Rast kineskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema najnovijim prognozama Svetske banke, ove godine će dostići 8,5 odsto, zbog niske osnovice, rasta potražnje i snažnog izvoza, prenela je danas Kineska medijska grupa.Taj indeks je 0,6 odsto viši nego u prethodnoj prognozi u decembru prošle godine, uglavnom zbog pojačanja inostrane potražnje.
Category:
Ekonomija
Kompanija MAT Firma „MAT Real estate“, koja je u većinskom vlasništvu biznismena Petra Matijevića, kupila je autobusku stanicu ATP Vojvodina, po ceni od 2,23 miliona evra, prenosi portal 021. Stanica koja se nalazi u Novom Sadu, od kada je izgrađena, nikada nije služila svojoj nameni.
Autobuska stanica ATP „Vojvodina“ bila je ponuđena na prodaju po ceni od 2.226.916 evra, što je za oko 700.000 evra manje u odnosu na prvu, neuspelu prodaju.
Osim Matijevića, za autobusku stanicu na uglu Sentandrejskog puta i Puta novosadskog partizanskog odreda, bilo je zainteresovano i preduzeće „NES“ iz Banja Luke, koje je dostavilo ponudu od 2.227.016 evra.
Predstavnici kompanije „MAT Real estate“ kratko su izjavili da će objekat verovatno dati u zakup nekom privrednom subjektu, kao i da on neće biti stanica. Rekli su i da nemaju nameru da ruše taj objekat.
Prodaja stanice omogućava da se isplati samo deo potraživanja
„MAT Real estate“ je već kupio deo imovine nekadašnjeg ATP „Vojvodina“. Na jednoj od prethodnih prodaja, u vlasništvo kako se podseća Matijevića došao je novi servis, koji je kupljen za 1,45 miliona evra.
Stanica je građena tokom 2005. i 2006. godine, kako bi bila nova međumesna stanica u Novom Sadu. Pošto projekat nikad nije zaživeo, njegov investitor Ilija Dević i dalje vodi borbu na sudovima.
Prodaja stanice omogućava da se isplati samo deo preostalih potraživanja, jer ATP-u ostaje da isplati još oko 830 miliona dinara poveriocima prvog reda i 945 miliona dinara poveriocima četvrtog reda.
Investitor Ilija Dević je 22. juna Privrednom sudu u Novom Sadu predao predlog za povlačenje oglasa prodaje autobuske stanice.
On je tada naveo da „nakon prethodne prodaje kupci nisu ušli u posed, jer je prodaja obavljena nezakonito i predmet je sudskog spora“. Pored toga, Dević je tražio i da se nadležni sudija izuzme iz predmeta.
Dević je u martu saopštio kako se „priprema teren da kompleks ATP Vojvodina kupi neko kome će Grad Novi Sad dozvoliti da obavlja delatnost“.
Kako je tada naveo, iako je od početka imao svu potrebnu dokumentaciju za izgradnju i rad nove autobuske stanice i servisnog centra u Novom Sadu, već 14 godina traje serija sudskih procesa „sa ciljem da se ta investicija otme“.
Najnovija prodaja nove autobuske stanice u Novom Sadu bila je oglašena 24. maja ove godine.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji se trenutno nalazi u Skupštini na razmatranju, podrazumeva niz mera, pa i javnu intervenciju. Jedna od njih je i da će nakupci morati da se registruju u poseban registar.
Javna intervencija cena poljoprivrednih proizvoda biće moguća samo kada je tržišna vrednost niža od referentne cene.
Ova mogućnost stoji Ministarstvu poljoprivrede na raspolaganju, kako bi moglo da reguliše ovo tržište. Ovo je specifično, jer mora da se prati i proizvodnja i trgovina.
Ovo je u utorak izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, u Skupštini Srbije, dodajući da je jedna od mera i podrška privatnom skladištenju. Kako je rekao Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji se trenutno nalazi u Skupštini na razmatranju, podrazumeva niz mera, pa i javnu intervenciju.
