Za sada još uvek nija jasno šta su motivi povlačanje zakona, da li je u pitanju “disciplinovanje” ministara privfrede Saše Radulovića, namera SNS da popravi odnose sa sindikatima, pripremi javnost za prihvatanje zakona ili se radi o nameri da se reforme odlože i razvodne? Odgovor na ovo pitanje znaće se uskoro kada se povučeni zakoni o stečaju i privatizaciji ponovo vrate u proceduru i kada Vlada usvoji zakon o radu, kaže ekonomista Milojko Arisić za online izdanje Biznisa i Fonansija.
Zaposlenost u zemljama OECD-a u trećem kvartalu 2013. povećala se drugi mesec uzastopno za 0,1% na 65,2%.
Broj zaposlenih je za isti procenat porastao čak i u evrozoni, po prvi put od drugog tromesečja 2011. i sada iznosi 63,5%, ali je i dalje za 0,3% niži nego pre godinu i po dana.
Broj novih radnih mesta takođe je porastao u Japanu, za 0,3% na 71,8%, u Velikoj Britaniji (za 0,1% na 67,4%) i u SAD (za 0,1% na 67,4%), ali je broj zaposlenih pao u Kanadi (za 0,2% na 72,4%).
Najveći rast zaposlenosti primećen je u Portugalu (za 0,7% na 61,3%), Sloveniji (za 0,7% na 63,7%), Irskoj (za 0,6% na 60,7%), Izraelu (za 0,6% na 67,3%) i Novom Zelandu (za 0,5% na 73,2%), a najveći pad u Estoniji (za 1,1% na 67,9%), Turskoj (za 0,5% na 49,2%) i Holandiji i Danskoj gde je zaposlenost pala za 0,4% na 74% odnosno na 72,4%.
Što se tiče starosne strukture, nastavila je da raste zaposlenost starijih radnika (55-64 godine) za 0,3% na 56,5%.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) razgovaraće u Beogradu od 26. februara do 13. marta sa predstavnicima Srbije o mogućem novom aranžmanu, najavio je danas stalni predstavnik te institucije u Beogradu Kim Deheng (Daehaeng). Delegaciju MMF predvodiće Zuzana Murgasova.
Ministarstvo finansija Srbije je 19. decembra 2013. godine saopštilo da je Srbija spremna da počne pregovore sa MMF-om o takozvanom aranžmanu iz predostrožnosti koji bi pojačao kredibilitet vlade jer bi pokazao njenu sremnost da se suoči i s najozbiljnijim problemima na planu finansija i privrede. Aranžman iz predostrožnosti s MMF-om trebalo bi da pomogne Srbiji u sprovođenju planiranih reformi i da stranim investitorima pošalje jasan signal da je Srbija sigurno, stabilno i atraktivno tržište, ocenio je ministar finansija Lazar Krstić.
Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem septembra 2011, a zamrznut u februaru naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.
Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) i UniCredit Banka Srbija potpisali su Ugovor o kreditu u iznosu od 15 miliona evra. Sredstva su namenjena daljem jačanju kreditne podrške kada je u pitanju poslovanje sa stanovništvom i to u delu stambenog kreditiranja i kreditiranja poboljšanja uslova stanovanja. Ovo je drugi ugovor o saradnji koji su u poslednjih godinu dana potpisali EFSE i UniCredit Banka, a koji će omogućiti odobravanje više od 400 novih kredita.
“Sa svojom širokom mrežom ekspozitura, UniCredit Banka je u mogućnosti da svojim uslugama pokrije teritoriju cele zemlje i tako suštinski doprinese razvojnim ciljevima finansiranja u Srbiji. Sve ovo UniCredit Banku čini izuzetnim partnerom u ostvarivanju naše misije da poboljšamo uslove stanovanja u zemljama u kojima je EFSE prisutan”, izjavila je Monika Bek, predsedavajuća Borda direktora EFSE-a.
Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija izjavio je: “Potpisivanjem drugog ugovora sa EFSE fondom u poslednjih godinu dana, samo potvrđujemo našu dosadašnju uspešnu saradnju. Ova kreditna linija će nam omogućiti da dodatno ojačamo našu podršku stanovništvu kada je u pitanju obezbeđivanje životnog prostora, što predstavlja jedan od glavnih izazova sa kojima se mlade osobe i ljudi u srednjim godinama suočavaju, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu.”
Godišnji promet lekova u Srbiji iznosi 740 miliona evra ili 100 evra po glavi stanovnika, dok je u poslednje četiri godine sedam najvećih veledrogerija u Srbiji ostvarilo ukupan prihod od milijardu evra u poslovima sa državom, objavljuje BIRN na osnovu podataka Uprave za trezor.
Najveći kupac, sa skoro petinom prodatih lekova, jeste Apoteka Beograd. Za četiri godine Apoteka Beograd je od veledrogerija navedenih u istraživanju nabavila lekove u vrednosti od 18,2 miljardi dinara. Klinički centar Srbije je drugi na spisku sa 4,9 milijardi dinara. Polovinu lekova ove dve državne ustanove kupile su od firme Phoenix Pharma.
Svih 100 milijardi dinara prikazanih u bazi potrošeno je bez tendera, pošto su apotekarske ustanove sve do izglasavanja novog Zakona o javnim nabavkama izbegavale javnu kupovinu. Državni revizor je u izveštaju za 2011. godinu istakao da je nabavka lekova bez tendera nezakonita.
Prilikom kontrole poslovanja utvrđeno je da su apotekarske ustanove tokom 2010. godine mimo zakona kupovale lekove u vrednosti od 34 milijarde dinara.
Republički fond za zdravstveno osiguranje i apotekarske ustanove za izbegavanje tendera našli su opravdanje u odobrenju koje je izdalo nadležno ministrastvo, Ministrastvo finansija.
Više o ovome na sajtu javno.rs
Uporedo sa preporodom ekonomije u Zapadnoj Evropi, oživljavaju i poslovne aktivnosti u Centralnoj i Istočnoj (CIE). Istovremeno se uočavaju i blagi znaci oporavka širom regiona. Ovo su samo neki od zaključaka najnovijeg Istraživanja bankarskog sektora regiona CIE UniCredita.
Prema istraživanju, očekuje se da korporativni sektor bude glavni pokretač kreditne aktivnosti u narednim godinama. Od sredine 2013. godine rast kreditiranja se umereno ubrzavao, dok je rast depozita i dalje na stabilnom nivou koji podržava postepen zaokret ka novom bankarskom modelu. Uprkos izazovima, bankarski sektor u CIE nastavlja da pokazuje zadovoljavajući nivo profitabilnosti, dok je povraćaj na kapital više nego dvostruko veći u odnosu na ovaj parametar u Zapadnoj Evropi.
Veća industrijska proizvodnja u CIE, uz i dalje naglašenu razliku između pojedinih zemalja
“Ponovni rast industrijske aktivnosti, koji bi trebalo da se nastavi i u 2014, svakako je najpozitivniji trend koji je karakterisao CIE tokom 2013. godine”, rekao je Đani Franko Papa, direktor UniCreditove Divizije za CIE. “Znaci ekonomskog oporavka u Zapadnoj Evropi takođe stimulišu veću industrijsku proizvodnju u CIE, iako su i dalje uočljive razlike od zemlje do zemlje”. Od početka 2013. godine industrijska proizvodnja je u većini zemalja zabeležila rast od preko 5% na godišnjem nivou, a analitičari UniCredita očekuju dalja poboljšanja u 2014. kada je industrija u pitanju, uz pretpostavku da će se rast izvoza u Nemačkoj nastaviti i u 2014, kao i da će i ostali delovi Ekonomske i monetarne unije (EMU) zabeležiti oporavak.
