti jeftinija. Kilogram dobrog mesa od koga se pravi viršla košta preko 350 dinara, kako onda može da se prodaje po ceni od 200? Može, jer u njoj ima samo 20 odsto mesa. A samo dečijim vrtićima se dnevno isporuče dve i po tone takvih viršli. U Beogradu se konzumira sedam tona dnevno pizza šunke. Ona se pravi tako što se na 100 kg. mesa doda 90 litara vode. U tu smesu se ubacuju hemikalije i aditivi koji imaju zadatak da apsorbuju toliku vodu i da je “vežu”. U kobasice i meso za roštilj se dodaje soja čiji je učinak katastrofalan po zdravlje posle termičkog postupka od 80 stepeni”. U pekarskoj industriji su proizvođači nesrećni što mogu na 100 kg. brašna da dodaju samo 47 lit. vode. Crni hleb se pravi od belog brašna T 400 i T 500 i boji socom od kafe ili fermentisanim pirinčem. To je beli hleb koji „glumi“ crni. Kod nas opada standard i ljudi kupuju najjeftiniju hranu koja je i najštetnija po zdravlje. Deca sa 16 godina već imaju povišen holesterol i trigliceride od brze hrane i gaziranih pića. Društvo dobija bolesne ljude i onda troši ogromna sredstva na njihovo lečenje. To je začaran krug a ministarstva peru ruke od toga, to nije njihov problem.“ |
U firmi „Nutrilans“ planiraju investicije u sopstvenu fabričku halu. Uslužnu proizvodnju za njih radi fabrika u Titelu. Sada im kreće i prvi izvoz preko interneta. Planiraju i da pokrenu informativnu i edukativnu kampanju koja će promovisati funkcionalnu hranu. U svetu su sve brojnija istraživanja o uticaju ishrane na naše zdravlje. Pokret za promociju zdrave hrane jača i u Srbiji. Roksandić kaže da sve više edukovanih potrošača „beži“ od hrane u kojoj ima aditiva i hemikalija. „Polako se menja i svest pacijenata koji nisu više spremni da bespogovorno slušaju lekare. Ako neko ima visok nivo šećera u krvi (preko 20 npr.), ne mora odmah da mu se daje insulin. Hajde da probamo dijetalnim režimom ishrane da skinemo šećer do neke prihvatljive granice. Međutim, nekim lekarima je najlakše da daju insulin jer ne žele time da se bave.“
Gordana Milojković
broj 53, mart 2009.