Vesti

Prva robna kuća švedske kompanije Ikea u Srbiji trebalo bi da bude otvorena krajem 2016. godine, o čemu su danas potpisali memorandum o razumevanju Vlada Srbije, Grad Beograd i Ikea. Objekat će biti u Bubanj potoku, a zaposliće 300 radnika.

Interesovanje za ulaganje u Srbiju švedski proizvođač nameštaja pokazao je još pre 22 godine, a pre šest godina je počeo da traga za lokacijama za robne kuće. Memorandum predviđa obaveze oko izmeštanja naplatne rampe na autoputu u Bubanj potoku, koje je u skladu sa planom železničke obilaznice i gradnje mosta Vinča-Pančevo.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da će u prvu robnu kuću Ikee u Beogradu biti uloženo 70 miliona evra. „Grad Beograd će izgradnjom prve robne kuće Ikee dobiti i novu privrednu zonu kod Bubanj potoka. To je samo prvi od objekata koji će biti izgrađeni na lokaciji od oko stotinu hetkara, tako da očekujemo da će sa Ikeom doći i drugi investitori“, rekao je on.

Mali je rekao da će Direkcija za izgradnju Beograda u narednih mesec dana potpisati poseban protokol o saradnji sa Ikeom i da će obaveza Grada biti da infrastrukturno uredi lokaciju na kojoj će biti robna kuća.

Direktor sektora za nekretnine i razvoj komapnije Ikea jugoistočna Evropa Vladislav Lalić je rekao da potpisivanje memoranduma predstavalja demonstraciju ozbiljnih namera i predanosti Ikee za dolazak na srpsko tržište. On je dodao da Grad Beograd i Vlada Srbije memorandumom daju veliku podršku u rešavanju svih neophodnih pitanja kako bi se ta investicija realizovala i precizirao da je reč o pitanjima putno-komunalne infrastrukture i dobijanja svih administrativnih dozvola.

Lalić je rekao i da je Ikea već vlasnik zemljišta jugoistočno od naplatne rampe Bubanj potok na kojem će biti izgrađena robna kuća površine oko 35.000 kvadratnih metara. On je potvrdio da Ikea nije odustala od plana za razvijanje proizvodnje i izvoza nameštaja iz Srbije. Na pitanje novinara da li će Ikea dobiti subvencije Vlade Srbije za investiciju u robne kuće on je odgovorio da se o tome nije razgovaralo.

Prema okvirnim planovima, gradnja robne kuće Ikee u Beogradu trebalo bi da počne na jesen 2015. godine, a otvaranje je predviđeno za kraj novembra 2016. Pored robne kuće kod Bubanj potoka Ikea planira i gradnju još jedne robne kuće u Beogradu u zapadnom delu grada, zatim u Nišu, Novom Sadu i centralnoj Srbiji.

U prvoj nedelji oktobra na novosadskoj robnoj berzi vrilo je kao u košnici. Za ovaj period godine to je prepoznatljiva slika koja se ponavlja iz godine u godinu. Prodavci agresivno nastupaju na tržištu nudeći kukuruz kojeg je sve više u ponudi. Više od četiri petine prometa se odnosilo na trgovanje ovom robom. Od ukupno 25 sklopljenih ugovora posredstvom berze, 20 se odnosi na trgovanje kukuruzom.Ukupan promet od 2.145 tona robe je za 11,71% veći u odnosu na prethodnu nedelju, što je jasan signal da je prošao period tržišne letargije, te da su se prometi preko “Produktne berze” stabilizovali na uobičajenim nivoima. Najzastupljenija roba u trgovanju imala je ujedno i najnižu jedniičnu cenu, pa je bez obzira na rast količinskog prometa, ukupna finansijska vrednost prometa bila za 15,43% manja u odnosu na vrednost prometa u prethodnoj nedelji, a iznosila je 41.687.272 dinara.

Kukuruz je u žiži interesovanja. Kako berba odmiče, tako i cena pada. U toku nedelje kukuruz novog roda je sa startnih 14,50 din/kg bez PDV, uz svakodnevni postepeni pad na kraju nedelje došao do nivoa od 12,50 din/kg. To je za relativno kratak vremenski period od pet dana veliki pad od skoro 15%. Prosečna cena trgovanja je iznosila 14,53 din/kg ( 13,21 bez PDV), a to je u odnosu na prethodnu nedelju pad od 13,71%. Međutim, za tržište je u ovom trenutku ipak relevatniji podatak o već pomenutoj najnižoj ceni od 12,50 din/kg bez PDV, što je cena po kojoj je zatvoreno nedeljno trgovanje na novosadskoj berzi. Sada se samo postavlja pitanje koja je donja granica pada cene žutog zrna. Procene su da je ta granica ako ne već dostignuta, ali svakako sasvim blizu.