Predviđeno je da prosečni bruto društveni proizvod (BDP) na nivou regiona zabeleži rast od 2% u 2014. i 2,5% u 2015. godini, prevazilazeći visinu ovog parametra u EMU koji bi trebalo da zabeleži stopu rasta od 1,5% u 2014, odnosno 1,8% u 2015. godini.
Izbalansiraniji racio kredita i depozita na nivou regiona
“Očekuje se da postepeno poboljšanje privredne aktivnosti u regionu bude praćeno daljim ubrzanjem rasta kreditiranja”, istakao je Đani Franko Papa i dodao da će na oporavak najviše uticati korporativni sektor.
Rast depozita ostaje na takvom nivou da može da pruži podršku postepenom zaokretu bankarskog sektora u CIE ka novom poslovnom modelu koji karakteriše održivija struktura finansiranja. Nakon kreditnog rasta od 113 % u periodu od 2005. do 2008. godine, kreditiranje u CIE je od 2008. do 2013. godine zabeležilo rast od 20%, uz stabilan devizni kurs. Sa druge strane, ukupni depoziti u CIE su, u periodu od 2008. do 2013. godine povećani za 34%, dok su u prethodnih 5 godina zabeležili rast od 55%. Kao posledica toga, poboljšan je i racio kredita i depozita koji je sa 114%, koliko je iznosio na vrhuncu globalne finansijske krize, u 2013. pao na 102%, što oslikava znatno zdraviji odnos ovih parametara.
Nesiguran kvalitet imovine i protivrečna preobimna regulativa predstavljaju osnovne rizike
“Uprkos izazovima, bankarski sektor u CIE je i dalje profitabilan, dok je njegov nivo profitabilnosti prilično iznad onog u većini zemalja Zapadne Evrope”, izjavila je Karmelina Karluco, zamenica direktora Strateških analiza UniCredita za CIE. Tokom 2013. godine prognozirani prosečan obrt sredstava za CIE banke iznosio je 1,5%, u rasponu od 2,0% u Turskoj do minus 2,1% u Sloveniji. Prosečan prognozirani obrt sredstava nemačkih banaka iznosio je 0,3% prošle godine, a za B(R)IIC banke kretao se od 2,5% do 0,9%.
“Pored ostalih poslovnih izazova, nesigurnost kretanja kvaliteta imovine i rast broja, odnosno obima međunarodnih i lokalnih propisa, stavljaju znak pitanja na naš scenario”, rekla je Karmelina Karluco. Ipak, očekuje se da će se racio rizičnih plasmana u CIE ove godine poboljšati. Uzimajući u obzir rizike koje sa sobom nosi protivrečna preobimna regulativa, eksperti pozivaju na bolju harmonizaciju propisa širom regiona.
Erste analitičari predviđaju nastavak umerenog oporavka evrozone uz opasku da na njega senku mogu baciti nagomilani dugovi nekoliko perifernih članica poput Italije i Španije.
Što se tiče Grčke, trenutno kolaju priče da bi tokom 2014. ostali evropski partneri mogli da joj otpišu deo duga, ali bi i dalje nastavili da nadziru situaciju u ovoj zemlji.
Kada se pogleda oporavak evrozone, stiče se utisak da je on spor ali održiv. Posle perioda stagnacije izvoza u 2013. ove godine se očekuje rast izvoza iz ekonomski najjačih članica monetarne unije, posebno na prekookeanska tržišta, odnosno u SAD i u Aziju. Zajedno sa ovim rastom izvoza verovatno će rasti i broj investicija ali i potrošnja, koja bi trebalo takođe umereno da se poveća.
Rast BDP-a evrozone bi u 2014. trebalo da bude 1% i 1,1% u 2015. godini, što je pozitivno ali veoma daleko od brzine oporavka Sjedinjenih Država koje će i ove i naredne godine imati rast BDP-a od 2,6%.