– Podrška privatnom skladištenju je mera koja se odnosi kada je tržišna cena niža, pa se time čuvaju domaći proizvodi – istakao je Nedimović. – Imaćemo i posebne interventne mere, to su direktna finansijska davanja po kilogramu, litru, kada imamo krizu na tržištu. Predlogom zakona postoji mogućnost da se označi meso i mesne prerađevine u marketima koje je poreklom iz Srbije. Da zabodemo srpsku zastavu u raf i kažemo ovde je meso koje je poreklom iz Srbije, a ovo je uvozno, pa vi ljudi ako imate želju, volju i patriotskog naboja u sebi, pa čak i ako je skuplje, možemo da branimo tako srpsko stočarstvo.
Prema rečima ministra Nedimovića, biće regulisan i sistem otkupa. Tako će, nakupci, morati da se registruju u poseban registar. Biće potrebno ispuniti posebne uslove, da bi se uopšte našli u tom registru i on će biti javan.
– Naši poljoprivrednici znaće da li je robu prodao otkupljivaču, koji je registrovan ili pokušava da radi na crno – rekao je Nedimović. – Osnovaće se i proizvođačke organizacije, koje će se stimulisati za razvoj posebnih sektora. Nama nedostaje ozbiljna proizvođačka organizacija, kao što to rade pčelari.
intervencija cena poljoprivrednih proizvoda biće moguća samo kada je tržišna vrednost niža od referentne cene.
Zdrava hrana
Zakon će doneti i posebnu podršku za poljoprivredne proizvode, koji se odnose na poboljšanje prehrambenih navika dece i omladine. Ministar Nedimović je najavio da će đaci u školama, uz užinu moći da dobiju mleko i voće koje je proizvedeno u Srbiji.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay
Roming između Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije biće ukinut od 1. jula. To je potvrdio Tanjugu pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Milan Dobrijević.
„Ovo je poslednja faza realizacije sporazuma koji je zaključen u Beogradu još u aprilu 2019. godine, i u toj poslednjoj fazi čija primena počinje 1. jula ukidamo potpuno roming na teritoriji zapadnog Balkana. To znači da će cene po kojima ste razgovarali, slali SMS poruke i koristili podatke na mobilnim mrežama u nacionalnom saobraćaju biti identične na teritoriji Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije“, rekao je Dobrijević.
On je naglasio da su cene usluga mobilne telefonije izjednačene za sve navedene zemlje, ali je zamolio građane da se pre puta kod svojih operatora informišu o detaljima zbog različitih paketa usluga koje imaju, kako ne bi dolazilo do nesporazuma i neprijatnosti.
Dobrijević je rekao kako ne postoje suštinska ograničenja u pogledu korišćenja usluga mobilna telefonile, ali je dodao da je, po ugledu na zemlje EU, uvedena politika fer korišćenja.
„Ona se svodi na to da korisnik ne treba pretežno da boravi u drugoj zemlji i da tamo koristi karticu operatora iz svoje matične zemlje. Ako idete na more na 10 ili 20 dana, ne može doći do situacije sa nefer korišćenjem kartice, jer se ponašanje korisnika uzorkuje na četiri meseca“, naglašava Dobrijević.
On je objasnio da, ukoliko u tom periodu dođe do pretežnog ili isključivog korišćenja kartice srpskog operatora u nekoj od navedenih okolnih zemalja, tada će ga operator opomenuti.
„Korisnik nakon toga može da koriguje svoje ponašanje. Tek ukoliko ne postupi po upozorenju, operator ima pravo da naplati naknadu za roming, ali ne očekujemo da će se to događati u praksi“, naveo je Dobrijević.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
Agencija za privredne registre obaveštava pravna lica i preduzetnike koji primenjuju Zakon o računovodstvu, a još uvek nisu sastavila i dostavila svoje redovne godišnje finansijske izveštaje sa odgovarajućom dokumentacijom za 2020. godinu, da rok za njihovo dostavljanje ističe u sredu 30. juna 2021. godine, u ponoć.
