Tekstovi

Virtuelna berza Volks Banke proradila je po drugi put 11-og novembra prošle godine. Svi koji su se prijavili (a ima nas oko hiljadu!!) dobili su priliku da ulože po sto hiljada virtuelnih evra u akcije na beogradskoj, njujorškoj i evropskim berzama. Da li može da se zaradi na akcijama u jeku ekonomske krize? Može, itekako – lekcije naučene tokom igranja virtuelne berzanske igre pamte se za ceo život.

Zašto ne kupih akcije?

Nekoliko puta sam poželela da ispevam tužnu folk pesmu o izgubljenoj šansi, gledajući kako se vrednost mog portfolija ruši dok se neki srećnik uzdiže sa dna liste uspeha i zaposeda vrh. Kako je znao koje akcije da kupi? Provodi li više vremena pregledajući kojekakve Buissines News, ili je jednostavno pomalo vidovit? Ima li dobar njuh za pravi posao, ili je samo ćorava koka koja je ubola zrno? Koliko zaista čovek može da se rukovodi onom izrekom ’kupi jeftino, prodaj skupo’ u doba ekonomske krize kada se, bojim se, pojam jeftinog izvitoperio do neprepoznatljivosti? Nekoliko puta mi se desilo da gledam ponuđene akcije i razmišljam… sigurno postoji razlog zbog koga vrednost Microsoft-a opada iako sve druge akcije rastu (npr. u februaru, dan pred obraćanje Baraka Obame kongresu povodom budžeta). Da li je trebalo kupiti Microsoft u tom momentu? Tačan odgovor je NE! Nastavile su da padaju. Šta je trebalo kupiti-CITIGROUP! Akciju koja svog vlasnika automatski dovede u predinfarktno stanje i koja je za jedan dan porasla za 25 odsto a već sutradan pala za maltene isto toliko. Gde je tu logika? Da li su berze prestale da pokazuju tržišnu vrednost akcija i sada bukvalno odslikavaju isključivo nade i strepnje berzanskih igrača?

Zašto ne prodah akcije?

Za razliku od prethodno opisane situacije, ovde bar možeš sebe da ohrabriš. ’Sada sam na dnu’ , kažeš sebi, ’ali se sećam da sam bio i na vrhu’. PA ZAŠTO NISI PRODAO KADA SI BIO NA VRHU?!? Moja priča ide ovako: na samom početku igre sam izgubila dve hiljade od onih početnih sto hiljada evra i rešila sam da nekako nadoknadim taj minus. Serijom srećnih ulaganja, uključujući i ona u General Motors, Fortis, Verizon Communications i Nokia, sredinom januara uspela sam da zaradim 14 hiljada evra na dobijenih sto hiljada. Virtuelni ili ne, ja sam ih zavolela kao da su mi već u novčaniku i bila sam ponosna na svoj lepi portfolio. Eh…da sam tada rasprodala sve što sam imala, danas bi se šepurila među prvih 10 na top listi Volksstreet berzanske igre. Zašto nisam prodala? Zbog sujete. Vidite, sa 14 hiljada u plusu, ja sam u tom trenutku bila tek negde na 256-om mestu top liste. Moj zaključak je bio- lepo sam zaradila i napravila neke pametne poteze, sada je došlo vreme da se uguram među prave igrače i zaradim ozbiljnije novce. Treba hrabro investirati veliku sumu (oko 25 hiljada evra) u jednu hartiju za koju jednostavno znaš da će se pokazati kao sjajan izbor. Amateru je bio potreban uzor.