Višegodišnje iskustvo da cene neposredno posle božićnih i novogodišnjih praznika nešto porastu, dobilo je svoju potvrdu i na početku 2014. godine. Dvonedeljno odsustvo trgovanja jednostavno je primoralo tražnju da bude aktivna na tržištu i obnovi svoje zalihe. Aktivnija tražnja od ponude redovno donosi i rast cena. Taj rast nije veliki, ali sasvim dovoljan da se koliko toliko pokrene tržište. Promet roba trgovanih preko „Produktne berze“ u Novom Sadu u periodu 13.1. do 17.1.2014. godine je iznosio 1.150 tona robe. To je za 21,05% više od prometa u prethodnoj nedelji. Za pomenutu količinu robe, kupci su morali da izdvoje 27.606.250 dinara, a to je u odnosu na upoređujući podatak iz prethodne nedelje više za 44,43%.
Cena pšenice je u porastu. Na samom početku nedelje cena hlebnog žita je startovala sa nivoa 20,20 din/kg bez PDV da bi se trgovanje na samom kraju proteklog nedeljnog perioda zatvorilo cenom 20,50 din/kg bez PDV. Prosečna cena trgovanja iznosila je 22,30 din/kg ( 20,28 bez PDV), što je za 2,74% više od cene iz prethodne nedelje. Ako je suditi po opštem tržišnom raspoloženju, pšenici se i u narednoj nedelji „nameštaju“ okolnosti da nastavi rastući trend.
Kukuruz je posle naglog rasta u prvim danima nove godine, u drugoj nedelji januara stabilizovao cenu na prosečnom nivou od 17,25 din/kg ( 15,68 bez PDV) što je praktično isti cenovni niovo kao i prethodne nedelje, ili preciznije, za neznatnih 0,11% manje od proseka cene prethodne nedelje. Preračunato u apsolutne vrednosti, taj pad je zanemarljivo mali i iznosi svega 0,02 dinara ili 2 pare po kilogramu. Kukuruza ima dovoljno na tržištu i stabilizacijom cene, bez sumnje će se i tržište aktivirati još više.
Tri kupoprodajna ugovora na tržištu soje definisali su prosečnu cenu trgovanja koja je u nedelji za nama iznosila 56,21 din/kg ( 51,10 bez PDV). Rast cene soje je očigledan i u odnosu na poslednje trgovanje ovom robom i iznosio je 7,31%. U drugoj polovini nedelje registrovan je kupoprodajni ugovor po ceni od 52,20 din/kg bez PDV, čime je soja dostigla svoj ovosezonski cenovni maksimum . Iz korpusa roba tzv. „Soja kompleksa“ trgovano je i sojinom sačmom sa 47% proteina, a prosečna cena je iznosila 73,86 din/kg ( 61,55 bez PDV). U odnosu na poslednje trgovanje ovom važnom komponentom za stočnu hranu to je rast od čak 8,17%.
Da su pripreme za prolećnu prihranu useva uveliko počele pokazuje nam i 125 tona trgovanog mineralnog đubriva UREA i to po prosečnoj ceni od 36,29 din/kg.
Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Nakon proteklih praznika, tržište poljoprivrednih proizvoda se konačno aktiviralo. Tokom nedelje tržište kukuruza je naslućivalo potencijalni rast cene ovog artikla, jer se sredinom nedelje za kilogram kukuruza plaćalo i 16,00 din/kg, bez PDV-a. Kraj nedelje je ipak demantovao ovu procenu, s obzirom da je poslednje ovonedeljno trgovanje kukuruzom završeno po 15,50 din/kg, bez PDV-a, što je za 15 para niže nego prošlog petka.
Istovremeno pšenica i soja beleže rast cene. Za kilogram pšenice se danas plaća 20,50 dinara, bez PDV-a, što je za 0,40 din/kg, više nego prošlog petka. Ipak, najveće cenovne promene su se desile na tržištu soje. Cena soje od 48,50 din/kg, bez PDV-a, koliko je iznosila krajem prošle i početkom ove godine, tokom protekle nedelje “otišla” je prvo na 50,00 din/kg, bez PDV-a, a potom i na 52,20 din/kg, bez PDV-a.