Кao i svih ranijih, i ove godine se očekuje da veliki broj obveznika svoje izveštaje pripremi i dostavi poslednjeg dana roka, zbog čega je Agencija za sredu, 30. juna, do ponoći, obezbedila dežurstva u Registru finansijskih izveštaja i Servis desku, radi pružanja stručne pomoći u vezi sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja i tehničke podrške obveznicima, koja je i inače redovno dostupna radnim danima u Agenciji.
Javni dug Srbije krajem ove godine iznosiće oko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili nešto preko toga, što je reletivno visok nivo javnog duga za zemlju na nivou razvijenosti na kome se nalazi Srbije, ali još nije kritičan u smislu da nam preti kriza javnog duga, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
„Porast javnog duga biće približno jednak iznosu fiskalnog deficita, što znači da će dug krajem ove godine biti oko 30 milijardi evra, što će biti oko 60 odsto BDP-a ili nešto preko toga“, kazao je Arsić na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora u izdanju Ekonomskog fakulteta.
Podsetio je da je ove godine planiran fiskalni deficit od 3,5 milijardi evra, te da će se, za razliku od prošle godine kada je značajan deo fiskalnog deficita finasiran depozitima koji su postojali od koncesije za aerodrom „Nikola Tesla“ i Komercijalne banke, sada najveći deo fiskalnog deficita finansirati zaduživanjem.
Arsić je ocenio da bi problemi zbog relativno visokog javnog duga mogli da se pojave, ako se kamatne stope u svetu povećaju, pa bi troškovi novog zaduživanja i refinasiranja javnog duga bili veći.
Fiskalni deficit smanjiti u narednoj godini
Zbog toga smatra da bi trebalo raditi na tome da se na vreme ovaj fiskalni deficit smanji u narednoj godini i da se zaustavi rast nivoa javnog duga u odnosu na BDP.
Arsić misli da za sada nije teško da se sprovodi takva poklitika niskog deficita, jer ga je moguće ostvariti usporavanjem rasta državnih rashoda, što znači da nije neophodno povećanje poreza i smanjenje rashoda.
„One mogu da se sprovedu i bez povećanja poreza i bez smanjivanja apsolutnog nivoa javnog rashoda. Potrebno je samo držati najveće rashodne javne pozicije, što su plate u javnom sektoru i penzije, pod kontrolom, odnosno obezbediti da one rastu sporije od BDP-a“, ukazao je Arsić.
Prema njegovim rečima, to bi, uz odgovarajuću kontrolu ostalih rashoda, obezbedilo da se uz rast privrede, fiskalni deficit smanji na nivo od oko dva do tri odsto BDP-a i uz rast privrede od četiri odsto obezbeđivalo da odnos duga prema BDP opada.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
Očekivanja o inflaciji i odgovori centralne banke na podatke o inflatornim pritiscima dobijaju veliku pažnju ove godine
Tokom prošle nedelje dobri ekonomski podaci nadjačali su zabrinutost zbog porasta cena. Često primiećeni američki proizvodni PMI dostigao je novi rekordnih 62,6. S druge strane, PMI za uslužne delatnosti blago je opao. Relativno velik broj novih nezaposlenih (411 000) donekle je ublažio strah od pregrejavanja američke ekonomije.
Trenutni podaci o inflaciji prilično su visoki. Poslednji podaci pokazuju osnovnu inflaciju od 3,4% u maju, koja ne uzima u obzir rast cena hrane i energije u odnosu na prethodnu godinu.
Tržište je donekle umirio guverner Feda Jerome Powell, koji je tvrdio da je verovatnoća inflacije u stilu 70-ih vrlo mala. Berzu je takođe podstakla viest od četvrtka da je Joe Biden uspešno preduzeo nove korake prema usvajanju infrastrukturnog podsticaja. Sjedinjene Države u sljedećih pet godina planiraju da ulože oko 1.200 milijardi dolara u infrastrukturne projekte.
