Category:

IT i nauka

Najnovija AI aplikacija najbizarnija do sada

by bifadmin 17. август 2023.

Sve je više romantičnih odnosa između ljudi i veštačke inteligencije, ali najnovija AI aplikacija je najbizarnija do sada.

U njoj korisnici mogu „da razmenjuju poruke“ sa Isusom, kao i brojnim drugim likovima iz Biblije uključujući Mariju, Josipa, Petra i Mateja, javlja Religion News.

Aplikacija nazvana Text With Jesus dostupna je na Apple App Storeu. Dizajnirana je za „odane hrišćane koji traže dublju povezanost s najznamenitijim likovima Biblije“, stoji u opisu.

Text With Jesus koristi sve javno dostupne verzije Biblije. Korisnici mogu da razgovaraju s odabranom „osobom“ putem chata koji podseća na Apple-ovu aplikaciju iMessage. AI će odgovoriti onim što misli da je najprikladniji citat ili dijalog.

„Aplikacija koju pokreće AI ne tvrdi da pruža stvarne božanske uvide niti poseduje bilo kakav oblik božanske svesti, nego jednostavno koristi svoj jezički model za generisanje odgovora zasnovanih na širokom korpusu biblijskih i religijskih tekstova“, stoji u objašnjenju na web stranici.

Satana se potpisuje emotikonom s rogovima

„Svrha aplikacije je da podstakne na razmišljanje, da produbi razumevanje verskih tekstova i pokrene smislene razgovore o veri.“

Na primer, na pitanje: „Kako mogu da pokažem dobrotu prema drugima na poslu?“, AI Isus odgovara: „Dakle, sve ono što vi hoćete da drugi ljudi učine za vas, učinite vi to sami za njih: To su Zakon i Proroci (Mateja 7:12).“

Kompanija Catloaf Software stoji iza ove aplikacije, a njen predsednik i izvršni direktor Stefan Piter izjavio je za Christian Headlines da se AI aplikacija temelji na širokom spektru javno dostupne hrišćanske literature, uključujući različite verzije Biblije na više jezika.

„Razumem da bi koncept veštačke inteligencije Isusa mogao da izazove zabrinutost ili da se nekima čak čini bogohulnim. Međutim, Text With Jesus nema nameru da zameni veru ili molitvu. To je jednostavno alat za pomoć korisnicima u istraživanju teoloških pitanja na interaktivniji i nadamo se ugodniji način“, rekao je Piter.

Aplikacija je besplatna, iako korisnici mogu da plate 2,74 evra mesečno za razgovor s dodatnim „osobama“, uključujući Adama i Evu, neke od Isusovih učenika, Mariju Magdalenu, pa čak i Satanu, koji sve svoje poruke potpisuje emotikonom s rogovima.

17. август 2023. 0 komentara

Koji su razlozi slabije prodaje električnih automobila i pored subvencija

by bifadmin 16. август 2023.

U Srbiji je registrovano oko 500 električnih vozila, a država je za njihovu nabavku opredelila dva miliona evra subvencija, izjavio je Miloš Petrović, direktor Centra za električna i hibridna vozila, koji je osnovan u partnerstvu sa Mašinskim fakultetom

On je ovom prilikom istakao da je jedan od razloga što električnih automobila nema više na drumovima Srbije je zbog toga što su oni za nekih 30 do 40 odsto skuplji od konvencionalnih automobila.

– Nabavka električnih automobila jeste skuplja u startu, ali ljudi treba da znaju da tokom životnog veka električnih automobila vi nemate neke veće troškove.Troškovi održavanja su izuzetno niski, jer nemate svih onih delova koje ima automobil na konvencionalno gorivo. Znači održavanje je skoro nula – kazao je on.

Prema rečima Petrovića, električni automobili su skuplji i zbog baterije koju koriste.

– Ta baterija osim što je skupa, ona je i opasna zbog kasnije reciklaže. Nju treba negde skladištiti kada vozilo završi svoj životni vek i tu se javlja problem. Bateriju treba dati nekom ko se bavi reciklažom, a to je izuzetno skupo – kazao je sagovornik Tanjuga.

Petrović je podsetio da je država pre par godina pokrenula pomoć države i subvencije na električna i hibridna vozila koja je išla do 5.000 evra.

– Sada je dva miliona evra opredeljeno za te subvencije, a to je 300 do 600 vozila koja mogu da se subvencionišu – kazao je Petrović.

Međutim, Petrović ukazuje i na jedan problem kada su ovi automobili u pitanju, a to je što u Srbiji nije definisana regulativa za prodaju električne energije koju koriste ova vozila.

– Vi kao korisnik električnog vozila treba tu struju za punjenje koju koristite negde da plaćate, ali ustanove koje poseduju punjače sada nemaju pravo da vam naplate tu energiju, zato što nisu registrovane za prodaju električne energije – kazao je Petrović.

Mladi ljudi vole da čuju zvuk motora

Prema njegovim rečima, u novoj zakonskoj regulativi postoji odredba da će sve novoizgrađene benzinske pumpe, kao i sve zgrade koje poseduju garaže u budućnosti morati da imaju električne punjače.
Na naše pitanje ko najčešće koristi električne automobile u Srbiji, Petrović kaže da su to uglavnom ljudi koji se bave naprednim tehnologijama i oni koji imaju svest o zagađenju i žele da voze automobile koji najmanje emituju štetno zagađenje.

– Mladi ljudi, ipak, više vole da čuju zvuk motora, tako da oni još uvek nisu zainteresovani za električne automobile, ali oni stariji i koji dugo voze automobile sve više vole da voze električne, jer su oni bešumni, ekonomični i ne zagađuju okolinu – kazao je on.

Petrović je najavio i da bi, prema informacijama kojima raspolaže, u Srbiji u junu 2024. trebalo da počne da se proizvodi električna „panda“ koja će biti najverovatnije gradski automobil prilagođen uslovima tržišta.

– Time što će se proizvoditi električni automobili u Srbiji, mislim da će se svest o potrebi za električnim vozilima značajno promeniti. Nadam se da imamo godinu dana dovoljno do tada da pripremimo mrežu punjača i da napokon definišemo naplatu struje za sve one koji žele da imaju punjač i da to plaćaju“, kazao je on.

Naš sagovornik je dodao i da mnoge zemlje kako bi povećale upotrebu električnih vozila, vozačima tih automobila nude i nefinansijsku podršku, kroz mogućnost parkiranja bez naplate parkinga, a i ne naplaćuju putarinu tim vozilima.

