U poslednjih desetak godina broj stranih turista u Srbiji značajno je povećan, ali je prosečna potrošnja stranog turiste smanjena sa 990 evra 2008. godine na 767 evra u prošloj godini, pokazuje analiza u najnovijem broju Kvartalnog monitora.
Kako se navodi, broj stranih turista povećan je 2,46 puta u prethodnoj godini u odnosu na 2007, dok je u istom periodu broj njihovih noćenja porastao 2,48 puta, prenosi Nova ekonomija.
U istom periodu (2007-2018) ostvareni priliv od stranih turista povećan je za više od 2,1 puta (sa 630 miliona evra na 1,3 milijarde evra). Međutim, ni u jednoj od tih godina Srbija nije zabeležila suficit u razmeni sa celim svetom, jer je odliv po osnovu odlaska turista iz Srbije van zemlje uvek bio veći od ostvarenog priliva.
Ipak, pozitivan rezultat je to što se deficit po osnovu razmene turističkih usluga sa svetom smanjuje.
Podaci ukazuju na brži rast broja stranih turista od rasta ostvarenog prihoda od izvoza, što ukazuje na smanjivanje prosečne potrošnje po stranom turisti u Srbiji, odnosno nedovoljan broj ili neodgovarajuću ponudu turističkih usluga u Srbiji, navodi se u analizi.
Izvor: Nova ekonomija
Zamena kineske telekomunikacione opreme koštala bi evropske operatore oko 3,5 milijardi dolara, procenjuje se u izveštaju istraživačke kompanije Strand konsalt, što je daleko niže od procene globalne lobističke grupe GSMA.
SAD su stavile najvećeg svetskog proizvođača opreme za mobilne mreže, kompaniju Huavej na crnu listu, tvrdeći da bi ta oprema mogla da služi za špijunažu, što je kineska frima kategorično odbacila. Vašington je kompanijama u SAD zabranio korišćenje određenih proizvoda Huaveja, pozivajući evropske zemlje da slede njegov primer.
Zamena kineske opreme koštala bi kompanije u Evropi oko 3,5 milijardi dolara, odnosno 7,17 dolara po pretplatniku, izračunali su u Strand konsaltu. Iz te kompanije, čije je sedište u Kopenhagenu, navode istovremeno da primeri iz SAD-a i Australije pokazuju da ograničenje korišćenja opreme kineskih firmi Huavej i ZTE nije rezultiralo višim cenama niti odlaganjem uvođenja novih 5G mobilnih mreža.
„Ograničenja nisu rezultirala višim cenama u SAD-u i Australiji i verovatno neće negativno uticati na Evropu, jer Huaveijov i ZTE-ov udeo u Evropi čini tek šest odsto ukupne globalne mreže“, piše u studiji Stranda.
Strandova procena je višestruko niža od one koju je dala globalna asocijacija telekomunikacionog sektora GSMA, koja troškove procenjuje na 62 milijarde dolara. Prema izveštaju GSMA, u koji je Rojters imao uvid u junu, zabrana će takođe odgoditi primenu nove tehnologije za oko 18 meseci.
Navedeni iznos, kako su objasnili u GSMA, održava ukupne dodatne troškove koje donosi potpuna zabrana proizvoda Huaveja i ZTE-a u uspostavljanju 5G mreža u Evropi.
„Polovina od tog iznosa proizaći će iz uticaja viših troškova inputa na evropske telekomunikacione kompanije nakon značajno oslabljene konkurentnosti na tržištu mobilne opreme“, piše u studiji GSMA i dodaje se da će pre prelaska na mrežu 5G operateri morati da zamene postojeću infrastrukturu.
Glavni rivali Huaveja na tržištu opreme za 5G mreže su nordijske firme Erikson i Nokija. GSMA, inače, zastupa interese 750 mobilnih operatera, a Huavej je jedna od glavnih kompanija koja podržava tu asocijaciju, tvrde izvori u telekomunikacionom sektoru.