Vorene Bafete, čuj moj plač

Kada sam pregledala gomilu internet stranica sa savetima za dobro ulaganje, pronašla sam jedan interesantan tekst na Wall Street Jounal Online. Bio je posvećen American Express-u, i u njemu je stajalo da AE nema ’mnogo’ toksične imovine niti je u riziku od preuzimanja zbog nesolventnosti itd. Štaviše, autor čije ime neću pominjati ocenio je da postoji nada da će AE-su pomoći, ukoliko situacija to bude zahtevala, jedan od najpoznatijih investitora u istoriji-VOREN BAFET, koji u sopstvenom portfoliju ima 3 ili 5 odsto akcija AE. Znate li koliko mi je trebalo da kupim paket akcija AE po ceni od nešto više od 21-og dolara po komadu? Pet minuta. Bafet. Legenda. Kada sam par dana kasnije (i dolar i po niže u vrednosti akcije AE) svoj plan o velikoj zaradi na American Express-u obrazložila svom drugu Filipu, on je (zlobno) nabrojao nekoliko stvari koje su meni i Bafetu zajedničke. Oboje stanujemo u svom domu iz detinjstva. Oboje nismo eksponirani u javnosti. Njegova imovina vredi onoliko milijardi dolara koliko je meni godina, itd. I oboje imamo akcije American Express. Nedelju dana kasnije postalo je jasno da sam ja izgubila mnooogo para (4 i po dolara po akciji, a kupila sam gotovo hiljadu i po komada) a Bafet je, sledeći verovatno devizu po kojoj je ušao u legendu (’kupi i drži deceniju ili dve’), rešio da sačeka da dođu bolji dani za AE. Ubrzo sam naišla na još bolji tekst – THE PAIN OF CHASING WARREN BUFFETT. Guglujte i plačite samnom.

Zašto jedva čekam volksstreet 3?

Zato što sada znam kako se igra. Verujem svom osećaju. Ne treba mi uzor. Ne treba mi pomoć. Kunem se, neću pročitati ni jednu jedinu vest o poslovanju bilo koje firme. Sujetu više ne posedujem. Bafetu sam nacrtala brkove. Zapamtila sam koje akcije su imale najbolje performanse. To je sada moja mantra. Bambi Banat. Fortis. Intel. Dajte mi virtuelnih sto hiljada evra i znam da ću pobediti.

Volksstreet9

B&F broj 53, mart 2009.

Razvijene zemlje sveta i EU zvanično su objavile recesiju i revidirane prognoze za ovu godinu, dok zvanicnici u bivšim ju-republikama uglavnom o posledicama globalne ekonomske krize još pričaju sporadično i izbegavaju reč recesija. Region će kao i ostatak Evrope u 2009. osetiti nedostatak i smanjeni dotok direktnih stranih investicija, manje narudžbina, teži plasman na ino-tržištima svojih roba i sporije punjenje državne kase.

Češka privredna komora upozorila je i da Češka klizi u recesiju. Preduzeća praktično ne proizvode jer nemaju narudžbine a u zemlju je prošle godine došlo za četvrtinu manje stranih ulaganja nego prethodne 2007. godine. Češka industrija koja je zabeležila prema podacima za novembar pad od 17,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, za šta je najveći krivac pad prozivodnje saobraćajnih vozila za 30 odsto, ne može da računa ni na ranijih godina uobičajena visoka strana ulaganja. Posredstvom svoje agencije za podršku stranim ulaganjima ČehInvest, Češka je prošle godine privukla više projekata, 213 u odnosu na 201 prethodne godine, ali zato u vrednosti od svega 30 milijardi kruna (1,1 milijarde evra) dok je u 2007. u zemlji stigla 41 milijarda kruna stranih ulaganja. Direktorka ČehInvesta Aleksandra Rudišarova kazala je da je Češka zbog krize izgubila i dve velike investicije u automobilsku industriju. Privredna komora zato predlaže vladi da se ne snižavaju kamatne stope, banke da ne otežavaju finansiranje preduzeća, da se nastavi dalje smanjenje poreskog opterećenja preduzeća a sindikati da prestanu da vrše pritisak na povećanje plata. Komora je takođe apelovala na vladu da češki poludržavni elektro-energetski gigant ČEZ ne poskupljuje neprestano električnu energiju, pošto skupa struja, sada kada je precenjena češka kruna konačno počela da slabi, predstavlja glavno opterećenje za privredu.

