Tekstovi

Što se tiče laptop tržišta, Apple je zabeležio pad od 7%, dok su laptopovi sa Windows okruženjem zabeležili rast od 36%. Netbook kompjuteri sa Windows sistemom zabaležili su rast prodaje od 16%. Istovremeno, postoji veliki jaz u prodaji desktop i laptop kompjutera. Prodaja Apple desktop kompjutera je opala za 36%, a Windows platformi za 10%. Prosečna cena Mac laptopova pala je za 7% na 1.512$, dok je kod Windows laptopova pala za 20% na 560$.

Važno je napomenuti da u ovu statistiku nisu uzeti podaci o prodaji kompanija HP i Dell. Što se Mac-a tiče, podaci se tiču samo Apple zvaničnih radnji (Apple Stores), Best Buy i sajtova za kupovinu kao što je Amazon.com. Prodavnice Wal-Mart nisu uključene.

Tekuća, 2009. godina sigurno će biti zapamćena po recesiji i globalnoj finansijskoj i ekonomskoj krizi. U medijima se potenciraju greške visokog menadžmenta, banke se napadaju zbog nepromišljenosti, ali se zaboravlja da na sličnim principima prodaje kapaciteta koji, zapravo, ne postoje, počivaju mnoge druge privredne grane.

Prvi primer ovakvog poslovanja je telefonija, jer, u vreme kada je skoro svako u mogućnosti da neometano uspostavi vezu sa bilo kojom tačkom na planeti, telefonska mreža nigde u svetu nije u mogućnosti da odgovori potrebama korisnika ukoliko bi rešili da istovremeno svi upotrebe svoj telefonski aparat.

Situacije u kojima će se ovo desiti su obično tako retke da o njima svakodnevno i ne razmišljamo, ali treba imati na umu da se slična pojava odnosi i na segment modernog poslovanja bez koga se više ne može zamisliti ni jedna ozbiljna firma, a to su e-mail i web sajt – osnovni činioci poslovne komunikacije, nezaobilazan izvor informacija i osnova sve značajnijeg prisustva na Internetu.

Web hosting predstavlja stavku koju ljudi obično teže da zaborave kada zakupe prostor na serveru i registruju domen kod provajdera. Ukoliko ste za partnera izabrali pouzdani hosting firmu, ove stavke ćete se i prisećati jednom godišnje kada budete obnavljali njihove usluge. Loš izbor, sa druge strane, može postati prava noćna mora.

Kada biramo hosting paket koji ćemo kupiti obično gledamo na dve najočiglednija stavke – koliko nam se prostora na disku nudi i koliki je dozvoljeni protok (bandwidth – količina podataka koju ćemo moći preneti u toku meseca). Ove dve stavke se u praksi retko kada zaista pokažu kao najvažnije.

Uzmimo kao pretpostavku da firma kod koje ste zakupili hosting na raspolaganju ima server sa hard diskom od 80GB i 800GB dozvoljenog protoka i da je u mogućnosti da na taj način opsluži 80 klijenata dajući im na raspolaganje pakete od 1GB prostora na disku i 10GB bandwidtha. Kada se 80 klijenata skupilo primećuju da retko koji sajt u stvari i troši tolike resurse, kapacitet im je iako sasvim popunjen u teoriji, u praksi zauzet manje od pola. Na osnovu resursa koje korisnici uopšte ne koriste odlučuju da povećaju pakete koje nude korisnicima za istu cenu. Paketi su sa većim ovlašćenjima, koja skoro nikome ni ne trebaju, primamljiviji za oko, a broj korisnika koji se nalaze na serveru je sada mnogo iznad 80, dok su prvobitnu, sada već skupu ponudu sa početka, zamenile fantastične cifre od kojih vam se diže kosa na glavi. Mnogi čak idu toliko daleko da za cene prvobitnog paketa nude i neograničene resurse, na čemu bi im čak i oni koji veruju u to da je svemir beskrajan – pozavideli.