Izvor: Tanjug
Godišnje se u Srbiju uveze u proseku oko 120 hiljada polovnih automobila, dok je broj novih vozila znatno manji.
Od stručnjaka stižu upozorenja da će Srbija postati otpad za automobile kojih se Evropa rešava. O tom tržištu i potencijalnim problemima za N1 Info biz govorio je Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.
Na pitanje kolika je vrednost tržišta polovnih automobila u Srbij, Mlinović je rekao da kada se govori o 2018. godini Srbija je uvezla blizu 200 miliona evra vrednosti polovnih automobila.
– Kada govorimo o broju to je blizu 130 hiljada polovnih automobila. S druge strane uvezli smo manje od 30 hiljada novih automobila, a njihova vrednost je bila blizu 300 miliona evra. Ono što predstavlja problem je vrsta motora sa kojim ta vozila dolaze, jer i dalje najveći broj vozila koje uvozimo ima klasu Euro 3 motora, što znači da su to vozila koja su na ivici otpada“, rekao je Milanović.
Osvrćući se na najavu ministra za zaštitu životne sredine Srbije Gorana Trivana koji je rekao da će istrajati u incijativi da se u Srbiju zabrani uvoz polovnih automobila čiji je ekološki standard Euro 3, Milanović kaže da postoji nada da ta inicijativa oživi, već duže vreme.
– Imate neku nelogičnost da veće standarde moraju ispuniti uvoznici novih automobila nego starih. S druge strane, imamo situaciju gde veliki broj vozila koja uđu u zemju carine se na ime kupca pa onda imamo i pojavu sive ekonomije u toj zoni, kaže Milanović.
Kao je dodao, mi nismo protiv polovnih vozila, naša inicijativa je da razvijamo unutrašnje tržište polovnih automobila, jer ako smo u poslednjih pet godina prodali više od 100 hiljada novih vozila u Srbiji, ona su dobra baza za razvijanje tržišta polovnih vozila.
– I sam vozim polovno vozilo koje je prethodni vlasnik kupio novo i registrovao u Srbiji. Dobar primer je Bosna i Hercegovina koja je povećala emisionu klasu motora na Euro 4 i to je već urodilo plodom. Oni za prvih osam meseci ove godine imaju manji uvoz polovnih vozila, naveo je.
Odgovarajući na pitanje ,koji je razlog što imamo tako veliku razliku između novih i polovnih vozila, kaže da je jedan od razloga svakako jeste cena.
– Ono što naša istraživanja pokazuju je da su unutrašnje tržište polovnih automobila i tržište koje dolazi preko cenovno isti. Kada kupujemo vozilo iz inostranstva koje se carini mi nemamo nikakvu garanciju, nemamo dobru istoriju tog vozila. Kada kupujemo polovno vozilo od uvoznika ili trgovca koji legalno posluje mi imamo i garancije koje nam obezbeđuje Zakon o zaštiti potrošača. Važan aspket je i pitanje životne sredine, jer ukoliko nastavimo ovim tempom imaćemo dugoročni problem sa otpadom“, rekao je Malinović.
Izvor Danas/N1
Skoro 25% svih franšiza u Srbiji je iz sveta mode, pokazalo je istraživanje koje je sprovela konsultantska firma PROFIT system specijalizovana za pružanje usluga iz oblasti franšizinga. Među 47 modnih franšiza prisutnih na domaćem tržištu, čak 15 brendova je iz Srbije.
U Srbiji trenutno ima ukupno 200 franšiza, a pored mode ostale najzastupljenije oblasti poslovanja franšiza su usluge za individualne klijente, gastronomija i ugostiteljstvo.
U sistemu trgovačkih franšiza moda ima udela od skoro 50%, a za njom sledi roba široke potrošnje, kozmetika, nakit i pokloni. U sektoru trgovine, strane franšize dominiraju pa ih u svakoj od oblasti ima više od domaćih.
U oblasti usluga, franšize namenjene individualnim klijentima i one iz oblasti gastronomije i ugostiteljstva imaju sličan udeo na tržištu, 25 odnosno 23 odsto učešća. Slede edukativne usluge sa učešćem od 16% i turizam i hotelijerstvo sa 13%.