Dva od tri glavna američka indeksa (S&P 500 i Nasdaq) dostigla su rekorde. Zahvaljujući rastu cena deonica, Microsoft se pridružio Appleu u klubu kompanija čija je tržišna vrijednost veća od dva triliona dolara. Prevedeno, njihova tržišna vrednost jednaka je bruto domaćem proizvodu cele Italije.
Izvor:SEEbiz
Foto: Pixabay
Tržišna kapitalizacija američke kompanije Facebook tokom trgovanja u ponedjeljak u New Yorku premašila je bilion dolara, pokazuju podaci američke berze Nasdaq.
Cena Facebookovih deonica u ponedjeljak je porasla za 4,66 posto i nastavlja da raste. Kao rezultat, tržišna kapitalizacija kompanije premašila je bilion dolara.
Rast cene deonica rezultat je Facebookovih pobeda u nizu antitrustovskih sudskih procesa ovih dana.
Tržišna kapitalizacija je ukupna tržišna vrednost deonica kompanije umanjena za trezorske deonice. Računa se tako da se ukupan broj deonica (umanjen za trezorske) pomnoži s trenutnom tržišnom cenom.
Izvor: Bankar.me
Foto: Pixabay
O eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije će se organizovati referendum, najavili su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike tokom panela „Treba li Srbiji rudnik litijuma“, koji je u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom organizovala Nova ekonomija. S druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti.
Obe strane se ipak slažu da je važno diskutovati o tako značajnom projektu, da razgovor mora da bude vođen na osnovu argumenata, a ne emocija.
„Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrednije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati“, kazao je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović.
On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni „retki ili zakasneli“, a da je Projekat Jadar netransparentan.
Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva.
„Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama“, kaže Stevanović.
On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da nedovoljno brinemo o zaštiti životne sredine.
„Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik“, dodaje Stevanović.
Državna sekretarka: Nije poljiljano poverenje u državu
Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer država razgovara sa svim stranama i poziva ih da uđu u dijalog o rudniku litijuma.
Ona je ocenila da će se u Srbiji najverovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji, čime bi ostvarila veću korist u lancu vrednosti.
„Smatramo da trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da postanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji“, naglašava Atanacković.
Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se dolazi devastacijom životne sredine, dok se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog toga predstavljaju „licemere“.
Obavezali smo se da ne povećavamo učešće degradiranih površina
„Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes“, kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.
Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta.
„Obavezali smo se da ne povećavamo učešće degradiranih površina“, naglašava Ristić.
Ristić ocenjuje da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice.
To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika.
Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva.
Rekao je da ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u Ministarstvo rudarstva, koje „protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj“.
„To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva“, dodaje Ristić.
Mogućnost održivog rudarstva
U vezi sa tim pitanjem, sa njim se nije složio pomoćnik ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinu.
„Nedavnim donošenjem četiri zakona, prvi put rudari govore o zaštiti životne sredine. Dajte da se okrenemo bilo gde oko nas, da reagujemo kako bi deca reagovala, da vidimo (zagađenje oko nas). Ja dolazim iz devastirane sredine, iz Lazarevca, ali imam nadu da se rudarska aktivnost može učiniti održivom. Da li ja to mogu da vratim – ne mogu, ali buduće generacije mogu“, kazao je Milijanović.
On je pozvao ostatak struke da se zajedno bave oplemenjivanjem i rekultivacijom površina koje su iz javnog interesa devastirane, ali da se na 27 kvadratnih kilometara ugroženih površinskom ekpolatacijom mogu napraviti „pluća grada“.
„Preko 90 odsto meštana koji su u devastiranim područjima su ostali tu, zato što imaju sigurnost, da obezbede svoju porodicu, da imaju lični dohodak. Ljudi i životna sredina su najveće bogatstvo. Ako se borimo deklarativno za životnu sredinu, a narod ode, imaćemo pustu zemlju koja je jako lepa, koju će naša deca posećivati tek kad se nje sete da su joj ovde koreni“, kazao je Milijanović.
Direktorka RIO SAVA: Pozivam nevladine organizacije i njihove pravnike da nam se jave
Projekat Jadar se mesecima nalazi pred javnošću i o njemu treba voditi dijalog na naučno zasnovanim činjenicama, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto).