Od pojave Interneta pa do danas cena web hostinga je astronomski pala, uglavnom zbog razvoja tehnologije, povećanih potreba klijenata, ali i zahvaljujući pojavi koju smo upravo opisali – prodaji kapaciteta koje hosting kompanije nisu realno u mogućnosti da opsluže – takozvanom oversellingu. Za razliku od banke od koje svi klijenti zatraže istovremenu isplatu, hosting firma će, ukoliko svi klijenti odluče da od jednom iskoriste sav prostor koji imaju na disku i potroše sav protok, biti u ozbiljnom problemu, ali neće propasti. Oni nisu u obavezi da klijentima vrate uloženi novac, već ga mogu iskoristiti da dokupe još prostora i protoka i da tako reše problem.

Greška ovog, na prvi pogled odličnog plana, nalazi se u tome što da bi sistem pukao uopšte nije potrebna ekstremna situacija. Naprotiv, veliki overselleri se suočavaju sa ogromnim problemom svakodnevno, a to je nedostatak procesorske snage i memorije. Protok i prostor na disku, iako često naglašavani, nisu usko grlo hostinga. Računar na kome su sajtovi klijenata hostovani često nije u mogućnosti da isprati zahteve koje mu zahteva veliki broj, često sa programerske strane loše optimizovanih sajtova, dolazi do neprijatnih usporenja, nedostupnosti e-maila i web prezentacija, padova servera i grubog buđenja iz sna o neverovatno jeftinom i pouzdanom hostingu sa neograničenim mogućnostima.

Srbija je za sada još uvek dosta pošteđena uticaja svetske ekonomske krize koja je zahvatila svet, ali ćemo recesiju uskoro sigurno osetiti i na svojoj koži. Sa druge strane, oni koji planiraju da troškove smanje štedeći na hostingu, posledice u svom poslovanju osećaju već sada. Poučeni tuđim iskustvima trebalo bi da konačno shvatimo da se jeftino ne isplati, već da treba potražiti proverena i sigurna rešenja, naročito kada je u pitanju ono na čemu nam se posao zasniva.

Ivan Bjelajac
broj 53, mart 2009.

Predsednik, čija je žena model i glumica Karla Bruni skoro izdala muzički album, ubeđen je da francuska muzička i filmska industrija trpe zbog piraterije, tako što građani nelegalno preuzimaju njihove produkte preko interneta.

Ako bi se zakon usvojio, vlasnici autorskih prava imali bi pristup podacima službe za praćenje i ako bi utvrdili da su njihova prava prekršena, obavestili bi korisnikov internet provajder koji bi mu prvo poslao email, zatim zvanično pismo, a potom ga isključila sa interneta na period od tri do dvanaest meseci.

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da dve trećine Francuza nikada nisu preuzeli nelegalan sadržaj sa interneta, uključujući i iznenađujućih 43% mladih između 18 i 24 godine.

Predsednik je sličan zakon predložio još u novembru 2007. ali je ubrzo bio povučen. Inače, ovakav zakon je suprotan regulativi u EU, po kojoj samo sud može nekoga proglasiti krivim.

Američki fizičari utrkuju se sa evropskim u otkrivanju ‘božje čestice’, piše Glas Amerike.

Ubrzivač subatomskih čestica u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Fermi, u Ilinoisu, sagrađen je pre više od 40 godina. Ali fizičari koji rade u njoj neočekivano su ušli u trku sa kolegama u CERN-u, u Švajcarskoj, u pokušaju da otkriju važnu česticu koja za sada odstoji samo u teoriji. Njeno otkriće moglo bi da preokrene naša shvatanja o suštini materije.

Naučnici u Laboratoriji Fermi, u Bataviji, u Ilinoisu, nazivaju je „Higsov bozon“, dok je nobelovac Leon Lederman zove „božjom česticom“. Odstojanje te subatomske čestice moglo bi da objasni zašto materija ima masu.

„Uopšte nije sigurno da Higsova čestica postoji, kaže fizičar Robert Roser, jedan od naučnika koji uz pomoć tevatronskog akceleratora pokušavaju da pronađu neuhvatljivi bozon. „Sudaramo protone i antiprotone velikom brzinom i pokušavamo da razumemo šta se dešava pri tim sudarima kako bismo saznali više o tome kako je svemir nastao i kako funkcioniše“, dodaje Roser.

Jedna od čestica koje nastaju u tim sudarima mogao bi da bude Higsov bozon. Fizičar Vejd Fišer radi u drugom odeljenju Fermilaba, zvanom DiZiro. „Mi ovde u stvari ili potvrđujemo ili odbacujemo teorije za koje smatramo da bi mogle da objasne zašto odstojimo, zašto se materija ponaša onako kako se ponaša, i zašto je sve ovakvo kakvo jeste“, kaže Fišer.