Domaćih brendova najviše ima u oblastima gastronomije i ugostiteljstva (23,4%) i mode (19,5%).
„Dominacija modnih brendova ne iznenađuje, budući da mnoge kompanije svoju mrežu, ne samo u Srbiji, već i u svetu, šire isključivo putem franšize. U Srbiji je, pak, uobičajeno da jedna kompanija bude primalac nekoliko franšiza iz oblasti mode. Po pravilu, radi se o kompanijama s iskustvom, razvijenom logistikom i resursima“, kazao je Igor Bogojević, regionalni direktor kompanije PROFIT system.
Izvor Nova ekonomija
U nemogućnosti da pronađe dovoljno potrebnih radnika na tržištu rada koji su voljni da rade u proizvodnji, kompanija Gorenje je u Sloveniji primenila potpuno novu metodu za pronalaženje radne snage. Svojim zaposlenima nudi 100 evra ako predlože odgovarajućeg kandidata za posao, a ako ovaj ostane da radi u fabrici dva meseca nakon probnog perioda, zaposleni koji ga je doveo dobiće 200 evra nagrade.
Zbog povećane potražnje i proizvodnje kućnih aparata, kompanija Gorenje u Sloveniji je objavila konkurs za zapošljavanje novih 180 radnika, ali je tokom avgusta uspela da zaposli samo njih sto, jer nema dovoljno radne snage na tržitu. Kompaniji je neophodno da do kraja septembra pronađe i preostalih 80 ranika, ali pošto nema zainteresovanih za rad u proizvodnji, doneta je odluka da se po prvi put potraga za novim ljudima sprovede na drugačiji, prilično neuobičajen način.
Kako je izjavila Mateja Celin iz službe za odnose s javnošću Gorenja za slovenački list „Večer“, kompanija svojim zaposlenima nudi nagrade ako predlože potencijalnog novog radnika za posao u proizvodnji. Pozvali su zaposlene da svojim poznanicima, susedima, i rođacima daju informacije o mogućnostima zaposlenja.
„Ako njihov kandidat uspešno završi mesec dana probnog rada, zaposlenom koji je predložio radnika nudimo 100 evra bruto. Ako kandidat bude radio dva meseca, zaposleni u Gorenju koji ga je preporučio dobiće bruto nagradu u iznosu od 200 evra. Nagrade će se isplaćivati zajedno s platama za novembar, a dosad smo dobili oko 50 kandidata za rad u proizvodnji“, kaže Mateja Celin. U pitanju je rad na određeno vreme koji će trajati najmanje dva meseca, odnosno do kraja godine. „Ako bi povećane potrebe za radnicima potrajale duže, shodno tome bi se produžio i angažman novih radnika“, najavljuje Celin.
Ona dodaje da će kompanija zapošljavati nove ljude i ubuduće, i to ne samo na određeno vreme, jer je u planu izgradnja nove fabrike televizora, za koju se očekuje da postupno zaposli oko hiljadu novih radnika.
Predviđeno je da će fabrika početi sa radom za godinu dana, a plan je da se u početku godišnje proizvede oko milion televizijskih uređaja i u te svrhe zaposli između 300 i 400 radnika. U drugoj fazi širenja fabrike, koja bi trebalo da se završi do 2023. godine, planira se povećanje godišnje proizvodnje na četiri miliona televizora, a da se broj zaposlenih poveća na hiljadu radnika. Slovenačka vlada je tim povodom najavila i spremnost da podrži uvećanje kinsekih investicija, uključujući i sufinanisranje Hisenseove fabrike televizora Gorenje u Velenju.
Inače, Gorenje Grupa je u prvih šest meseci ove godine ostvarila 567,5 miliona evra prihoda, što je 1,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Prva polovina godine završena je s neto gubitkom od 29,5 miliona evra. Prema objašnjenju kineskih vlasnika, jun je prvi mesec u kojem je nakon višemesečnog negativnog poslovanja ostvarena dobit.