Pšenica je potpuno u senci dešavanja na tržištu kukuruza. Hlebnim zrnom se trgovalo malo, ali sa tržišta ove nedelje stiže vest da se ovom robom trgovalo po ceni od 19,91 din/kg (18,10 bez PDV), što je ovosezonski cenovni maksimum. Retke su situacije kada u istom periodu na tržištu žitarica imamo sa jedne strane minimum cene kukuruza , a sa druge maksimalnu cenu pšenice. U odnosu na prethodnu nedelju cena pšenice je u porastu za 3,87%.

Soja i ove godine pokazuje da ima sve veći tržišni kapacitet. Pomenutu osobinu ova roba crpi u činjenici da se njome trguje ne samo tokom žetve, već praktično cele godine. U nedelji za nama soja novog roda se prodavala po ceni 41,25 din/kg (37,50 bez PDV), što je za 1,59% cenovni pad u odnosu na prethodnu nedelju. Prvi put ove sezone predmet trgovanja bila je sojina pogača čija cena je iznosila 50,60 din/kg (46,00 bez PDV).

Semenska pšenica je postala redovna roba u trgovanju na berzanskom tržištu. Najzastupljenija sorta na tržištu je i ovoga puta bila Simonida, a cena je iznosila 27,61 din/kg (25,10 bez PDV), To je pad od 1,57% u odnosu na cenu trgovanja u prethodnoj nedelji.

PRODEX

Ostvareni ovonedeljni promet na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, od preko 2.000 tona, rezultat je veoma dinamičnih cenovnih kretanja na tržištu žitarica, a posebno na tržištu kukuruza. I dok pšenica sa poslednjom registrovanom ovonedeljnom cenom od 18,10 din/kg, bez PDV-a, beleži cenovni maksimum još od početka ovogodišnje žetve, kukuruz u jeku ovogodišnje berbe, beleži drastičan cenovni pad, dostižući po pojedinim berzanskim ugovorima svoju najnižu cenu od 12,50 din/kg, bez PDV-a, u poslednjih godinu dana. To je ujedno bila i najniža registrovana cena kukuruza prošlogodišnjeg roda, zabeležena početkom oktobra prošle godine.

Na današnji dana PRODEX beleži najnižu indeksnu vrednost, u poslednjih godinu dana, od 193,21 poena, što je za čitavih 7,15 indeksnih poena niže nego prošlog petka.

SVET

Vrednosti kukuruza su i dalje pod velikim uticajem rekordne žetve, ali se to u toku ove nedelje nije toliko osetilo, bar što se tiče promene vrednosti fjučersa na ovu kulturu. Mada su vrednosti ipak skočile, kako za kukuruz tako i za pšenicu, sa petogodišnjeg minimuma. Zvanični podaci pokazuju da žetva kukuruza kaska za normalnim tempom ida je u toku protekle nedelje bila na nivou od 12% (7% prošle nedelje; 23% poršle godine).
Izvoz pšenice u SAD-u je toku protekle nedelje skočio za neverovatnih 92% u odnosu na poršlu nedelju. Kumulativan izvoz za ovu godinu ipak iznosi tek 12.8 miliona tona, što je u odnosu na poršlu godinu pad za 28%. Žetva prolećnih useva pšenice ulazi u završnu fazu, sa generalno
dobrim ocenama kvaliteta.

Cena kukuruza je u poslednjih nedelju dana na čikaškoj berzi pala za 1,04%, dok je pšenica skočila za 1,81 procentna poena.

USAD-a je objavio da će završne zalihe biti na minimum još od sezone 1972/73, odnosno na nivou od 2.5 miliona tona). Žetva je na nivou od 10%, dok je 72% useva ocenjeno sa dobar/odličan (53% prošle godine).
U poređenju sa prethodnom nedeljom soja je poskupela za 0,20%, dok je sojina sačma pala za 1,18%.

U odnosu na prethotnu nedelju pšenica je u Parizu skuplja za 4,81%, a kukuruz za 4,60%. Pšenica je u Budimpešti poskupela za 0,64%, dok je kukuruz jeftiniji za 0,77%.

Nemački institut za ekonomska istraživanja danas je saopštio da ujedinjenje Nemačke nije bilo samo politički čin već i ekonomski: “Posebno je bio značajan za Istočnu Nemačku koja je posle 40 godina planske ekonomije uspela u kratkom vremenskom periodu da se reindustrijalizuje i da danas postane deo zemlje koji veoma malo kaska za zapadnim delom”.