Već decenijama, naučnici iz čitavog sveta su u Femilabu otkrivali subatomske čestice, što je dovelo do teorije o Higsovom bosonu. Međutim, kraj ere pojavio se na vidiku kada je akcelerator predviđen za zatvaranje 2011. godine. Očekivalo se da će potraga za bosonom preći u Veliki hadronski sudarač, u laboratoriji CERN, u Švajcarskoj. Sjedinjene Države su za taj projekat priložile više od pola milijarde dolara. Ali sudarač je zbog nezgode odmah po otvaranju, u septembru, ispao iz rada na duže vreme. Laboratorija Fermi je time dobila dodatno vreme da pokuša da pronađe „Higsov bozon“.

„Vreme koje smo dobili zahvaljujući kvaru Hadronskog sudarača pruža nam veliku mogućnost. Trka je istinska i niko ne zna ko će prvi stići na cilj“, kaže fizičar Vejd Fišer.

Naučnici u Femilabu nadaju se da će im paket za ekonomsku stimulaciju, predsednika Baraka Obame, doneti sredstva za istraživanje koja su poslednjih godina presušila. Roser i njegove kolege smatraju da bi tako mogli da pobede u trci.

„Voleli bismo da budemo prvi, ali time se priča ne završava. To bi bilo samo još jedno dostignuće za nas pre nego što isključimo ubrzivač i predamo Evropi štafetu u traganju za suštinom materije“, zaključuje Robert Roser, prenosi Glas Amerike

Američka nevladino zdravstveno i ekološko udruženje Kampanja za sigurnu kozmetiku, u svom novom istraživanju upozorila je na prisutnost kancerogenih hemikalija 1.4-dioksina i formaldehida u kupkama i drugim proizvodima za negu novorođenčadi.

Od 48 testiranih proizvoda, među kojima su i oni velikih proizvođača, poput ‘Baby’ šampona i ‘Baby Magic’ losiona kompanije Johnson & Johnson, u 32 je pronađen 1.4-dioksin u tragovima, a 23 su bila pozitivna na formaldehid. Ukupno 17 proizvoda bilo je pozitivno na obe hemikalije, saopštila je 14. marta Kampanja za sigurnu kozmetiku.

Prema američkoj Upravi za hranu i lekove FDA, 1.4-dioksin je poznati karcinogen, koji nastaje kao nuzprodukt u proizvodnji kozmetike na bazi petroleja. Proizvođači mogu lako ukloniti 1.4-dioksin, ali to se sada ne traži prema kozmetičkim standardima u SAD.

Formaldehid je na popisu potencijalnih karcinogenih materija Agencije za zaštitu okoline (EPA), iako opasnost od raka kod njegove apsorpcije kroz kožu nije objašnjena. Poznato je da formaldehid izazva reakcije na koži kod dece i odraslih.

Kompanija Johnson & Johnson odbacila je izveštaj Kampanje, ističući da svi proizvodi zadovoljavaju propise u svim zemljama gdje se prodaju.

Evropska unija zabranila je 1.4-dioksin još 1982. godine.

Prošlogodišnje istraživanje za „Which Computing“ uključilo je „testiranje“ više od trideset tastatura tipične londonske kancelarije. Nađena su dobra skloništa za bakterije koja lako mogu da razbole korisnika opreme. Dodatna istraživanja su pokazala da prosečna tastatura ima 150 puta veći preporučeni nivo bakterija, a pet puta veći od daske klozetske šolje koja je podvrgnuta istom testu.

Najveći doprinos razvoju bakterija u tastauri daje činjenica da zaposleni ručaju za svojim radnim stolom. To bakterijama ostavlja „hranu“ za lako i brzo razmnožavanje. Burk posebno ističe „smrdljive laptopove“ i pita se: „Ako ljudi toliko vremena provode sa kompjuterima, zašto su isti u tako lošem stanju?“. Dodaje i da se uvek može primetiti da je korisnik jeo nešto slano ili kiselo jer se „oseća“.

Burk kaže da je samo jedna stvar prljavija od tastature, a to je donji deo površine računarskog miša.