Zlatno pravilo tabloida da ne postoji glupost koja se ne može prodati čitaocima, ili preciznije „što veća glupost, to veća čitanost“, sada se izgleda može primeniti na mnogo veći broj industrija. To potvrđuju i redovi ispred nedavno otvorene „fabrike selfija“ u Londonu, za koju osnivači tvrde da je prva u svetu takve vrste i promovišu je kao „raj za influensere“.
Fabrika za selfije (The Selfie Factory) otvorena je krajem avgusta u zapadnom delu Londona, a već beleži toliku navalu mušterija da one čekaju u redovima iako mogu unapred da zakažu svoj termin preko interneta. Nazovi fabrika se sastoji iz više različitih prostorija koje su, kako piše u promotivnom materijalu, veoma atraktivno opremljene i dobro osvetljene za snimanje fotografija, posebno onih koje se objavljuju na Instagramu.
Ulaz se naplaćuje 10 funti, a ulaznica važi sat vremena. Za to vreme, srećni klijent može da napravi serije ličnih fotografija u različitim ambijentima: u separeu restorana uređenom u stilu pedesetih godina prošlog veka, pored velikog bazena punog ružičastih kuglica, sa ogromnim plišanim medvedom (?!), u kupatilu uređenom u retro stilu, u naslonjaču na livadi ili u školskoj učionici (ali u oskudnoj odeći i pozama filmsikh diva o čemu već svedoče prve fotografije), u sobi prepunoj šarenih uštipaka…
Sudeći po do sada objavljenim materijalima, popularnost plišanog mede kod punoletnih mušterija nimalo ne zaostaje za drugim opcijama za slikanje. To je izgleda još jedna potvrda da su troje mladih osnivača ovog poslovnog poduhvata dobro procenili tržište u vreme kada je biti zreo, normalan i ne daj bože anoniman izrazito dosadano, nepoželjno i dikrektno vodi među životne gubitnike.
Osnivači „fabrike selfija“, naravno, svoju priču prodaju kao izrazito kreativnu ideju koja podstiče kreativnost drugih i omogućava im da svojim drugačijim i neobičnim fotografijama utiču na svet i ljude oko sebe. Sudeći po objavljenim fotografijama, dobar deo te kreativnosti se svodi na staro tabloidno pravilo otkrivanja što većeg dela ženskog tela, bilo to u zagrljaju plišanog mede, među ružičastim balončićima u kadi, ili ispred ižvrljane školske table. Razgolićavanje uz uštipke nismo za sada pronašli, ali pažljiviji pretraživač koji ima viška slobodnog vremena će verovatno uspeti i u tome.
Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV i uputila ga u skupštinsku proceduru
Predložene izmene predviđaju:
– propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje auto-puteva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes,
– uređivanje poreskog tretmana prometa dobara i usluga nastalih po osnovu prenosa vrednosnih vaučera,
– bliže uređivanje mesta prometa dobara i mesta prometa usluga konzumacije jela i pića na brodovima, odnosno u letilicama i vozovima,
– preciznije uređivanje mesta prometa usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem,
– propisivanje preciznijeg definisanja prometa koji vrši strano lice u Republici Srbiji po osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV,
– da jedan od momenata za nastanak poreske obaveze, pored dana prometa i dana naplate, odnosno plaćanja avansa, bude i dan izdavanja računa za promet usluga neposredno povezanih sa uslugama prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine, nezavisno od pružaoca tih usluga, kao i za promet usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period,
– preciznije utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka, kao i ukidanje obaveze podele prethodnog poreza ako je utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka najmanje 98%,
– da se pri utvrđivanju procenta srazmernog poreskog odbitka ne uzimaju u obzir povremeni prometi nepokretnosti i povremeni prometi usluga iz oblasti prometa novca i kapitala, kao i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koje se naplaćuje naknada,
– preciziranje pravila koja se odnose na mogućnost ispravljanja pogrešno obračunatog PDV u većem iznosu,
– propisivanje poreskog oslobođenja za uvoz dobara za posebne namene, na osnovu odluke Vlade RS,
– smanjenje iznosa vrednosti dobara koja strani putnici otpremaju u ličnom prtljagu koji nose sa sobom u inostranstvo sa 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na 6.000 dinara, uključujući PDV, po osnovu kojih mogu ostvariti povraćaj PDV.