Na 25-godišnjicu pada Berlinskog zida Institut je objavio rezultate nekih svojih istraživanja o ekonomskim i životnim uslovima u oba nekada odvojena dela zemlje.

I dalje je BDP po stanovniku u Istočnoj Nemačkoj manji nego u Zapadnoj – obuhvata 71% BDP-a u Zapadnoj. Slično je i sa produktivnošću zaspolenih – na Istoku ona obuhvata 79% zapadne. I nezaposlenost je u Istočnoj Nemačkoj veća, a manje su zarade kao i vrednost nekretnina koje stanovništvo poseduje – prosečna vrednost zapadne nekretnine je 153.000 evra a istočne 67.000.

Možda su zato “istočnjaci” manje zadovoljni od svojih sugrađana sa zapada. Ali uprkos svemu tome, ujedinjena Nemačka je najjača ekonomija u Evropi, na koju se svi ugledaju.

Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, smatra da je svetska ekonomija na putu oporavka ali da brzina rasta ekonomije i zapošljavanja nije zadovoljavajuća. Lagard misli da bi smelija ekonomska politika mogla da prevaziđe ovaj slabašan rast.

Možda je ovo najava nekih novih dogovora na predstojećem godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke na kojem, pored bankara, učestvuju i ministri finansija i ministri ekonomije raznih zemalja.

Jer, podsetimo, za narednu godinu predviđen je veoma umeren rast – od razvijenih zemalja najveći se očekuje u SAD, a najslabiji u evrozoni. Čak i rast zemalja u razvoju, predvođenih Kinom, biće sporiji. Naredna godina ne bi trebalo da bude loša za siromašne zemlje, osim za one koje ne mogu da upravljaju svojim dugom.

No, ima još faktora koji deluju na usporavanje rasta, npr oprez potrošača koji ne veruju u rast ekonomije, događaji u Ukrajini, širenje ebole i sl. Zato Lagard predlaže odvažne korake poput fiskalne politike koja bi bila okrenuta stvaranju novih radnih mesta (bolja naplata poreza, efikasnija javna potrošnja, smanjivanje poreza na zarade); zatim strukturnih reformi koje bi podigle produktivnost i konkurentnost kroz treninge za zaposlene, kao i reformu subvencija u energetskom sektoru; ali i efikasnije javne investicije u infrastrukturu, koje takođe stvaraju nova radna mesta.

Takođe, potrebno je i podstaći banke da kreditiraju sve ove aktivnosti.

Da jedan (ekonomski) problem ne ide sam dokaz je Argentina, čiji guverner centralne banke Huan Karlos Fabrega je podneo ostavku posle manje od godinu dana rada u ovoj instituciji. Zameniće ga Alehandro Vanoli, koji je, za razliku od prethodnika, na kursu ekonomske politike predsednice Kristine Fernandez.

Fabrega je inače bio protiv velike javne potrošnje i zalagao se za strožije mere zauzdavanja inflacije.

Da podsetimo, Argentina je u bankrotu i recesiji a ni galopirajuća inflacija je nije zaobišla – trenutno iznosi oko 40%. Rezerve Centralne banke Argentine pale su sa 50 milijardi dolara u 2011. na 28 milijardi sada.

Osim toga, nedavno je ova zemlja deponovala 161 milion dolara u jednoj lokalnoj banci za plaćanje duga, čime je pokušala da zaobiđe presudu američkog suda. Naime, radi se o presudi koja Argentini zabranjuje servisiranje inostranih dugova.
Izvor: BBC

Najveći korisnici lizinga su mala i srednja preduzeća: poljoprivredni proizvođači, transportni i komercijalni sektor, proizvodnja, sektor informacionih tehnologija. Ipak, u odnosu na zemlje EU gde 40 odsto MSP koristi lizing, potencijal u Srbiji i dalje nedovoljno iskorišćen, a srpsko tržište po finansijkoj vrednosti obuhvata tek 0,20% udela na evropskom tržištu.  

U poslednjih 11 godina, koliko je lizing prisutan na domaćem tržištu, zahvaljujući ovom vidu finansiranja nabavke vozila, mašina, opreme i nekretnina, u privredu Republike Srbije direktno je investirano preko 4,3 milijarde evra, saopšteno je na međunarodnoj konferenciji “Lizing kao podrška privredi Srbije”, održanoj u Beogradu.