On se osvrnuo i na odluku evropskih parlamentaraca da neće moći da se proda ili proizvede niti jedan auto posle 2030. koji nije na električni pogon, naglašavajući da se ta odluka sada preispituje i pomera, jer se uvidelo da ima još stvari koje treba da se urede i reše.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

16. август 2023. 0 komentara

B&F Plus IT i nauka

Fond za inovacionu delatnost: Podela rizika sa inovatorima

by bifadmin 10. август 2023.

Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost, deleći rizike sa inovatorima, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Fond većinu sredstava obezbeđuje iz republičkog budžeta i fondova EU, a njegova podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu.

Fond za inovacionu delatnost objavio je novi javni poziv za bespovratna sredstva u vrednosti od 10,3 miliona evra, koji će biti otvoren do 15. septembra ove godine. Za sredstva mogu da konkurišu mikro, mala i srednja preduzeća, kao i konzorcijumi koje čine privatna preduzeća i naučnoistraživačke organizacije. Fond će u okviru Programa ranog razvoja, Programa sufinansiranja inovacija i Programa saradnje nauke i privrede, dodeliti bespovratna sredstva u visini do 120.000 evra i do 500.000 evra po pojedinačnom projektu, u zavisnosti od programa, najavila je Milica Krstić iz Fonda za inovacionu delatnost na događaju „EU nedelja mogućnosti“.

Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost kroz različite programe, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu. „Mi delimo rizik sa inovatorima tako što im dajemo bespovratna sredstva, počev od Programa ranog razvoja, kada im je podrška možda i najpotrebnija“, navodi Krstić.

Ovaj program je namenjen početničkim firmama koje razvijaju tehnološku inovaciju iz bilo koje naučne i tehnološke oblasti, bez obzira na to u kojoj industriji posluju. Za sredstva mogu da se prijave mikro i mala preduzeća u domaćem vlasništvu, koja ne posluju duže od deset godina u trenutku prijave. „Fond dodeljuje maksimalno do 120.000 evra po pojedinačnom projektu, što je znatno više nego ranije, kada je ta suma iznosila 80.000 evra“, napominje Krstić. Fond finansira 70% od ukupne vrednosti projekta, u periodu do 12 meseci.

Program sufinansiranja inovacija, za koji je takođe otvoren novi javni poziv do 15. septembra ove godine, namenjen je iskusnijim preduzećima. To su firme koje su se već pozicionirale na tržištu, ali su im potrebna značajna finansijska sredstva za poboljšanje postojećeg ili razvoj potpuno novog proizvoda. Krstić ističe da je svrha ovog programa da pomogne mikro, malim i srednjim preduzećima da poboljšaju istraživanja i razvoj i da zahvaljujući tehnološki naprednijim i konkurentnijim proizvodima osvoje nova strana tržišta i uspostave partnerstva koja su za njih strateški važna. Firme mogu da konkurišu za sredstva do 500.000 evra, s tim što Fond obezbeđuje 70% ukupne vrednosti projekta za mikro i mala preduzeća, dok taj udeo iznosi 60% za srednja preduzeća. U oba slučaja, program pruža podršku u periodu do 18 meseci.

Nauka u firmama, preduzetništvo u nauci

Treći program za koji je raspisan novi javni poziv usmeren je na pospešivanje saradnje nauke i privrede. Krstić pojašnjava da je njegov cilj da podstakne privatna preduzeća na saradnju sa naučnoistraživačkim organizacijama, kako bi razvila proizvode sa kojima mogu da budu konkurentna na tržištu i ostvare značajne prihode. Program saradnje nauke i privrede pruža finansijsku podršku za period do 18 meseci. Za sredstva mogu da se prijave mikro, mala i srednja preduzeća u domaćem vlasništvu, koja su ostvarila dobit u prethodnoj poslovnoj godini i koja su formirala konzorcijum sa javnom naučnoistraživačkom organizacijom, registrovanom i akreditovanom u Srbiji.

Konzorcijum može da ima najviše pet članica, a preostale tri mogu da čine preduzeća, domaća i strana, ili naučnoistraživačke organizacije. Maksimalan iznos podrške je 500.000 evra, pri čemu Fond finansira 70% ukupne vrednosti projekta sa kojim konkuriše mikro ili malo preduzeće kao nosilac konzorcijuma, odnosno 60% ako je reč o srednjem preduzeću. Uslov za ovaj grant je i da se najmanje 15% odobrenih sredstava mora upotrebiti za projektne aktivnosti koje sprovodi naučnoistraživačka organizacija ili organizacije u okviru konzorcijuma.

S druge strane, Program transfera tehnologije podržava naučnoistraživačke organizacije da komercijalizuju svoje pronalaske, objašnjava Jelena Stanarević iz Fonda za inovacionu delatnost. Namenjen je svim fakultetima, institutima i inovacionim centrima u javnom vlasništvu, ali i svim privatnim organizacijama koje su akreditovane za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti. „Kao i ostali programi Fonda, i ovaj je usklađen sa Nacionalnom strategijom pametne specijalizacije. To znači da prioritet imaju četiri oblasti. To su hrana za budućnost, IT industrija, proizvodnja mašina budućnosti i kreativna industrija“, precizira Stanarević.

Fond naučnicima nudi stručnu podršku u različitim fazama komercijalizacije njihovih pronalazaka, a za razliku od drugih programa, ovde se finansira celokupna vrednost projekta u maksimalnom iznosu do 20.000 evra. Imajući u vidu da je reč o inovacijama koje potiču iz naučnih istraživanja, jedan od uslova za podnošenje prijava je da mora biti regulisano pitanje vlasništva između pronalazača i naučnoistraživačke organizacije koja je nosilac finansijske podrške.

Prvi srpski akcelerator

Dušan Karan iz Fonda za inovacionu delatnost kaže da je ova institucija pokrenula i dva nova programa za startap firme, Katapult i Pametni početak. Katapult je akceleratorski program, za koji su sredstva obezbeđena iz zajma i tehničke podrške Svetske banke u iznosu od 7,7 miliona evra i bespovratne finansijske podrške EU u iznosu od 10 miliona evra. „Katapult predstavlja prvi pravi akcelerator kod nas, koji je pokrenut 2021. godine i od tada smo kroz dva javna poziva finansirali 38 startapova“, navodi Karan.