Ona kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana.
Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu.
Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta.
Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno je u fazi pripreme, a kada se ona završi biće poznati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru.
Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti.
Predstavnica Rio Tinta je ocenila je da je ta kompanija stavljena u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta, kao i da iznesu sve sumnje u kršenje zakona na sastanku koji je danas predložila.
Mijatović (PAKT): Nedovoljno informacija o investicijama RIO TINTA
„Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom“, kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici.
On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštiti prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.
Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru.
Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu.
Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima, dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području.
Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče automobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju.
Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istoriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vidu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama.
Petar Đukić: Imamo mnogo napuštenih rudnika
Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto. Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija:
„Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu ima puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti“, smatra Đukić.
On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. „Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo“, dodaje Đukić.
Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobijao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada.
Srbija je na putu značajnog oporavka uz rast od 6 procenata u 2021. godini, navodi se u najnovijem izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima, koji je danas objavila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
U svojoj prognozi, Banka očekuje oporavak potrošnje nakon pandemije Covid-19 i povećanje javnih investicija u skladu sa nastavkom ekspanzivne fiskalne politike. U prvom kvartalu 2021. srpska ekonomija je porasla za 1,7 procenata u odnosu na isti kvartal 2020, potkrepljena snažnim razvojem građevinskog sektora, ali i rastom industrijske proizvodnje kao i rastom trgovine, transporta i turizma.
Rast BDP-a u 2021. godini biće podržan dodatnim vladinim izdacima u zdravstvu, subvencijama za zarade i jednokratnim isplatama penzionerima i drugim kategorijama stanovništva.
Zadovoljni smo snažnim ekonomskim oporavkom u Srbiji
Matteo Kolanđeli, direktor EBRD-a za Srbiju i zapadni Balkan, je rekao: „Zadovoljni smo snažnim ekonomskim oporavkom u Srbiji i ostajemo posvećeni pružanju podrške vlastima u održavanju ovog ubrzanog rasta. Jačanje konkurentnosti privatnog sektora, podrška dobro strukturisanim ulaganjima u transportnu i ekološku infrastrukturu kao i tranzicija ka zelenoj energiji biće ključni prioriteti u boljoj izgradnji nakon krize Covid-19. “
Za 2022. EBRD očekuje da se srpska ekonomija vrati pre-pandemijskoj brzini ekspanzije sa stopom rasta od 3,5 procenta.
Generalno, efekti pandemije Covid-19 na srpsku ekonomiju u 2020. godini bili su umereni, kaže se u najnovijem izveštaju EBRD-a. Struktura ekonomije, sa ograničenim prihodima od turizma i relativno visokim udelom osnovnih dobara u proizvodnoj strukturi, zaštitila je zemlju od dubljeg šoka. U kombinaciji sa velikim vladinim paketima i manje restriktivnim merama zaključavanja tokom većeg dela godine, to je rezultiralo ekonomskom kontrakcijom od samo 1 odsto prošle godine.
Vlada je reagovala na pandemiju Covid-19 2020. godine sa dva paketa pomoći ukupne vrednosti oko 13 procenata BDP-a (5,8 milijardi evra). Iako su mere bile efikasne, takođe su bile i skupe: javni dug se povećao za oko 5 procentnih poena u 2020. godini, dostigavši na kraju godine 58 procenata BDP-a.
Kontinuirana nesigurnost oko ograničenja putovanja opterećuje
Što se tiče Zapadnog Balkana, očekuje se da će proizvodnja u ovom regionu porasti za 5,1 odsto 2021. godine, što je odraz snažnih rezultata u dosadašnjoj godini i nastavka fiskalnih podsticaja, kaže se u novom izveštaju
EBRD-a. Međutim, kontinuirana nesigurnost oko ograničenja putovanja opterećuje izglede za ekonomije zavisne od turizma. Očekuje se da će se rast u regionu ublažiti na 3,8 odsto u 2022. godini.