Mađarska: Revizija

Kada je reč o Mađarskoj, ona će zbog produbljivanja recesije revidirati budžet i povećati planirani deficit za ovu godinu. Gotovo je sigurno da se neće ostvariti privredni rast od 2,6 odsto zbog posledica globalne ekonomske krize pa će time biti ugroženo i punjenje budžeta, što će zemlju gurnuti u najgoru recesiju u poslednjih 15 godina. Mađarska Vlada mogla bi se odlučiti na povećanje poreza i smanjenje rashoda kako bi nadoknadila pad bužetskih prihoda zbog smanjenja ekonomskih aktivnosti. Vlada je, prema rečima ministra privrede Gordona Bajnaija, čvrsta u odluci da budžetski deficit bude u skladu sa smernicama Evropske unije, odnosno ispod nivoa od 3 odsto BDP-a. On dodaje da se radi na strukturnim reformama koje će drzati budžetski deficit pod kontrolom. Nove mere vlade mogle bi se ocekivati već ovih dana a premijer će, kako navode mediji, pozvati političke stranke na jedinstvo kako bi se sprovele mere za ublažavanje posledica krize. Mađarska je u oktobru prošle godine osigurala 20 milijardi evra hitnog kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske unije i Svetske banke, a zauzvrat je obećala da će ubrzati smanjenje budžetskog deficita i da će smanjiti zavisnost od izvora finansiranja iz inostranstva.

Poljska: Rast nezaposlenosti

U Poljskoj bi zbog globalne krize moglo da izgubi posao čak 400.000 ljudi tokom ove godine, a stopa nezaposlenost bi sa sadašnjih devet porasla na 13 odsto, procenjuju poljski ekonomisti. Prema najnovijim podacima Glavnog ureda za statistiku, poljska preduzeća najavila su za početak ove godine otpuštanje oko 30.000 radnika, a najviše su pogođeni automobilska industrija, građevinarstvo, industrija nameštaja, tekstilna industrija i metalurgija. „Tako visoka nezaposlenost je crni scenario ali na žalost najverovatniji“, smatra ekspert poljske konfederacije privatnih poslodavaca Leviatan, Jeremi Mordaševič. Stručnjak Instituta „Adam Smit“ Andžej Sadovski veruje, međutim, da situacija neće biti tako crna, budući da se deo poljskih preduzeća sprema da kao lek za ublažavanje krize raskine stalni radni odnos sa radnicima, ali da ih ostavi na poslu kao preduzetnike. Glavni krivac za tako veliki očekivani porast nezaposlenosti u Poljskoj nije samo recesija već i masovniji povratak poljskih gastarbajtera koji gube posao u Velikoj Britaniji ili Irskoj. Poljska vlada, privrednici i stručnjaci recept da se prikoči rast nezaposlenosti vide u novim ulaganjima u infrastrukturu iz fondova EU. „Razumno ulaganje tog novca moglo bi da zaustavi rast nezaposlenosti i podstakne privrednu konjunkturu“, kazao je Mordaševič.

Milena Gačević,

broj 52, februar 2009.

U poslednja četiri meseca IT kompanije u Srbiji u proseku beleže pad profitabilnosti za 50 odsto i porast nelikvidnosti, a računari su poskupeli za oko 30%. Istovremeno, destimulativnim propisima država dodatno utiče na negativne trendove koji prete da ozbiljno ugroze IT delatnost u Srbiji.

Iako je prema podacima domaće analitičke agencije “MINECO” u poslednje četiri godine domaće tržište informatičke opreme udvostručeno i IT potrošnja porasla sa 31 evra po glavi stanovnika u 2004. na 74 evra u 2008. godini, i dalje je evidentno zaostajanje za zemljama EU gde je prošle godine za nabavku IT opreme u proseku potrošeno oko 800 evra. Nakon što je u 2007. domaće IT tržište sa rastom od 37% zabeležilo najveću stopu rasta u Evropi, u prošloj godini je sa ukupnom vrednošću od 550 miliona evra ostvarilo rast od samo 20% u odnosu na prethodnu godinu. Najkritičniji je bio četvrti kvartal 2008. kada je ostvaren rast od svega 5%, zbog pada kupovnih sposobnosti kao posledice prvih efekata finansijske krize na domaćem tržištu i porasta kursa evra. U poslednja četiri meseca IT kompanije u Srbiji u proseku beleže pad profitabilnosti za 50% i porast nelikvidnosti, a računari su poskupeli za oko 30%. U javnosti već ima naznaka da pojedina preduzeća i državni organi odustaju od planiranih kupovina računara i smanjuju sredstva za održavanje IT sistema, dok su neke domaće kompanije koje proizvode softver za strane partnere dobile zahteve da smanje ili obustave isporuke.