Program je namenjen mikro i malim preduzećima koja nisu starija od šest godina u vreme podnošenja prijave, a imaju potencijal da u kraćem vremenskom roku prikupe dodatna finansijska sredstva za ubrzavanje svog rasta. Katapult prvo obezbeđuje tromesečni program intenzivne obuke, koju pružaju lokalni i međunarodni eksperti, uspešni osnivači startapova i investitori. Nakon završene obuke, startap firme imaju mogućnost da u narednih devet meseci obezbede investicije, a potom će istu sumu dobiti od Fonda kao bespovratna sredstva, s tim što ona mogu iznositi maksimalno 300.000 evra. „Katapult predstavlja važnu sponu između startapova i investitora, jer firmama omogućava da budu prepoznate na globalnom tržištu, a investitorima da prepoznaju dobre prilike za ulaganja“, ističe Karan.

Program Pametni početak takođe obezbeđuje mentorsku i finansijsku podršku, ali u maksimalnom iznosu do 30.000 evra, a namenjen je projektima koji su tek u idejnoj fazi. Za program mogu da konkurišu timovi od najmanje dva a najviše pet članova, kao i mikro preduzeća koja nisu starija od dve godine u vreme podnošenja prijave. Cilj je da korisnici podrške u periodu do šest meseci razviju prvi prototip ili minimalno održiv proizvod.

Ovaj program se pokazao kao veoma koristan, jer oni koji ga uspešno prođu, kasnije mogu da konkurišu za druge programe Fonda. To potvrđuje iskustvo Stefana Dejanovića, suosnivača preduzeća GapApp. On je sa svojim bratom Srđanom razvio platformu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, koja preduzećima olakšava da usklade svoje poslovanje sa bilo kojom regulativom u svetu.

„Mi smo prvo konkurisali za program Pametni početak, gde smo dobili osnovna sredstva i mentorsku podršku da svoju ideju pretvorimo u inicijalno rešenje. Razvoj smo nastavili kroz Katapult, gde za tri meseca prođete sve ono što vam treba da biste došli do investicija. Ovaj program je veoma zahtevan, morate jako brzo da učite, da razvijate proizvod, pratite prodaju, tražite investicije… Ali zato Katapult drastično povećava vaše šanse da privučete investitore, jer vam podiže rejting i znatno olakšava pregovaranje sa ulagačima“, poručuje Dejanović.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023.

Foto: kiquebg, Pixabay

10. август 2023. 0 komentara

Ekonomija IT i nauka Vesti

Mladi na selu o poljoprivredi: Kazna za neškolovane

by bifadmin 9. август 2023.

Više od tri četvrtine mladih u vojvođanskim selima ne namerava da se bavi poljoprivredom, jer smatraju da je ova delatnost kazna za one koji ne žele da se školuju. Kao najčešće razloge za svoju odluku da ne ostanu na porodičnim imanjima navode da imaju drugačija profesionalna interesovanja, da je rad u poljoprivredi neisplativ, naročito na manjim zemljišnim posedima, a uz to težak i neizvestan.

Suprotno obrazovanim pojedincima koji iz grada odlaze na selo, manje od četvrtine mladih na selu namerava da se bavi tom delatnošću u budućnosti. Među onima koji ne žele da žive od poljoprivrede, skoro dve trećine su mlade žene, pokazuje istraživanje koje je Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada sproveo u deset sela u Vojvodini.

Anketa je rađena među 500 mladih oba pola, starosti od 18 do 29 godina, koji žive na poljoprivrednim domaćinstvima. Najviše anketiranih živi na malim zemljišnim posedima od jednog do tri hektara, tek nešto preko 11 odsto njih ima površine od pet do 10 hektara, dok samo jedan ispitanik živi na gazdinstvu sa više od 100 hektara zemlje.

Ne vide sebe u poljoprivredi i kada su nezaposleni

Dobijeni rezultati pokazuju da se mladi u najvećem broju slučajeva ne bave poljoprivredom kao osnovnom delatnošću koja im je glavni izvor prihoda, odnosno, nisu poljoprivrednici po zanimanju. Iako je najveći broj mladih radno aktivan na gazdinstvu sebe ne smatraju poljoprivrednicima, niti planiraju da se bave poljoprivredom u budućnosti, već imaju neko drugo zanimanje ili se izjašnjavaju kao nezaposleni, iako neki od njih čak ni ne traže aktivno posao.

Sve poljoprivredne poslove redovno obavlja nešto manje od trećine anketiranih, još toliko se povremeno uključuje kad se od njih zatraži pomoć, dok više od petine uopšte ne učestvuje u radu na imanju. Uočljivo je da u ukupnom broju mladih koji redovno učestvuju u poljoprivrednim aktivnostima preko 80 odsto čine muškarci, dok žene dominiraju u povremenom radu i među onima koji ne obavljaju nijedan poljoprivredni posao. Nalazi pokazuju i da učešće u poljoprivrednim poslovima raste sa starošću, pa više od dve petine onih koji obavljaju sve aktivnosti čine ispitanici od 27 do 29 godina.

O svemu odlučuje tata

Preko 90 odsto anketiranih koji ne rade na gazdinstvu kažu da ih poljoprivreda uopšte ne interesuje i da žele da se bave nekim unosnijim zanimanjem. Jako je zastupljen stav da je poljoprivreda kazna za one koji ne žele da se školuju, pa čak više od tri četvrtine anketiranih izjavljuje da da se neće baviti ovom delatnošću u budućnosti. Što su ispitanici mlađi, to ih poljoprivreda manje zanima, a među onima koji u tome ne vide perspektivu skoro dve trećine su mlade žene.

Mladi u vojvođanskim selima kao najčešće razloge za svoju odluku da ne ostanu na porodičnim imanjima navode da imaju drugačija profesionalna interesovanja, da je rad u poljoprivredi neisplativ, naročito na manjim zemljišnim posedima, a uz to težak i neizvestan. Jedan od razloga, posebno kada su u pitanju žene, je i izrazito patrijarhalan odnos u porodici, koji favorizuje muške naslednike.

Ispitanici oba pola navode i da je problem u tome što najčešće sve ključne odluke donosi „glava porodice“. To pokazuje i podatak da mlađi članovi domaćinstva učestvuju više u odlukama tek u starosnoj dobi od 27 do 29 godina, pri čemu tek trećinu čine žene. Većina ispitanica izjavljuje da nemaju pravo glasa, a one koje su uključene u odlučivanje navode da su to jedino situacije kada se raspravlja o raspodeli budžeta i oko brige o porodici.

9. август 2023. 0 komentara

B&F Plus IT i nauka

Upotreba veštačke inteligencije u bankarstvu: Neumorni pomoćnik

by bifadmin 4. август 2023.

Nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka u Srbiji koje su uvele usluge zasnovane na ovoj tehnologiji su potpuno suprotna. Zahvaljujući četbotovima koji odgovaraju na najčešća pitanja, klijenti mogu da dobiju potrebne informacije u bilo kom trenutku, a zaposleni u bankama imaju više vremena da se posvete složenijim zadacima, kao što je finansijsko savetovanje.

Istraživačka kuća Gartner procenjuje da 35% firmi u svetu već koristi veštačku inteligenciju i da će taj procenat u narednim godinama vrtoglavo rasti, na čelu sa kompanijama iz zdravstvenog i finansijskog sektora. Banke prednjače u uvođenju inovacija zato što posluju na veoma dinamičnom tržištu, na koje iz dana u dan ulazi sve veći broj kompanija iz tehnološke industrije.

Međutim, nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka su sasvim drugačija.

Raiffeisen banka je pre šest godina započela pionirski poduhvat u Srbiji, kada je uvela uslugu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. To je bila elektronska asistentkinja, odnosno četbot pod imenom Rea (Raiffeisen Electronic Assistant), koja pruža korisničku podršku 24 sata tokom sedam dana, putem više kanala kao što su Viber, Facebook i Webchat na sajtu ove banke.

Nebojša Jovanović, direktor Sektora za digitalno bankarstvo i razvoj proizvoda u Raiffeisen banci, kaže za B&F da Rea klijentima odgovara na srpskom ili engleskom jeziku, glasovno ili tekstualno. Korisnici najčešće postavljaju pitanja vezana za ponudu banke, a Rea ih po potrebi i edukuje kada su u pitanju druge digitalne usluge. To je njena osnovna funkcija, međutim prateći želje klijenata, stručnjaci u Raiffeisen banci su dodavali četbotu nove funkcionalnosti. Zahvaljujući tome, Rea sada i pomaže registrovanim korisnicima da svako od njih obavi niz aktivnosti, kao što je provera stanja na računu, izmirenje rate kartice ili kredita, slanje novca putem QR koda, plaćanje računa i drugo.

Iako se u javnosti često pominje da ljudi ne vole da se o stvarima koje su im važne informišu komunicirajući s „virtuelnim sagovornikom“, iskustvo Raiffeisen banke je nešto drugačije. „Već u prvim mesecima rada četbota, zabeležili smo neočekivano veliki broj interakcija, od nekoliko stotina hiljada. Klijentima sa najviše dopalo to što u svako doba dana ili noći, za samo nekoliko sekundi mogu da dobiju odgovor na svoja pitanja“, objašnjava Jovanović.

Četbot trenutno opslužuje 50.000 klijenata mesečno, bezmalo koliko i Kontakt centar Raiffeisen banke, u kojem rade ljudi. Ipak, imajući u vidu da neki klijenti više vole da razgovaraju sa osobama „od krvi i mesa“, banka ne planira da prebaci celokupnu komunikaciju na veštačku inteligenciju, čak ni kada je reč o najjednostavnijim pitanjima. „Ukoliko klijenti ne žele da komuniciraju sa četbotom, Rea će ih povezati sa zaposlenim u banci i to za samo desetak sekundi“, ističe Jovanović.

Podrška, a ne zamena za ljude

Prema njegovim rečima, početna ulaganja u uvođenje rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kakav je četbot, nisu velika, ali razvoj takvih tehnologija zahteva stalan rad. Zato je Raiffeisen banka pre pet godina formirala sopstveni tim za naprednu analitiku.

„Iako je Rea vrlo brzo opravdala ove investicije, svesni smo da je moglo da bude i obrnuto“, skreće pažnju Jovanović na rizike koje nosi svaka inovacija, ali naglašava da bez toga nema ni napretka, a još manje prilika da se postane predvodnik u svojoj industriji. U ovom slučaju, procena o ulaganju u razvoj četbota se pokazala kao uspešna i višestruko isplativa, jer kako objašnjava Jovanović, zadovoljni su i klijenti i zaposleni. Banka je s jedne strane, upotrebom veštačke inteligencije, mašinskog učenja i neuronskih mreža uspela da bolje razume potrebe svojih klijenata i da u skladu s tim ponudi i odgovarajuće usluge. S druge strane, zaposleni su zahvaljujući obavezama koje je na sebe „preuzela“ Rea, sada manje opterećeni operativnim poslovima i mogu da posvete više vremena i pažnje drugim aktivnostima od značaja za banku i njene klijente.

Jovanović napominje da četbot, naravno, ne može da zameni operatere kada su u pitanju složenije usluge, niti kada je potreban ljudski kontakt. Ipak, odgovarajući na jednostavna i često postavljana pitanja, Rea ostavlja dovoljno vremena operaterima banke da se posvete klijentima sa složenijim zahtevima. „Zato rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji posmatramo kao pomoć i podršku zaposlenima i klijentima, a ne kao zamenu za komunikaciju i odnose među ljudima“, precizira Jovanović.

Komentarišući oštre društvene debate o masovnom korišćenju komercijalnog četbota ChatGPT koji je počeo da daje netačne odgovore, naš sagovornik ističe da Rea funkcioniše na potpuno drugačijem principu. U pitanju je „intent-driven“ četbot, čiji opseg i sadržaj komunikacije kontroliše banka, pa Rea ne može da odgovori netačno klijentu ako je jasno formulisao pitanje.

Lako je navići se na bolje

UniCredit banka takođe koristi veštačku inteligenciju kako bi omogućila klijentima da lakše, brže i jednostavnije dođu do informacija. Tim poslom se i u okviru ove banke bavi sektor specijalizovan za nove tehnologije, koji je u saradnji sa spoljnim partnerima razvio četbota za podršku klijentima, a uskoro će javnosti predstaviti i svog Digitalnog asistenta. Zahvaljujući ovakvim tehnologijama klijenti su zadovoljniji i ostaju lojalni, kaže za B&F Zoran Ristić, direktor za Razvoj kanala prodaje i poslovnog modela u UniCredit banci.

Ristić ne krije da u početku nisu bili sigurni kako će klijenti reagovati na ovakav, potpuno nov način komunikacije, „ali kao i drugim oblastima života, kada ljudi uvide koliko konkretna inovacija može biti korisna, vrlo brzo se naviknu na novu tehnologiju“. Prema njegovom mišljenju, nisu opravdana strahovanja da nas tehnologije, kao što je veštačka inteligencija, vode ka potpunoj dehumanizaciji. „Naprotiv, one su sredstvo koje nam pomaže da se oslobodimo obaveza poput birokratskih procedura ili čekanja u redovima, da bi nam ostalo više vremena za bitnije stvari“, uveren je Ristić.