Sa rastom od 4,2 procenta u 2021. godini, oporavak ekonomija u razvoju u istočnoj Evropi, centralnoj Aziji i severnoj Africi ubrzava se nakon pandemije Covid-19.
Ovo je revizija naviše za 2021. godinu sa 3,6 procenata koje je Banka prognozirala u svom prethodnom izveštaju u oktobru 2020. Za 2022. godinu, EBRD očekuje dalju solidnu ekspanziju sa rastom od 3,9 procenata. Smanjivanje ekonomskog autputa u 2020. godini takođe je bilo blaže nego što se ranije predviđalo (2,3 procenta umesto 3,9 procenta) nakon poboljšanja u ukupnom ekonomskom okruženju krajem prošle godine zahvaljujući snažnom izvozu i fiskalnoj podršci.
Velika neizvesnost u pogledu kretanja Covid-19 Delta soja
Glavna ekonomista EBRD-a Beata Javorčik izjavila je: „Iako revidirane prognoze daju razloge za optimizam, ostaje velika neizvesnost u pogledu kretanja Covid-19 Delta soja koji predstavlja posebno velike rizike za zemlje koje su postigle manji napredak u vakcinaciji i za ekonomije koje se u velikoj meri oslanjaju na međunarodni turizam. Slika za 2020. je raznolika. Iako je nekoliko zemalja u centralnoj Evropi i baltičkim državama imalo dobar učinak u poređenju sa mnogim naprednim evropskim ekonomijama zahvaljujući velikom oporavku izvoza, ekonomije u velikoj meri oslonjene na turizam bile su teško pogođene. A u zemljama koje su bile pogođene izazovnim ekonomskim okolnostima pre pandemije, Covid-19 je samo dodatno pojačao postojeće probleme. “
Sve veće sprovođenje programa vakcinacije i poboljšanje stanja u sektoru zdravstva, omogućili su postepeno ukidanje mera socijalnog udaljavanja i drugih ograničenja. Kao rezultat, ekonomija se ponovo pokrenula: Industrijska proizvodnja i prodaja na malo uglavnom su se oporavile, a prosečna mobilnost ljudi u regionima u koje Banka ulaže, uključujući Srbiju, u velikoj meri se vratila na nivo pre pandemije.
Više cene primarnih proizvoda, povećana potražnja za proizvodima prerađivačke industrije, deprecijacije valuta i visa inflacija u zemljama trgovinskim partnerima povećali su inflaciju u regionima EBRD-a (za 0,8 procentnih poena u proseku u odnosu na nivo pre pandemije), uprkos zaostajanju na tržištima rada u mnogim ekonomijama.
Agregatne brojke takođe kriju značajne razlike u uticaju Covid-19 na stanovništvo, gde su posebno pogođeni mladi i oni sa nižim nivoom obrazovanja i prihoda.
Fiskalna ranjivost se povećala
Štaviše, fiskalna ranjivost se povećala imajući u vidu da su veliki podsticajni paketi povećali javni dug u regionima EBRD-a za 11 procentnih poena BDP-a u proseku. U mnogim ekonomijama javni dug je sada na nivoima koji su poslednji put viđeni tokom tranzicione recesije ranih 1990-ih i može dalje da se poveća. Iako su slučajevi bankrota do sada bili pod kontrolom zahvaljujući širokoj podršci ekonomske politike, ranjivost se može ispoljiti kada se povuku mere državne podrške.
Iako su prosečni troškovi pozajmljivanja u proseku i dalje niski, a isplate kamata stabilne, u nekim zemljama je došlo do naglog povećanja plaćanja kamata.
Projekcije su vrlo osetljive na dalje kretanje Covid-19 infekcija, pretpostavke koje se odnose na vladine politike i učinkovitost mera za ograničavanje trajne ekonomske štete. Inicijative ekonomske politike za podršku opravku, koje su preduzele pojedinačne zemlje, sažete su na EBRD stranici pod nazivom „Odgovor na koronavirus u 2021 godini: Postavljanje boljih temelja“.