Navedeni trendovi prete da ozbiljno ugroze IT delatnost u Srbiji, čiji su najveći uspesi postignuti isključivo ličnim inicijativama i privatnim sredstvima, dok je država uglavnom bila kočničar sprovodeći mere poput visoke stope PDV-a, visokih carina, komplikovanih i destimulativnih procedura za uvoz i izvoz opreme, a ovih dana domaće IT kompanije suočene su i sa novim problemima, kao što je retroaktivno povećanje carina za monitore uvezene pre četiri godine, ili naplata „muzičkog dinara“ pri prometu informatičke opreme i delova.

Destimulativni propisi

Domaći IT potencijali za proizvodnju i izvoz dobrim delom su neiskorišćeni i zbog načina na koji domaći propisi definišu šta je to domaći proizvod, usled nejasnog statusa IT delatnosti kod izvoza IT usluga, korišćenja izvoznih stimulacija i slično. Sadašnji propisi i njihova interpretacija onemogućavaju da domaće IT kompanije dobiju sertifikat o poreklu robe iz Srbije. Treba imati u vidu da evropski stanadard predviđa da se sertifikat o domaćem poreklu može izdati „kada se ugrade delovi a promeni njihova namena”, te da bi ovakva interpretacija „sertifikata o poreklu robe” omogućila izvoz oko 100.000 računara iz Srbije. Usklađivanjem domaće carinske nomenklature sa onom koja se primenjuje u EU i smanjenjem carina na uvoz ICT opreme omogućile bi se pristupačnije cene za korisnike, a razvoju ove delatnosti mogu doprineti i umanjeni doprinosi, kreditiranje izvoza, povoljne kamatne stope, bonifikacije, kreditiranje domaćih kupaca IT opreme, kao i beneficirani status domaće IT delatnosti pri javnim nabavkama što je praksa u svim okolnim zemljama. Obrazovanje predstavlja osnovicu za inovacije i poslovne inicijative i zato, uprkos krizi, treba povećavati kvote za upis na fakultete za informatička zanimanja i podsticati masovne obuke korisnika IT. Mnogo se očekuje od spremnosti Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo da dinamizira razvoj e-uprave radi smanjenja troškova uprave i efikasnijeg servisiranja privrede, a stimulativni propisi i regulativa na državnom i lokalnom nivou mogu da povećaju interes za „autsorsovanje“ proizvodnje IT opreme u Srbiju. Takođe, stimulativniji propisi iz oblasti elektronske trgovine omogućili bi povećanje prometa i širenje domaćeg tržišta, ali i inostranog za neke naše proizvode i usluge.

Struka očekuje da će uočeni problemi konačno početi da se rešavaju, s obzirom da od razvoja IT delatnosti u mnogome zavisi dalji privredni i društveni napredak i uključivanje Srbije u moderno globalno tržište, a u aktuelnim uslovima krize i mogućnosti da se pametnim ulaganjima u IT infrastrukturu i rešenja ostvare preko potrebne uštede u poslovanju. U tom pogledu ohrabruje vest da je „IT Forum“ na čelu sa ministarkom za telekomunikacije i informaciono društvo Jasnom Matić, nakon analize situacije u ovoj delatnosti podržao preduzimanje navedenih i niza drugih podsticajnih mera u oblasti IT. Sa druge strane, IT analitičar agencije “MINECO” Milovan Matijević prognozira da će u ovoj godini IT tržište nastaviti da raste ali po nižoj stopi u odnosu na prethodne godine. Prema njegovim rečima, od januara do septembra 2009. IT branšu očekuje „duga niska sezona“, što bi trebalo iskoristiti za reorganizaciju preduzeća i povećavanje njihove efikasnosti, kao i za spajanja IT kompanija, odnosno ukrupnjavanje IT sektora u Srbiji.

Nikola Marković,

broj 52, februar 2009.

Vlast u BiH na svim nivoima, od države entiteta do kantona, ozbiljno je shvatila prijetnju koju globalna ekonomska kriza donosi i u BiH, pa su preduzete hitne mjere. Poslanici u entitetskim i državnom parlamentu udvostručili su svoje i plate ministara i premijera.

