Ekonomija

Evropski parlament pozvao je na zabranu najopasnijih vrsta plastike i tankih plastičnih kesa do 2020 godine, a Evropska komisija procenjuje da bi sprovođenje novih pravila o otpadu moglo da otvori 400.000 novih radnih mesta. 

Ministarstvo energetike naložilo je EPS-u da u roku od sedam dana utvrdi razloge zbog kojih su građani Srbije masovno dobili gotovo dvostruko veće decembarske račune za struju. Direktor EPS-a Aleksandar Obradović pravdao je povećane račune za električnu energiju porastom praznične potrošnje, ali je dodao i da će EPS preispitati i mogućnost problema u obračunu. Obradović je ustvrdio i da je slična situacija i u Crnoj Gori, gde je potrošnja struje povećana za više od 20 odsto, i da možda treba videti da li je u pitanju neki regionalni problem.

“Sigurno je da postoje neki problemi i očekujemo od EPS snabdevanja da dostave informaciju gde je nastao problem, da li je softverski, da li su ljudi koji vode određene sektore u EPS nesposobni da to rade”, rekla je tim povodom ministarka energetike Zorana Mihajlović. Uprkos tome što verovatno nisu krivi, građani će ipak sami morati da odu na šaltere EPS i utvrde da li je bilo greške na njihovom računu.

Naši čitaoci su do sada često iznosili žalbe na rad EPS-a i EPS Snabdevanja. Među najvećim problemima našli su se nerazumljivi računi za struju (koji bi trebalo jasnije da budu napisani od februara) i nejasnoće oko pitanja kako građani mogu imati uvid u račune ili da li je moguće proveriti račune preko interneta.
Izvor: RTV

Ovogodišnji Svetski ekonomski forum (WEF), koji će biti održan od 22. do 25. januara u švajcarskom ski centru Davos, baviće se problemima „Preoblikovanja sveta“, od kojih su najdominantniji rast multipolarnosti, finansijska kriza koja još nije prošla, galopirajuće klimatske promene i rastuća nezaposlenost. Prema analizama više od 700 eksperata WEF-a, čini se da je svet umesto globalizma sve više „na putu regionalne framgentacije usled nespremnosti država da učestvuju u svetskim procesima udruženim snagama“.

Ako je jedan od prethodnih skupova WEF-a odlikovala promocija i razrada modela kojima bi se putem globalnih tehnologija otvorilo što više radnih mesta, čini se, upozoravaju eksperti WEF-a, da je „danas na delu porast nepoverenja u internet i globalne komunikacije“. Govori se o „balkanizaciji sajber prostora“ uz naglašavanje opasnosti od pojave „globalnog sajbergedona“ (aluzija na Armagedon) u kojem hakeri uspešno miniraju sve ozbiljne poduhvate globalnih institucija, pogotovo sve ono vezano za preko potrebno on line obrazovanje i otvaranje novih radnih mesta.

Aksel Leman, jedan od eksperata WEF-a, inače šef odeljenja za procenu rizika Ciriške osiguravajuće grupacije, dodaje: „Sve manje poverenje u internet je posledica zloupotrebe podataka, hakovanja i narušavanja privatnosti. Fragmentacija interneta (mere selektivne zaštite koje nacionalne države preduzimaju shodno domaćim interesima) sama po sebi je pogrešan put za rešavanje globalnih problema jer uništava sve one prednosti koje web pruža. Umesto da se postavljaju nacionalni zidovi daleko bolje je da konačno svi sednu zajedno i hitno utvrde bezbednosne globalne standarde i povrate poverenje ne samo u web već kompletno u globalne komunikacije.

Četiri ključne teme kojima će se učesnici ovogodišnjeg WEF-a baviti su:

– Nestabilnost tržišta u razvoju kao posledica rastućih socijalno, političkih i ekonomskih pritisaka
– Komercijalna i politička trvenja između država u kojima se trgovina i investicije sve više koriste kao izraz geopolitičke moći uz nuspojavu „žarišnih tačaka“
– Širenje sukoba niskog intenziteta koje prati opiranje najvažnijih svetskih sila da intervenišu. Ovi sukobi se lako mogu pretvoriti u globalne probleme velikih razmera
– Usporeni progres globalnih promena koji odlikuje zastoj u globalnom upravljanju i nerešavanje ključnih problema današnjice

Džon Držik, ekspert WEF-a, posebno naglašava „da nas fragmentizovano geopolitičko okruženje i sve izraženije podele na globalnom planu dovode u situaciju da se ključni problemi današnjice poput finansija, zdravstvene zaštite i energetike ne rešavaju a posledice po sve nas mogu biti katastrofalne. Svetu treba više koordiniranog globalnog upravljanja kako bi se sprečio razvoj trenutno „puzajućih požara“ po sistemsku stabilnost nacionalnih, regionalnih i globalnih uređenja u „eksplozije totalnih globalnih kriza“.

