Biznis & Finansije

Izveštaj pokazuje da je ipak potrebno raditi na prevenciji hroničnih bolesti poput astme i dijabetesa. Astma bi trebalo da se efektivno leči kod korisnika osnovnog zdravstvenog osiguranja, no uprkos tome 50 od 100 000 odraslih u OECD zemljama je prošle godine završilo u bolnici zbog ove boleseti. Duplo više od ovog proseka ljudi je završilo u bolnicama u SAD, Koreji i Slovačkoj.

Isti broj dijabetičara godišnje završi u bolnici zbog posledica visokog šećera. Dvostruko veći broj ovih slučajeva zabeležen je u Austriji, Mađarskoj i Koreji.

Za većinu bolesti koje pogađaju široku populaciju najveći krivac je preterana gojaznost, a brojke govore da gojazni ljudi umiru u proseku 10 godina ranije nego normalno uhranjeni. Od 1980. broj preterano gojaznih se u mnogim zemljama udvostručio, a u nekim utrostručio. U više od pola članica OECD-a 50% i više stanovništva je gojazno, ako ne i preterano gojazno. Najveći broj gojaznih je u SAD-u (sa 15% od 1980. porastao na 34% u 2008.), a najmanji u Japanu i Koreji (4%).

Zbog toga mnoge zemlje intenziviraju napore u promovisanju zdravog života i zdrave ishrane. Neke su uvele poreze na hranu bogatu šećerom i mastima (Danska, Finska, Francuska…), ali efikasnost ovih nameta još nije dokazana.

Osim toga, u izveštaju stoji koje zemlje najviše troše na zdravstvo i to je 2009. bila SAD, koja je trošila dva i po puta više od OECD-ovog proseka. Slede je Norveška i Švajcarska.

Let kompanije flydubai broj FZ713 krenuo je juče ka Aerodromu Nikola Tesla u 09:10 ujutro, a sleteo u Beograd u 11.55 časova po lokalnom vremenu. Ovaj let je označio dolazak kompanije flydubai u Srbiju i dodatno širenje mreže međunarodnih destinacija ove kompanije, kojih trenutno ima 46 u 27 zemalja članica Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva, Bliskog istoka, severne Afrike, Indijskog potkontinenta, Azije i oboda Evrope.

Na konferenciji za medije, kojoj su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije, generalni direktor kompanije flydubai Gait al Gait (Ghaith Al Ghaith) istakao je da će „ova nova ruta omogućiti turistima i poslovnim ljudima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da uživaju i posete brojne atrakcije. Takođe se nadamo da će novi letovi omogućiti srpskoj zajednici u Dubaiju koja broji više od 5.000 članova da češće posećuje prijatelje i porodicu kod kuće.’’

Tim portala Kamatica je istraživao ovu temu i došao do zaključka da danom primene novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga sve banke koje su povećavale kamate bez osnova u ugovoru, moraju da ih vrate na početni nivo. Svuda gde se povećavala marža, ponderisao Euribor, kamata menjala promenom poslovne politike, iz razloga ekonomske krize i slično, od 5. decembra moraće da se vrati na nivo koji je ugovoren.

Kako bi izbegle smanjenje kamate koje sada naplaćuju, banke u aneksima ugovora o kreditu nude klijentima da prihvate novi način obračuna kamatne stope koji je u skladu sa zakonom ali kojim će legalizovati trenutno važeću – višu kamatu.

Klijentima koji ne žele da potpišu aneks obračunavaće se kamatna stopa kakva je bila pre povećanja. Na primer, ako je banka pre dve godine povećala kamatu sa 2% + 3M Libor na 3%+ 3M Libor moraće da vrati kamatu na prvobitno stanje ako korisnik ne potpiše aneks.

Kamata se ubuduće može menjati samo kada se menjaju parametri iz kamatne formule koji su promenljivi i javno se objavljuju – referentna kamatna stopa, Belibor, Euribor, Libor i slično.

Ni jedan drugi razlog za promenu – povećanje kamate nije dozvoljen.

Korisnici kredita kojima se kamata smanjila usled smanjenja Libora ili Euribora ne moraju da brinu. Njima se kamata neće vratiti na početni nivo kada je bila veća bez obzira da li potpišu aneks.

BBC javlja da je MMF potvrdio da je dobio zahtev za pomoć.

Još prošle nedelje je objavljeno da su mađarske vlasti i MMF u pregovorima ne oko mera štednje već finansijske pomoći koja bi podstakla ekonomski rast ove zemlje.