Za sada, povećanje plata narodnih predstavnika jedina je konkretna mjera kojom se ekonomija BiH suprotstavlja posljedicama globalne krize. Da ipak ne bude kako poslanici nisu ni čuli za globalnu krizu, te da pokažu da imaju osjećaj za štednju i trenutak u kome se svi zajedno nalazimo, riješili su ipak da skrešu neke plate i zbor je pao na direktore državnih kompanija. Tako će ubuduće maksimalna plata ovih direktora u Federaciji BiH biti 1.964 eura, odnosno maksimalno pet prosječnih plata. U praksi to znači da će stotinak direktora imati nešto manje plate nego do sada.

U međuvremenu, niko ne zna niti koliki je bio prošlogodišnji ekonomski rast BiH, a još manje koliko bi mogao iznositi u ovoj godini. Takvim procjenama bave se samo dokoni strani ekonomisti, dok domaća vlast ima puno važnijih i sudbonosnijih pitanja koja treba rješavati i čiji istorijski značaj se ni izbliza ne može porediti sa trivijalnim pitanjima poput ekonomskog rasta, spašavanja ono malo postojećih radnih mjesta, povećanja izvoza.

Poslednjih dana januara EBRD je revidirao svoju procjenu ekonomskog rasta BiH u ovoj godini, i to samo nakon dva mjeseca. U novembru su ekonomisti EBRD-a predviđali BiH ovogodišnji rast od 4,5 posto ali se sada barata sa 1,5 posto. Ovako brza revizija na naniže sigurno nije dobar znak, utoliko prije što se smatralo da su balkanske zemlje ionako na svjetskoj ekonomskoj periferiji što bi ih trebalo sačuvati od najrazornijeg dejstva globalnog finansijskog cunamija.

Sa procjenom EBRD-a slažu se i analitičari iz Economist Inteligence Unit (EIU) čija je procjena ekonomskog rasta BiH u ovoj godini takođe 1,5 posto s tim što su malo optimističniji za narednu, 2010. godinu kada očekuju da bi BiH mogla zabilježiti 2,5 posto rasta. Ipak, bez obzira na brojke u plusu, kako je EIU procjenio da je rast u BiH u prošloj godini iznosio oko 5,8 posto, onda je jasno da bh. ekonomiju u ovoj godini očekuju teški trenuci.

Optimističnih tri posto rasta

Za razliku od stranih analitičara, guverner Centralne banke BiH, Kemal Kozarić, nešto je optimističniji te vjeruje da u ovoj godini ekonomski rast BiH neće biti ispod dva posto, odnosno u slučaju optimističnog scenarija možda čak i između tri i četiri posto.

Centralna banka BiH ujedno je bila i jedina koja je nešto konkretno preduzela do sada. Kako se prvi na udaru globalne finansijske krize našao bankarski sektor iz koga su usljed panike tokom oktobra i novembra građani povukli 409 miliona eura svojih štednih uloga, CB BiH je smanjila stopu obavezne rezerve sa 18 na 14 posto čime je bankama oslobođeno 370 miliona eura. Na žalost smanjenje stope obavezne rezerve je jedini instrument koji na raspolaganju ima CB BiH, s obzirom da ona funkcioniše kao Valutno vijeće (currency board) što znači da nema štampanja novca niti kreditiranja države.

Bankari koji su nakon prvog udara krize uspjeli ostati na nogama u praksi su pooštrili uslove za plasiranje kredita čime su se na udaru prvi našli građevinari, prerađivačka industrija te mala preduzeća kojima ionako život nije bio lak.

Entitetske vlade u BiH ipak pominju krizu i načelno najavljuju da će nešto učiniti kako bi se olakšao život i preživljavanje domaćim kompanijama. Svima je jasno da je jedini efikasan lijek upošljavanje domaćih preduzeća i obezbjeđenje svježeg novca za kompanije.