UniCredit banka zbog uvođenja četbota nije otpuštala radnike, već je napravila organizaciju rada koja zaposlenima ostavlja više vremena za druge aktivnosti i omogućava im da budu efikasniji. Naravno, za klijente koji ne žele da razgovaraju sa mašinom, ostavljena je mogućnost da popričaju sa operaterom.

Uvođenje svake nove tehnologije, pa i veštačke inteligencije, zahteva ulaganja u tehnička i softverska rešenja, ali i u usavršavanje zaposlenih. Sve to se isplati, nekada brže i veoma „opipljivo“, a nekada je potreban nešto duži period da bi prednost novih tehnologija svima postala vidljivija. Ipak, ono što vredi i koristi ljudima, gotovo uvek uspeva da se izbori za svoje mesto na tržištu, ističe Ristić.

Tako i banke i njihovi klijenti već prepoznaju koristi od primene veštačke inteligencije, ali je potrebno još vremena da bi se pokazale sve njene prednosti, a naravno i rizici. „Banke bi u tom procesu trebalo da izmere potencijale ove tehnologije i da njome upravljaju na način koji će im obezbediti sigurno poslovanje na internetu”, zaključuje Ristić, koji ističe da je bezbednost klijenata jedna od najvažnijih stavki za svaku banku.

Marija Dukić

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Mohamed Nohassi, Unsplash

4. август 2023. 0 komentara

IT i nauka

Domaći startapi o tome kako ostati konkurentan u vreme krize i otežanim tržišnim uslovima

by bifadmin 1. август 2023.

U protekle tri godine svet se suočio sa do skora nezamislivim izazovima, počev od pandemije korona virusa, preko nestašice sirovina i komponenti za proizvodnju, pa sve do rata u Ukrajini i visoke inflacije.

A zatim su usledili novi problemi. Nakon kolapsa Silicon Valley Bank, ionako neizvesna investiciona klima za startape, dodatno je poljuljana. Prema prognozi kompanije Atomico, investicije u tehnološki sektor u Evropi će ove godine pasti za 39 odsto, sa prošlogodišnjih 83 milijarde dolara na 51 milijardu. Prikupljanje kapitala za tehnološke kompanije je dakle otežano, a njihove valuacije su smanjene. Sa druge strane, konkurencija među startapima iz godine u godinu postaje sve oštrija.

Kako se startapi u Srbiji nose sa svim ovim izazovima? Kako u kriznim vremenima uspevaju da se izdvoje na tržištu i da ostanu konkurentni? Odgovore na ova pitanja dale su nam tri tehnološke kompanije iz zajednice Naučno-tehnološkog parka Beograd, prvog naučno-tehnološkog parka u Srbiji koji je od osnivanja 2015. godine podržao više od 200 inovativnih kompanija u razvoju i komercijalizaciji inovativnih proizvoda i usluga.

Prilagođavanjem promenama i brendiranjem do boljih poslovnih rezultata

Kompaniju mBrainTrain osnovala su u Beogradu dvojica mladića posle povratka sa postdiplomskih studija u inostranstvu. Cilj im je bio da iskoriste talas tehnoloških promena, ali i da doprinesu razumevanju kako funkcioniše ljudski mozak, kaže Ivan Gligorijević, jedan od osnivača. Nakon decenije poslovanja danas su prepoznati kao globalni lider u ovoj oblasti, imaju 20 stalno zaposlenih i saradnika, i finansiraju se gotovo isključivo iz prodaje.

Najpoznatiji proizvod mBrainTrain-a je potpuno mobilni profesionalni elektroencefalografski (EEG) uređaj, koji se uspešno koristi za mnoge studije i scenarije izučavanja mozga, u oblasti sporta, meditacije, neurorehabilitacije, neuroergnomomije i kognitivnih nauka. Koriste ga istrazivačke institucije, kao i velike poznate kompanije (Microsoft, Google, Apple, Mazda…), a njime je praćena električna aktivnost ljudskog mozga i na Međunarodnoj svemirskoj stanici!

Ova kompanija posluje održivo, uprkos i prilagođavajući se krizama koje su se prethodnih godina nizale jedna na drugu. “Prvi potres koji smo dobro osetili bila je pandemija korona virusa, jer naši korisnici uglavnom opremu upotrebljavaju iz kancelarija i laboratorija, a to, zbog ograničenja kretanja, nisu mogli da čine na početku zdravstvene krize. Zato smo se tada okrenuli tehničkom razvoju, što je dovelo do nastajanja ‘PRO’ serije uređaja. Tako smo ovaj prvi potres iskoristili da stvorimo nešto novo”, kaže on.

Međutim, pandemija je sa sobom donela i poremećaj na tržištu elektronskih (i drugih) komponenata, pa su, kako Ivan objašnjava, nasuprot praksi lean metodologije koja govori da ne treba držati velike zalihe bilo čega i time zarobljavati novac, sada morali da rade upravo suprotno. Sledila je inflacija zbog koje su morali da povećavaju i cene.

“Ta opšta nestabilnost utiče na poslovanje i nas i naših partnera. No, ja sam uvek blagi optimista, tako da ćemo naći način da prevaziđemo i aktuelnu i buduće krize, samo moramo da pratimo situaciju i reagujemo adekvatno i brzo”, tvrdi Gligorijević.

Sa ovim ciljem mBrainTrain sada ulaže u dalje građenje brenda i pozicije na tržištu, kako bi postao nesporni lider u oblasti koju je sam na neki način otvorio i definisao, a to je mobilni EEG. “Koliko god vaša oprema i rešenja bili dobri, nije zagarantovano da će tržište umeti da napravi razliku između najboljeg i percepcije najboljeg. Zato trenutno radimo na jačanju svesti kod potencijalnih klijenata o tome ko smo i zašto baš naša rešenja odgovaraju na najveći broj izazova u oblasti istraživanja mozga”, navodi osnivač ove kompanije. U sklopu tih težnji u Beogradu će organizovati i najveću svetsku konferenciju posvećenu metodama u mobilnom EEG-u.