Prošlonedeljno slabljenje forinte kombinovano sa jačanjem franka u koji je denominovana većina hipoteka u Mađarskoj, uticalo je da hipoteke postanu veoma skupe po Mađare. Osim toga, ova zemlja bi mogla da doživi smanjenje kreditnog rejtinga.

Povećanje se odnosi na unutrašnje komponente duga (+7,7 miliona evra), a to je povećanje u okviru direktne unutrašnje pasive, dok je neto spoljni dug Vlada ustanovila u oktobru na 18,1 miliona evra. Na godišnjem nivou javni dug je porastao za 3,32 milijardi evra (+28,9% na godišnjem nivou) u odnosu na oktobar 2010, prenoseći na domaće tržište (+1,83 milijardi evra) i međunarodne kreditore (+1,48 milijardi evra). Posmatrajući period Januar-Oktobar 2011, javni dug je porastao za 2,6 milijardi (+21,7%) u poređenju sa 1,6 milijardi u istom periodu prošle godine. Shodno tome, javni dug u BDP-u je došao na 44,3% u septembru prema proceni Ministarstva finansija, dok je (prema Raiffeisen revidiranoj proceni BDP-a za 2011.) došao na 45,5%.

Analitičari procenjuju da iako je prema navodima Ministarstva finansija statistika javnog duga u BDP, još nije dostigla plafon koje je postavio Zakon o budžetu od 45%, on je na nivou od 44,3% i prema proceni Raiffeisen-a za 2011. već je probio plafon. Ova razlika je posledica činjenice da koristimo procenu za 2011, dok Ministarstvo finansija radi na kliznom proseku BDP statistike, a to neslaganje se pre svega odnosi na očekivanu razliku u razvoju BDP-a u četvrtom kvartalu 2011. u odnosu na rezultat iz istog kvartala 2010, a zbog razlike u obračunu kursa kada se preračuna BDP u EUR na osnovu naših EUR / RSD procena za 2011.

Pored toga, veoma je upadljivo da je Ministarstvo finansija počelo po prvi put da objavljuje statistiku bruto javniog duga prema metodologiji Evropske unije (Mastrihtski kriterijumi) koji su na nivou od 41,6%. Čini se da vlasti pokušavaju da pronađu odgovarajuće argumente u korist daljeg rasta duga ili barem obrazloženje da nema mesta panici. Ono što je još interesantnije jeste rezon u vlasti: „Ako sadašnji nivo ne može da se uklopi u naša pravila, promenimo metodologiju… Iako to može biti politički razumno, posebno u predizbornom periodu, to je potpuno fiskalno neodgovorno“, i može ozbiljno da ugrozi pozitivan utisak investitora.

EFSE je jedan od najvećih svetskih razvojnih investicionih fondova. Osnovan je 2005. godine od strane KfW Entwicklungsbank (Nemačke razvojne banke) uz finansijsku pomoć nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i Evropske komisije.

Banca Intesa Beograd, članica Intesa Sanpaolo Group, je vodeća banka na tržištu Srbije sa preko 1,5 miliona klijenata, pravnih i fizičkih lica.

Pristup dugoročnom finansiranju je i dalje ograničen u Srbiji uglavnom zbog kratkog roka dospeća depozita klijenata. Uz pomoć EFSE kreditne linije Banca Intesa će proširi izvore finansiranja i svoj portfolio kredita za mala preduzeća. Ovo je drugi put da EFSE odobrava Banca Intesa kredit za refinansiranje kredita za preduzetnike i mala preduzeća nakon odobrenja kredita od 25 miliona evra kredita u martu 2010.

Dr. Klaus Glaubitt, Predsednik Odbora direktora EFSE-a je rekao: “Radujemo se što ćemo proširiti našu već uspešnu saradnju kroz odobrenje drugog kredita za preduzetnike i mala preduzeća, koja su od velike važnosti za ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta. Međutim, ona obično nemaju pristup odgovarajućim izvorima finansiranja. Najnoviji kredit će im pomoći u savladavanju ovih prepreka.” Predsednik Odbora direktora EFSE-a dodaje: “Kredit EFSE-a će omogućiti Banci Intesa da poveća obim finansiranja preduzetnika i malih preduzeća i pospeši konkurenciju u ovom tržišnom segmentu“.