Cenovni skok pšenice i soje, uz relativno stabilnu cenu kukuruza, direktno su prouzrokovali rast indeksne vrednosti PRODEX-a. Ovaj pokazatelj dana beleži indeksnu vrednost od 211,58 poena što je za 2,53 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
Vrednosti pšenice su usled rasta globalne tražnje skočile i rezultirale prekid najdužež nedeljnog cenovnog pada u poslednje dve godine. Egipat i Japan su kupovali američku pšenicu i samim tim jačali izvoz SAD-a. Setvena oblast ozime pšenice je suprotno očekivanjima smanjena za 3% u odnosu na prošlu godinu, na nivo od 17.0 m/ha. Potrošnja hlebnog zrna je smanjena, dok su izvoz i zalihe skočile.
Vrednosti kukuruza su tokom cele nedelje fluktuirale. USAD je objavio u izveštaju da su proizvodnja i zalihe u SAD-u manje nego što su analitičari procenjivali, dok su svetkse zaliheuvećane. Cena je sredinom nedelje pala na osnovu špekulacija da bi potrošnja u proizvodnji stočne hrane mogla opasti, što bi rezultiralo rastom zaliha.
U poređenju sa poslednjim danom trgovanja u prošloj nedelji martovski fjučers na pšenicu je pojeftinio za 1,99%, dok je fjučers na kukuruz zabeležio skok od 3,88%.
Cena soje u prvoj polovini needlji konstantno rasla , a najviše u poslednjih pet nedelja na osnovu znakova o rastu potražnje iz Kine za američkom sojom, dok je u drugoj polovine nedelje počelo da se trguje novim martovskim fjučersom na soju.
U odnosu na prošlu nedelju, novi martovski fjučers na soju je za 3,25% skuplji, dok je, takođe, novi martovski fjučers na sojinu sačmu u osnovu na prošlu nedelju skuplji za 4,27%.
U Parizu je pšenica jeftinija za 3,39% u odnosu na poršlu nedelju. U Budimpešti je pšenica jeftinija za 0,27%, dok je cena kukuruza skočila za 0,82%. Cena kukuruza u Parizu je viša za za 1,01%.
Privredno društvo „EPS Snabdevanje“ uradilo je kontrolu obračuna decembarskih računa i utvrđeno je da su računi za električnu energiju za decembar 2013. godine tačno obračunati i da nije došlo do sistemske greške. Pojedini kupci su dobili veće račune, jer je potrošnja u decembru u Srbiji bila veća za 24 odsto u odnosu na novembar 2013. godine, kaže se u zvaničnom saopštenju preduzeća.
Povećanje iznosa na računu u dinarima nije direktno srazmerno povećanju potrošnje u kilovat-satima, jer je iznos koji kupac treba da plati uslovljen zonskim načinom obračuna. I minimalno povećanje potrošnje nekog kupca može da dovede da kupac iz zelene zone pređe u plavu ili crvenu, što povećava iznos računa. Tarifnim sistemom određeno je da se rastom potrošnje u kilovat-satima iznos računa povećava progresivno. Na račune za decembar uticala je povećana potrošnja električne energije, kaže se u zvaničnom saopštenju EPS Snabdevanja – „podaci o potrošnji po mesecima ukazuju da je potrošnja u decembru uvek značajno veća u odnosu na novembar. Na povećanje potrošnje utiču i verski i državni praznici kada se već tradicionalno beleži veća dnevna potrošnja.“ Konkretno, u 2013. godini to je povećanje na nivou ukupnog distributivnog konzuma u Srbiji 24 odsto, a na području PD „Elektrodistribucija Beograd“ je čak 31 odsto. Na uvećanu potrošnju u decembru u odnosu na novembar prisutan je i objektivni temperaturni uticaj. Izmerene srednje mesečne temperature u Beogradu na lokaciji Karađorđev park u 2013. godini su za novembar 9,8 stepeni Celzijusa, a za decembar 3,0 stepena Celzijusa. U istom periodu 2012. godine izmereno je za novembar 10,5, a za decembar 1,9 stepeni Celzijusa.