Osluškivanje potreba klijenata i nadogradnja ponude

Startap B2Bee, osnovan 2018. godine, fokusira se na automatizaciju prodajnih procesa u veleprodaji i integraciju sa ERP sistemima korisnika. U suštini, pruža veletrgovcima sveobuhvatnu softversku platformu koja obuhvata aplikaciju za terensku prodaju i merchendizing, B2B ecommerce platformu, CRM (Customer Relationship Management) i analitičku aplikaciju. Korišćenjem ove platforme, trgovci mogu uštedeti vreme i novac, istovremeno efikasno zadovoljavajući potrebe svojih kupaca, objašnjava Luka Radovanović, COO u ovoj kompaniji koja broji 22 zaposlena.

Prema rečima našeg sagovornika, trenutne okolnosti u kojima posluju su izazovne, posebno zbog rata u Ukrajini i rasta inflacije. Indirektne posledice ovih događaja su se osetile u startap ekosistemu kroz smanjenje vrednosti tehnoloških kompanija i pad investicija. Međutim, uprkos tim izazovima, B2Bee je ove godine uspešno završio seed rundu investicija i trenutno se širi na nova tržišta.

Za održanje stabilnog poslovanja, i B2Bee nastoji da kontiunirano nadograđuje svoju ponudu i proširuje partnerstva. U ovoj kompaniji smatraju da samo tako mogu ostvariti zacrtani cilj – da budu vodeća firma u ovoj industriji i da omoguće svojim klijentima da postignu uspeh u sve zahtevnijem poslovnom okruženju.

Fokus kompanije je, navodi Luka, na nekoliko ključnih elemenata, uključujući neprestano praćenje promena i trendova kako bi bili agilni. Nastavljaju i sa ulaganjem u istraživanje i razvoj kako bi iskoristili potencijal veštačke poslovne inteligencije i primenili je na rešenje za veleprodaju.

“Najbolji način za obezbeđivanje održivog poslovanja, prema našem mišljenju, jeste usredsređenost na pružanje vrednosti klijentima”, navodi Luka i dodaje:“Moramo biti u toku sa njihovim potrebama i stalno unapređivati naše proizvode i usluge kako bismo odgovorili na te potrebe. Takođe, važno je da ostanemo fleksibilni i spremni na promene, kako bismo se prilagodili dinamičnom poslovnom okruženju.”

Programi podrške i feedback korisnika

Startap Collabwriting se bavi razvojem istoimenog softvera koji olakšava prikupljanje informacija i saradnju tokom online istraživanja. Drugim rečima, korisnici pomoću ekstenzija za pretraživače prikupljaju podatke do kojih dolaze tokom pretraživanja na internetu i pohranjuju ih tako da autor i njegove kolege i ubuduće mogu da ih koriste.

Osnovan je 2021. godine i sada ima pet zaposlenih, a ovaj broj bi trebalo da se poveća do kraja godine. Inicijalnu podršku za razvoj, još u vreme pandemije, ovaj startap dobio je kroz Raising Starts akceleratorski program, koji NTP Beograd realizuje uz podršku Vlade Švajcarske. Finansijska i mentorska podrška koju su dobili omogućila im je da razviju prvu verziju proizvoda i dođu do inicijalne validacije na tržištu. Startap je trenutno deo Katapult programa i cilj mu je da prikupi dodatne investicije do kraja godine.

Sandra Iđoški, izvršna direktorka ovog startapa, kaže da je njihov savet startapima, naročito onim u ranim fazama razvoja, da se uvek informišu o dostupnim programima podrške.

Na pitanja kako je aktuelna kriza uticala na njegovo poslovanje, Iđoški kaže da je i Collabwriting osetio smanjenje količine novca na tržištu kapitala. “Zato smo postali oprezniji i temeljniji sa pravljenjem planova. Takođe smo, u mnogo ranijim fazama razvoja, počeli da kreiramo razrađene planove za komercijalizaciju proizvoda”, ističe naša sagovornica.

Rast inflacije i pad standarda učinili su njihove klijente opreznijima po pitanju trošenja sredstava, pa se Collabwriting fokusirao na isticanje vrednosti i potencijalne uštede koje njegov alat obezbeđuje. “Marketinške poruke, jedinstvene funkcionalnosti i planovi za budućnost su za nas u velikom delu došli od korisnika, a upravo to je i učinilo da se Collabwriting istakne među konkurencijom”, navodi Sandra i dodaje: “U prethodnih godinu dana naš proizvod je sa nekoliko osnovih funkcionalnosti i desetak korisnika porastao do 1.400 aktivnih korisnika nedeljno, koji nam pružaju veoma konstruktivan feedback”.

Te savete Collabwriting će iskoristiti da u narednih godinu dana postane alat na koji se oslanjaju veći timovi i kompanije, odnosno da dodatno proširi svoje poslovanje.

Naslovna fotografija: ar130405, Pixabay

1. август 2023. 0 komentara

IT i nauka

Koliku temperaturu može da podnese ljudsko telo?

by bifadmin 1. август 2023.

Još od NASA studije iz 1958. godine, ustanovljena je komforna zona temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa. Međutim, na pitanje koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da podnese nije tako jednostavno dati odgovor.

Žarke letnje temperature kakve se beleže ovog leta izrazito su neprijatne i prava je sreća što tokom godine postoji samo ograničen broj dana sa ovakvim, ekstremnim temperaturama (mada se broj takvih dana značajno povećao zbog klimatskih promena). NASA-ina studija iz 1958. godine pokazala je da je komforna zona temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, u kojoj, kada vlažnost ne prelazi 50%, ljudi mogu da borave neograničeno dugo. No, kad se nađe izvan ove zone, koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da podnese?

Naša izdržljivost zavisi od više faktora

Uprkos brojnim mahom vojnim istraživanjima, na ovo pitanje nema jednog opšteg, a preciznog odgovora. Različite osobe mogu da izdrže različite temperaturne ekstreme, a to zavisi i od načina odevanja, fizičkih aktivnosti, strujanja vazduha i zaklonjenosti od sunca. I pre svega, od vlažnosti vazduha. Pri vrlo visokoj relativnoj vlažnosti vazduha čovek može biti ugrožen već na 36 stepeni Celzijusa, dok u pustinjama, gde je vazduh izuzetno suv, ljudi mogu desetak minuta da izdrže i na temperaturi od 60 stepeni.

Kako bi održao telesnu temperaturu na oko 37 stepeni, organizam pri visokim temperaturama vazduha suvišnu toplotu oslobađa pre svega kroz isparavanje, odnosno znojenjem. Međutim, ako je relativna vlažnost oko njega visoka, isparavanje je usporenije i čovek doživljava da je spoljna temperatura viša od one koju mere termometri.