I za kraj da podsetimo kako Svetski ekonomski forum nije samo „jednogodišnji skup političko – poslovne svetske elite“ već celogodišnji proces obzirom da Forum ima stalne radne grupe kojima koordinira implementaciju dnevno dogovorenih politika sa liderima preko 187 država sveta.

Zoran Vitorović, Davos

U svom redovnom godišnjem izveštaju o ekonomskim kretanjima u svetu, Svetska banka predviđa snažniji rast u 2014. Razvijene zemlje su konačno „pošle pravim putem“ posle finansijke krize.

Svojom stabilnošću i rastom ekonomije u razvoju daće zamajac i za ekonomije u razvoju, kaže se u izveštaju SB. Ipak, kao njihova moguća ranjivost navodi se postepeno smanjivanje i ukidanje stimulativnih mera u SAD. Iako se mesecima unapred zna o planu američkog FED, postoji rizik da će kamatne stope u zemljama u razvoju skočiti i da će se novac investitora preliti u privlačnija i sigurnija tržišta. „Performans zemalja u razvoju je sve bolji, što bi trebalo da se odrazi i na ekonomije u razvoju. Ipak, kako bi one smanjile siromaštvo i nezaposlenost i ojačale svoje ekonomije potrebno je da se poduhvate ozbiljnijih strukturnih reformi“, naveo je predsednik SB Džim Jong Kim. Svetska banka prognozira rast globalnog BDP od 3,2% u 2014, u odnosu na 2,4% u prošloj godini.

Američki proizvođač automobila saopštio da će nastaviti sa isplatom dividendi svojim akcionarima, prvi put od jula 2008.

Isplata će iznositi 30 američkih centi po akciji, saopšteno je u GM (General Motors). Podsetimo, ova kompanija je u zenitu krize podnela papire za bankrot 1. juna 2009. sa registrovanim dugom od približno 173 milijarde dolara. Nedugo potom bila je spasena zahvaljujući intevrenciji američke vlade i upumpavanja više milijardi dolara, kao i prodajom većinskog udela u poslovnim segmentima Opela i Vokshola.

Od momenta spasavanja GM je beležćio dobru prodaju na ključnim tržištima SAD i Kine. Tokom 2013. prodato je 9,71 miliona automobila ove kompanije širom sveta, što je uvećanje od 4% u odnosu na 2012. godinu i samo još jedan pokazatelj da se globalno tržište automobila oporavlja. Ukupna prodaja svih proizvođača u SAD je u 2013. iznosila 15,6 miliona, u odnosu na samo 10,4 iz 2009.

Izvor: BBC, Forbes

Ruska ekonomija je u uzlaznoj putanji ali su potrebne dalje reforme kako bi se osigurao dalji rast, odnosno kako bi se unapredila poslovna klima i povećao broj inovacija, saopštio je OECD.

Generalni sekretar OECD-a Anhel Guria preneo je zameniku ruskog premijera Igoru Šuvalovu zaključak o važnosti stvaranja ekonomije koja nije zavisna od fluktuacija cena energenata na svetskom tržištu.

“Ruska ekonomija je na raskršću, i bilo bi dobro da iskoristi svoj veliki potencijal. Trebalo bi investirati više u infrastrukturu, ljudski kapital i inovacije”, rekao je Guria.

Studija OECD-a upozorava da Rusiju u daljem razvoju koče loše upravljanje zemljom i problemi sa vladavinom prava. Produktivnost rada i standard života u njoj takođe su ispod proseka naprednih zemalja.

Zato bi trebalo uspostaviti transparentnu, koherentnu i predvidivu poslovnu klimu, sprovesti antikorupcijske mere, unaprediti nezavisnost pravosuđa, i podstaći konkurenciju na tržištu. Takođe bi trebalo ubrzati privatizaciju.

Rusija je jedna od zemalja sa najvećim brojem visoko i fakultetski obrazovanih na svetu, ali obrazovni sistem ne snabdeva tržište kadrovima sa veštinama koje ono traži. Zato treba povećati ulaganja u obrazovanje i naći sponu između potreba tržišta i kreiranja srednjeg stručnog i visokog obrazovanja.