Predlaže se da se najveći broj odredaba primenjuje od 1. januara 2020. godine, navodi se na sajtu Porezi.rs.
Izvor Ekapija/Kamatica
Cloud je u svom zrelom dobu sastavni deo svakog poslovanja. Deset godina cloud-a u COMING-u, a ujedno i u Srbiji donelo je lepezu poslovnih rešenja koja su u formi servisa trenutno dostupna domaćim, regionalnim i svetskim kompanijama.
Na 16. COMING IT konferenciji koja će se održati 3.10.2019 godine u hotelu Crowne Plaza u Beogradu u šest paralelnih sesija eminentni stručnjaci kompanije COMING i partnerskih kompanija govoriće o aktuelnim rešenjima, studijama slučaja, predviđanjima iz sveta tehnologija za poslovanje, monitoringu i bezbednosti poslovanja iz tehnološkog, ali i iz ugla usklađenosti sa aktuelnim regulativama.
Konferencija će prema očekivanjima organizatora okupiti veliki broj posetilaca iz Srbije i regiona, kao i vrhunske inžinjere iz svih oblasti privrede. “Mi smo svesni značaja cloud-a na ovim prostorima, a tome u prilog govori i činjenica da je cloud sve češći izbor domaćih kompanija za različite namene, što jasno govori o njegovoj važnosti. Naša 16-a po redu COMING IT konferencija otvoriće nova cloud vrata domaćoj privredi i pokazati šta cloud poslednje generacije još može da ponudi”, izjavila je Katarina Đurić ispred kompanije COMING.
Akcije na Volstritu su uglavnom u padu, uoči iščekivane odluke američke Uprave federalnih rezervi (Fed) o kamatnim stopama.
Procenjuje se da će Fed, drugi put u ovoj godini, smanjiti ključnu kamatnu stopu, prenosi agencija AP.
Širi indeks S&P 500 je pao 0,3 odsto, industrijski Dau DŽons za 68 poena ili 0,3 odsto na 27.041 poen, dok je tehnološki Nasdak porastao za 0,3 odsto.
Akcije industrjskih i tehnoloških kompanija, ali i banaka, bile su među najvećim gubitnicima.
S druge strane Atlantika, u Evropi, akcije su registrovale skok vrednosti.
Indeks Euro Stoxx 50 je porastao za 0,28 procenata, londonski FTSE 100 za 0,03 odsto, nemački DAKS za 0,20 procenata, francuski KAK 40 za 0,22 odsto, a španski IBEKS 35 za 0,31 odsto, prenosi njujorška agencija “Blumberg”.
U Aziji, japanski indeks Nikei 225 je pao za 0,18 odsto, a honkoški Hang Seng za 0,13 procenata.
Izvor Bankar.rs
Ukoliko bi država prodala 82,23 odsto akcija Komercijalne banke kao što je najavljeno, po ceni koju je u neobavezujućoj ponudi dala NLB banka, od 450 miliona evra, na akcijama koje je morala da otkupi od međunarodnih investicionih fondova biće na gubitku oko 36 miliona evra.
Naime, u junu je Republika Srbija platila 6,8 odsto akcija nemačkog DEG i švedskog Sved onda 43,7 miliona evra, odnosno plaćala je akciju 37,7 evra. Ako otkupi i akcije EBRD-a (24,4 odsto) i IFC-a (10,15 odsto) po istoj ceni država će platiti ukupno oko 263 miliona evra za akcije fondova koji su ušli u banku u periodu od 2006. do 2009. godine.