Jedino čega su se konkretno do sada sjetili u FBiH je da oko 200 miliona eura, koliko javna preduzeća drže oročeno u poslovnim bankama, jer su im višak, prebace u Razvojnu banku FBiH kako bi taj novac ona mogla plasirati pod povoljnijim uslovima. Ova ideja nikako se ne sviđa direktorima javnih preduzeća a još manje bankarima. Zaključak je da se u suštini time ništa ne dobija jer se novac praktično samo prebacuje iz lijevog u desni džep, pošto je jedini efekat manje novca u poslovnim bankama za kreditiranje i preduzeća i građana.

Budžet važniji od proizvodnje

Najave velikih kapitalnih investicija strateških partnera u energetski sektor u oba bh. entiteta, što je trebalo pokrenuti investicijski ciklus i ubrizgati oko 4,9 milijardi eura, neslavno su propale zbog neznanja i nesposobnosti vlasti sa mirisom korupcije. Nakon što je farsa sa izborom strateških partnera za energetski sektor u FBiH izgleda definitivno okončana i sve vraćeno na početak, i u Republici Srpskoj ČEZ se povukao iz “posla vijeka” proširenja TE Gacko, investicije koja se procjenjivala na 1,4 milijarde eura.

U oba entiteta najavljuju da će preko razvojnih banaka obezbjediti domaćoj privredi povoljnije izvore finansiranja, mada nije baš najjasnije odakle bi se mogao naći sav taj novac. Ali to i nije bitno, barem dobro zvuči.

Republika Srpska je u nešto povoljnijem položaju jer još uvijek nije potrošen sav novac dobijen prodajom telekoma. Loša vijest je da više nema šta da se proda, osim elektroprivrede, a privlačenja velikih stranih investitora za sada i ne daje bogzna kakve rezultate.

U Federaciji BiH, Vlada je više zabrinuta kako da napuni budžet nego da pronađe način da pomogne domaćoj ekonomiji da očuva radna mjesta i svoje tržišne pozicije. Proteklu godinu FBiH je završilla sa „rupom“ u budžetu od oko 200 miliona eura a ako se po jutru dan poznaje, onda će ova godina biti još gora. Minus u budžetu je rezultat prije svega enormnih socijalnih davanja za demobilisane borce, ratne i civilne invalide i porodice poginulih. Na taj način kupovao se socijalni mir iako se znalo da novca nema dovoljno a sad je došao trenutak suočavanja sa praznom kasom i zahtjevima korisnika koji traže ono što im zakon garantuje. U takvoj situaciji u budžetu su žrtvovani i subvencije za poljoprivredu i podrška domaćoj proizvodnji, kapitalne investicije, sve zarad kupovine barem još kojeg dana socijalnog mira.

Ko preživi – pričaće

U čitavoj priču jedina utješna stvar je što BiH zaista jeste dobrim dijelom izolovana od globalnih kretanja. Zbog minimalnog izvoza globalno ekonomsko usporavanje i pad izvoza manje pogađa čitavu domaću ekonomiju jer ionako nema previše izvoznika. S druge strane, pad cijena energenata i hrane na svjetskom tržištu ide na ruku BiH pošto su ovo najznačajnije stavke u ukupnom izvozu. Uostalom, BiH godišnje zaradi duplo više od doznaka iseljenika iz inostranstva nego od izvoza. Stoga je najveća prijetnja upravo realna mogućnost da usled rasta nezaposlenosti i eskalacije kriza u SAD i zapadnoj Evropi, dijaspora jednostavno više ne bude u stanju da šalje onoliko koliko je do sada slala. Dođe li do drastičnog pada ovih doznaka, BiH se onda neće suočiti sa ekonomskom krizom već sa nečim mnogo ozbiljnijem.

Poslodavci od države očekuju da im pomogne barem kroz značajnije smanjenje doprinosa na plate, ali su male šanse da im ove želje budu uslišene. Podjednaki izgledi, dakle nikakvi, su i da država usliši vapaje izvoznika i da im konkretno finansijski pomogne da barem zadrže postojeće pozicije na inostranim tržištima.

Poslednji adut za kojim bi mogli posegnuti u FBiH je prodaja telekoma jer je to jedini način da se brzo dođe do gotovog novca. Iako se telekom prodaje samo jednom, pa bi se taj novac trebao iskoristiti u nešto pametno, s obzirom na rupe u budžetu koje se neće smanjivati, postoji realna opasnost da taj novac jednostavno završi u potrošnji, od čega dugoročno niko ne bi imao koristi.