OECD poručuje Rusiji i da ograniči potrošnju za penziono osiguranje tako što će izjednačiti starosnu granicu žena i muškaraca za odlazak u penziju,

Ovaj izveštaj je inače napravljen uoči diskusija oko potencijalnog ulaska Rusije u OECD.

U Srbiji je prošle godine osnovano 8.735 novih firmi, što je gotovo tri i po puta više nego što ih je ugašeno, odnosno obrisano iz registra, saopštila Agencija za privredne registre (APR).

Istovremeno je 2013. registrovano 30.931 novih preduzetnika, što je oko 18 odsto manje od broja onih izbrisanih iz registra, rečeno je agenciji Beta u APR. Prema podacima APR, u Srbiji je 2013. godine bilo registrovano ukupno 110.952 aktivnih privrednih društava, a to je za 5,2 odsto (5.847 firmi) više nego prethodne godine. APR je istovremeno registrovala i ukupno 212.716 aktivnih preduzetnika, što je 2,5 odsto, odnosno 5.411 radnji manje nego 2012.

Izvor: Beta

Prvu put u deceniji brojne ekonomije nisu uspele da pospeše svoju efikasnost, pa analitičari s pravom ovo doba nazivaju krizom produktivnosti.

Poslovni think-thank Conference Board objavio je da je u 2013. zbog pada potražnje a verovatno i stagnacije u inovacijama smanjeno efikasno korišćenje resursa u proizvodne svrhe. Naime, produktivnost poslednjih godina u zemljama u razvoju sve sporije raste a u razvijenima je u padu.

Rast produktivnosti rada globalno je pao sa 1,8% iz 2012. godine na 1,7% prošle godine. Da podsetimo, pre tri godine produktivnost je rasla brzinom od 3,9%. Trendovi rasta produktivnosti bolji su u SAD nego u Evropi gde je ona u 2013. porasla samo za 0,4%, prenosi FT.

Očekuje se da će produktivnost u ovoj godini rasti, zajedno sa potražnjom na tržištu.

Tokom novogodišnjih praznika Džiz Mejerson, nezavisni novinar i aktivista, i jedan od lidera pokreta Occupy Wall Street, objavio je na sajtu Rolling Stonea tekst pod nazivom „Pet ekonomskih reformi za koje bi mladi trebalo da se bore“. Brojni američki konzervativci optužili su ga da je komunista jer se njegovi predlozi reforme u suštini svode na sledeće ciljeve:

1. Garantovano zaposlenje za sve
2. Jednaka bazna zarada
3. Uvođenje poreza za posedovanje zemljišta ili prenošenje istog u vlasništvo države
4. Organizaciona šema u kojoj svi poseduju sve
5. Državne banke poput one u Severnoj Dakoti

Naravno, ovo je poput svetogrđa za neoliberale, ali, prema oceni Biznis Insajdera, ove ideje nisu nužno loše i nesprovodive. Kao najbolju od njih ovaj medij izdvaja ideju o jednakoj osnovici zarade koja bi mogla dobar deo Amerikanaca da izvuče iz siromaštva, međutim mogla bi isto tako i da smanji BDP. Ova ideja nije isključivo komunistička već su je svojevremeno podržali i poznati konzervativci poput Miltona Fridmana.

Ideja o oporezivanju zemljišta bi pak mogla ubrzati ekonomski rast jer bi onima koji poseduju zemlju postalo neisplativo da ona bude neproduktivna. Međutim ovakav projekat bi mogao završiti i kao potpuna suprotnost od Mejersonovih ciljeva – mogla bi dovesti do koncentracije vlasništva nad zemljom u rukama bogatih koji imaju dovoljno novca za porez. Nacionalizacija zemlje bi pak bila mnogo gora ideja, svi znamo iz kojih razloga.

Ni državne banke nisu rezervisane isključivo za komunističke režime, već ih imaju i zemlje poput Nemačke i Španije, ali i američka Severna Dakota po ugledu na koju je već više od dvadeset saveznih država sprovelo pravne procedure za osnivanje banaka u javnom vlasništvu. Međutim, dok u nekim zemljama funkcionišu savršeno, u nekima služe za razne manipulacije od strane vlasti, kao što je to bio slučaj u Španiji.

Ideja da svi poseduju sve se može sprovesti preko zajedničkih fondova za upravljanje bogatstvima, koji već postoje, poput fondova koje države formiraju da bi npr trgovale prirodnim bogatstvima, no to su obično zemlje koje obiluju naftom, a one su drugačije ustrojene.

Za garanciju zaposlenja za celu populaciju niko nije siguran kako bi funkcionisala, međutim sve ovo navedeno vredi promišljanja a ne automatskog odbacivanja pod velom antikomunizma.