Zbog toga se u prognozi i koristi takozvani toplotni indeks kakav od 1978. primenjuje američka, kao i većina evropskih meteoroloških organizacija, a između ostalih i naš RHMZS. U Kanadi je još od 1965. u upotrebi takozvana Humidex skala, dok se danas vaši telefoni oslanjaju na RealFeal skalu kompanije AccuWeather.

Toplotni udari

Ustaljeno se smatra da na temperaturi višoj od 54 stepena Celzijusa ljudskom organizmu neizbežno sledi toplotni udar. Ovaj oblik hipertermije može da se dogodi i na daleko nižim temperaturama, a na to mogu da utiču lekovi, alkohol, starost, ali i druge okolnosti. Sportisti koji se takmiče na toploti mogu biti u opasnosti, a statistike beleže da su česte žrtve toplote deca zaboravljena u nerashlađenim automobilima. Toplotni udar je ekstremno stanje termičkog stresa i dovodi do rasta telesne temperature za svega nekoliko minuta, vrtoglavice, krvarenja, kolapsa kardiovaskularnog sistema, konvulzija, kome, otkazivanja mišića i organa i u najtežem slučaju, do smrti.

Naravno, pri ovdašnjim temperaturama, ma kako bile neprijatne, ne treba da brinete sve dok boravite u provetrenim, veštački rashlađenim prostorijama, uzimate dovoljno tečnosti i izbegavate direktno izlaganje suncu u najtoplijem delu dana.

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: vargazs, Pixabay

1. август 2023. 0 komentara

IT i nauka Vesti

Kako kroz kuću priča deca zavole da čitaju knjige

by bifadmin 31. јул 2023.

Pariz sada ima svoju Kuću priča po uzoru na Švedsku i Norvešku, gde deca kroz igru zavole knjigu, što ih kasnije podstiče da više čitaju.

Pričaonica, otvorena u junu u pariskoj Latinskoj četvrti, posvećena je dečjoj književnosti i zasad je jedina u Francuskoj.

Osnovana u partnerstvu s izdavačkom kućom Zabavna škola, Kuća priča razvija maštu, naročito kroz priče pionira dečje književnosti. U prostoru od 130 metara kvadratnih deca mlađa od sedam godina mogu da istražuju svet mašte, listaju slikovnice i slušaju priče koje im pričaju glumice, vaspitačice pričalice.
Među omiljenim su „Cornebidouille“, priča o strašnoj veštici koja pravi gadnu supu punu crva i pauka, ili „Max i maksičudovišta“ s bićima sa oštrim zubima koja cvokoću kada ih njihov kralj Maks ošine pogledom.

Mladim čitačima se svakog meseca nudi deset novih naslova.

„Upoznavanje s knjigom kroz igru temelj je našeg projekta (…) Tu se dete igra kao da je lik u priči, a prostor je uređen tako da podseća na priču koju sluša. Zabavna škola poseduje fond od 6.000 knjiga i objavljuje 400 novih naslova godišnje. Neki misle da je naziv naše kuće oksimoron, a ja mislim da su to sinonimi. Škola i zabava mogu nam se činiti kao suprotni pojmovi, ali to je zapravo ista stvar“, rekao je Gijom Fabr, suvlasnik izdavačke kuće.

Izvor: Hina
Foto: Pixabay

31. јул 2023. 0 komentara

IT i nauka Vesti Zabava

Zašto postoje tri sumraka?

by bifadmin 30. јул 2023.

Da li ste znali da svaki dan doživimo tri sumraka i tri svitanja, koja su takođe sumraci samo što nastupaju obrnutim redosledom. Ovaj fenomen prepoznaju i ptice, od kojih neke više vole da polete tokom takozvanog građanskog sumraka, a druge u suton u kome se najbolje snalaze moreplovci.

Većina nas misli o sumraku kao o jedinstvenom periodu kada dan prelazi u noć, ali ustvari postoje tri sumraka: građanski ili civilni, nautički i astronomski. Svaki od njih je definisan na osnovu toga koliko je Sunce daleko ispod horizonta.

Građanski ili civilni sumrak nastupa prvi i počinje zalaskom Sunca, kada je ono tačno na horizontu, ili precizno rečeno na 0 stepeni ispod horizonta. To je vreme kada se pale prva ulična svetla, a u 19. veku se govorilo da je to doba dana kada knjige još uvek mogu da se čitaju napolju. Imajući u vidu koliko se danas čitaju knjige pri bilo kakvom svetlu, ova definicija je postala neupotrebljiva.

Polumrak za mornare

Kad je Sunce na 6 stepeni ispod horizonta, počinje nautički sumrak. Ako se na snalazite baš najbolje sa stepenima, probajte to da odredite ovako. Ispružite ruku s dlanom okrenutim prema horizontu, pri čemu prsti treba da budu spojeni i ispruženi paralelno sa horizontom. Zatvorite jedno oko. Širina prva tri prsta iznosi otprilike 5 do 6 stepeni, zavisno od veličine vaše šake. Iako nautički sumrak počinje dosta vremena nakon zalaska sunca, ima još prilično svetlosti zahvaljujući našoj atmosferi, koja omogućava sunčevim zracima da se odbijaju od neba.

Matematička linija razdvajanja između civilnog i nautičkog sumraka nije lako vidljiva golim okom, izuzev ako niste pomorac. Najsjajnijim zvezdama i planetama vidljivim tokom i pre građanskog sumraka pridružuje se mnoštvo drugih nebeskih tela, koja se mogu koristiti za navigaciju. Međutim, tokom nautičkog sumraka, moreplovac na moru još uvek može da vidi horizont, odnosno razliku između vode i neba, što je glavni element za određivanje lokacije kada nema dostupnih orijentira.

Svaka ptica svom sutonu leti

Zanimljivo je da nisu samo ljudi sposobni da uoče različite periode sumraka. Naučnici su otkrili da različite vrste ptica selica počinju svoje noćno putovanje tokom određenog sumraka. Recimo, obični noćni jastreb radije poleće u vreme građanskog sumraka, dok je nautički sumrak popularan među drozdovima.

Bilo da ste na kopnu ili na moru, nautički sumrak je period kada je previše tamno za čitanje bez veštačkog svetla, ali još uvek možete da vidite horizont.

Poslednje svetlo pred noć

Posljednji sumrak, kada je sunce 12 do 18 stepeni ispod horizonta, je astronomski sumrak. On je za ljudsko oko možda najzahtjevniji od svih sumraka, osim ako niste astronom ili ozbiljno zagrejani za posmatranje zvezda. Većina nas, posebno u svetlosno zagađenim gradovima, ovo bi razdoblje smatrala noćnim.