Kao i u proteklih 13 godina, domaća ekonomija i preduzetnici su prepušteni sami sebi, da se snalaze kako znaju i umiju u uslovima najveće ekonomske krize u zadnjih nekoliko decenija. Ako ih ekonomska kriza ne ubije, na kraju će sigurno izaći jači.

Dražen Simić,

broj 52, februar 2009.

Nakon prošlogodišnjeg pravog berzanskog brodoloma koji na svojoj koži nisu osetili jedino berzanski posmatrači, ovogodišnja očekivanja ulagača, što donekle prvi mesec i pokazuje, u velikoj meri obojena su apatijom i ravnodušnošću. I dok je opasnost u vidu značajnog pada tržišta u velikoj meri iscrpljena lane, ove godine nad glavama ulagača visiće pretnja još slabije likvidnosti i postepenog odumiranja trgovine.

Uklješteno između domaćih političkih turbulencija i kasnijeg globalnog cunamija, gotovo da nije bilo dužeg perioda u protekloj godini u kojem domaće tržište kapitala nije pokazivalo znake frustriranosti i haotičnosti. Konačan učinak – tročetvrtinski gubitak, mereno indeksom najlikvidnijih akcija Belex 15, više nego nedvosmisleno odražava patnje ulagača u ovom turbulentnom periodu. Pojedini negativni trendovi iz protekle godine svakako će biti nastavljeni i u ovoj, možda i izrazitijim tempom, dok bi nadu kakvoj-takvoj pokretačkoj snazi tržišta mogli dati eventualni nagoveštaji globalnog oporavka ekonomije i izrazito niski cenovni nivoi domaćih kompanija.

Žrtve

Osim drastičnog pada najlikvidnijih hartija, glavna manifestacija velike krize na tržištu kapitala bilo je znatno smanjenje prometa koji su u pojedinim momentima podsetili na rane dane Beogradske berze kada su trgovine bile neredovne i održavane isključivo aukcijskom metodom. Odsustvo velikih inostranih portfeljnih ulagača iz inostranstva i nepostojanje njihovih domaćih pandana, osim pada vrednosti kompanija, prouzrokovalo je promete na izuzetno niskim nivoima na kojima su i ostvarene cene teško mogle poneti epitet repernih.

I dok klasično verovanje kaže da pad cena akcija nimalo ne utiče na berzanske posrednike jer oni zarađuju provizije i kada se tržište spusti, splet negativnih okolnosti upravo je najranjivijim učinio ove učesnike na domaćem tržištu. Nikad oštrija globalna kriza i brojne domaće anomalije ovdašnjeg tržišta u potpunosti su istanjile poverenje investitora čija je neaktivnost bila direktan uzrok odsustva značajnijih prihoda berzanskih posrednika. Teškoj situaciji ove grupe učesnika na tržištu doprinela je i predimenzioniranost njihovog broja i pre početka krize, te je sažimanje brokerskog tržišta bila neminovnost koju je aktuelna situacija samo ubrzala. Osipanje broja od osamdesetak brokerskih kuća svakako je trend koji će još većom žestinom biti nastavljen i u ovoj godini naročito kada se uzme u obzir prosta činjenica da nakon prvih petnaestak brokerskih kuća nijedan berzanski posrednik nema udeo veći od jednog procenta u ukupnom berzanskom kolaču.

U nezgodnoj situaciji, pored brokerskih kuća, našli su se i domaći otvoreni investicioni fondovi sa velikim izgledima da ova dijagnoza neće biti kratkog daha. Ove mlade i krhke institucije na domaćem tržištu kapitala prosto su se istopile s padom tržišta akcija te je prosečno stanje imovine po fondu na početku ove godine iznosilo tek neznatno više od milion evra. Ako ovome dodamo činjenicu da većina fondova barata portfeljima od svega par stotina hiljada evra, onda je jasnija slika bilansa kojim raspolažu ove kompanije. Premda situacija koju karakterišu veliki odlivi uloga iz investicionih fondova nije bila strana ni ostalim tržištima komparativnim našem, zakasnelost u razvoju ove vrste institucionalnih investitora kod nas bi mogla biti pogubna, s obzirom na gubitke koje trenutno ovi privredni subjekti prave.