Takođe, period obračuna za decembar 2013. godine je između 31 i 33 dana, dok je za novembar 2013. godine bio između 29 i 30 dana, te je ukupno obračunata energija po tom osnovu veća. Ekipe distribucija očitavale su brojila i tokom praznika kada su bili neradni dani. Kod nekih kupaca zbog odsustva vlasnika i nepristupačnih mernih mesta, nije bilo moguće izvršiti očitavanje planiranom dinamikom pa je rađeno i dodatno očitavanje od 5. do 8. januara. To je uslovilo i dodatno produženje obračunskog perioda, ali kupci time nisu oštećeni, jer se i granice zona pomeraju srazmerno produženju obračunskog perioda u skladu sa Tarifnim sistemom. Svaki kupac ima pravo na reklamaciju ukoliko ima i najmanju sumnju u ispravnost računa, jer uvek postoji mogućnost da dođe do greške u pojedinačnom slučaju. Prigovor kupci treba da predaju na šalterima distribucija koje su jedino mesto za utvrđivanje osnova za reklamaciju.
Povodom saopštenja NOPS, „Elektroprivreda Srbije“ uverava kupce da neoverena brojila nisu automatski i neispravna i da ne mogu biti razlog većih računa. Čak i ako brojilo nije ispravno rad mehanizma se usporava i brojilo očitava manju potrošnju. Kupci koji sumnjaju u tačnost merenja mogu da se obrate Direkciji za mere i dragocene metale, koja je jedina nadležna da utvrdi tačnost rada mernog uređaja.
Ovo je poruka sa konferencije „Pregovori o pristupanju Republike Srbije EU“ u organizaciji Privredne komore Srbije, nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Evropske mreže preduzetništva i Kancelarije za evropske integracije.
Andrej Engelman, međunarodni ekspert koji je učestvovao u pregovorima za članstvo Slovenije u EU a sada radi za projekat GIZ-a „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“, do detalja je objasnio šta nam predstoji: „Faza skrininga obično traje od godinu do godinu i po, pregovori po pojedinačnim poglavljima (a ima ih 35) traju oko 4 godine mada realno je da će Srbiji trebati oko 6, zatim ide zatvaranje pregovora, potpisivanje ugovora za koje je potrebno pola godine, a potom i ratifikacija koje uvek traje oko 1,5 do 2 godine“. Mi smo tek negde na početku skrininga, dakle, tek posle 2020. bismo mogli da postanemo punopravna članica EU.
Zemlje koje su pre nas ušle u Uniju nisu bile za to dovoljno spremne, pa je EU na osnovu ovog lošeg iskustva pooštrila proveru kandidata. „Čini mi se da nijedna zemlja u skorijoj prošlosti nije bila pripremljena za početak pregovora tako dobro kao Srbija“, primetio je Engelman. No, naša zemlja će ipak morati da demonstrira spremnost da ispuni sve što se od nje traži a moguće je i da će morati da sačeka ostale kandidate. „Mislim da je Hrvatska poslednja zemlja koja je primljena pojedinačno, i da će od sada EU primati po nekoliko članova odjednom. U tom kontekstu bitno je da Srbija ojačava dobre odnose sa Crnom Gorom jer saradnja ove dve zemlje može biti od obostrane koristi“, kaže Engelman i dodaje da će najveći problem pri pristupanju Uniji imati Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina, kojoj će po njegovom mišljenju trebati još nekih 20 godina da ispuni uslove.
Sada će u ovom procesu na vrh liste najvažnijih kriterijuma izbiti ekonomski, a s obzirom na činjenicu da nam to nije jača strana i da nam je BDP veoma nizak, može se desiti da se naš pristup EU dodatno oduži.