„Svesni potencijala ovog dela privrede i njegovog strateškog značaja za ekonomski rast zemlje, mi u Banca Intesa, kao jednoj od vodećih banaka na tržištu Srbije u segmentu malog biznisa, pružamo kontinuiranu podršku preduzetnicima i malim preduzećima kroz sve aspekte njihovog poslovanja“, izjavila je Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa. „Nastavak uspešne saradnje sa EFSE-om dodatno će ojačati našu opredeljenost da nastavimo sa intenzivnim kreditiranjem ovog sektora i ostanemo snažan oslonac domaćoj ekonomiji“, dodala je Draginja Đurić.

Prema poslednjim izveštajima, koje prenosi američki CNN, dogovor o neophodnim merama neće biti postignut tokom današnjeg dana. Dvanaestočlani komitet mora da predloži mere štednje kojima bi se smanjio američki deficit za 1,2 biliona dolara u periodu od narednih deset godina.

Najmanje sedam članova komiteta potrebno je da se složi sa zajedničkim predlogom štednje, da bi onda on bio poslat Gornjem i Donjem domu Kongresa na glasanje. Ukoliko do ne dođe ni do kakvog dogovora do 23. decembra, na snagu automatski stupaju rigorozne mere štednje, propisane ranijim zakonima.

Ipak, tokom 2011. godine uočavaju se pozitivne promene u zakonskoj regulativi koje otvaraju novi prostor za razvoj celokupne branše. Izmenom zakona o finansijskom lizingu, dozvoljeno je finansiranje nekretnina putem lizinga i ukinut je minimalni rok na koji se zaključuje ugovor o lizingu. Stupanjem na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, olakšava se postupak izvršenja nad predmetom lizinga.

“Svoju ekspanziju, lizing tržište u Srbiji doživelo je tokom 2008. godine, kada su novi plasmani bili gotovo četiri puta veći u odnosu na 2010. godinu. Interesantan je podatak da novi plasmani u prvom kvartalu 2008. godine čine svega 63% ukupnih plasmana u 2010. godini. Stoga, iako u 2011. godini promene u zakonodavstvu deluju pozitivno, oporavak lizing industrije u narednom periodu pospešile bi dalje sistematske promene na kojima kompanije insistiraju. Od velike važnosti je ukidanje obavezne rezerve za finansijski lizing, jer u zemljama Evropske unije ovakva obaveza davaoca lizinga ne postoji, kao i izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o porezu na dobit preduzeća” rekla je Silvana Tričković, direktorka kompanije NBG Leasing i potpredsednica Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Lizing predstavlja najbržu opciju finansiranja malih i srednjih preduzeća. Prošle godine u Evropskoj uniji, u njih je uloženo preko 100 milijardi evra. Ovaj iznos predstavlja 52% ukupnog plasmana lizing industrije. Preko 40% malih i srednjih preduzeća Evrope koristi lizing kao preovlađujuću opciju finansiranja. Lizing pruža mogućnost preduzećima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. Ova opcija finansiranja je naročito pogodna za mala i srednja preduzeća, koja često ne mogu da računaju na druge mogućnosti finansiranja. Upravo zato, vlade mnogih zemalja podržavaju lizing kao važan metod podsticanja investicija. I pored činjenice da lizing predstavlja ekonomski najefikasnije rešenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje malih i srednjih preduzeća, Srbija ovu opciju finansiranja još uvek nije u dovoljnoj meri iskoristila, što se u Evropi odavno uspešno sprovodi.

Program će u narednom periodu biti realizovan kroz tri faze. Prva faza podrazumeva zvaničan prelazak dvanaest radnika preduzeća PPT – Transport u „Dunav osiguranje“, zatim sledi preuzimanje imovine preduzeća „Transport“, i na kraju, treću faza sprovođenja ovog programa predstavlja likvidacija postojeće firme PPT – Transport i prestanak njenog postojanja pod tim nazivom.

„Od pre nekoliko godina, uspešnom transformacijom preduzeća, postigli smo da PPT – Transport proširi svoj delokrug rada i da može da izađe u susret i drugim akterima na tršištu, a ne samo industriji hidraulike i pneumatiike. Mi, više od 15 godina, uspešno sarađujemo sa „Dunav osiguranjem“, bez obzira na profit koji ostvarujemo. Uveren sam da smo ispunili učekivanja i pronašli odgovarajućeg strateškog partnera za naše preduzeće“, istakao je Milorad Obradović, direktor PPT – Transport AD.