Ovo svakako ne znači da će tekuća godina doneti iskušenja jedino brokerima ili investicionim fondovima, ali sasvim je izvesno da će predstavnicima ovih učesnika na tržištu egzistencija u velikoj meri biti ugrožena. Putu njihovog oporavka verovatno neće doprineti država kako odsustvom podsticija za razvoj tržišta kapitala tako i nebrigom za ovaj segment finansijskog sistema u koji je direktno involviran neveliki broj građana.

Potencijali

Mada se prošlogodišnjom stopom gubitka Beogradske berze ne mogu „podičiti“ mnoga tržišta akcija, upravo je ovo činjenica koja ulagačima daje nadu za oporavak s obzirom da je dno tržišta ako ne dostignuto onda svakako veoma blizu. Jer, uprkos tome što će efekti globalne krize tek ostaviti posledice na lica domaćih kompanija, pad njihovih poslovnih fundamenata u proseku svakako neće biti ni približan korekciji njihovih vrednosti ostvarenih na tržištu kapitala. Štaviše, brojne domaće kompanije na kraju prvog kvartala ove godine objaviće rekordne poslovne rezultate za 2008. godinu što bi uz preventivno i mudro delovanje u periodu velikih izazova koji slede moglo rezultirati barem približno takvim učincima. Kompanije koje uspeju ostvariti ovakav scenario verovatno će tekuću godinu označiti kao istorijski najbolju priliku za kupovinu njihovog vlasničkog udela.

Naravno, u uslovima dalje suzdržanosti portfeljnih investitora na globalnom nivou i dominaciji negativnih vesti na glavnim svetskim tržištima, teško se može očekivati značajniji oporavak domaće berze. No, svakako to ne znači da neće izostati kupovine najpre od strane likvidnih domaćih kapitalista koji teško da će propustiti priliku za eventualno sticanje većinskog vlasništva u pojedinim kompanijama po cenama bliskim onima iz rane faze sprovođenja privatizacije. Koliko će česti biti ovakvi scenariji koji smo u januaru videli na primeru vranjskog „Alfa plama“, zavisiće od dosta činilaca. U svakom slučaju što bude slabija tražnja portfeljnih ulagača za domaćim vlasničkim papirima, njihova cena biće niža i atraktivnija potencijalnim strateškim partnerima. U ekstremnoj situaciji, ovakav rasplet berzanskih dešavanja mogao bi voditi sužavanju dovoljno plitkog domaćeg tržišta i postepenom delistiranju likvidnih hartija.

Ono što kupcima kontrolnih paketa u domaćim kompanijama svakako neće mnogo smetati, jesu brojni nedostaci domaćeg tržišta kapitala koji ga, vrednovano očima portfeljnih investitora, i dalje drže na veoma niskom nivou. Ove anomalije, pored uvezenog virusa svetske finansijske krize, biće glavne prepreke na putu obnove poverenja među portfeljnim investitorima. Slaba regulativa, manjak javnih informacija, loša zaštita ulagača, plitkost i nelikvidnost tržišta, sve su i dalje veliki problemi koji nisu značajnije umanjeni od datuma njihovog nastanka. Ozbiljnost finansijske krize samo je dodatno stavila akcenat na ove stvari koje bi mogle poboljšati investicioni ambijent umesto odomaćenih i ustaljenih vajkanja na posledice globalne pošasti.

Ipak, ostaje istina da i najbolje uređeno tržište, a naročito ono zavisno od ino kapitala, nije moglo odoleti snažnom naletu globalne panike ulagača. Eventualna stabilizacija prilika u svetskoj ekonomiji u drugoj polovini tekuće godine mogla bi doneti zamah berzanskoj trgovini i doprineti preokretu silaznog trenda. U tom slučaju, i ovdašnji ulagači mogli bi se nadati boljem učinku ali nikako ne smeju zaboraviti da će Beogradska berza biti samo jedno u moru potcenjenih svetskih tržišta. Upravo tada do izražaja doći će gore spomenute anomalije domaćeg tržišta koje bi mogle dominantno odrediti brzinu oporavka ovdašnjih akcija.

Nenad Gujaničić,

broj 52, februar 2009.