Upravo te, 2009. godine napravljen je ugovor prema kome su ova četiri investitora dobili tzv. put opciju, odnosno pravo da ukoliko se ne ispune uslovi, a to je bila privatizacija banke u određenom roku, prodaju državi svoje udele po unapred dogovorenoj ceni. Ispostavilo se da je ugovorena cena znatno iznad tržišne u ovom trenutku, s obzirom da se na berzi u ovom trenutku akcijom Komercijalne trguje po ceni od 3.213 dinara. Za tih 41,3 odsto akcija koje su fondovi držali u rukama, po ceni akcije od 32,54 evra koju je ponudila NLB, država bi, ukoliko bi to bila i krajnja cena, mogla dobiti 227 miliona evra, odnosno 36 miliona manje od onog koliko ih je platila, odnosno će platiti s obzirom da je nedavno objavljeno da je napravljen sporazum o preuzimanju akcija EBRD-a i IFC-a.
Stručnjaci smatraju da je cena za Komercijalnu banku, koja je druga na tržištu sa oko 11 odsto udela, sa oko 3,5 milijardi evra aktive i preko dve milijarde evra štednje, na nivou knjigovodstvene vrednosti dobra.
Goran Radosavljević, profesor na FEFA, kaže da je, ako pogledamo prodaje banaka u zemlji i regionu, prodaja po knjigovodstvenoj vrednosti uz odstupanje od pet odsto prihvatljiva.
„Ako pogledamo prodaje drugih banaka na osnovu dostupnih podataka imamo da je OTP banka kupila Sosijete ženeral po ceni nešto višoj od knjigovodstvene vrednosti što je uspeh. Doduše to je bilo u paketu kupovine banaka u celom regionu. Vojvođanska banka je prodata ispod knjigovodstvene vrednosti. Ove druge banke kao što su Alfa ili Pireus se teško mogu porediti, jer su prodate u krizi. Mislim da bi za Komercijalnu banku bila prihvatljiva cena na nivou knjigovodstvene uz eventualno odstupanje od pet odsto. S obzirom da se radi o neobavezujućim ponudama, nadam se da će u pregovorima država postići još bolju cenu“, kaže Radosavljević.
Profesor na Ekonomskom fakultetu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenjuje da nam ove neobavezujuće ponude govore da je vreme visokih cena za banke prošlo.
„Od 2008. godine desile su se dve stvari koje su uticale na vrednost banaka. Prvo je regulacija bankarskog sektora i poskupljivanje obavljanja bankarskog posla. Drugo je pad ekonomske aktivnosti. U Srbiji banka ne može da postigne značajnu vrednost, ako radi u privredi koja ima nisku stopu privrednog rasta. Srbija u poslednjih 10 godina je među zemljama sa najnižim rastom u Evropi, a posle nešto višeg rasta prošle godine ove se opet vraćamo na niže stope. Bankama nije lako da budu profitabilne u takvom okruženju. NJima najviše odgovara dinamična privreda. Zato bi bilo čudo da u stagnantnoj ekonomiji gde se malo investira postigne visoka cena za banku“, smatra Šoškić.
Što se tiče prodaje Komercijalne, pravo pitanje je da li je država u stanju da efikasno upravlja bankom, odnosno da uvede standarde korporativnog upravljanja.
„Trebalo bi do sada da smo došli barem do tog nivoa, a onda ne bi bilo nužno privatizovati banku. U suprotnom ako država ne može da sačuva banku od partijskog upravljanja bolje je privatizovati jer banka, posebno velika, može izazvati nestabilnost finansijskog sistema“, napominje Šoškić.
Knjigovodstvena vrednost jedne akcije Komercijalne banke je 3.929,9 dinara ili 33,4 evra, iz čega proizilazi da je knjigovodstvena vrednost cele banke oko 562 miliona evra. Ponuda NLB banke vrednuje Komercijalnu oko 547 miliona evra, dok ponuda AIK banke ceni Komercijalnu oko 523 miliona, a Rajfajzen banka 474 miliona evra.
Izvor Danas