Na konferenciji organizovanoj na inicijativu Asocijacije lizing kompanija Srbije i Privredne komore Srbije istaknuto je da lizing, sa fokusom na privredna društva koja predstavljaju preko 85 odsto korisnika lizinga, i mala i srednja preduzeća posebno, omogućava lakše finansiranje investicija i bolje upravljanje troškovima, u odnosu na tradicionalno kreditiranje.

“Sredstva plasirana privredi putem lizinga predstavljaju direktno i dugoročno ulaganje u proizvodnju, jer je osnovno sredstvo poznato u momentu zaključenja ugovora o lizingu. Lizing omogućava malim i srednjim preduzećima da nadoknade ograničene mogućnosti finansiranja iz drugih izvora, i na taj način, putem lizinga investiraju u dalju proizvodnju što doprinosi boljem i efikasnijem poslovanju ovog sektora, te direktno utiče i na privredni rast zemlje”, objašnjava Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije. Među najvećim korisnicima lizinga su kompanije iz transportne, proizvodne i trgovinske delatnosti, koji na lizing kupuju kamione, priključna i ostala vozila, proizvodnu opremu i mašine. Lizing kao značajno sredstvo finansiranja koriste poljoprivredni proizvođači i gazdinstva, koji na lizing kupuju poljoprivredne mašine i opremu, ali i silose, sušare, rashladne komore i plastenike, kao i sektor informacionih tehnologija, koji putem lizinga finansira nabavku IT opreme i mrežnih sistema.

Emilijano Štajnf, predsednik ALCS, istakao je da industrijski sektor koristi ovaj vid finansiranja za nabavku svih vrsta mašina, opreme, pogona i proizvodnih linija. On ističe da su među korisnicima lizinga zastupljena i fizička i pravna lica koja koriste lizing za kupovinu putničkih automobila i flota vozila i da u perspektivi, veliki potencijal lizinga leži i u finansiranju projekata obnovljivih izvora energije.

Učesnici konferencije su se složili da, iako je lizing prepoznat od strane velikog dela privrede, trenutno stanje nije ni blizu maksimalne iskorišćenosti lizinga, imajući u vidu da u zemljama Evropske unije čak 40 odsto malih i srednjih preduzeća koristi lizing.

Tako je na primer u Hrvatskoj, pored sektora malih i srednjih preduzeća jedan od najvećih korisnika lizinga državni i javni sektor, koji u Srbiji još uvek ne koristi sve pogodnosti lizinga. “U većini slučajeva, državni i javni sektor u Republici Hrvatskoj putem finansijskog lizinga finansira pre svega segment voznog parka, javnog prevoza i komunalnih potreba, i čini veoma značajan udeo u ukupnim plasmanima lizing industrije”, objašnjava Darko Urukalović, potpredsednik lizing društava Privredne komore Hrvatske.

Da bi se podstakao dalji razvoj lizinga u Srbiji, neophodno je dalje unapređenje zakonodavstva i harmonizacija propisa koji se odnose na lizing industriju, a koji trenutno nisu usklađeni. Trenutno, srpsko tržište lizinga čini tek 0,11% ukupnog evropskog tržišta po broju zaključenih ugovora, a 0,20% po finansijkoj vrednosti. Međutim, u prošloj godini je u Evropi u celini došlo do dalje kontrakcije tržišta od 0,89%, dok je u Srbiji zabeležen rast od 2,20%, istakao je Emilijano Štajnf.

“U poslednjih godinu dana, ostvaren je značajan napredak u komunikaciji predstavnika lizing kompanija i donosilaca zakonske regulative i verujem da je došao momenat da se ovakvo razumevanje i podrška materijalizuju u vidu formiranja radne grupe, u cilju izmene Zakona o finansijskom lizingu”, istakla je Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizinga Srbije.

“Zalažemo se da se omoguće subvencioni programi finansiranja putem lizinga istim intenzitetom kao što postoji i za finansiranje putem kredita. Takođe, predlažemo da se poslovanje davalaca lizinga kao finansijskih institucija proširi i da se omogući ostvarivanje prihoda po osnovu vršenja delatnosti koje su srodne, poput toga da se lizing kompanijama omogući da budu zastupnici u osiguranju”, pojašnjava Emilijano Štajnfl, predsednik ALCS.

Predstavnici lizing industrije su skrenuli pažnju da je Asocijacija lizing kompanija Srbije već inicirala pred Ministarstvom poljoprivrede dopunu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se definišu mogućnosti subvencionisanog finansiranja, a koji je u ovom trenutku rezervisan isključivo za kreditnu podršku. Na taj način, poljoprivrednim proizvođačima bi se omogućilo i subvencionisano finansiranje mehanizacije na lizing, i ponudio povoljniji način finansiranja od trenutnog.