Čak i u ruralnim ili divljim područjima, horizont se više ne vidi. Ako ste negde gde nema puno veštačkog svetla, mogli biste da vidite većinu nebeskih objekata koji su zanimljivi posmatračima zvezda.
Iako je sunce duboko ispod horizonta, maleni deo njegove svetlosti ipak dopire svuda gde se nalazite tokom astronomskog sumraka, odbijajući molekule vazduha, vode i gasa u atmosferi. Nema puno svetla, ali ga ima dovoljno da pokvari astronomska posmatranja slabijih zvezda, galaksija i maglina. Kad je sunce 18 stepeni ispod horizonta ili niže, zavlada noć.

Sumrak u zoru

Dužina svakog sumraka jako varira u zavisnosti od geografske širine. Što ste bliže ekvatoru, dan brže prelazi u noć, obično za oko sat do dva tokom cele godine. Ali na višim geografskim širinama, oproštaj od sunca postaje duži leti, a kraći zimi. U polarnim oblastima, nakon neprekidne letnje svetlosti, sedmicama se zadržava sumorni, sve dublji plavo-sivi trojac sumraka, pre nego što izbledi u crno.

Ono što nazivamo svitanjem, takođe su tri sumraka koja se ponavljaju, samo obrnutim redosledom. To znači da svaki dan, ili ako vam je draže svaku noć, doživimo dva puta po tri sumraka, odnosno ukupno šest razdoblja koja su i svetlo i tama.

30. јул 2023. 0 komentara

Analize stručnjaka IT i nauka

Da li će avioni na vodonik ikada postati komercijalni?

by bifadmin 28. јул 2023.

Iako se ogromne sume novca ulažu u njihov razvoj, pojedini stručnjaci tvrde da avioni na hidrogenski pogon ne mogu u skorijoj budućnosti zameniti tradicionalne letelice koje koriste fosilna goriva.

Zbog zagrevanja planete, i države i kompanije izdvajaju sve veće iznose za razvoj automobila na električni pogon i aviona na hidrogenski. Električni automobili su već na ulicama ali njihovo omasovljenje još nije izgledno, ne samo zbog njihove cene, već i zbog problema u izradi baterija. S druge strane, avioni na vodonik su veoma pristuni u najavama za budućnost, ali ne i u praksi. Ideja o proizvodnji goriva iz vodonika zvuči veoma lepo i održivo jer se ovaj gas smatra ekološki najzahvalnijim gorivom pošto sagorevanjem dva molekula vodonika nastaje molekul vode, dakle ono nema štetne nusprodukte. Međutim, teorija i praksa se ovde razmimoilaze.

Jedna od skupljih tehnologija

Prema analizi koju je izradio portal Clean Technica, da bi hidrogenski avioni ušli u komercijalnu upotrebu u putničkom saobraćaju, potrebno je još mnogo rada i investicija, a čak i kada bi bio kreiran bezbedan hidrogenski avion i infrastruktura za njegovo punjenje, cena letenja bi bila toliko visoka da bi ovakve letove mogla da priušti manjina stanovnika visokorazvijenih zemalja, a kamoli siromašnih.

Jer, proizvodnja aviona na hidrogenski pogon je veoma skupa i kompleksna. Ali zanemarimo tehniku i mehaniku, i pozabavimo se ekonomijom. Ovo gorivo bi se za avione koristilo u tečnom stanju. Tečni vodonik na tržištu drži zaista visoku cenu – pomoću najjeftinijeg načina proizvodnje istog, u morskim vetroparkovima, koji nije baš pouzdan, dobija se kilogram tečnog vodonika za 3,5 dolara, što je deset puta skuplje od, primera radi, kilograma prirodnog tečnog gasa koji je takođe skup. No, posle proizvodnje, treba ga i transportovati a prevoz tečnog vodonika pomorskim putem košta 9,3 dolara po kilogramu. Iz tog razloga se 85 odsto vodonika koji se danas koristi proizvodi na mestu njegove upotrebe. To znači da bi na aerodromima trebalo da postoje postrojenja za dobijanje tečnog hidrogena ili bar cevi za dovod ovog energenta, što teško da će se desiti, posebno kada su u pitanju mali aerodromi.

Ni kamioni ne pomažu

Postoji i opcija dovoženja vodonika kamionima na aerodrome, što je veoma skup i rizičan poduhvat. Skup zato što prevoz košta 10 dolara po kilogramu a rizičan jer je ovo gorivo nestabilno i lako zapaljivo. Kada se zapali stvara jednu od najviših temperatura plamena i izuzetno je eksplozivno. Nije problem ni sama njegova eksplozivnost koliko činjenica da su njegovi molekuli toliko mali da se često dešava da cure, a njihovo curenje se često ni ne registruje.

Zbog svega navedenog, u retkim zemljama u kojima se vodonik toči na stanicama za gorivo, ono ima veoma visoku cenu. U Kaliforniji ona dostiže i 25 dolara po kilogramu. Ovo je skupo i za automobile a kamoli za avione.

Jer, uzmimo za primer putnički avion Erbas A321, jednu od najčešće korišćenih letelica za prevoz putnika. U nju staje najmanje 18 tona kerozina. Budući da vodonik proizvodi 2,5 puta više energije od kerozina, ovom Erbasu bi bilo dovoljno 7,4 tona tečnog vodonika. To je nekoliko velikih cisterni doveženih na aerodrom i veoma dugačak proces punjenja, što bi napravilo ogromnu gužvu na već zakrčenim aerodromima. Ali, zanemarimo gužve. Cena punjenja aviona vodonikom bila bi otprilike 10 puta veća nego cena punjenja kerozinom. Mnogo više se isplati dovesti ga cevima, ali prvo treba uložiti u postavljanje istih. Dakle, novi troškovi.

Koliko je vodonik zapravo zelen?

Problem je i to što bi avioni morali znatno promeniti dizajn kako bi u njih mogli da stanu rezervoari sa vodonikom, pošto su oni drugačijeg oblika i ne mogu stati u krila kakva sada postoje, kao što može na primer kerozin.

I poslednji argument, ali ne i najmanje važan, je da je za proizvodnju tečnog vodonika potrebna velika količina električne energije, a svi znamo kako se struja u većem delu sveta proizvodi, uprkos naporima da se energetika ozeleni.

Izvor: Clean Technica

Foto: akitada31, Pixabay

28. јул 2023. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci