Guverner Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković obavila je danas prvu transakciju instant plaćanja u Srbiji IPS QR kodom Narodne banke Srbije na prodajnom mestu trgovca i pokazala kako u praksi funkcioniše instant plaćanje upotrebom mobilnog telefona.
Uz prisustvo velikog broja gostiju i predstavnika medija, Banka Poštanska štedionica, a.d., Beograd i Merkator-S organizovali su u Merkator hipermarketu Novi Beograd promociju projekta od nacionalnog značaja čiji je nosilac Narodna banka Srbije – instant plaćanja na prodajnom mestu trgovca (IPS QR kodom) kroz metod „IPS pokaži“.
Instant plaćanje mobilnim telefonom na prodajnom mestu trgovca, pomoću aplikacije za mobilno bankarstvo u koju je integrisan IPS QR kod NBS, predstavlja najsavremeniju uslugu plaćanja na bezbedan, brz i jednostavan način bez gotovog novca ili platnih kartica.
Guverner Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković istakla je da ova transakcija predstavlja rezultat jednog od najvećih projekata koji je Narodna banka Srbije ikada sprovela i dokaz da je napornim radom i uz primenu najsavremenijih tehnologija moguće ostvariti nešto na čemu mogu da nam pozavide i najrazvijenije zemlje Evrope i sveta. Primer za to su instant plaćanja na prodajnim mestima koja danas postaju realnost u Srbiji.
„Unapređene aplikacije za mobilno bankarstvo sada omogućavaju da putem IPS sistema Narodne banke Srbije izvršite instant plaćanje robe i usluga kod trgovaca koji prihvataju ova plaćanja. Danas je to najveći trgovinski lanac u Srbiji, Merkator-S sa preko 320 prodajnih objekata Roda, Idea i Merkator, u saradnji sa domaćom Bankom Poštanskom štedionicom. Oni su prepoznali prednosti ovog načina plaćanja – niske troškove i trenutni prenos i raspoloživost novca.
Realizacijom ovog projekta Narodna banka Srbije stvorila je neophodne tehničke uslove da pružaoci platnih usluga ponude inovativne servise poput ovog, svojim korisnicima, i da nastave da unapređuju svoje poslovanje i ponudu“, rekla je guverner Tabaković.
Violeta Кovačević, izvršni direktor finansija u kompaniji Merkator-S, naglasila je da su ključni faktori diferencijacije te kompanije oduvek bile inovacije i dodatni benefiti koje daje potrošačima.
„Najveća vrednost ove usluge je u tome što je ona za kupca brza, jednostavna i bezbedna. Za realizaciju kupovine u našim IDEA, Roda i Merkator radnjama više nam nisu potrebni ni novac, ni platna kartica, već samo mobilni telefon i aplikacija banke kod koje imamo otvoren račun. S obzirom na to da živimo u vremenu konstantnih promena koje nam pružaju nove tehnologije, očekujemo da instant plaćanje putem mobilnog telefona vrlo brzo postane naša svakodnevna navika za bržu i jednostavniju kupovinu”, rekla je Violeta Кovačević.
Banka Poštanska štedionica i Merkator-S zajednički su implementirali razvijeno rešenje direktnim povezivanjem dva sistema banke i trgovca, koje je tehnološki najnaprednije u Evropi.
O značaju učešća Banke Poštanska štedionica u jednom ovako velikom projektu od nacionalnog značaja govorio je predsednik IO Banke Poštanska štedionica mr Bojan Кekić, ističući da Banka, kao finansijska institucija u 100% državnom vlasništvu, aktivno radi na unapređenju i kreiranju ponude savremenih bankarskih proizvoda i usluga.
„Banka Poštanska štedionica je, prateći mere centralne banke i politiku Vlade Republike Srbije, prva banka u Srbiji koja je, upravo zahvaljujući Narodnoj banci Srbije, omogućila svojim klijentima najsavremeniji način instant plaćanja QR kodom, bez upotrebe platnih kartica i gotovine.
Banka Poštanska štedionica je sve što jedna državna banka treba da bude: stabilna finansijska institucija koja svojim poslovanjem doprinosi velikom zajedničkom cilju – stvaranju uspešnije, bogatije i bolje države Srbije. Sve reforme, rast i investicije kroz koje je prošla naša država, reflektovale su se, na mikronivou i na našu banku. Rasli smo, razvijali se, menjali istim tempom kojim je to činila i Srbija, vezujući svaki svoj uspeh za njen, i svaki njen za svoj“, rekao je Bojan Кekić i dodao:
„Banka Poštanska štedionica je banka tradicije i modernizacije, spoj starog i novog, banka koju možete naći u ruralnim oblastima, u Trgovištu, Žagubici, Čantaviru, ali i banka koja prva u Srbiji uvodi instant plaćanje QR kodom i koja je, iako najveći izdavalac čekova, prva ponudila svojim klijentima uslugu DINA na rate“.
Category:
Vesti
Srbija će uzeti kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) od 43 miliona evra za sprovođenje projekta „akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva“.
Od tog novca, 15.392.500 evra opredeljeno je za troškove robe, radova i nekonsultantskih usluga, konsultantskih usluga, obuku i operativne troškove za projekat.
Za Fond za nauku obezbeđen je grant od 22,5 miliona evra, dok je još pet miliona namenjeno za sufinansirajući grant za finansiranje investicija i tehničke pomoći u оdabranim kompanijama.
Cilj ovog projekta je unapređenje relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja, inovativnog preduzetništva i pristupa finansiranju u cilju rasta preduzeća, navodi se u tekstu ugovora.
Novac će između ostalog biti potrošen na finansiranje odabranih konkurentnih programa Fonda za nauku i grantove za naučna istraživanja koji će se dodeljivati pojedincima, grupama istraživača i kompanijama.
Naučna istraživanja treba da promovišu veze između privatnog sektora i istraživačko-razvojne zajednice, jačaju saradnju sa EU i drugim međunarodnim programima i slično.
Jedan od ciljeva je i uspostavljanje programa za saradnju sa naučnom dijasporom u okviru Fonda za nauku u cilju finansiranja tehničke pomoći i obezbeđivanja grantova za naučnike, istraživače, preduzetnike i dijasporu Srbije.
Država je u obavezi da otplaćuje glavnicu duga u ratama svakog 15. maja i 15. novembra od 2023. do 2031. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz kojim se proglašava zakon o ovom zajmu, koji je objavljen u poslednjem broju Službenog glasnika.
Međunarodna banka za obnovu i razvoj ima sedište u Vašingtonu, SAD, i deo je Svetske banke.
Izvor Nova ekonomija
Zoran i Nikola Anđelković, osnivači i vlasnici kompanije Anđelković AL, dobitnici su prestižnog priznanja EY Preduzetnik godineTM koje međunarodna revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst&Young) dodeljuje osmu godinu zaredom.
Nagradu pobednicima uručili su predsednik nezavisnog žirija, Darko Budeč i Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
Pored glavne nagrade, revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst&Young) uručila je priznanja Dejanu Blagojeviću, vlasniku kompanije Propulzija u potkategoriji EY Brzorastući Preduzetnik godine, dok su Ivan Perčić i Ksenija Perčić Albunović ispred kompanije Suncokret, odneli priznanje u potkategoriji EY Inovativni Preduzetnik godine.
„Nagrada EY Preduzetnik godine predstavlja veliku privilegiju, ali i veliku odgovornost. Ponosan sam na to što je stručni žiri u Kompaniji Anđelković Al prepoznao kvalitetnog kandidata koji može dostojno da predstavlja Republiku Srbiju na svetskom takmičenju u Monte Karlu. Kompanija Anđelković Al nalazi se u fazi tranzicije u kojoj uskoro sledi i smena generacija, i jako sam srećan što su naša deca već stasala za preuzimanje rukovodećih funkcija u kompaniji.“ istakao je Zoran Anđelković, ovogodišnji nosilac priznanja EY Preduzetnik godine.
„Izuzetno sam počastvovan i srećan što je upravo porodična perspektiva prepoznata od strane stručnog žirija, a naročito sam ponosan što sam ovaj uspeh ostvario sa svojim ocem koji mi je oduvek bio uzor čiju sam ideju vodilju nastojao da pratim.“, dodao je Nikola Anđelković, takođe nosilac priznanja EY Preduzetnik godine za 2019. godinu.
Kompanija Anđelković Al je porodična kompanija osnovana 2003. godine. Primarna delatnost kompanije je proizvodnja i promet materijala i opreme za proizvodnju ALU i PVC stolarije. Kompanija Anđelković-Al je na tržištu poznata pod brendom Elitherm, i za relativno kratko vreme, postala je pouzdan distributer široke palete proizvoda na domaćem i inostranom tržištu. Fabrika prirodno mineralne vode Duboka je najmlađi član kompanije Anđelković Al.
„Večeras imamo čast da budemo okruženi ljudima koji nisu ustuknuli kada je malo ko verovao u njihove poslovne ideje. Samo u ovoj godini u programu EY Preduzetnik godine učestvovalo je 30 kandidata ispred 24 kompanije koje su ostvarile preko 12 milijardi dinara u prihodima protekle godine , a naš tim proputovao je čitavu Srbiju kako bi sve ove inspirativne priče pretočio u kvalitetne nominacije. Ovih 8 godina programa pokazalo nam je da se vera u ideju i mnogo truda zaista isplati. Drago mi je što mogu da kažem da večeras sedimo sa dve stotine upornih, najupornijih i veličamo njihov uspeh, koji je mnogo više od puke sreće!“, izjavio je Ivan Rakić, rukovodeći partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
Kao nosilac priznanja EY Preduzetnik godine 2019, Zoran i Nikola Anđelković, predstavljaće Republiku Srbiju na izboru za Svetskog EY Preduzetnika godineTM, u junu mesecu u Monte Karlu.
Pored dobitnika priznanja, u finalu su se za glavnu nagradu po odluci nezavisnog žirija našli su se: Braineering (Nikola Selak i Nemanja Cvetkov), Capriolo (Lajoš Brindza), Kondor (Slaviša Janjušević), Sena (Dragan Senić) i Dragana Janjić i Maja Aleksić Ilić (Vinarija Aleksić).
Izbor EY Preduzetnik godine je tradicionalno podržan i od strane Ministarstva Privrede, Radio Televizije Srbije, magazina Biznis & Finansije i poslovnog portala eKapija.
Trgovinski sporazum između SAD i Kine neće biti dovoljan da osveži međunarodnu trgovinu
Budući da je 2019. obeležena rastom protekcionističke retorike (više od 1000 mera sprovedeno širom sveta) i prvim padom globalne trgovine u deset godina, Coface očekuje da će međunarodna trgovina porasti za samo 0,8% u 2020. Malo je verovatno da će sporazum o trgovinskom primirju između Sjedinjenih Država i Kine da povrati korporativno poverenje ili značajno poveća industrijsku i svetsku trgovinu, a posebno jer samo 23% protekcionističkih mera preduzetih između 2017. i 2019. utiče na Sjedinjene Države ili Kinu. Rast protekcionizma je, dakle, globalni i trajni trend kojem će kompanije morati da se prilagode.
Globalni rast, koji se već smanjio za 0,75 pp prošle godine zbog ovih trgovinskih nesigurnosti, ne očekuje se da se oporavi ove godine: 2,4% nakon 2,5% u 2019. Coface očekuje da će se nelikvidnosti preduzeća povećati za 80% od broja zemalja za koje su prognoze izdate ove godine, uključujući Sjedinjene Države (+ 3% u 2020. godini), Ujedinjeno Kraljevstvo (+ 3% 2020. godine, nakon kumulativnog povećanja za 17% od referenduma u junu 2016. godine), Nemačku (+ 2%) i Francusku (+1) %). Sve u svemu, Coface predviđa porast nelikvidnosti u svetu za 2%, u skladu sa 2019. godinom.
Sektori: metaloprerađivački oslabljen; građevinski u dobrom stanju
Nepoznanice vezane za protekcionističko okruženje takođe doprinose volatilnosti cena robe, posebno u poljoprivredi, metaloprerađivačkoj i naftnoj industriji. Prema Coface-ovim modelima za prognozu, cene čelika će nastaviti da padaju tokom narednih šest meseci, sankcionišući kompanije u tom sektoru, naročito pošto se očekuje da će rast u Kini – koji predstavlja polovinu svetske potražnje za čelikom – ove godine da dostigne samo 5,8%. Zbog toga je procena rizika metaloprerađivačkog sektora smanjena u pet zemalja, uključujući Sjedinjene Države i Italiju. Štaviše, održiv nizak nivo cena nafte, uprkos geopolitičkim nesigurnostima (60 USD po barelu brenta u proseku 2020. godine nakon 64 USD 2019.), nanee štetu nekim zaduženim proizvođačima, posebno u Sjedinjenim Državama.
S druge strane, građevinski sektor ima koristi od ekspanzionističke monetarne politike: ocena ovog sektora poboljšana je u 4 zemlje (uključujući Brazil i Tursku). Ukupno je Coface smanjio ocene za 22 i povećao za 8 sektora u ovom kvartalu, odražavajući značajno povećanje rizika za ekonomiju.
2020. godine kompanije će se uglavnom suočiti sa neekonomskim rizicima
Krajem 2019. godine širom sveta došlo je do porasta „problematičnih mesta“ socijalne tenzije, sa različitim nivoima intenziteta. Ovaj trend koji se odvija u pozadini predvideo je Coface indeks političkog rizika, objavljen početkom 2019. godine, u trenutku najvišeg ikad zabeleženog nivoa. U 2020. godini, ovaj pokazatelj predviđa visok nivo socijalnog rizika u nekoliko zemalja Afrike, Bliskog Istoka, Centralne Azije, pa čak i Rusije.
Od 2019. godine socijalno nezadovoljstvo izražava se i u sve većim zahtevima za zaštitom životne sredine. Rizici zaštite životne sredine imaju širok spektar dejstva na korporativni kredit: veća učestalost fizičkih rizika (elementarne nepogode koje proističu iz klimatskih promena), ali i tranzicioni rizik (novi i strožiji propisi, promene u potrošačkim standardima).
Sajam tekstila Balkan Textile Fair održaće se u Beogradu od, 5. do 7. marta, na Beogradskom sajmu u hali 5. Reč je o sajmu poslovnog karaktera u okviru koga će svoju ponudu predstaviti izlagači iz Turske, Slovenije, Uzbekistana i Srbije.
Sajam u organizaciji Meridyen Int’l Fair iz Turske će tokom tri dana okupiti proizvođače tekstila i repromaterijala, a biće izložene i šivaće mašine i prateća oprema. Balkan Textil Fair, koji se u Srbiji održava osmi put, još jednom će postati mesto susreta privrednika, trgovaca i svih zainteresovanih za tekstilnu industriju.
Balkan Textile Fair otvoren je za posetioce od 10 do 18 časova, a ulaz je besplatan.
Više informacija o izlagačima i sadržaju samog sajma na zvaničnoj stranici sajma i Facebook stranici.
Danas će po osmi put u Srbiji biti dodeljena nagrada EY Preduzetnik godine koju revizorsko –
konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) dodeljuje na globalnom nivou već 30 godina
unazad.
Nacionalni pobednik koji večeras osvoji ovo prestižno priznanje predstavljaće našu
zemlju u Monte Karlu, gde će u junu 2020. godine biti dodeljena nagrada za EY Svetskog
Preduzetnika godine. U ovogodišnjem izboru nalazi se čak 30 kandidata koji dolaze iz 24
kompanije, a zapošljavaju preko 1.000 ljudi.
Pored glavne nagrade, nezavisni žiri će izabrati i pobednike u potkategorijama EY Inovativni
Preduzetnik godine™ i EY Brzorastući Preduzetnik godine™. Kriterijumi po kojima se bira
pobednik su preduzetnički duh, finansijski pokazatelji, strategijsko usmerenje, prisustvo na
regionalnom ili međunarodnom tržištu, inovativnost i lični integritet.
Poreska uprava objavila je Uputstvo za primenu testa samostalnosti kojim se utvrđuje ko će moći da posluje kao paušalac.
S početkom 2020. godine počeo je da se primenjuje novi Zakon o porezu na dohodak građana, kojim je, između ostalog, predviđen i test samostalnosti koji je izazvao brojne negativne komentare među paušalcima, a posebno onima u IT sektoru. Iako planirana za početak godine, primena testa samostalnosti odložena je za 1. mart.
Test samostalnosti za preduzetnike, koji sadrži devet kriterijuma imaće zadatak da omogući preciznije definisanje uslova kada se angažovanje preduzetnika za obavljanje osnovne delatnosti, uključujući i preuzetnike koji su paušalno oporezovani, bez obzira na sektor u kojem posluju, smatra kao „drugi prihod“ za potrebe oporezivanja.
Izvor Ekapija
Nova Ljubljanska Banka (NLB) saopštila je da „akvizicijom 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci a.d. Beograd postaje treća najveća banka u Srbiji“.
U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da će Republika Srbija do datuma završetka transakcije ukupno prihodovati više od 450 miliona evra.
Akcije Srbije u Кomercijalnoj banci su prodate za iznos od 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Republici Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije.
Dok jedni idu dotle da privatizaciju nazivaju izdajom nacionalnih interesa, drugi podsećaju kako su ranije prošle državne banke i koliko su koštale poreske obveznike.
Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da država nije trebalo da otuđuje svoje akcije u sistemskoj banci po broju ekspozitura, tržišnom učešću i masi štednje građana i to koja pravi pozitivan finansijski rezultat i u kojoj su razrešeni problematični krediti.
„Niti je budžet ugrožen niti imamo problema sa servisiranjem obaveza. Na ovaj način se još više zatvara prostor NBS da odgovori na šokove koji će doći spolja. Brojni signali ukazuju na veliku recesiju koja je na pomolu. Neke zemlje su naučile lekciju iz svetske ekonomske krize, pa je Poljska smanjila udeo stranog vlasništva u bankarskom sektoru ispod 50 odsto, a slično je uradila i Mađarska, koja je povećala udeo državnog vlasništva sa 30 na 50 odsto“, napominje Đukić dodajući da se pokazalo da kada nastupi kriza centrale štite svoj interes, povlače kapital ili idu u stagnaciju na periferiji evrozone.
„Na kraju sve je to pitanje politike“, zaključuje Đukić.
S druge strane, ekonomista Ljubomir Madžar ističe da se ovde radi o izboru između dva zla.
„Imamo da jedna od poslednjih domaćih banaka ide u inostrano vlasništvo i mada nije jasno zašto je to loše intuicija nam govori da bi trebalo da nešto zadržimo u svom vlasništvu. Opet alternativa je mogla da bude da ostane u rukama države pa da partijski kadrovi zauzmu ključna mesta i da čekamo šta će od nje ostati. Ja ne verujem u državu kao dobrog vlasnika“, kaže Madžar.
