Premijer Srbije Ivica Dačić danas je najavio mogućnost uvodjenja solidarnog poreza na zarade zaposlenih u javnom sektoru koje premaju 100.000 dinara. Kako je objasnio, poreska stopa bi bila 10 ili 12 odsto, a na plate najviših funkcionera i poslanika čak 20 do 30 odsto.
Kontrola libora neće se preseliti iz Londona u Pariz proizilazi iz nacrta zakona koji priprema EU piše Financial Times. List dodaje da je supervizija različitih repera uključujući i libor trebalo da bude poverena Evropskoj upravi za hartije od vrednosti i tržišta (ESMA) u Parizu, ali da je umesto toga Evropska komisija odlučila da promoviše telo sastavljeno od supervizora, predstavnika iz cele EU. U novoj verziji nacrta zakona više nema odredbe po kojoj bi supervizor ili administrator repera trebalo da bude odgovoran za gubitke u slučaju kršenja zakona.
Da nije bilo najave kredita jedne banke, reč „keš“ baš kao i stvarni keš, bili bi u totalnom manjku i u medijima, a naročito u životu.
Stručnjaci Agencije za energetiku su proračunali da je u Srbiji najskuplje grejati se na lož ulje, jer izdaci za te namene domaćinstva koji živi u stanu od 60 kvadrata u grejnoj sezoni iznose 174.000 dinara.
U čast američkog Dana rada, koji pada prvog ponedeljka u septembru, ekonomista Robert Rajh i Institut za ekonomsku politiku napravili su malu interaktivnu aplikaciju na sajtu ineqality.is koja pokazuje koliko bi danas trebalo da iznose plate američkih radnika, da su zarade zaposlenih pratile rast produktivnosti. Na zanimljiv način na sajtu se objašnjava koji su sve faktori doprineli rastu nejednakosti između bogatih i siromašnih i daju preporuke za lični i mogući zajednički angažman građana da se ovakav odnos u društvu popravi.
„Ekonomska nejednakost je realan i rastući problem u Americi . Od 1979 , radnici rade više, proizvode više robe , a ne ubiru plodove svoje povećane produktivnosti . Umesto toga , direktori i rukovodioci -top 1 % – sada kućama nose 20% prihoda nacije. Ali, to ne mora da bude tako . Rastuća nejednakost nije neminovnost – ona je stvorena . To je posledica namernih političkih odluka o porezima , trgovini , radu i regulaciji finansijskog tržišta. Ali, to je dobra vest: ako nejednakost nije neizbežna, onda ona nije i nepromenjiva“, poručuje EPI.
Iako je neprimenjiv na naše odnose plata, aplikacija je edukativna i pokazuje osnovne uzroke nejedankosti kako ih vidi ova ekonomska škola.
Niš, Zrenjanin, Raška, Tutin, Prijepolje, Nova Varoš, Kanjiža i Doljevac osmislili su projekte javno-privatnih partnerstava kojima bi u narednoj godini mogli da privuku investicije od skoro 19 miliona evra. Njihove projektne ideje izabrane su za najbolje na konkursu „Javno-privatno partnerstvo kao razvojni potencijal“ koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku USAID projekta održivog lokalnog razvoja.
Račun matične kompanije Simpo danas je odblokiran jer su izmireni dugovi po osnovu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Simpo je uplato PIO doprinose i za svoja zavisna preduzeća, ali njihovi računi nisu odlokirani, jer Poreska uprava proverava da li su ti dugovi u potpunosti izmireni. Simpo je za izmirenje doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje uplatio 1,3 milijarde dinara, dok je dug za doprinose za zdravstvo i zaposlenost pretvoren u kapital države, na osnovu zaključka Vlade.
Poljoprivrednici iz južnog Banata danas su od 12 do 14 časova traktorima blokirali oba putna pravca izmedju Pančeva i Beograda jer niko iz Vlade Srbije nije želeo da sasluša njihove zahteve. Nije bilo sukoba sa policijom, a propuštane su samo vozila hitnih službi. Protest poljoprivrednika je počeo juče zbog niske otkupne cene suncokreta, kukuruza i pšenice, ali im policija nije dozvolila da traktorima dođu u Beograd.
Američka ekonomija rasla je u drugom kvartalu znatno brže od očekivanja – po godišnjoj stopi od 2,5 odsto, u odnosu na već dobrih inicijalno očekivanih 1,7 odsto. Tome su pre svega doprineli vrlo dobri podaci vezani za trgovinsku razmenu, pre svega snažan izvoz i manji uvoz. To sugeriše da SAD ne moraju uvek da trpe posledice usporavanja na tržištima u razvoju. Ove vesti prati rast cena deonica gde indeks S&P 500 raste već drugi dan, potpomognut dobrim ekonomskim vestima o oporavku i padu broja nezaposlenih.
Policija je danas sprečila poljoprivrednike iz Vojvodine da sa oko 200 traktora dodju u Beograd i ispred Vlade Srbije izraze nezadovoljstvo okrupnim cenama poljoprivrednih proizvoda.
Oni su zadržani u Pančevu gde su u lici Dunav nastavili protest blokadom silosa preduzeća Grankesport. Predsednik Inicijativnog odbora protesta Zoran Sefkerinac je rekao da će zahtevi nezadovoljnih poljoprivrednika danas biti predati premijeru i prvom potpredsedniku Vlade Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću, a da će večeras biti odlučeno na koji način će protes biti nastavljen.
Poljoprivrendici nisu želeli blokadu puteva, iako je jedno vreme bio otežan saobraćaj na putevima ka Rumuniji, već da u razgovoru sa čelnicima vlade nadju rešenje kako da dobiju više novca za svoju robu, pre svega suncokret, kukuruz i pšenicu.
Proizvodjači iz Zrenjanina danas su više od stotinu traktora blokirali ulaze fabrike ulja Dijamant. Njima je na jučerašnjem sastanku sa rukovodstvom te uljare ponudjena cena od 26 dinara za kilogram suncokreta, ali oni time nisu bili zadovoljni i tražilisu da cenu od 40 dinara. Dijamant je danas saopštio da će otkupna cena suncokreta biti utvrdjena u nerednim nedeljama, kada se vidi kakva su kretanja na tržištu.
Predsednica Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović je odbacila optužbe primarnih poljoprivrednika da u Srbiji ima kartelskog udruživanja proizvodjača ulja i ocenila da nema osnova za proteste poljoprivrednika, jer se otkupne cene suncokreta formiraju na osnovu ponude i tražnje. „Za nemogućnost poljoprivrednika da ostvare toliki profit od prodaje suncokreta kao što su imali prošle godine, nije kriv niko iz ove zemlje, već svetsko tržište gde proizvodnja raste iz godine u godinu“, rekla je ona.
Predsednik Društva agroekonomista Srbije Miladin Ševarlić ocenio je da su protesti poljoprivrednika, koji se ponavljaju iz godine u godinu, posledica potpuno neuredjenog tržišta sa mnogo posrednika i nepostojanja pravih veza izmedju primarne proizvodnje i prehrambene industrije. On smatra da je najveći probem agrara u Srbiji to što su poljoprvrednici, a posobno porodična poljoprivredna gazdinstva, prepuštena sama sebi, dok je istovremeno zadružni sistem, koji je nekada štitio njihove interese, potpuno uništen.