U vezi Komercijalne je zanimljivo i što je prošle godine država otkupila akcije institucionalnih fondova, EBRD-a, IFC-a, SVED fonda i DEG fonda i za njihovih 40,13 odsto akcija platila 260,8 miliona evra, odnosno oko 4.400 dinara po akciji (što je oko 37,5 evra), što je znatno skuplje od cene sa kojom se sada spekuliše. Prodaja Komercijalne banke ima još jedan aspekt, a to je dug koji banka ima prema akcionarima.
Naime od 2015. godine uprkos odlukama Skupštine akcionara o raspodeli dobiti, banka nije isplatila dividende, jer nije imala saglasnost Narodne banke Srbije. Do sada se nakupilo preko 60 miliona evra duga, od čega će dobar deo, oko 30 miliona, ići državi kao najvećem akcionaru.
Izvor Danas
Između 2011. i 2012. Klifton Kolins kupio je 6.000 bitkoina koristeći novac koji je zaradio od uzgoja i prodaje marihuana, prenosi.
U to vreme, cena kriptovalute varirala je između 4 i 6 dolara. Danas ona vredi 9, 700 dolara. Ipak, Kolins, koji ima 49 godina, neće moći da uživa u blagodetima svog bogatstva jer je vlasnik stana u kome je živeo slučajno bacio papirić na kome su bili kodovi.
Kolins je uhapšen 2017. godine zbog uzgoja i prodaje marihuana i nakon suđenja dobio je pet godina zatvora. Kako je živeo kao podstanar, vlasnik je tokom čišćenja njegove sobe poslao na lokalnu deponiju mnoge njegove stvari.
Jedna od njih bila je i futrola štapa za pecanje, u kojoj je bio komadić papira na kome su bili ispisani bitkoin kodovi u vrednosti od 53,6 miliona evra (58 miliona dolara).Kriptovalute se kupuju preko takozvanih kripto novčanika. Jednom, kada kupite bitkoin, kripto novčanik vam dodeljuje kod neophodan za pristup. Svako ko dobije taj kod može da pristupi i potencijalno ukrade kriptovalutu, pa se kupci obično ohrabruju da sakriju svoje kodove negde na sigurno.
Kolins je tokom 2017. godine razdvojio svojih 6.000 bitkoina na 12 računa, kako bi se zaštitio od gubitka svog kriptobogatsva, prenosi „Times“. Odštampao je kodove na komadu papira, a isti je ubacio u spomenutu futrolu štapa za ribolov.
Kako se ispostavilo na kraju, Kolins ne bi ni mogao da unovči bitkoine, čak i da papir sa kodovima nije izgubljen na smetlištu. Irski biro za kriminalnu imovinu zaplenio je kriptovalutu jer je finansirana nezakonitim aktvnostima.
Kolins nije jedini koji je izgubio bogatstvo u kriptovaluti u poslednjih nekoliko godina. Muškarac u Velikoj Britaniji slučajno je bacio hard disk, na kome su bili sačuvani kodovi vredni 127 miliona dolara.
Džerald Koten, vlasnik kanadske menjačnice kriptovalute, umro je u decembru 2018. godine, ostavivši za sobom 190 miliona dolara kriptovalute, za koje je samo on imao lozinku.
Izvor Kamtica.rs
Ist point metals sa Kipra uspeo je da preuzme 12,29 odsto akcija Valjaonice bakra Sevojno i sada poseduje 93,16 procenata akcija ove kompanije, objavljeno je danas na Beoradskoj berzi.
Po ponudi koja je zatvorena 24. februara Ist point metals je za svaku od 79.039 preduzetih akcija platio po 2,7 hiljada dinara.
Pre ove ponude najveći akcionar Valjaonice uz Ist point metals bio je državni Akcionarski fond sa 9,7 procenata akcija.
Prelaskom praga od 90 procenata akcija Ist point metals će biti u prilici da se odluči na prinudni otkup preostalih akcija.
Firma Sanskrit doo iz Beograda ima 29,3 odsto udela u Ist point metalsu a ova kiparska firma vlasnik je kapitala nemačke DP Handel Gmbh.
Izvor Blic